Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sve je na njemu visilo. I njegov trbuh, i njegovi obrazi, čizme i odelo. Visili su mu i očni kapci, kad se zaplakao. A Valdenzerova žena držala se, u toj nesreći, začudo, dobro.
Sati će odbijati, svud na svetu, i kad Isakoviča više ne bude bilo. Bio je toliko umoran od Beča, da ga je i nesreća Valdenzerova bila samo sneveselila, ali ni ta tuga nije dugo trajala.
Pa valjda će i Valdenzerova ćerka, kad zatrudni, dobiti, za udadbu, kao i Francl, i neku malu gostilnu, u okolini Beča, uz muža.