Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ubilačku, potvoru, pohlepu i namere zle, ruski logor, tamnicu nemačku, brata što udara a ne gleda gde, macke u Valjevu, vešala u Čačku, metak za da, konopac za ne, sve sam preživeo, zagledan u tačku, u onu sve dalju, sve sjajniju
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
samo još tri sestre pamtim: Staniju, koja je bila udata za Živka Dabića u Jautinu, Maricu za Jovanom Vilotijevićem u Valjevu, i Mariju udatu u Takovo za popa-Pavlova brata Matiju.
su sva dvižima dobra, a tako isto i žene i decu ispratili u Užice i Soko, a neke i preko Drine, a oni, sami vojnici, u Valjevu ostali.
U to vreme bilo je u Valjevu 24 džamije, i govore da je bilo preko 3000 kuća turski’, a 200 hrišćanski’. Mi doteramo iz sela četnike, ali kako se
Naskoro posle toga poruči meni iz Boljevaca neki Arsa Andrejević, moj stari poznanik (on je rođen u Valjevu, pa ubio Turčina i utekao u Srem) da idem da vidim cara.
Kad ja kažem Mijušku da hoću da idem da vidim cara, ne beše mu milo, nego mi reče: ,Ostani ti u Valjevu, a ja ću ići u Fenek.
U to vreme tukao se ćesar sa Turcima, i sad ne znam, ili po zapovesti ćesara, ili zbog toga što su se Turci prikučili Valjevu, krene se sav narod k Savi.
momaka između Pančeva i Beograda u nekakvim ritovima 15 dana čuvao ćesarovu vojsku, a kad se Beograd predao, opet se k Valjevu povratio.
Tek posle godine dana postave Turci svoje sudove po kasabama, i tako u Valjevu je bio muselim i kadija, a on u nahiji knez kao i pre nemačkog rata.
Neki Turčin, Musta-beg Jajić, koji je u prošlom ratu primio u bojevima pizmu na mog oca, rekne u Valjevu: ,,̓0di-de, Aleksa, da ti nešto kažem.
svoja mesta za suđenje, tako je Asan-aga, brat Osman-paše iz Srebrnice, zakupio muselimluk, a brat mu kadiluk u Valjevu (to su bili obadva stričevi onog dobrog Hadži-bega, našeg srpskog prijatelja u poslednje Karađorđevo vreme).
Godine 1794. u Valjevu bejaše muselim Asan-aga iz Srebrnice, i hoće narod da globi, no moj mu otac stane na put i ne da; zato se zavade.
Asan-aga iz Srebrnice i kad vidi da nije knez poginuo i da će se njegovo kovarstvo otkriti, a on po̓vata one Turke i u Valjevu i̓ podavi, da ga ne bi iskazali.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sava se na šao s njim u Valjevu i tu, reč po reč, gotovo su hteli da se svade zato što se kapetan, po svom običaju, hvalio kako je on uviđavan i kako
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jakov Nenadović će zauzeti put što vodi Dobravi, a to je današnji drum što vodi od Šapca Valjevu. Stojan Čupić i Miloš Stojićević rasporediće Mačvane i Pocerce tako kako će praseći Turcima odstupnicu Šapcu...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Odgovarala je nekako lenjo, pa ipak sve tačno. Onda sam joj pričao o Valjevu, o malenim kućicama, o volovskim kolima na kojima nema ni za groš gvožđa, o Ciganima, kako sviraju i pevaju, i koji za
Njena slika neprestano mi lećaše ispred zatvorenih očiju u svim mogućim oblicima. Ja opet hodah s njom po Valjevu. i bi mi neobično tužno. Ne znam koliko je to trajalo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
postao je načelnik Ministarstva prosvete. 1868. bude stavljen u penziju, i do 1874. živeo kao penzioner u Valjevu. Od 1874. do 1878. bavio se u Crnoj Gori. 1878. vratio se u Srbiju i nastanio se u svom rodnom mestu, u Valjevu. 1892.
Od 1874. do 1878. bavio se u Crnoj Gori. 1878. vratio se u Srbiju i nastanio se u svom rodnom mestu, u Valjevu. 1892. Narodna skupština, u znak narodnoga priznanja, odredila mu je godišnju pomoć od 4.000 dinara. Umro je u Valjevu 21.
1892. Narodna skupština, u znak narodnoga priznanja, odredila mu je godišnju pomoć od 4.000 dinara. Umro je u Valjevu 21. januara 1895. godine. KNjIŽEVNI RAD.
Iste godine bude postavljen za učitelja u Lešnici, a 1851. u Topoli. 1852. pređe u sudsku struku, u sud u Valjevu, potom u Beogradu. 1852. postavljen je za činovnika Ministarstva prosvete, a 1855.
GLIŠIĆ ŽIVOT. — Rođen je 7. januara 1847, u selu Gracu kod Valjeva, u seljačkoj porodici. Osnovnu školu svršio je u Valjevu, gimnaziju u Beogradu, 1871.
Od 1883. do 1885. on je predavač gimnazije u Valjevu, gde je, kraj Ljubomira P. Nenadovića, proveo nekoliko plodnih i ugodnih godina. 1885. dođe za predavača u Šabac, 1890.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sutradan produžismo... Mislili smo da ćemo ka Šapcu, ali puk krete na suprotnu stranu, ka Valjevu. — More, šta te se tiče!... U ratu se nikad ne pita zašto ovo, zašto ono. Idi tamo gde ti se nareda!
a, usled neprekidnog maršovanja u raznim pravcima, izgubili su orijentaciju, pa im je svejedno išli na Šabac, ili prema Valjevu. Oni samo po pucnjavi cene na kojoj je strani neprijatelj. Uz put nailazimo na zbegove. Sigurno su iz okoline Šapca.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Prvo ga sebi pozove Miloš Obrenović i naloži mu da Mačvu podiže na ustanak. U Valjevu, gde su se sastali, Stojan je gledao u Miloša, koji se takođe bio izmenio: to nije bio onaj mladi vojvoda iz Prvog
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nisam vam davno pisao, a sad sam narednik vinansijski na Čevrntiji. A znaš da smo se okumili kad ono u Valjevu kadar oslužismo, pa kad se veselismo kod mejane ,Jadra‘.
dvojicom u stalnom kadru služio, i čudi se da se Mija, koji je uvek dobro pamćenje imao, ne seća kad su kod „Jadra“ u Valjevu ono veče sedeli svi zajedno i lumpovali za sretna puta i što su kadar prebrinuli, i kad je Mija obećao Miliću da će
s ručkom nosili, pa Iketa navaljuje i saleće da se Mija primi kumstva i održi reč koju je dao kod mejane „Jadra“ u Valjevu, kad je zaista rekao od reči do reči: Gde budeš da budeš, Miliću“, i sve tako uporno da Mija nema kud niti sme da
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Bio je oborknez u Podgorini. Pogubljen je u Valjevu januara 1804. Knežina je bila manja od nahije a veća od sreza. „Prvijeh godina vladanja Miloša Obrenovića“ — kaže Vuk —