Upotreba reči vam u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

a tvrdim čelikom u desnici, oni će ih lepo dočekati, a u znak svoje vernosti i prijateljstva imaće dokaza: — Eto, mi vam sačuvasmo crkvu, kuće i imanje!...

To je bilo pismo, ženskom rukom napisano: „Poštovani gospodine, O mojoj tuzi ne smem vam govoriti: ona je golema, neizmerna... Moj muž, a vaš prijatelj i sustradalnik, umro je!...

„Rekao mi je babo da vas pohodim: možda će vam što trebati?...“ reče stidljivim glasom mojoj tetki, mene i ne gledajući.

“ Posle sam zastala. „Vi ste došli“, reče ona, „da vam udelim“. Ja sam oborila oči dole, nisam je smela više gledati...

neka vam je srećno i ajir!“ Sa ovim bi se mogla svršiti pripovetka o jednoj običnoj ženidbi; čovek dođe, zaprosti devojku, prst

— Nisam, — reče Miladin i ja sam video kako je zadrhtao; — nisam ga video, a što vam treba moj pobratim?... — Ta, eto, noćas ubio nam arhimandrita, baš pod onim orahom što se raširio ispred crkve...

Nećete mi verovati da vam svakog praznika ide u crkvu, poštuje sveštenstvo. Baš pre, kad ono beše svadba vrajla-Jucina, pripoveda mi naša

kao... kao vršački vladika!... Tek, hvala bogu, zdrav je, a apetit mu je i sada dobar; jede, jede, e, znate, pojeo bi vam i živog kurjaka... Nećete mi verovati, al’ baš je čovek taj moj pobratim! A znate li po čemu su njih dvojica pobre?

1871. MOJA LjUBAV PISMO POKOJNOJ CENZURI Groblje je nemo, a mrtvi ne čitaju... To će vam, pokojna gospođo, svi doktori posvedočiti; pak i opet grobar što vam pečat na nadgrobnoj ploči čuva, uzdrhtalim usnama

To će vam, pokojna gospođo, svi doktori posvedočiti; pak i opet grobar što vam pečat na nadgrobnoj ploči čuva, uzdrhtalim usnama radoznalom slušaocu pripoveda: kako je jedne noći video sablast,

To beste vi! U rukama vam drhtaše jedan previjen listić ispisane hartije, taman pogled vaših ispijenih očiju beše na nj upravljen.

Kad ste ispisane retke proučili ruka vam je klonula, suv kostur vašeg golemoga tela tresao se tako da se jasno čulo cvokotanje zuba i klepet vaših suvih rebara..

Obradović, Dositej - BASNE

Podajte deci vašoj iz prve mladosti primer dobrodjetelji, ako želite da vam dobra budu, a navlastito: „τοιούτος γίνου περί τους γονείς οίους αν εύξαιο έχειν πάιδας: Takav budi roditeljem svojim

” Jedan bosanski vezir pitao je starce Bošnjake: „He, kmetovi, kažite mi pravo: koji vam je najbolji bio paša otkad je car Bosnu osvojio?

Ovakovim Spasitelj naš veli: „Gore vam smeju|štim sja!” Bezlobni smej znak je veselja. A ko je dostojniji vsegda veselim biti od blagonaravna i dobroserdečna

Mir moj ostavljam vam! Samo po tom ćete se poznati da ste moji učenici ako ljubov moju i mir moj među sobom budete imali.

Uhvati je ovčar, iščupa joj krila, i dâ je deci da se s njom igraju: „Evo vam, deco, čavka” — reče „koja hoće da je bolja i od orla.

Ko hoće da su mu drugi pravedni, neka i sam takov k njima bude. „Jelika hoščete da tvorjat vam čelovjeci, tvorite i vi im podobnaja”, uči nas naš nebesni učitelj.

Viču ljudi spolja: „Vodu, vodu!” A onoga iznutra stane vika: „Ne idite mi s vodom na oči, da vam Božić na zlo ne dođe! Vina meni!

vojnu orlovom, pak pošlju zvati na pomoć lisice, a ove im odgovore: „Kad budete imali vojnu s kokošima, onda ćemo vam mi pomoć dati; jer tu znamo da ćete i vi šta moći ispraviti.

εις έπος αιόλον ανδρός, εις έργον δ΄ουδέν γιγνόμενον βλέπετε: Od vas svak do jednoga lisičjim tragom hodi, i u svim vam što vas je god slab se nahodi um, ibo na jezik gledate i na reč šarenu muža, a na delo nikakvo što biva ne smatrate.

” „Vidite li kakvi ste vi nerasudni i neblagodarni ljudi! Mene, koja sam vas u mojej seni upokojila i prohladila, koja vam u zimu drva za grejanje dajem i građu za domove vaše, besplodnom i nepoleznom naričete!

I dobra vam svima, braćo, noć!” Naravoučenije Kako god druge različne stvari, tako i zlato i proče bogatstvo ne samo u svim

Ljudi! Ljudi! Hoćete li kadgod na nebo pogledati i pomisliti da je bog nad vami, koji vas gleda i vidi, i koji će vam suditi?

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

S čorbom po prsluku, sa štalom u glavi, znam ja, vinopije, kako vam je bilo! Ne može niko ko naši vinari od boljega grožđa gore vino!

vila ovo pušaka i ovo drenovaka i ne ogledajmo se levo-desno ne izgledajmo vojske sa vidika Čujete li ljudi šta vam kažem U ovu bitku može samo vojska bez ijednog vojnika SEOBA SRBIJE U zlo se seli, dobroselica!

Kad sve dogori, mi izađemo iz dima, kraljica pada u nesvest, a kralj trlja oči i gleda nas zaprepašćen: Sunce vam vaše, pa vi opet živi! Rastržu nas konjma na repove, raspinju nas na točku, seku nam glave, ruke i noge - strašno!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

O svemu tome ja bi’ vam usmeno pripovedao, draga deco moja, ali vi ste mali i ne možete upamtiti, a ja sam star: lako mogu umreti.

Zato sam naumio da vam ovde napišem: яže vidюhъ dюihъ i otcы naši povюdaša mi. U ovom mom pripovedanju ne tražite savršenstvo istoriopisca, ni

Ja ću vam ovde napisati samo moj život i ona ratna i neratna priključenija koja su u moj život upletena; ne tražite u ovom mom

Pri rastanku s njime reče mi: ,Idite odma u Valjevo i četu skupljajte i držite u skupu; ja ću vam poslati jednoga fendrika s nekoliko frajkora i čuvajte narod, da se ne porobi, a i mene će skoro car poslati, da na

) Ovo što ću sad da vam pišem, pričao mi je moj otac Aleksa da su njemu njegovi stari pričali, a on nije zapamtio: — Kad su same spa’ije s

Sad ću da vam pričam o meni, pa ću posle opet nastaviti o mom ocu, što mi je pričao, i što sam ja o njemu i onom vremenu zapamtio.

Hajde da vam najpre kažem kako sam knjigu učio. Otac me dade jošt vrlo malena da kod popa Stanoja, našeg paroha, koji je blizu naše

Siroma starac dugo je imao ljutu muku sa mnom, dok me je naučio polagano i razgovetno čitati. Zato vam preporučujem gde vam bude dužnost o detinjoj se nauki starati, da ne dajete decu neveštu i neučenu, da u početku u

Zato vam preporučujem gde vam bude dužnost o detinjoj se nauki starati, da ne dajete decu neveštu i neučenu, da u početku u bukvaru rđav i ružan

” To njegovo slovo napominjem vam da se smejete, ali ipak od zbilje vam preporučujem, da sve ono što narod počituje za svetinju i vi da počitujete.

” To njegovo slovo napominjem vam da se smejete, ali ipak od zbilje vam preporučujem, da sve ono što narod počituje za svetinju i vi da počitujete.

Svašta možete popravljati, ali samo u sveštene stvari nigda ne dirajte. Ni ja vam, posle toliko godina sopstvenog iskustva, ne umem o tome ništa drugo kazati, nego da je cela istina: da ko je god na

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Baš do njegovog zabrana kuća je Đure i Spasoje Pavića. To su vam dva otresna, valjana i vredna momka. Imaju sestru — da je nije šale u svoj kapetaniji.

Hoće kmet sve u obor! Nemojte reći da vam nije kazano!... A znate li vi šta je to roga? Ne znate, je li? I ne dao vam bog da znate!...

Hoće kmet sve u obor! Nemojte reći da vam nije kazano!... A znate li vi šta je to roga? Ne znate, je li? I ne dao vam bog da znate!... Kao što vidite po samom imenu to nije ništa lepo, što bi se, na primer, moglo od kicošluka poneti.

Eto, to vam je roga. Roga je u raznim upotrebama dobila i razna imena. Tako, ona se zove ljuba, kad se duži kraj udari u zemlju a

Samo da se ko prikrao, mogao je čuti u vajatu zagušen Rakin glas: — Nemojte, braćo, molim vas! Daću vam dvaest dukata... Kumim vas, pustite me!... Kud ću od bruke sutra?!...

— Ama šta je stoku plašilo? — pitahu se drugi. Utom bahnu Sima na vrata: — Dobro jutro vam! Svi mu prihvatiše. — Da nije i tebe što jurilo noćas, Simo? — upita ga jedan. — Nije, vala, ništa.

Dok stadoše kola pred mehanom. Vrata se otvoriše i uđe Radan. — Dobar veče vam, braćo! — nazva svima skupa. — Bog ti pomog̓o, Radane! A odakle ti u ovo doba?

— Ama ti ništa, Đuko, ne ruča, vere mi — reći će jedan od njih. — Ja, bogme, ne može bolje biti... Alal vam vera i vašem dočeku! Vi osvetlaste obraz danas, beli! — uze ih hvaliti Đuko i potapka obojicu po ramenu.

Ja znam da vi nemate ni zašto da ga podmićujete. Nego hoćete onako, ruke radi, da date svome starešini što vam je prvi put došao u selo... Ama, on će sam misliti da ga mitite, pa ne valja. — Jok!

Ja sam kupio za moju čeljad nešto šećera — mogu vam dati, kad baš hoćete... Makar ja opet išao kastile za to u varoš. — A da li će valjati? — Kako ne bi valjalo?

— pa mu pruži glavu šećera. Kapetan kao čineći se da mu to nije po volji, uozbilji se i upita: — A šta vam je to? — Ta, eto, malo šećera, velimo da poneseš tvojoj dečici, nek su ti živa i zdrava!... — veli kmet.

— Deca su, neka im zaslade kavu... — Pa ono mogu deci poneti, ali baš niste trebali to činiti; pravo da vam kažem, nije mi po volji. I ne bih uzeo da niste vi. Ali sad što mu drago...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

VESELINOVIĆ Praštajte, svete seni, što vam kosti potresam!... Praštajte što vam imena pominjem, jer ću ih samo po dobru pomenuti!...

VESELINOVIĆ Praštajte, svete seni, što vam kosti potresam!... Praštajte što vam imena pominjem, jer ću ih samo po dobru pomenuti!...

Hvala vam, i... praštajte!... A ja ću pričati o vama onako kako mi drugovi i sinovi vaši pripovedahu; kitiću dela vaša kao što

Neka vam se sveća ne ugasi; neka vam se imena pominju do istrage srpskoga kolena!... I DEO: ODMETNIK 1. CRNA BARA Nema veće

Neka vam se sveća ne ugasi; neka vam se imena pominju do istrage srpskoga kolena!... I DEO: ODMETNIK 1. CRNA BARA Nema veće ravnice u Srbiji od Mačve.

Lepa su njena polja kad ozelene, a još lepša kad se pozlate zlaćenim vlaćem... Ona vam je kao tuđinka, ne da se svakom poznati!... Ko hoće da zna njene draži i njene lepote, taj mora živeti u njoj.

Onda se okrete. — Na zdravlje vam molitva! — reče blago i veselo kao da nije maločas vikao. Mlađi priđoše ruci i ocu i materi, i onda zasedoše za

I vedrinu i osmejak zamenile nabrekle žile pa slepim očima i natmurene veđe. — Braćo! — poče on. — Sazvao sam vas da vam javim da se nešto strašno u našem selu dogodilo, nešto što nac je obrukano i osramotilo pred celim svetom...

I prekrsti se. Njegove reči lediše srca... On onda priđe ocu i materi i skine kapu: – Babo! Nano!... Hvala vam na nezi i hrani!... — A kuda ćeš, sine? On se jetko nasmeja. — Kuda ću?... Tamo, majko, tamo!...

Šta je ovo?... Zar vi hoćete da se ja odrečem Crne Bare?... Dosta sam starešovao, više ne moram?... Na!... Evo vam vašega štapa, pa ga podajte kome hoćete! I kmet baci štap. Sve se skoli oko njega... Stadoše ga moliti i preklinjati.

— Mi ćemo uhvatiti lopova! — Mi smo ga uhvatili — reče Marinko Marinković. Valjda hoćete da vam ga prstom pokazujem?... Ja... I Marinko se sruši kao podsečen panj. Aleksi samo jurnu krv u glavu.

Zar je jedna priča iz toga doba kako čak i same babe biju Turke! Od mnogih evo vam jedne: Bahne Turčin u kuću popa Teše iz Badovinaca. Kod kuće ne beše nikog sem njegove popadije.

Dučić, Jovan - PESME

Presiti se zemlja od krvavog vala, Ali vam pobeda ne osvetli lice: Jer lavor ne niče s bunjišta i kala, On je za heroje a ne za ubice.

Mi ćemo, međutim, sesti u dnu sale U meke fotelje, ne slušajuć tezu, I napisaću vam, hitro kô od šale, Jedan tužni sonet na vašu lepezu. DUBROVAČKI POKLISAR Zimi, tisuć šest sto...

Za svaku svetlost vi ste slepi, Samo u tmini progledate; Od svega su vam duži džepi, Tačni ste svi u crne sate. Svojih rešenja i ideja, Svojih načela imate i vi — Kad god se nekom ruši

Dok naše vrte mori slana, Vas mirno sunce i sad greje: Vama je teško bez kišobrana, A lako vam je bez ideje. 1943. („Amerikanski Srbobran“, 28.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

A lice! Na njemu je bilo nešto tužno, pa — ne umem vam drukčije opisati — pa veselo! Poverljivo, blago, kuražno, pa desperatno. A sve skupa strašno, nejasno i ukočeno.

Video sam sasvim iznenada i začuđen da je ona nalik na čiča-Đorđa. Ja ne znam kako to da vam kažem, kako da opišem, ali je sličnost neobično jaka.

Ona će ga i usrećiti! Ja vam kažem: ona će ga usrećiti! Bar ja bih s njom bio srećan! Još kako! Tada se opet u meni poče koprcati „filozof” i

Ubrzo bi postavljena sofra, i mi večerasmo. Posle zadimismo. — Je li, Joco, — reče mama — šta je, boga vam, s onim nesrećnim Đorđem, Đorđem Radojlovićem? Kao nekim mađioničkim štapom, preda mnom se stvoriše opet njih dvoje.

” „Siroto ono dete!” — Verujte, — kaže Joca — i meni je tako teško, da vam ne umem kazati. Mnogo mi je, čini mi se, lakše gledati čoveka za koga znam da će naizvesno umreti. Ali ovo!...

Ali, o čuda! Meni nije nimalo krivo ni žao, naprotiv: milo mi je! Neka, neka, uzmite se, budite srećni, eto vam novaca, evo vam i mog blagoslova! Evo, da vas ovako po starinski blagoslovim, ovako kao vladika unakrst!

Meni nije nimalo krivo ni žao, naprotiv: milo mi je! Neka, neka, uzmite se, budite srećni, eto vam novaca, evo vam i mog blagoslova! Evo, da vas ovako po starinski blagoslovim, ovako kao vladika unakrst!

PRVI PUT S OCEM NA JUTRENjE „Bilo mi je, veli, onda tek devet godina. Ni sâm se ne sećam svega baš natanko. Pričaću vam koliko sam zapamtio. I moja od mene starija sestra zna za to, a moj mlađi brat baš ništa.

To je moju sirotu majku i sestru peklo ja vam se onda još nisam razumevao u lumpovanju. — Nikad one nisu zaspale pre nego on dođe, pa ma to bilo u zoru.

I treba.. Treba goniti peksijana!... Samo neka nam je bog u pomoći!... — A šta vam je sin? — reče kapetan, počinjući učestvovati u istoriji kazandžijinoj. — Moj sin? Kazandžija!

Đeda je bio... bio... kao ću vam kazati? Znate; star čovek — gotovo dete! Prsne nekih puta za najmanju sitnicu, grdi, psuje, praska, pa bogme hoće i da

Obrisa je svojim ubrusom. Obesi joj đerdan o vrat: Sve ona sirota! Al' ja vam kažem, pazite što sam vam i sinoć kazao: „Ko je i u čem uvredi bog ga ubio!” *** Ljudi!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Koje je to selo, nećemo vam kazati, da ne bi selo, ni krivo ni dužno, potrzali i izlagali ga podsmehu, pošto ono nije ni najmanje krivo za sve ovo

Jede revnosno i zaliva još revnosnije, a kapariše najrevnosnije; tek će reći: »Brat-Mijo, ne budi vam zapovećeno, dodajte mi molim vas, iz onoga tanjira onu trticu! Čudim se, šta mi to sve fali!

Poneko od bolje poznatijih se usudi pa dirne, na primer, pop-Spiru za to, pa će mu tek reći: — Ama zašto vam, gospodin-popo, ne stoji taj pojas na svome mestu? — He-he! »Zašto?« Kako: zašto?

Ne valja, vidim i sama! — A, dabome, nije nego još nešto! — cifra se gospoja Sida. — Ne, ne, bez šale vam kažem. Koliko sam se puta sita naplakala zbog toga. Uvek mi prebacuje moj suprug.

’oću da vam kažem, slatka gospoja-Sido, pa ma znala da ćete se odmah sad tu naći uvređena,... »A ti onda što si«, reko’ mu ja,

milo, bože, pa se sve namešta na stolici, a trbuh joj se trese od zadovoljstva, pa je teši: — E, gospoja-Perso, tako vam je to u ovom svetu. Svakoga je obdario bog sa po kakvim darom; nije ni u puterkrofnama sva sreća.

Ali, slatka, usluge za uslugu; ’oću i vas da to košta nešto... — Molim, molim, da čujem. — Samo tako ću vam pokazati ako vi mene naučite kako se pravi onaj melšpajz što se zove: Saće od zolje od kvasca, jer ste vi u tome, moram

— Pa kako je mene moja mama učila, tako ja sad učim moju Melaniju. — Slatka! I moja Juca tako isto. Zna vam ta svašta.

— Slatka! I moja Juca tako isto. Zna vam ta svašta. Ali kažem vam, slatka, samo jedared da vidi kako se nešto gotovi, odmah ti ona, râno moja, trči kući pa proba.

Pa kad vas nema kod nas, eto nas kod vas; pa sad bilo vam pravo ne bilo! — Iju, gospodin-Spiro, šta vam to sada pada na pamet!

Pa kad vas nema kod nas, eto nas kod vas; pa sad bilo vam pravo ne bilo! — Iju, gospodin-Spiro, šta vam to sada pada na pamet!

— Pa laku noć! — A baš kad spomenu, dete, snevanje, — veli gospoja Sida, — što sam vam ja noćas snevala, još ni sad ne mogu da dođem k sebi od čuda otkud ja to da snevam!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Sve ja za njega radim, dajem mu i on jede, uzima, prima. Voli me. — Pa dobro, dobro, uzmite se. Ko vam brani? — prekinu je pop odobrovoljen tom njenom ljubavlju.

— I odmah okreće glavu, zatvara oči da ne gleda jednako skupljajući se uplašeno ispred vas i strepeći da vam čime nije na smetnji, za šta kriv, a najviše da vam nije kriv zato što je tu, ispred vas, te vi morate da ga gledate.

da ne gleda jednako skupljajući se uplašeno ispred vas i strepeći da vam čime nije na smetnji, za šta kriv, a najviše da vam nije kriv zato što je tu, ispred vas, te vi morate da ga gledate. A odakle je? Čiji je? Niko ne zna.

A odakle je? Čiji je? Niko ne zna. Ako ga o tome upitate. — Otuda, otuda, batke... — Još uplašenije počne da vam se pravda, pokazuje na susedne gore, planine, i jednako da se sklanja, uzmiče ispred vas kao bojeći se da ga ne bijete.

Sedim tako i gledam ovamo, k vama, u grad... — A da znate — počne kao da im neku radosnu vest saopštava. — Kako vam grad tada dođe mali, mali; samo se crni. Gledam, pa iako je noć, sve vidim. — Pa šta radiš tamo sama cele noći?

Pitate ga: — Koliko imam godina? On počinje da vam se stidljivo unosi u lice i smešeći se, ponizno da zagleda u vas. — Ima... trideset i dve, tri...

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ljubinoj prvoj zabuni bio je uzrok što nije znao kako će ga gospa predusresti. — Dakle, dopada vam se moja Savka? — zapita ga između ostalog gospa. — Dopada mi se. — Pa hoćete li da joj to kažem?

— Vi sigurno miraz podrazumevate? — Kanda ste pogodili! — Ala ste đavo, tek vam je preči miraz nego devojka. — Jedno mi je tako milo kao i drugo. — A kako sam ja pošla za moga bez miraza?

Savka se malo udali da bere grožđe, a Ljuba se gospođi Jelki približi. — Kako vam se sad dopada moja Savka? — Izgleda kao boginja! — Neće ni miraz faliti. — Kanda ste mi iz usta izvukli!

— Eto, boga vam, koliko ima velike gospode pa uzmu bez krajcare, iz ljubavi. — Oni mogu to činiti, al' ja ne; nego molim da znam na

— Nisam bio u stvari načisto. — Ja sam došao da prosim frajlicu Savku. — Drago mi je. — A je l' vam što poznato o našem ugovoru? — Nije mi ništa poznato.

Ded'te čašu bermeta! — Hvala, ne prija mi; a i onako moram odlaziti. Oprostite što sam vam dosađivao. — Bože sačuvaj! Vi ste mi mili, ostanite još. — Ne mogu, oprostite.

Redić je vrlo praktičan čovek, pa posle ručka odmah na stvar pređe. — Dakle, dopada vam se moja Soka? — Vrlo. — Šta sudite sad?

Hitam da vam odgovor dam. Vi ćete mi dopustiti da se s vama u poslu vaše ženidbe kao trgovac razgovaram. Ja sam o vama raspitao.

vaše velike kuće kirajdžije isterate, i sami se u nju uselite; dalje, ako vaš na kući intabulirati dug isplatite, onda ću vam dati moju Soku.

— A šta ima dete? — zapita Gavra. — Dete ima ovu kuću i dvaest motika vinograda; al’ sam vam već kazao da na detinje ne računate, jer ja sa detetom raspolažem, a i materi sam kurator.

— Ta reci slobodno pred nama, neće ti ništa biti, — upadne čika-Gavra. — E, kad baš hoćete, kazaću vam. Tatijana mi je rekla, pre neg’ što će u trešnje otići, da je ne čekate, neće doći, jer je čula da joj iz varoši dovode

Ja sam, istina, po svetu prošao, al’ vi opet više od mene znate; kad govorite, ne mogu da vam reči u’vatim repa ni glave, tako visoko govorite. — Vi ste veliki đavo, gospodar-Čekmedžijić!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Ovaj ovde gospodin video ga lično. — Gde ta video i ko je taj, Boga mu nije to mala stvar. — Ko sam da sam. Eno vam pred zgradom Poslanstva njegovih stvari i diplomatske arhive, sve je uvezano, spakovano i natovareno; možete videti!....

Pojmite po Bogu. Zar nije druga stvar boriti se s carevinom? Ama pobesnili smo mi, ja vam kažem Trebalo je da se umiljavamo a mi izazivamo i čikamo, posle dva rata.

— Zar ga baš niko ovde ne poznaje? — Niko. — Jel'te imate li vi dokaza ko ste? — Ama ljudi, ama ja vam... ama ja sam čuo. — Gospodo, to je špijun, mora biti špijun. — Sigurno, sigurno špijun. Pa pun je Beograd špijuna.

— Pa lepo, ako oni ščepaju magacine i ona mesta gde se mobiliše, šta će biti? — Šta će biti? Pa kažite mi da vam kažem. — Ama tu su konjica i treći poziv, posedaju granicu i osiguravaju mobilizaciju.

— Ama tu su konjica i treći poziv, posedaju granicu i osiguravaju mobilizaciju. — Ja, mnogo vam sigurno osiguranje! — A komite? — Batali komite, oni su sve i napravili. — Naravno komite i žandari.

— Gospodo, evo vam poslednje, najnovije, evo gospodo... Evo šta Pariz javlja samo pre deset minuta. Tekst je depeše, evo od reči do reči:

Biće nam mnogo lakše kad smo zajedno, skinućemo i dušeke dole. — Hvala vam; i naš je tvrd, od betona je. Ona grupa oko mršave maske, koju je privukla najnovija novinarska senzacija, bila je

svetu, koji ga tako milo i sa divljenjem posmatra, kaže prosto i jasno: Gospodo, braćo moja, deco, žene, evo tu pred vam a, gledajte dobro, evo tu pred vašim očima, stoji jedna pokvarena, godna duša, jedna odvratna kukavica, najniži,

“ Vidim, kažem ja. I zaista vidim gumasto drvo. „E, levo od njega, u onom stenjaku, eno vam njihove armiske osmatračnice. Polupajte ono kao cimentu.

Polupajte ono kao cimentu. Ja ocenim i za tren oka nema vam onde ni mrava, sve stoji „glat!“ Jednom sam zarobio celu konjičku bateriju, pa sve novi kamuti i sedla, cakle se.

— Jao, jao, šta bi, kao da na jednom u zemlju propade, kao da odleti; tako je nestade. Kažem vam: još dete. Istina, lepo je razvijena, puna, a lepa, lepa kao upisana, samo da je vidite... šesti razred gimnazije.

— ... Pa ovaj rat, jurnjava jedna, da Bog sačuva. Nije ovaj svet ovakav bio: i ja sam bila devojka. Pa kažem vam: ja sam joj i sestra i otac i majka, odavno smo ostali tako.

Afrika

Govore nam sve to glasom koji znači: „Tako vam i treba kad ne umete da bacite ni čoveka u vodu, a hoćete u prašume!

Svoju ženu i svoju decu ja nisam posmatrao kao suprotnost crnima; razlika u boji može vam izgledati tako obična da je više i ne primećujete.

Ako pođete sa miom mogu vam pokazati stvari sasvim interesantne, do kojih jedan putnik teško da može doći. Samo, ja putujem na neverovatno

Posle, kažem vam, ja s crnim govorim njegovim narečjem, tako da belcu ispred nosa odnesem posao. O, crnci me se grdno boje; od mene

Beli me se boje takođe i još mnogo više: ja znam sve njihove tajne. „Sad ću vam pokazati jednu crnačku porodicu, vrlo bogatu, domaćin je brat od strica jednoga kralja koga ćete u savani upoznati.

„I zatim to još nije najgore: hteo bih sagraditi dom. Na putu koji ćemo zajedno načiniti ja ću vam pokazati građevine koje sam sâm zidao, svojim rukama najviše, građevine usred najpustijih, najdivljijih krajeva, i koje

Ono što sam zidao dosad, ili sam prodavao ili poklanjao crncima. To je bilo uvek tako ružno. Za mene će vam kazati ovde svi, svi: ,Onaj što jednako zida!' Svejedno. Ne tera mene na to neka čežnja za Evropom.

On se smejao: „Verujete li da se crncem čovek može služiti ako ga ne dresira; neće raditi ništa i napustiće vas kad vam je najnužniji.

Dođite docnije sami pa ćemo govoriti. Imam mnogo da vam pričam. N. im je, razume se, rekao da sam ja inspektor, da sam došao da vidim kako oni žive, da li su poslušni, da sam

Vraćanje je veselo i utoliko prijatnije što ja već znam šta treba reći kolonijalnim belcima. Ne: „Ovde je divno, ja vam zavidim, i moja bi sva želja bila da sam na vašem mestu“, već: „Zaista se divim vašoj izdržljivosti da živite u ovom

Sasvim slučajno, tako, palo mi je na pamet da možete biti samo protestant. A zatim jedan moj pariski prijatelj koji vam apsolutno liči po spoljašnjosti, držanju i pokretima, od protestantske je porodice.

Kažem vam, dragi gospodine, da je Martinik ne samo lep, već i stvarno lep. Kako ćete se vi osećati divno tamo sa onom mladežju

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

More, pamet, more, ja!... Od deset godina mu pravim račun... JUCA: A štetu ne računate što vam čini? JANjA: Ti si kriva. Zašto nisi gazdarica u svoju kuću, da uzmiš na um?

Haris to teo!⁴... Pero, sinko, iziđi malo u avlija. PETAR: Kazaću mu. JANjA: Šta ćiš da kažiš? PETAR: Da vam je po volji. JANjA: Smeteno, gluvo! Iziđi u pole, kad ti kažim Evo vako, ja!

No ja se zadržavam, a moram jošt dalje ići. Znate li zašto sam kod vas došao? JANjA: Kad čuim. MIŠIĆ: Poznato vam je da želimo naš varoški špital raširiti. JANjA: Čuo sam. I to je lepo od naše magistrat.

Evo, dakle, lista! Izvolite zapisati koliko vam je moguće. Što više, to bolje! JANjA: U! Zaboga i poboga, gospodin notarius, sad da si čini troška na ova oskudna

MIŠIĆ: Ja ne mogu primiti, kir Janja. JANjA: Ama, mi ubite: nemam više sad! MIŠIĆ: Ta, kažem vam, ne mora od časa biti. Mogu ja doći i drugi put. JANjA: (Eto, mignila mu Evo da dođi kod nje!

MIŠIĆ: Kad bi u mojoj vlasti stajalo, ja vam ne bi jamačno dosađivao; ali znate ko sam ja kod magistrata. JANjA (pruži mu listu): Gospodar notarius, evo vaša

(Pri vrati.) Sluga poniznu! POZORJE 7. JANjA i JUCA JANjA: Anatemata, anatemata!⁷ Oćiš da mi iziš glava! JUCA: Šta vam je sad? JANjA: Ti si mu mignula. JUCA: Šta bi mu ja namignula? JANjA: Ti si Evo. Oćiš da prevariš tvog Adam.

O, talas ego!⁸ Da si otvori zemlju, da mi guta kod tako nevaljalo žena! JUCA: Pa ne morate dati, zaboga! Ne može vam niko oteti. JANjA: Vidiš alopu!

Da razglasimo jedno jutro da su nas poharale pustaije; pak onda, kad se pročuje po varoši, svaki će vas žaliti, i niko vam neće dolaziti da vas uznemirava... JANjA: Pi, pi, pi! To je majstorsko plan!

JANjA: Kir Dimo, vi ste jedno pametno čoveku. Oćim da vam dam Katica, da go vospitavate. Ona ij mlado ludo. Ima mati što go vospitava za šešir, za svilena aljina, za mlado

KATICA: Ali molim vas, samo jošt dve reči! JUCA: Šta će meni posle ostati? KATICA: Bože moj, ja vam neću ništa preoteti. (Umiljava se.) Kažite mi, slatka mamice, medena mamice. Znate kako nisam ono papi kazala!

! Da pravim drugu šupu, da kupim drugi konji, što ćim posle da jedim s moju decu? MIŠIĆ: Čekajte da vam kažem što stoji u novina. Jedan je iznašao u Berlinu nov neki način luftbalon praviti i to isključitelno konjskom mašću.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

„Grof Gajsruk, grof Gajsruk“, derao se kao dželebdžija, „eto Vam napoličara za Vašeg oca. Možete da ih natovarite još večeras u šlepove i spustite do Bečkereka.

“ „Tako dakle? Oni neće da budu paori, neće da oru, i kopaju, oni bi svi da prose apšit? E pa lepo, čekajte da vam ja dam apšit.

Dovikivao je Isakoviču: „Kapetane, sunce vam jarko, još ja mogu da vežem učkur čvrsto! Ali sam, eto, kod žena, ostario! Nek se akaju!

– Ču, kako se i dalje dere Vijena, mrtvačka lubanja. Bila je turska robinja, sa babom Ikonijom, kad ste vi, majku vam, ulazili. Ležale su oko crkve šabačke, uz vatru, a baba mi ču kako Turci govore da će da beže u zoru, prema Užicu.

Pisalo je: Desivoje, Kalajan, Putnik, Primislav, a bile su zapisane i žene: Teša, Višnja, Trnjina, Dunja! Pa vam tu čitulju njegov brat, Spasoje, nesretnik, dade, za dukat, pa se još hvalio, kako je dobro prodao, čađavu kupusaru.

Došao je svemu kraj. U idućem trenutku, Isakovič se, i u snu, trže, i povika: Nesrećnici, svu će vam decu Temišvar olovom zasuti! Dreka oko njega bila je zaglušna.

Na kraju sede, umoren, na neki panj, pri ulazu u Mahalu, pa je kao sam sebi šaputao: Nesrećnici svu će vam decu olovom zasuti!

A kad Pavle poče da se goropadi, ona mu drsko doviknu: Što se dereš, gospodine, vidiš da te se plaše deca. Ene vam Peja, tamo, u vrbaku! Tamo vi njega! Dočekaće vas, moj rođeni, vatrom iz pušaka!

Nego da kapetan ima da izvrši, što mu je naređeno. „Čto ja Vam skazat hoču!“ A kad vide da Pavle hoće da doda još nešto, i da je zinuo, Kajzerling uzviknu, ljutito, da će biti bolje

Ja sam po godinama star, ali srcem, mlad. Kako reče: „Vam nužno otdohnut! Ja letami star, a sèrdcem mòlod!“ Posle toga, Višnjevski je pozvao postmajstera, Hurku.

Mi stojimo pod putom, ja i moja žena. Sačekajte da iz Kijeva odemo, pa se igrajte fusa po Kijevu, koliko vam drago!“ Petar Isakovič beše, dok je Varvara poboljevala, uplašen da mu žena ne pobaci, pa je bio više mrtav nego živ.

Teodosije - ŽITIJA

Sad opet, kada smo došli, od naših ruku sakriste našega gospodara, i jednako se ponašate svojevoljno. Šta vam sad pade na pamet: da nam se narugate? Ili mislite da se mi uzalud potrudismo tražeći vazduha, a ne našeg gospodara?

Ili mislite da se mi uzalud potrudismo tražeći vazduha, a ne našeg gospodara? Sad će vam glave poleteti! Recite gde sakriste gospodara našeg!

A k blagorodnim (momcima) reče: — Monaškog se obraza ne postideste, kako se Boga ne ubojaste? Zar vam dolikuje da u crkvi sa oružjem napadate na takve ljude? Kakvo su vam oni zlo učinili?

Zar vam dolikuje da u crkvi sa oružjem napadate na takve ljude? Kakvo su vam oni zlo učinili? Ako li mene tražite, evo me gde sam. Sada sam zauzet, ujutru ćete me videti, a ove ostavite!

Uzevši moju poznatu rizu i vlasi glave moje, vratite se u miru kući i ove znake predajte roditeljima i braći mojoj da vam poveruju da ste me živa našli, i to Božjom blagodaću kao inoka: Sava je ime moje.

pozdrav od igumana i od bratije, i zamoli ih da uziđu u Lavru i da se odmore, i govoraše, uzmite od manastira sve što vam je, potrebno. A oni, svirepi, poslušaše starca, postavši veseli i mirni.

I sada svakoga od vas molim i svedočim vam: veru u svetu i jednosušnu i nerazdeljivu Trojicu, kojom se u krštenju prosvetismo, da sačuvate nepomešanu s jeresima,

Onome koga ćemo vam mesto sebe postaviti da Bogom i vašom ljubavlju vlada, molim da budete dobropokorni i verni, kao što meni samom biste, i

za vreme života vašeg spasavate, primi moj savet blagorazumno kao dobar, koji će ti od Boga dobra isposredovati: Sve vam je sada u Bogu moguće; u svojoj ste zemlji samodršci, i srodnici ste po telu onima koji sada capyjy, i ako što moliti

Koji god srušeni manastir u Svetoj Gori hoćeš, taj podignite vašem otačastvu, bilo Hilandar, jer vam je prvi od cara dan, bilo drugi, gde god hoćete.

I odmah pomolivši se Hristu Bogu reče: — Slušam Davida koji kaže: „Ako vam bogatstvo dopadne, neka za njega ne prione srce“; koliko Više je dostojan prekora i ukora onaj koji kopa zemlju i traži

reči, i naročito se ovih veoma sramio, kada Bog kori našu nesitost i govori: „Kada u tuđem ne biste verni, ko će vam dati vaše?

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Mi smo već videli da u njihovim lirskim pesmama nikada nije u pitanju narodnost. Katkad će vam reći u razgovoru, da su bugari ili raja, ali je nesumnjivo da ovi nazivi obeležavaju kod njih samo njihov društveni

Drugi (npr. u Topolčanima, selu u Poreču) će vam reći da su Srbi. Ukoliko ima istorijskih uspomena, nije nijedna bugarska; sve su srpske, ali su nejasne i blede.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— Eh, to vam znam i ja — reče čiča. — Oka prosa vrijedi osam dinara, ali jedan mačak Tošo valja tri carevine. — Jedan kradljivi

Ako vam ni ovo nije dovoljno za prepoznavanje, onda vam dajemo i ovaj opis i oznake: Mačak Tošo u djetinjstvu bio je vrlo malen,

Ako vam ni ovo nije dovoljno za prepoznavanje, onda vam dajemo i ovaj opis i oznake: Mačak Tošo u djetinjstvu bio je vrlo malen, što zna i ćorava kvočka koja je iščezla u

Miš prorok zamisli se duboko, duboko, pa odgovori: — Mački treba objesiti o vrat zvonce, pa ćete je uvijek čuti kad vam dolazi u goste. — Tako je, tako! — zagraja čitava skupština.

— Ja idem s mišem domaćinom da obiđem čitavo moje vojvodstvo — reče Miš prorok. — Budem li vam kadgod potreban, samo zalajte ili mijauknite pod ovom kruškom, odmah ću doći.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

(Spazi Rinu na vratima.) Uostalom, evo moje žene, ona će vam objasniti. III RINA, PAVLE i AGENT RINA (u elegantnoj jutarnjoj haljini): Gospodin je od policije?

I AGENT: Da, gospođo! RINA: Ne bih imala šta da vam objasnim: kod nas se noćas desila krađa. I AGENT: Možete li mi reći što bliže? PAVLE: Reći ću vam ja.

I AGENT: Možete li mi reći što bliže? PAVLE: Reći ću vam ja. Moja žena i ja bili smo sinoć u pozorištu. Kad smo se posle jedanaest vratili, prošli smo kroz ovu sobu – ovde je

ALjOŠA: Ja čekao vas tamo, mislim, doći ćete kao obično, kao svako jutro, pa kad niste došli... PAVLE: Jesam li vam potreban? ALjOŠA (zbunjeno): Ja mislim vi dođete, pa kad niste došli...

Da niste nezadovoljni platom? ALjOŠA: Ah, ne, gospodine! PAVLE: Da vam nije težak posao? ALjOŠA: Ne, ne, ne! PAVLE: Dakle, šta je?

PAVLE: Da vam nije težak posao? ALjOŠA: Ne, ne, ne! PAVLE: Dakle, šta je? ALjOŠA: Došao sam da vam blagodarim za sve što ste za mene učinili i da vas zamolim da primite moj otkaz. PAVLE: Otkaz? Našli ste bolje mesto?

ALjOŠA (vrti glavom ne podižući oči): Njet! PAVLE: No, pa recite šta je? ALjOŠA: Ja moram, ja moram da vam kažem, ja ne mogu da od vas krijem. (Pauza, lomi se i najzad diže glavu.) Vi znate moju Lidočku? PAVLE: Vašu gospođu?

PAVLE: Rus? ALjOŠA: Ne Rus, Poljak. On je gostovao ovde... PAVLE: On vam je odveo ženu? ALjOŠA: Ona meni kazala: mnogo voli njega, ne može bez njega. Kazala mi zbogom, ja plakao, ona otišla.

PAVLE: Novčano? ALjOŠA: A, ne; ima, ima ona. Ali, je l' dozvolite da vam pročitam pismo koje sam juče od nje dobio? PAVLE: A odakle piše? ALjOŠA: Iz Berlina. On tam ima angažman.

PAVLE: A odakle piše? ALjOŠA: Iz Berlina. On tam ima angažman. PAVLE: A šta vam piše? ALjOŠA (razvija pismo): Piše ruski. PAVLE: Razumeću toliko. ALjOŠA (čita): „Miljenki moj...” (Zastidi se.

PAVLE: Jeste li vi takvo pismo napisali? ALOŠA: Da, i zato sam došao da se vama izvinim, da se oprostim, da vam blagodarim. PAVLE: šta vi to govorite, Aljoša?

Aljoša, kod vas se sabralo i mnogo drugih mutnih osećanja, a četiri meseca napornog rada na građevini izmorili su vam živce. Ima tu i malo nostalgije za zavičajem.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Sada će iz vode početi da iskaču foke! Podigao je ruke uvis i frknuo još jednom. - Pazite šta vam kažem! Pokušah da mu očima telegrafišem da se čisti, ali on se pravio lud.

Zubi su joj bili nejednaki, ali smeh joj je bio takav da vam je zastajao dah u grlu. Njeno malo lice bilo je svetlo kao dobro uglačan belutak. - To je tek nešto!

U tome ima, možda, i nečeg tačnog: one imaju mamine zlatne kose i oči, mamin hod zbog koga vam se čini da ne koračaju po zemlji.

Trljajući koleno dlanom počeo sam da zviždim. To vam nisam još rekao? To o svom zviždanju, mislim? Ja zviždim božanstveno.

Vesna je sada u vrbaku ili na njivi nekog ko je bio dovoljno lud da zasadi ranu salatu. Tamo je zbog zečeva. Nisam vam ništa rekao o zečevima? Čudno! Vesna je luda za zečevima. Ona ne samo da ih vaja, već i gaji, razmnožava, hrani i leči.

Uzmite tako neko dupe koje se stalno čuje i biće vam jasno da je nabijeno đubretom od vrha do dna. Zbog toga nikad nisam imao mnogo poverenja u one koji pričaju o vrlinama.

Onda sam je upitao je li njen otac imao ribnjak. - Moj otac? - trgla se. - O, da. On ga ima. Pokazaću vam ga. Moj otac je strog i zato ćemo se unutra uvući kroz kuću našeg sobara Ćaponjija. Znate ga?

Bio je manji od nje, ali ju je držao čvrsto i igrali su đavolski lepo. Tako lepo da vam je zastajao dah od toga. Neda se smešila kao i uvek i verujem da je Ataman, kao i ranije bilo koji od nas, bio ubeđen

Zatim je pratio curice kućama i bio ljubimac svih mama. Znate već tu vrstu momaka, nije potrebno da vam pričam! I neću!

pitam da li bi on to bio i da ima nešto uža ramena, ali ima stvari koje nije zgodno da pitate nekoga, čak i onda ako vam je taj neko sestra. Ona je govorila i onda sam čuo da se vrata ispod nas otvaraju.

Sada je grebala kao sto kornjača zajedno. Bar tako bi se vama učinilo da ste je čuli! Ako bi vam uspelo da je čujete pod vodopadom očevih reči, od kojih je svaka druga bila ono o svedočanstvima. Svedočanstva!

Onda je za trenutak zavladala tišina. Tako oštra i tako potpuna da sam čuo one oko mene kako dišu. — Ubio vam se sin, profesore! — vrisnula je jedna žena, a Stari je rekao da zna: taj se ubija svaki čas.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Šta mislite? — Vi se, gospodar-Sofro, šalite, moja Sofija je siromašna, ne može vam ništa doneti, a vi ste bogat čovek. — Ništ’ to ne čini. Pitam vas opet: ’oćete li vašu kćer za mene dati?

— Dobar dan, gospođo Tatijana, evo mene, hoće l’ biti štogod? — Svršeno je, moja Sofija od svoje volje pruža vam ruku. Je l’ tako, Sofija? Ona odgovori: „Jeste“, al’ vrlo tihim glasom.

Sad će Čamča svoj plan predložiti. — Dakle da vam kažem. Tu treba kapitala bar dvaest hiljada forinti. Jeste li za to? — Jesmo, biće i više, — reče gospodar Sofra.

— Gospodaru, ne mogu vam dovoljno zahvaliti što ste mi te ljude s vrata skinuli. Morao sam im uvek jelo i piće zabadava davati, pa da se najmanje

— No za ovakvo vino sto forinti od akova, to nije mlogo, a rakiju ću vam oprostiti. Gospodar Sofra gleda na Krečara, a Krečar na gospodara Sofru; Čamča tek izvrće oči i žalosno lice pravi.

Ubiće me moj Aron. — Pa šta je što sam koštao? — To mi ne možemo jesti, nije „košer”! — Šta vam ja sad mogu pomoći? — rekne pa hoće da izlazi. Rifka ga uhvati za ruku.

— Ja sad neću, zašto nam odma’ niste dali? — Kupite, molim vas, daću vam jeftino. Sad se stanu pogađati, i pogode se. — A vi namestite sto da jedemo sve to; isplatiću vam.

Sad se stanu pogađati, i pogode se. — A vi namestite sto da jedemo sve to; isplatiću vam. Rifka, žalosna, namešta u jednoj sobi sto za putnike, pa odmah naloži ćerkama da drugu gusku kolju. Večera je gotova.

— A kako ćemo sutra započeti? — Sad ću vam odma’ kazati. Samo, Sofro, nemoj da mudrijaš; samo onako učini kako ti ja kažem, pa će sve dobro biti; nemoj da mi

Stupi bliže Čamči. — Molim, jeste li putnici? — Jesmo. — Otkuda? — Iz varoši U. — Kako vam je ime? — A zbog čega ste radi to znati? — Ne zovete li se Isail Čamčić?? — Tako se zovem. Sve to zabeleži.

— Vi se sad vraćate? — Jeste. — Nemojte se ništa plašiti, sve je dobro. Vi ste davno otputovali, a kod kuće nema vam glasa; vaše gospođe pobojale se nije li vam se što zlo dogodilo, pa su vas dale svud kurentirati, i tako smo i mi sad

Vi ste davno otputovali, a kod kuće nema vam glasa; vaše gospođe pobojale se nije li vam se što zlo dogodilo, pa su vas dale svud kurentirati, i tako smo i mi sad na vas naišli. Radujemo se.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Deci svojoj ona će reći: tata vam je to i to kazao... Najčešće ga obeležava zamenicom on“, piše Milićević.³⁵ Na Kosovu za ženu je „ime muževljevo tabu, i

„Dete rođeno u ’košuljici’ biće kada odraste neobično, mimo drugih ljudi, veruju neki. Da li Vam je poznato ovo verovanje?“; „Ne valja iznositi dete iz kuće prvih četrdeset dana po rođenju zbog zlih očiju.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Ali, nemam nameru da pišem memoare, hoću da vam ispričam samo to kako sam uoči Svetog Nikole, zaštitnika moreplovaca, stavljao pocepanu čizmu u prozor, i kako je sveti

Podmornicu je, verovatno, ostavio ispred vrata: samo mu je ona nedostajala pa da bude kompletan. Zaboravio sam da vam kažem — jedna stara gospođa bila je komunista, druga — reakcija.

sada najviše cenim takve žene: one koje su u stanju da zbog vas igraju sporo ili brzo, da izvode različite figure, a da vam nikada ne kažu: daj malo slušalice da i ja slušam! Dok su sa vama, one čuju i bez slušalica najdivniju muziku.

Iduće nedelje opaziše da između Odri i mene postaje ozbiljno, pa su skinuli film sa programa. Tako vam je to u provinciji! Ne daju ti da se istakneš, izdvojiš! Svlače te u svoje blato. Provincijalci!

I mogu vam reći da nema strašnije i očajnije bitke od one koju decenijama vode mali sivi provincijalci, izlizanih rukava, sa

smo bili smešni, onako zaneseni, svako sa veoma visokim mišljenjem o sebi, bez ijednog dokaza da smo izuzetni, bez čega vam svet ne veruje na reč.

Čitava jedna industrija trudi se da ih snabde predmetima pomoću kojih će izbeći dosadu. Igrati se šuge — to vam je jedna veoma stara igra u kojoj dete koje nema sreće juri drugu decu pokušavajući da ih dodirne.

kada ste, dakle, prepušteni sami sebi i dosadi koja nikada nije tako tupa i neutešna kao u detinjstvu, ne ostaje vam baš mnogo stvari za igranje.

Saznali ste to onog jutra pred ogledalom kada ste utvrdili da vam je sve više vremena potrebno da povratite svoje lice od voska iz sna. Sve teže da zakoračite u novi dan.

Sećate li se te truleži i rasutih utroba koje je ispovraćala noć? Danas, kad vam je trideset i pet godina, vidite jedan drugi svet.

) i šumske jagode u malim sepetima od hrastove kore ?<< Ko bi se to danas trkao sa jednim vozom samo zbog vas? I ko bi vam to, sem kelnera, doneo čašu vode? I ko bi to, sem mene, samo za vas pisao ovu priču o đubretu i moru?

Cele noći nismo oka sklopili! Erkondišn je neprestano zujao... »O, đubradi!« — pomisli. »O, đubradi! Smeta vam erkondišn!« – Zaista mi je žao... — kazao je. — Ponekad to stvarno može biti neprijatno! »Ta večna idiotska pitanja!

Matavulj, Simo - USKOK

Ivanović viknu iza branika: — Crnogorci! Za... — Kakvi Crnogorci! — prekide ga ozdo krupan glas. — Kakvi vam se Crnogorci priviđaju? Nema ih ovdje ni deset, no smo sve vaši, ćesarevi ljudi od skoro, hvala da je bogu!

Stevo nastavi: — Vladika vam reče da se Francuzi i Rusi čarkaju i da se očekuje glavna bitka. U tome očekivanju prođe nam zima i proljeće, a, negdje

Janku se zavrtješe suze. Starac nastavi: — A sad ja, kao najstariji po godinama, kao otac što bih vam svijema mogao biti, ja bih rekao da nješto učinimo. — Reci, striko! — povladi knez.

— To je mladi gospodin, uskok? — zapita Savo, ljubazno pružajući ruku Janku... — Kako vam je ime? — Pravo ime: Jân P., a sad: Janko Uskok! — Dobra ti sreća, kneže Drago! Mir božji!

— reče Savo smijući se, jer bješe opazio da taj lik najviše privlači uskokov pogled. — Pravo da vam kažem, milo mi je mnogo što ga ovdje vidim!

Znao sam lijepo da ćete, čim se sastanete, zapodjenuti o svjetskim i učevnijem rabotama, kao što vam liči! A ni vi meni ne zamjerite, i ja odoh kraj ognjišta, e mi je tamo pozgodnije!

— Ništa lakše od toga! — povrnu Savo. — Evo vam sve što treba, pa sjedite odmah i pišite, ostalo će biti moja briga!

Dobra vam noć! Onda stariji drugovi, iako su pomišljali da mali zna kao i oni sva čudesa, koje je vladika počinio i koja su se

— u božji tren pojedoše cijelu, pa odletješe! Tada se ja okretoh k vama. Vaše lice sijaše od radosti! Ja vam viknuh: „Eto sve bjehu na broju, osim pauna!“ A vi odmahnuste samo rukom i rekoste: „Bog s njim. I ne treba nam!

Znajući pak da se Crnogorci najviše boje kletve, završi njom ovako: — Tako vam ovog životvorjaščeg i časnoga krsta, tako vam on uvijek pomogao, tako ga se ne odrekli, tako vas ne pomamio, tako vas

pak da se Crnogorci najviše boje kletve, završi njom ovako: — Tako vam ovog životvorjaščeg i časnoga krsta, tako vam on uvijek pomogao, tako ga se ne odrekli, tako vas ne pomamio, tako vas ne zatro bog, sveti Jovan, sveti Vasilije i

ne odrekli, tako vas ne pomamio, tako vas ne zatro bog, sveti Jovan, sveti Vasilije i svi sveci i ugodnici božji, tako vam trag po tragu ne poginuo, tako se ne razgubali, tako vam šljeme i sjeme ne poginulo, tako ne ispogibali sramotno,

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

PROVODADžIJA I MLADOŽENjA PROVODADžIJA: Kao što vam reko, pedeset upravo koje muški, koje ženski, ja sam, to jest, usrećio; i ako Bog da, mislim, još toliko.

Kakvu devojku imam za vas, da vam vidi oko! MLADOŽENjA: Za mene? PROVODADžIJA: Za vas, za vas, s pet hiljada. MLADOŽENjA: S pet hiljada?

PROVODADžIJA: Za vas, za vas, s pet hiljada. MLADOŽENjA: S pet hiljada? PROVODADžIJA: (vata se za trbu). Aha, kako vam je sad? Stotinu meni, pak je smesta vaša. MLADOŽENjA: Pet hiljada, vi mene u nestrpjenije dovodite.

MLADOŽENjA: Što čini iskustvo! PROVODADžIJA: Ha, ha, ha! Dopada l’ vam se? No, sad na posao; jer sam ja, to jest, već javio. MLADOŽENjA: Javili? PROVODADžIJA: A? Šta držite sad o Simi?

(Uređuje stolice.) Moramo svršiti, makar kako bilo. UGLED 4. PROVODADžIJA S MLADOŽENjOM (stupi) PROVODADžIJA: Pomozi vam bog! MATI: Bog vam dobro dao! PROVODADžIJA: Jeste li radi, to jest, gostima, he, he, he. MATI: Dobro ste nam došli.

UGLED 4. PROVODADžIJA S MLADOŽENjOM (stupi) PROVODADžIJA: Pomozi vam bog! MATI: Bog vam dobro dao! PROVODADžIJA: Jeste li radi, to jest, gostima, he, he, he. MATI: Dobro ste nam došli. Zapovedajte sesti.

PROVODADžIJA: E prijatelju, da vam kažemo zašto smo, to jest, došli. Kao što sam kazao, to jest, ovaj gospodar, mlad kao što ga vidite, ima kuću,

OTAC: Ja vam blagodarim, ali vi znate, kao što sam i kazao, ništa ne može silom nego ako bude od Boga suđeno. PROVODACIJA: Da, da!

PROVODADžIJA (mladoženji): Kako vam se dopada devojka? MLADOŽENjA: Ona se meni vrlo dopada. PROVODACIJA: E, pak šta ćemo tu mlogo, to jest, raspitivati.

Ne zna vam taj šta su kafane, šta su karte i druga đavolstva, to jest. MLADOŽENjA: A, toga nema. OTAC: Samo karte ne; to je

Zato ćemo javiti, dokle jošt vidimo. OTAC: Ako vam je povoljno, doveče može biti prsten, pa već posle vidićemo. PROVODADžIJA: To je dobro, (mladoženji) a?

OTAC (smeši se): Tako, tako, kažite im sve; jer znate kakve su žene: „E, pa nismo znale“. PROVODADžIJA: Za testo vam slabo marim, samo nek je dobro vino. OTAC: Već zato ćemo se potruditi. PROVODADžIJA: E, sad, zbogom!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu! Ja ga htedoh vama dati da vas mije, da vam šije, da vam kroji, da vam broji, da vam plete, da vam mete, da vam kuva,

Ja ga htedoh vama dati da vas mije, da vam šije, da vam kroji, da vam broji, da vam plete, da vam mete, da vam kuva, da vas čuva,

Ja ga htedoh vama dati da vas mije, da vam šije, da vam kroji, da vam broji, da vam plete, da vam mete, da vam kuva, da vas čuva, da vam

Ja ga htedoh vama dati da vas mije, da vam šije, da vam kroji, da vam broji, da vam plete, da vam mete, da vam kuva, da vas čuva, da vam peva, slike šara

da vas mije, da vam šije, da vam kroji, da vam broji, da vam plete, da vam mete, da vam kuva, da vas čuva, da vam peva, slike šara

da vam šije, da vam kroji, da vam broji, da vam plete, da vam mete, da vam kuva, da vas čuva, da vam peva, slike šara

vam broji, da vam plete, da vam mete, da vam kuva, da vas čuva, da vam peva, slike šara

U Lukićevim pesmama odista peva i oseća dete, pa vam se učini da se pesnik i ne vraća detinjstvu, već misli i govori s njim, iz njega.

Trebaće vam! Jednom je jedan mali dečak iz daleke zemlje Ilindije izvukao iz svog nosa kamilu. To je tačno. Ironija, pouka, vic

M. Pešića, razume se): Pogledajte, moja ruka preti da prekrati mladosti vam čar! ... U životu nije novo mreti, al živeti već je teža stvar!

Isto je obići svet, i cvet: I kanu kap vina u cvet i pijan bumbar oblete svet. ROBINSON Ima knjiga za koje vam se čini da oduvek postoje, da nisu napisane, nego da su same od sebe nastale, zajedno sa svetom i sa čovekom; bez njih

Svejedno: jezik vam već otkriva deo svojih neiscrpnih čari, omamljujućih mogućnosti. Jezik počinje srećno da vas služi.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Ja izdajica otečestva, što kažem da jedem za svoje novce lebac! ŽUTILOV: Najmanje je, ako vam se kaže da ste konzervativac. GAVRILOVIĆ: To je onda želeti, da svi budu konzervativci. ŽUTILOV: Šta, šta?

2. MILČIKA vodi EDENA, nakićena madžarskom kokardom, PREĐAŠNjI MILČIKA: Gospodo moja, ja se nadam da će vam biti po volji ovaj gost. EDEN (pokazujući kokardu): Láѕd, édeѕ attuám. SVI: Iljen! ŠERBULIĆ.

Sad je vreme da im otmemo i oteramo i u Tunguziju. GAVRILOVIĆ: Mi nji? LEPRŠIĆ: Šta, žao vam je? Ha, ha, ha! Vidi se ko je madžaron. GAVRILOVIĆ: Ja sam slušao da ste vi govorili madžarski, a ne ja. LEPRŠIĆ.

LEPRŠIĆ: Kad je vreme raditi, onda se ne misli. GAVRILOVIĆ: To je zlo. LEPRŠIĆ: Kad Madžari zapovedaju, onda vam je dobro. GAVRILOVIĆ: Zapovedali su i do sad, pak vidim, vi ste se više oko nji ulagivali.

ZELENIĆKA: Ah, slatka Nančika... Ali nije nikakvo čudo što tako govorite, kad vam je i ime tuđe. DJEJSTVO DRUGO 1.

MILČIKA: Vi ste radili za narodnost. ŠERBULIĆ: Mari ko za narodnost. Kad mene obese, načast vam narodnost! Hm, hm! To je đavolski posao. SMRDIĆ: Ja kanda sam znao, te sam bio umeren. ŠERBULIĆ: Šta, umeren?

Lepo mi i vi govorite. MILČIKA: Za narodnost treba da se jedan žertvuje. ŠERBULIĆ: Pa baš ja da se žertvujem? Fala vam! MILČIKA: A kako ste pređe govorili? ŠERBULIĆ: Ostavite se, molim vas, vi ne znate šta je to. 3.

ŠERBULIĆ: Žalosna nam sloboda! LEPRŠIĆ: Šta, i vi ste Srbin? Nije li vam sramota! ŠERBULIĆ: Oće da bude inkvizicije za protokole. LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha! Šta vama pada na pamet!

Kažite, da li bi smela Srbija pomoći šiljati, da Rusija nije zapovedila? ŠERBULIĆ: Sad sam malo utešen. LEPRŠIĆ: Ja vam kažem: slavjansko carstvo. ŠERBULIĆ: I treba da bude. Samo da ne iziđe otkud inkvizicija.

Da dižem barjak, pa posle da me obese! LEPRŠIĆ: Ništa zato; za narodnost nikakva žertva nije skupa. ŠERBULIĆ: Fala vam lepo... SMRDIĆ: Bogme i ja se ne bi odvažio. LEPRŠIĆ: Odrođeni sinovi praotaca svoji, ja ću ga podići!

GAVRILOVIĆ: Dobar dan želim. ŠERBULIĆ: Jeste li i vi čuli da dolazi. GAVRILOVIĆ: Jesam. SMRDIĆ: Pa gdi vam je kokarda madžarska? ŠERBULIĆ: E, on nije pridenuo ni srpsku. GAVRILOVIĆ: Ja to držim za budalaštinu.

Miloš Obilić ne mari da propadne carstvo, samo da istera inat. NAĐ (smeši se): Šta ćete, kad vam je to praotečeski greh. No ja sam se pozadugo ovde zadržao. Rad sam malo u kafanu da čujem ima li što novo.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

29. decembra 1825. pisao je on iz Beča jednom prijatelju: »Ne mogu vam kazati, u kakvoj sam ja sad nevolji. Vjerujte mi, da na Božić nijesam imao zašto kupiti funte mesa, a kamo li pečenice!

Milićević, Vuk - Bespuće

— Ja sam mislila, - govoraše ona, gledajući u protivni zid, - jer ne divanite nikad sa mnom. Da vam nije mrsko što dolazim? reče i okrenu oči prema njemu. On se malo osmjehnu i razumio je.

nikome, sakrivajući ga od svijeta, od njega pa i od same sebe, ona reče mirnim glasom, bez roptanja i srdžbe: — Šta ću vam ja više? Vi mene više ne volite. Vi volite ovu u vašoj kući. I htjede da mu skine ruku sa sebe.

Sremac, Stevan - PROZA

Znam da će vas interesovati priča, zato ću malo poizdalje početi i neću prećutati ni pojedine sitnice, samo da bi vam slika što plastičnija ispala.

i Jovan Maksić, i polaženik i domaćin, bili su činovnici jednog tunavog nadleštva u jednom istom mestu, ali u kom, to vam neću kazati, jer nisam rad da imam posla sa sudovima, niti da vređam otačastvene poštare.

onoga što i danju i noću spava — danju, jer je to takva služba, a noću opet, jer je noć od boga za to data — nijedan vam neće moći kazati da ga je uhvatio u kakvom nedozvoljenom poslu.

Ti samo nakrivi kapu!« — Nekome se već dosadi da ide sam, pa pošalje šegrta. »Pozdravio vas majstor i poslao vam ovo«, veli dečko i daje mu ceduljicu. — »A, vrlo dobro!

!« A toliko je dosta bilo Jovi. Dvared se nije dao opominjati, nego sedne odmah pa napiše dopis. — »A gde vam je gospođa Kajo, Jova?« pitaju Jovinu ženu druge žene. — Eno ga gde sedi — veli gđa Kaja — pa radi u sobi.

I to kakvog ćurana! Ne znaš šta je veće, ćuran ili prase, a kad vam kažem da je prase bilo od sedam i po oka (bez džigerice i droba, od koga će Jova sam svojom rukom dobru jednu kavurmu

Jova, kako ga je bog dao šaljiva, pokloni se ženi i reče: — Imam čast predstaviti vam moga kolegu ćurana! Na koje se kolega pokloni i utrapi domaćici tepsiju, a ova mu otpozdravi, pokloni se i rukova se

ili obratno, sad ću vas slagati, jer baš ne znam kako behu raspoređeni, pošto se to menjalo prilikom svake toalete, pa vam to precizno ne bi mogao kazati ni sam gospodin Pavle, koji je začudo voleo ženske s mladežima. — Pa šta nam donosite?

— zapita domaćica polaženika. — Zime, gospoja Kajo! — veli polaženik. — Vid’la sam... — veli ona — hladne vam ruke... — Hladne ruke... ama vrela ljubav — ugrabi polaženik dok se domaćin ustumarao tražeći papuče. — Čuće se!

Ne biste, je l’ te? Ne bi’ ni ja, ni vi, ne bi nijedan smrtni. I ja vam onda ne velim ništa drugo nego ono staro: ko je bez greha, taj, samo taj neka uzme kamen i neka se baci za

Bilo je vrlo umiljato. Dok je još manje bilo, svuda je išlo za učiteljem. I deca su ga volela. Ta šta da vam tu pričam, kad svi znate kako je mladost mila: »Dok si mlad, svakome si drag«, veli poslovica.

Puče po selu da je gicka nestalo. Stanu ga tražiti, i gle čuda! Nađu ga, i to gde! Začudićete se kad vam samo kažem. Baš kod onoga Krla, onoga darodavca. On ga dao učitelju na ishranu, pa ga te noći ukrao i zaklao.

Radičević, Branko - PESME

Eto, braćo, što vam dugo taja, Eto, braćo, pesme bez svršetka, Eto, braćo, dva-tri uzdisaja, Eto, braćo, do dva, do tri cvetka, Tedo

kolo, ode cela lupa, Vi stojite oko mene skupa, Sve tu soko jedan do drugoga, Samo nema međ vama jednoga, Oči vam se grozni suza pune, One vele: Arsa nama trune, Oh bez zbogom i bez oproštaja On se od nas siroma utaja, Loša

veću, Sva vesela pa zbijaju šalu, Pa u nišan duge puške meću, Nišan biju, nišan turska glava, Oj Srpčići, golema vam slava!

braćo, puta tog zgodnoga, Glete tamo cveća narodnoga, Amo živo cveću poitajte, Pa ga s' mladi puno nakidajte, Da vam putem divno zamiriše, Da vam srce za kućom uzdiše, Napred, braćo, eto vam šenice, Na put vama divne brašnenice,

tamo cveća narodnoga, Amo živo cveću poitajte, Pa ga s' mladi puno nakidajte, Da vam putem divno zamiriše, Da vam srce za kućom uzdiše, Napred, braćo, eto vam šenice, Na put vama divne brašnenice, Eto vrela, eto vode divne, Da

Pa ga s' mladi puno nakidajte, Da vam putem divno zamiriše, Da vam srce za kućom uzdiše, Napred, braćo, eto vam šenice, Na put vama divne brašnenice, Eto vrela, eto vode divne, Da umorno srdašce vam živne, Čujte slavlje, čujte

uzdiše, Napred, braćo, eto vam šenice, Na put vama divne brašnenice, Eto vrela, eto vode divne, Da umorno srdašce vam živne, Čujte slavlje, čujte pesme one, Kad vi srce u nedrima tone, Da vam srce smesta živo plane, Kad čujete

vrela, eto vode divne, Da umorno srdašce vam živne, Čujte slavlje, čujte pesme one, Kad vi srce u nedrima tone, Da vam srce smesta živo plane, Kad čujete izgubljene dane, Kad se pesme s javora zaore, Da što Srbin učiniti more, — Put

zaore, Da što Srbin učiniti more, — Put raskrčen, gore njime ajte, Ajte gore, al' se i sećajte, Kono krasna puta vam ogradi, Pa mu ruci prionite mladi, Poljubite onu ruku svetu, Što razagna nevolju vam kletu, Noć vam dođe sa Vuka

se i sećajte, Kono krasna puta vam ogradi, Pa mu ruci prionite mladi, Poljubite onu ruku svetu, Što razagna nevolju vam kletu, Noć vam dođe sa Vuka jednoga, Danak beli, braćo, sa drugoga, Onaj mišku u gvožđe vam skova, Ovaj duši

krasna puta vam ogradi, Pa mu ruci prionite mladi, Poljubite onu ruku svetu, Što razagna nevolju vam kletu, Noć vam dođe sa Vuka jednoga, Danak beli, braćo, sa drugoga, Onaj mišku u gvožđe vam skova, Ovaj duši verige raskova, A ko

Što razagna nevolju vam kletu, Noć vam dođe sa Vuka jednoga, Danak beli, braćo, sa drugoga, Onaj mišku u gvožđe vam skova, Ovaj duši verige raskova, A ko veli: on to nije bio, Bog je toga davno već ubio.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Greota i sramota. Ne daj bože da još čuje onaj hodža iz Potkalinja, tuđa vjera, ne bi se živo od bruke ostalo. Gdje vam je onaj što vam pravi konjske ikone, pitao bi. Ne bi više smjeli u varoš, na pazar. Bradonja se nasmija.

Ne daj bože da još čuje onaj hodža iz Potkalinja, tuđa vjera, ne bi se živo od bruke ostalo. Gdje vam je onaj što vam pravi konjske ikone, pitao bi. Ne bi više smjeli u varoš, na pazar. Bradonja se nasmija.

Zašto plače? Sve da i hoće, ona vam to, možda, ne bi ni znala da odgovori. Biće, valjda, najviše zbog toga što usamljeni pjevač zove u zajedničko bjekstvo

Deder da mi malo pobolje oslušnemo šta ovaj tu bobonji kao baba iz kace. — Pa tako — nastavlja Sava — da vam pravo kažem, s mrtvima ja i nemam bogzna kakva razgovora, slaba je od njih vajda, a sveci ...eh, i ti sveci ...

— A znao si ovoga uokviriti, a? — To je moj i brat i svetac, i ja druge ne pripoznajem, pa vi radite šta vam drago! — Aha, kažem li ja — novovjerac! — opet se iščakari Munižaba.

Vodili su istragu o Drmogaći, pa se nešto, uz put, sjetiše i mene. — A gdje vam je ono momče koje je Drmogaću vodalo po selu?

— Pa ...pa ...pa da vam dam evo svog Vasilija umjesto krave. Jak je, mlad, mogo bi top vući, a kamoli neće mitraljez.

pa ...pa da vam dam evo svog Vasilija umjesto krave. Jak je, mlad, mogo bi top vući, a kamoli neće mitraljez. Biće vam od velike koristi, da znaš.

Ja vas moram i nahraniti i napojiti, i prostrijeti vam i pokriti vas, i posijati vam i požnjeti, i ranjenika ponjegovati n ginjenika pokopati.

Ja vas moram i nahraniti i napojiti, i prostrijeti vam i pokriti vas, i posijati vam i požnjeti, i ranjenika ponjegovati n ginjenika pokopati.

crna Savka, seoska luda, nosi na rukama jednogodišnje dijete i još s vrata, bez pozdrava i uvoda, nadaje viku: — Evo vam ga, džaba vam ga, ja se više ne mogu s njim bočiti.

seoska luda, nosi na rukama jednogodišnje dijete i još s vrata, bez pozdrava i uvoda, nadaje viku: — Evo vam ga, džaba vam ga, ja se više ne mogu s njim bočiti.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Hasanaga mi noćas uzeo dete, a ti bi danas da me udaješ! Kad pre? Te mudrosti vam nema ni u ludilu! Kad sve to može, što ne bi moglo i sunce u džezvu?

neću više nikad, sad sam se opametio, evo i potvrde, nabaviću i dobru karakteristiku, oćete li da kleknem, da vam se poklonim, da l biste možda nešto i u gotovu, samo vi kašte šta treba!” Ne dolazi u obzir!

Šta ste toliko do ovo doba, dina ti? BEG PINTOROVIĆ: Umoran sam, spava mi se, i kazaću vam ukratko. Ti se, Hasanaginice, udaješ za kadiju iz Imotskog. Svadba će biti za nedelju dana.

Svi poskaču.) JUSUF: Idu li? SULjO: Idu. Biće ovde za manje od po sata. JUSUF: Vi znate šta vam je činiti. Pre svega pazite na red. A ti javi kad naiđu.

Šta je sad? HASANAGA: Niste svi stigli... BEG PINTOROVIĆ: Svi smo tu! HASANAGA: Mladoženju vam ne vidim. BEG PINTOROVIĆ: Šta će ti sad on? Njega nismo ni ugovorili. Ovde on nema nikakva posla; ama baš nikakva.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ko njega nije poznavao? Zapitajte ma koga za njega, i svaki će vam odgovoriti: „A, to je naš Dimitrija!“ A taj njihov Dimitrija beše za čudo, k’o niko razvijen.

i rodbine ne imađaste nikoga, zato vas je ona prizivala i družila se s vama više kao iz nekog sažaljenja i misleći da vam daje neku milost i time svoju dužnost ispunjava...

Podmetalo vam se neko ulagivanje i silom guranje kod nas. Koliko bih puta čuo gde govore o tome i to kao sa nekim sažaljenjem pomešanim

Vi ste sami, nikoga svoga nemate, a evo Gospod vam dade ovo pilence, ovoga crva... pa nemoj sinko!“... A on samo udri, psuj, viči. Mene već što...

— Na zdravlje i slatka vam večera! — pozdravlja ih i odlazi na suprotnu stranu, dole, u dno sobe. Oko nje se ostale devojke i mlade načetaju,

Nude ga jednako. — Neka, neka... — odbija on. — Produžite vi. — Ama da vam nisam ja na smetnji? — Trže se on i poče da se diže da ide. Ne dadoše mu ni da se makne, a kamo li da ode.

— Neću večeras da se vraćam i vidim S tobom. Ko zna šta posle... samo Bog sreću neka vam dâ... veliku, golemu... Naročito tebi.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Poznajmo jedanput svu silu ovi(h) reči, proste su i blažene i ne trebuju nikakva tolmačenja. Što god hoćete da vam čine drugi ljudi, činite i vi to njima. A šta bi mi radi da nam drugi čine?

Kostić, Laza - PESME

Nemojte me pitat' sade, da vam pričam stare jade, stare jade, nove nade, što ih naša zvezda znade; već pođite do javora, pobratima onog bora, što ga

— Ja vam ne znam reći više, do što knjiga ova piše, dok ne prođe ova java, što mi sada dodijava, te se mojih snova setim, il'

Iz vaših usta saslušaće bar i naše glase pesnički vam car; al' neće li mu mali biti dar? Ni Srbin, bome, nije narod loš, od vere mu je glava tvrđa tek, a osećaj mu kâ i

I rekoh vam, u pozorištu smo. A pozorište? Zar to nije hram? U njem se služi žrtva ljubavi. Iako se u njemu ne slave bogovsko-ljudske

paša lepo da obdari: koceva dobrih nekoliko pari, koceva dobrih da čačkate zube i još malo vatre na to tamno kube, da vam se Vidi čitati opela: eto to je, Vlaše, poruka ti cela!

— da bole vidim srama našeg mrak. Zborujte s njome, da vam nisam kriv, al' ja vam odoh sad u nedoziv!” I ode knez. U hramu Dagona za bogov kip malena beše klet, molitvenište

— da bole vidim srama našeg mrak. Zborujte s njome, da vam nisam kriv, al' ja vam odoh sad u nedoziv!” I ode knez. U hramu Dagona za bogov kip malena beše klet, molitvenište božnog nagona, svileni tek

njega en' u kleti na postelji mojoj spava avet grdna mojih strava, — Dagon mi se njome sveti, što mu hrama obesveti; eno vam je, sad naval'žte, na njoj, na njoj kiv iskal'te! A šta na to majka stara?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

260 NEŠTO ŠUŠNU 261 SLOVO IŽE ALI SIRCA NIŽE 262 ĐAVOLAK 263 SNAŠINA PESMA 264 HODžA SE BOJI ZA KRČAG 265 KAD ĆETE DA VAM PANE KIŠA?

Ja ću ih doneti Vama (koje u glavi, koje napisanih) nekoliko za primjer; pak ako Vam se dopadnu, lasno ćemo ih i više dobiti« (Vukovo pismo iz Karlovaca od 8/20 aprila 1815).

»Blagodarim Vam na onom pozivanju Grimovom — otpisuje on Kopitaru —: ono mi može biti od velike potrebe i polze: Sad već savršeno znam

otvori, nešto uđe u dvor od čega nijesu mogli viđeti drugo ništa osim vatre da sipa, pa progovara: — Ja sam došao da vam prosim sestru najstariju, i to sad ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, niti ću više doći da je prosim, pa mi sad

— pa uzme sestru za ruku i dajući je reče: — Na, neka vam je sretna i čestita! I ona sila s đevojkom otide. Sjutradan kako svane braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l'

mu da je on prvi do njega u svome carstvu, a onoj dvojici starije braće reče car: „Ako hoćete, i vas hoću oženiti, pa vam dobre dvore sagraditi“, no oni njemu kažu da su oženjeni obojica, i cijelu mu istinu otkriju, kako su pošli da sestre

Onda mu reče Stojša: — Hajde, zete, da udarimo na nj, dok sam i ja ovde da vam pomognem, e da bismo ga kako satrli. A zmaj odgovori: — Ja ne smem nipošto pre roka.

Otac i majka zapitaju ga šta je usnio, a on im odgovori: — Vala neću da vam kažem. Onda ga otac i majka dobro išibaju i nazovu ga inatom pa ga otjeraju. Ovaj siromah što će, kud će, te na drum.

Pa pođe, a za njim oba mu brata. Pošto kralj viđe da neće manje od trista dukata, vrati ih natrag pa im reče: — Daću vam trista dukata, kroz godinu, ali me pošteno služite.

— Ni ja — reče kralj. Potom Grbo reče: — Daj nam plati, da idemo. — Dođite sjutra, — reče kralj — pa ću vam platit. Pošto odoše od kralja, on zovnu ženu pa joj reče: — Ženo, naoštri mi dobro nož: doveče ću zaklati onu trojicu.

Svaka će mati svojoj deci najpravije suditi. Ona će vam najbolje znati kazati čija je devojka. Ovi se oproste od sunčeve matere i odu kući, te dođu svojoj materi.

Mati im rekne: — Čujte, deco, da vam mati kaže. Vi ste moji sinovi, a ona neka mi bude kći. Vi ste braća a ona neka vam bude sestra.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

(Briše figure.) Gle, gle, toliki pra! LEPOSAVA: Ala ste i vi, bože, sve da vam je kao iz kutije! SOFIJA: Nije nego da se udaviš u đubretu. Idi pogasi onu vatru, da ne gore drva uzalud.

7. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI LEPOSAVA: Strina, plače vam dete. MAGA: Eto sad ću. (Leposava odlazi.) MAGA: Što sam došla? Boga ti, seko, kako se kuva, eto, voće u pari?

MAKSIM: Nego nije! 9. SVETOZAR, PREĐAŠNjI SVETOZAR: Pomozi vam Bog! SOFIJA: Bog ti dobro dao, Svetozare! Odkud te sreće? SVETOZAR: Eto se i ja zakanio malo. SOFIJA: Sedi. (Sednu.

MAKSIM: Jedan je način, da sve na sebe primiš. SOFIJA: Idi zbogom, kako možeš to i pomisliti! MAKSIM (Nikoli): Eto vam vaše dobre žene! SOFIJA: Dobre žene ne prave se pustaijama. MAKSIM: Ha, kugo!

Katkad, da se čovek provede. Sad idem, da vidim kako su zaključili s tom nagradom, pa ću doći da vam javim. SOFIJA: Ajd, ajd, donesi radost muževima. SVETOZAR: Ja mislim veću ženama. (Odlazi.

MAGA: E boga vam, braca, pa zašto ne bi išla, kojoj se mili i koja, eto, može da stigne. MAKSIM: Gdi je ta žena, koja bi mogla dospeti

“ Gazdarice, zar si ti? „Ja sam“. O, ubile te sile! čisti, glatki obrazi. NIKOLA: Kako vam se dopada nakit moje Mage? SVETOZAR: Baš se onda češljala. NIKOLA (na strani): Ej, teško si ga meni!

KUM: E, to nije ništa, nego da ste mene zvali, da vam tu točku napišem. SVETOZAR: Treće: ni ona žena nije dobra, koja je raspikuća, pa ako će i najbolje naravi biti, koja

MAKSIM: Kakva je u sredu, takva je i u četvrtak. Od paprike ne biva bosiljak. SVETOZAR: I opet, kažem vam, našla se jedna, koja je dostojna nagrade. MAKSIM: Pa koja je, da vidimo i to čudo. (Svetozar pruži ruku na Sofiju.

SVETOZAR: Vi ćete se vladati po smislu datog od vaše ruke svedočanstva. MAKSIM: Evo vam vaši novci, meni ne trebaju.

ŠALjIVAC: Ako mi dobro platite, ja ću vam pokazati jedan alat kojim se zemlja može skroz probušiti. Pa ćete moći naći i duševnu ranu.

ISAJLO: Nema. Kako sam jutros namestio sobu, tako i sada stoji, a razuma ni od korova. ŠALjIVAC: Jesam li vam kazao? ISAJLO: Ej, teško meni, ne smem mu izići na oči! MANOJLO (žalostivo): A kako će mene učiti bez razuma?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

PERSIDA: Molim, šta vam se priključilo, te ste tako ljutiti? SULTANA: Gledaj ti špiona, kako bi tela da se i u tajne moje pleće!

Oćeš da te molim da govoriš? Jogunasti rode, neće me đavo od tebe nigda kurtalisati! PERSIDA: Kad vam je teško od mene, a vi me otpustite, ja ću meni naći službu. SULTANA (ćuši je): Oćeš da mi jednako ideš uz nos.

SRETA: A, to je mlogo! Gospodine, ja vam želim svako dobro, ali ja sam bio dvaput cehmajstor. Da je to moja Pela, vidila bi kako se cehmajstor dočekuje.

Samo da sedi čovek pa da uživa. PERSIDA: Zapovedate da vam donesem kafu? PELA: Bogme, devojko, gladna sam ti. PERSIDA: Smesta ćete biti služeni.

PERSIDA: Oni su dobri; ali sad, kako su čuli za vaše milostive reči, navrat-nanos navaljuju. Zapovedate da vam namestim maramu, milostiva gospođa? PELA: Neka, Perso, dušo, ja mogu i sama. PERSIDA: (Ovo je nečuveno čudo!

Ali mir, eto nam gospodina! POZORJE 5. TRIFIĆ, PREĐAŠNI TRIFIĆ. Je l’ vam ustala gospoja? PERSIDA: Ah, milostivi gospodine! TRIFIĆ: Šta, opet si dobila boj?

TRIFIĆ: Deco, ako je to tako kao što vi kažete, ja ću vam svakom po dva para aljina načiniti. PERSIDA: Tu nemate ništa sumnjati, milostivi gospodine.

ste mi radosni glas doneli, odite da vas obdarim, pak kad se sovršeno uverim da je tako kao što mi vi kazujete, kupiću vam i aljine. (On napred, Stevan i Persida radosni za njim.) POZORIJE 6. (Soba kod Srete.

SULTANA: Ah! (Domaši mu, pak i opet sedne raditi.) SRETA (radeći peva). Čujte, žene, moju pesmu, to vam kaže Sreta Da je žena brzoćudna od sto oka beda. Decu treska, sluge bije, muž siroma ćuti.

) PERSIDA (klekne na kolena): Ah, milostiva gospođa, oprostite mi, ja sam metnula malo opijuma u limunadu, želeći vam učiniti spokojni san. SULTANA: I tebi mirniju noć?... Razumem; to bi i sama učinila kad bi me ko toliko mučio.

Lalić, Ivan V. - PISMO

a ja im šapatom velim: Dobro je što je tako; dobro je što postoji Nesrazmer, kad se uzrok sretne sa posledicom; Evo vam blagoslov, lipe; a vaš je blagoslov meni Prerastanje mog čina, prerastanje mog časa. (4—5.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

lepo videli četiri i po puta: i tetka Gina, i teča Dača, i keva, i matori, i još mesar kazao kevi: „Gospođo, video sam vam sinoć malu na televiziji, pa baš kažem ženi: pogle, kolko je izrasla mala iz komšiluka!

), pitate se i pitate se, a sve idete na prstima da ne probudite unuke; bosim nogama šljapkate po betonu (koliko sam vam samo puta rekao da navučete papuče, a vi opet ništa!

“ — a tamo, već vam je osam banki, a još niste načisto da li je trebalo dozvoliti onom putujućem glumcu da vas coki, ili nije?

Dakle, drage moje devojčice, ma koliko da vam je godina, pitaćete me svakako gde sam se sve susretao sa ovom malom brbljivom Anom?

Sve sâm otmen svet! Gde god se okreneš — neka veličina, na časnu reč! Molim? Osećam se nekako svečano, kako da vam kažem... Kao da sam i ja jedna od vaših!

Najgore je što me niko poznat iz škole neće videti kako sedim sa vama i izigravam zverku! Ne ljutite se što sam vam prišla na ulici? Baš ste slatki! U stvari, videla sam vas još na Slaviji, pratila do Londona.

Primetili ste da vas gledam u onoj antikvarnici, je l' da? Ali, nikako nisam smela da vam priđem. Sve do Trga Republike. Mislim, vaše priče i sve ostalo: to me zbunjuje! Što sam mislila o vama? Bože!

Eto vidite, sedim s vama i svi pomalo kao odvajaju ikilić-ždrakić za naš sto. Mogu vam reći da to i nije tako neprijatno, premda se malčice ukopavam sama pred sobom! Mislim, šta će mi sve to?

Evo zašto: ako se, na primer družite s nekim mesečarem iz svog odelenja koji je cakan i sve što uz to fura, to vam otprilike izgleda kao da gluvarite sa rođenom sister.

A opet je sa njima, s tim matorcima, lepo, na časnu reč! Uvek vam pale cigaretu zlatnim upaljačem, pridržavaju kapute, odmiču i primiču stolice, a mirišu na duvan za lulu i na nešto

Neki od njih su vam strašno lukavi, pa čim zucnete nešto o prevari ili griži savesti, oni ležerno odmahnu rukom i kao iz rukava prospu

Ona mi je kao sestra, na časnu reč! Sa vama dvema — ja sam potpun čovek!“ Kako vam to zvuči! A? A tek ovo: „Imam trideset i sedam godina.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Miluje mesec čelo mi, pete. Sanjajmo skupa, rumeni svete. Porođaj lak vam, neveste bele: pčela s božurka, leptir sa čička uzdah vam bio mekost imele. (Tvorite reči s pripevom zrička!

Sanjajmo skupa, rumeni svete. Porođaj lak vam, neveste bele: pčela s božurka, leptir sa čička uzdah vam bio mekost imele. (Tvorite reči s pripevom zrička!) Obile paše - grozdi se stoka. Nema životu granice, roka.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MARKO: Moja ćerko, zato sam te i poslao u Beč da ti naučiš, kad ja nisam mogo. JELICA: Ah, kako je lepo, ja vam ne mogu dosta iskazati, verujte, ne mogu: kako je bila jedna princesa, ah sirota, kako je za svojim ljubeznim

JELICA: Ah, švermovati je to što u Beču kažu švermeraj. Koliko sam puta ja švermovala, ne mogu vam iskazati, ljubeznn tatice. MARKO: Ali šta je to švermovati? JELICA: Ta kažem vam, to je švermeraj.

MARKO: Ali šta je to švermovati? JELICA: Ta kažem vam, to je švermeraj. Tako je Amalija švermovala za Morom, kad sam Šilera čitala; o, taj vam piše!

JELICA: Ta kažem vam, to je švermeraj. Tako je Amalija švermovala za Morom, kad sam Šilera čitala; o, taj vam piše! Kad bi samo njega čitali, slatki tatice, kosa bi vam rasla: kako je Karl Mor Amaliju ubio — to je bilo srce!

Kad bi samo njega čitali, slatki tatice, kosa bi vam rasla: kako je Karl Mor Amaliju ubio — to je bilo srce! Pak je baš svojim degnom ubio.

JELICA: O, molim vas, tatice, u Beču se retko čuje srpski; sve nemecki i francuski. To su vam jezici! Kad govore, mislite med im teče iz usti. Ja jednako žalim što me niste dali da i francuski učim.

MARKO: Ako to nije ludo, onda ne znam šta je. JELICA: Ju, tatice, nemojte tako govoriti, jer će vam se u Beču smejati svi kao najvećem prostaku. Kako bi to moglo biti ludo što prve dame u Beču rade?

JELICA: Ja ne znam koja ne bi htela. Ah, tatice, po modi živiti, nobl živiti, to vam je Genuѕѕ. MARKO: Moja ćerko, ja vidim da je tebi Beč sasvim obrnuo mozak.

kažem: gledaj tvoju kuću i ekonomiju, pa kad stečeš, i tvoj muž bude iste pameti kao što si ti, onda možete ići kud vam je drago. 4.

PREĐAŠNjI ALEKSA (pokloni se): Ja molim za izvinenije što sam se tako nepoznat usudio mojim prisustvijem dosađivati vam. JELICA: Čest od naše strane, gospodin baron!

MARKO: Bogme, gospodine, da vam pravo kažem, ja nisam ni od kakve blagorodne familije, i moj je sav nemešag što sam pošten čovek.

JELICA: Jest, beѕonderѕ, beѕonderѕ. O, ljubezni tatice, to vam je auzdruk. ALEKSA: Naipače ubo znači beѕonderѕ; sljedovatelno ja o vami i o vašoj dražajšoj babi nikakovoga hudago

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Služim se mekom prostirkom travom, pokrivač nebo imam nad glavom. Stan mi je, možda, pomalo tijesan, al ja vam nisam odviše bijesan.“ Cvokoće Brko u mrkloj tami. „Pa taj se nebom pokriva samim!

Gvozdeni savez, veli vam Triša, trajaće dugo — kao i kiša!“ Uminu oblak, vedrina sinu, na Japri val se mreška, kapljica blista sa svakog

— ždral se pokrenu sivi — Melje li žrvanj, šta radi Triša, kako se kod vas živi? Je li vam dobro kod vašeg dede, da li vam srce kudelju prede?“ „Šta da ti pričam! — javi se Žuća — Evo se zima sprema.

Je li vam dobro kod vašeg dede, da li vam srce kudelju prede?“ „Šta da ti pričam! — javi se Žuća — Evo se zima sprema.

„Jeste li, deco, svršili priču, spavati valja, dosta je graje. Čitave noći tupite zube, leti vam jezik u gnevu ljutom, ako vas nije složila vila, složiće čiča — vrbovim prutom.

Šta će vam carstvo Velikog Zeca, njegova vojska u silnom broju? Najbolji zeka uvek se nađe kada ga stigneš trkom, u znoju.

—Na dalek put vam odlazim, kaže, ispod nebeskog luka, gde večno Pseto, poljem bez kraja, juri večitog Vuka! Od toga dana putuje

Zrakom sunca pesnik more bode, piše pesmu površinom vode. ČUDAN VOZAČ Baš u luci, na okuci, (valjda vam je poznat Gruž?!) uhvaćen je čudan baja zbog opasna prekršaja, uhvaćen je jedan puž. „A zbog čega, da li znate?

Zar je cesta što i led? * Saobraćajac, strog u licu, vadi oružja — bilježnicu i boc-bockavu olovčicu. Ja vam junačku zadajem veru sad će vozaču da uzme meru. „Ime, prezime, iz koga grada?“ „Puž Pužević iz Vino-Grada!

“ „Puž Pužević iz Vino-Grada!“ „Da li gospodin kuću ima?“ „Evo je, momče, na leđima!“ „Zar to vam kuća? Prevara gola! Pa to su kola.“ „Ovo je kuća, prava, bez greške, ona se vozi, ja idem peške.

Prevara gola! Pa to su kola.“ „Ovo je kuća, prava, bez greške, ona se vozi, ja idem peške.“ „Onda vam spremam optužbu vruću: vi ste prebrzo vozili kuću. Ispred okuke, ja videh vas, do same daske dajete gas.

Il ste filozof il sasvim lud! Takav sam stekȏ o vama sud.“ * Baš u luci, na okuci (valjda vam je poznat Gruž?) uhvaćen je čudan baja zbog opasna prekršaja, uhvaćen je jedan puž.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Bićete primorani da noćite. — To sam i mislio. Možda ću tamo naći za večeru i spavanje. — Ja vam savetujem da ostanete do sutra ovde. Selo je malo i siromašno ali ćete sa gostionicom biti zadovoljni.

Razume se, na ostrvu takođe jedna od kuća se zove haza de huespedes i tamo će vam udesiti i za spavanje. Međutim ta je de huespedes za dvadeset kuća i, kao i celo selo, nema čak ni osvetljena.

Gledao sam pažljivo na jezero i nikako je nisam video. — Od Belmonteha ona dolazi skoro uz obalu. Možda su vam je kuće zaklonile. — Razume se. Mogu li naći koju barku da me preveze na ostrvo? — Ne verujem.

Posle deset dana niko više nije imao ni pet para u džepu. Nesreća je bila što zimi nema nikoga u zamku. — Žena vam izvrsno vesela. — Vrlo je jaka. Ona je i mati dvoje dece. Starija ima pet godina; reći ćete mi da li je lepa.

— Mislim da ga moj muž već davno poznaje: valjda iz Toleda. — Hoćete li da vidite sobu, gospodine? Mi tek treba da vam je spremimo. — Onda nije ni potrebno da je gledam. Glavno je da imam gde da prenoćim. Kada se večera kod vas?

Glavno je da imam gde da prenoćim. Kada se večera kod vas? — Kad god hoćete. Obično jedemo u osam. Šta da vam spremimo za večeru? — Ono što obično spremate za sebe. Ako je mogućno, ribu.

Za drugo mi je svejedno. — Izvrsno, gospodine. Hoćete li da vam iznesemo sad jedan sto, da sednete? — Voleo bih da vidim ostrvo pre večere. — Naš dečko vam može pokazati ostrvo.

Hoćete li da vam iznesemo sad jedan sto, da sednete? — Voleo bih da vidim ostrvo pre večere. — Naš dečko vam može pokazati ostrvo. Malo šta ima da se vidi. Zamak ima veliku zbirku oružja. — Hvala, ići ću sam.

— Oni su neobično gostoljubivi i rado pokažu sve strancima. Pismo vam ne treba. Šteta je ako ne vidite oružje. Kažu da u svetu retko ko ima takvu zbirku. — Čuo sam da je vrlo velika.

Nalazim samo da je lepa. — Da se niste povredili? Trebali ste da viknete da vam osvetlimo. Rekla sam dečaku da vas dovede gore sa svećom čim dođete iz šetnje. Izvolite. — Hvala.

Rekla sam dečaku da vas dovede gore sa svećom čim dođete iz šetnje. Izvolite. — Hvala. Smetam li vam dok radite? Mogao bih sesti ovde i čitati; tako vas ne bih uznemiravao. — To je talijanska knjiga?

— Sigurno da ne. Sramota je da sam vas ja na to priznanje naterao, a sam vam nisam rekao, šta ja nisam nikada video. Ona me pogleda i odmah razumede rđavu igru reči. — Šta vi niste nikad videli?

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Ustale su pčele, podiglo se cveće, Sa dalekih gora povetarac leće; U mirisu cveća, u bisernoj rosi On vam svako zdravlje i veselje nosi. Po poljima travnim razleže se jeka, Odjekuje nebo i gora daleka.

Mir vam junački preci, što samrt primiste časno! Mir va polju smrti, gde mesec treperi jasno I noć duboka vlada; Gde danas varv

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Pauni kriče, čujte, samo čarolija ptica nudi vam spas! POZNA HILANDARSKA MOLITVA Uoči kosovskog boja Znam da svaki narod ima svoj početak i svoj kraj, i da početak

Na čelu vam mesečev topaz o sestre, zar ne vidite ono što čovek na povratku iz smrti vidi? SVETOGORSKI DANI I NOĆI Svetogors

sjate i drmaju ovaj soj iz ramena čekajte radi se o sasvim drugoj stvari nadzemaljskoj lepoj rajskoj dozvolite da vam stavimo putir u ruke hoćete trube uzmite gudala iz knjige starostavne to može da vam vredi ostavite kurvu iza sebe

lepoj rajskoj dozvolite da vam stavimo putir u ruke hoćete trube uzmite gudala iz knjige starostavne to može da vam vredi ostavite kurvu iza sebe u takvom se društvu ne ide pred lice višnje dosta su me cimali sa svih strana Jagnje

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SIMKA: A danas, eto, održasmo mu sedmodnevni parastos. VIDA: Istina, kad već pomenu parastos, baš pravo da vam kažem, nije lepo što je danas samo jedan sveštenik služio.

TRIFUN: E, Agatone, za tih pet nula ćeš da izviniš a što se tiče otvaranja testamenta, ja, pravo da vam kažem, i volim što ćemo počekati četrdeset dana. AGATON: Pa jest, ti voliš da gustiraš.

tako, našla se tu. SARKA: Dobro, to je tetka, a ova devojka? Mene, pravo da vam kažem, više buni ova devojka. MIĆA: I mene! SARKA: Tebe, prijatelj-Mićo, drugo buni, a mene drugo.

MIĆA: Da, takva bi se kombinacija mogla uzeti u obzir. SARKA: I ako hoćete, pravo da vam kažem: meni ova devojka, kad je čovek malo bolje zagleda, pomalo liči na pokojnog Matu.

AGATON: Ni ja nisam, pravo da vam kažem. Jest, bio sam i gore, kad je pokojnik bolovao, al' nisam nikad onako razgledao kuću. PROKA: Pa niko nije...

MIĆA: Dotle samo? Zar vi ne mislite i dalje ostati ovde? DANICA: Svakojako ne. MIĆA: Ni kad bi vam naslednik to ponudio? DANICA: Ja ne znam, to bi tetka imala da reši. MIĆA: Zašto tetka, to bi pre vi imali da rešite.

Zašto ne? Za vas bi to bilo vrlo ugodno, jer ste se, izvesno, već navikli na taj stan, a za mene, pravo da vam kažem, za mene bi bilo to vrlo prijatno, imati u kući jedno tako lepo, mlado stvorenje. Zar ne?

DANICA: Hvala, to je vrlo ljubazno od vas, ali, ja mislim, tetka želi da se iselimo. MIĆA: Ali zašto, zaboga? To bi vam bio samo jedan težak izdatak. Ovde ste stanovali besplatno, pa tako bi i dalje stanovali. Zar to nije bolje za vas?

Pa da, to bi bilo sasvim opravdano? DANICA: Opravdano? MIĆA: Pa da, zaboga, vi ste tako lepuškasti i mili, i mogu vam reći čak i da mi se dopadate, vrlo mi se dopadate. (Pokušava da je pomiluje.) DANICA (uvređeno): Gospodine!

) DANICA (uvređeno): Gospodine! MIĆA: No, no, no, ne morate se srditi. DANICA (u uzbuđenju): Otkud vam ta sloboda? PORODICA (nailazi niz stepenice). MIĆA: Rekao sam vam, dopadate mi se.

DANICA (u uzbuđenju): Otkud vam ta sloboda? PORODICA (nailazi niz stepenice). MIĆA: Rekao sam vam, dopadate mi se. To je valjda slobodno reći jednoj mladoj i lepoj devojci.

To je valjda slobodno reći jednoj mladoj i lepoj devojci. Uostalom, kad budem imao prilike ja ću vam stvar objasniti. Videćete, stvar je vrlo jednostavna. POJAVA V PORODICA, PREĐAŠNjI AGATON (ispred ostalih): A, a...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Gledaju vas detinjskom ljubopitljivošću i puno puta pustiće vas da prođete, a da vam ne postave nijedno pitanje. Otpratiće prolaznika pogledom, ne dugo, a odmah zatim okrenuće leđa, pa će nabiti kabanicu,

Van domašaja svoga pogleda, oni kao da ne znaju ni za ljude, ni za zemlju. — A ako neprijatelj dođe i pokupi vam stado? — reče neko. Njihove oči sinuše gorštačkom divljinom... Braniće se, braniće, do poslednje kapi.

— Gospodine kapetane, došao sam da vam se javim... — A-ha!... Naravno, sasvim drugi čovek. Razvukao sam usne u smeh, verovatno isto onako kao onaj srednji

— Šta je ovo, šta je ovo? — začu se strogi glas baterijskog narednika. — Ko vam je kazao da se zavlačite u šatore. Napolje! Izvukoh se brzo. Ali je narednik naišao prvo na Traila. — Pa to onako...

Zavrte glavom, mljasnu ustima kao da nekom nešto psuje, i zaurla iz basa: — Mečke jedne!... Hoćete ja da vam čuvam konje!... Podnaredniče, udari svakome po pet batina.

A ovde nema. S druma te upućuju u najveći okršaj... Dakle, oni su prešli Drinu, a nadiru i na Šabac. To vam je kao neki obuhvatni napad. Ovamte Cer, onamte Šabac... mica trakalica!...

Zar sada nađoste?!... — viče nestrpljivo komandir. — Šta je to? — razvika se komandant puka. — Poručniče, gde su vam ljudi? Komandir se nervozno okreće i šalje ordonansa da istera vojnike iz šipraga.

— Naravno — veli potišteno Milutin — tamo ginu, a mi da povadimo oči oko jedne pređice... — Vala, braćo, iskreno da vam kažem — žali se Aleksandar — teže mi pada ova neprekidna vika komandantova, nego ceo ovaj rat...

A i potporučnik Aleksandar i mi ostali takođe. I malo spuštenim glasom on zapita: — Šta vam je to? — Kafa, gospodin potporučnik... vruća, evo vidite! — pa mu podneše gotovo pod nos, da bi ga odobrovoljili.

— pa mu podneše gotovo pod nos, da bi ga odobrovoljili. Aleksandar mahnu glavom, raspoložen. — Oca vam mangupskog, kažite mi pravo: kako umakoste i gde je nađoste?

Pojavom svojom unese neku vedrinu. — Mitraljezac, daj koji trupac... Kakvi ste, bre, ljudi, dođu vam gosti pa ni da ponudite. A šta — namignu na Aleksu — došao majčin sin.

— Sa mogućom prilikom sigurno, pa će i preteći nešto — smeje se Tanasije, gurajući duvan u nedra. — E, braćo, hvala vam i do viđenja! — Kuda? — Kuda?... Opet bacamo bombe večeras...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Još iz daleka, po celoj njegovoj figuri, poznaćete da je to nešto neobično, a kad vam se približi, izgledaće vam njegova neobičnost veoma čudnovata. Eno ga, stade u hlad pod jednom brezom.

Još iz daleka, po celoj njegovoj figuri, poznaćete da je to nešto neobično, a kad vam se približi, izgledaće vam njegova neobičnost veoma čudnovata. Eno ga, stade u hlad pod jednom brezom.

Ja imam po zakonu pravo na dobro ozidane dve sobe, kujnu, podrum i dan oranja zemlje ... Vi mi to nabavite, pa ja vam ne tražim ni pare. — Tako je, tako je, ubrza obradovan učitelj, što mu se dala prilika da joj ma šta rekne.

— Jest... bolest me smela. Do godine ću imati pravo da se javim na praktični ispit. — Gde vam je čiča Stojan? obrte ona razgovor, videvši da mu to pada teško. Kako vam se čini? — Smešan čiča.

— Gde vam je čiča Stojan? obrte ona razgovor, videvši da mu to pada teško. Kako vam se čini? — Smešan čiča. Ne znam samo da li će moći raditi.

pa prvo liznu prst jezikom i prevuče njim preko table, potom se nasmeši i gle dajući opet u tablu, zapita je: — Kako vam se dopadaju novi đaci? — Divljaci. Kao da nisu dosad videli čoveka.

— A vi zatvorite školu. Javite ministru da ne možete izdržavati školski prirez, pa nek vam zatvori obadve škole. — E, moja gospođo, ko bi onda smeo živ izići kapetanu pred oči!

— Pa.. trebalo bi... reče on, smešeći se i gledajući u daleke planinske vence. — Gledaćemo da dobijete... Ja ću vam biti na usluzi svakad, kad vi zaželite. — Hvala vam unapred.

— Gledaćemo da dobijete... Ja ću vam biti na usluzi svakad, kad vi zaželite. — Hvala vam unapred. Mi ove godine nismo ni praktikovali školski rad: nastavnik nam imao neke mnoge honorare, pa nije ni imao kad

— To je rđavo, vrlo nezgodno!... reče on mršteći se. Vežbanje poslednje godine vredilo bi vam više od sve šestogodišnje teorije... Pustiti decu tako u svet. !..

I Gojko pusti svoje đake, pa joj priđe, smešeći se: — Šta... ne ide vam sve kao podmazano? — Man’te se... Kad bih znala da će ovako ići cele godine, bacila bih sve još sad. — He...

— Ha-ha-ha... Pa to su najobičnije pojave u školi ; To već ne sme nikako da vas ljuti, jer će vam se ponavljati onoliko puta koliko imate časova rada u školi. — Mora, bratiću!... nastavi Stojan sa kućnjeg praga.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Za ran’, kume, za ran’, stari svate; Moli vam se ženikova majka, Za rana joj snau dovedite, Da donese sunca u nedrima, U rukav’ma sjajne mesečine. 58.

Posadi se, kum’ vjenčani, neka ti je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas! Posad’te se, dva đevera, neka vam je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas!

Posad’te se, svi svatovi, neka vam je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas! 80. Povila se zlatna žica iz vedra neba, Savila se milom kumu

Da je znala naranča Da je čaša junačka, Vrhom bi se povila, Pa bi čašu popila. I oko i čelo — Sve vam, braćo, veselo! 90. Igrala je košutica, Baština joj je; Nevestica vino pije, Prilika joj je. 91.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Filip: Sve ćete saznati večeras, ako dođete na premijeru tragedije Razbojnici od slavnog Fridriha Šilera, koju će vam prikazati... VASILIJE: ...putujuće pozorište Šòpalović!

MAJCEN (pošto je pogledao mač): S kakvim ja budalama radim! JELISAVETA: Ja vam se divim kako izdržavate! SOFIJA: Ako hapsite ljude zbog drvenih mačeva, na kojima jedino može da se isprži jaje ili

Ovo nije ludnica, nego policija! I da možda ne želite da vam malo opipljivije pokažem gde se nalazite? MILUN: Trebalo bi njima dovesti Dropca! MAJCEN: Ti ćuti! A ti sedi tu!

JELISAVETA: A pogotovu onom ko vodi trupu! MAJCEN: Prestani da me prekidaš! Kao što mora da vam je poznato i to, da se davanje predstave bez dozvole nemačkog vojnog zapovednika lično, kažnjava najmanje logorom!

VASILIJE: Vi ste prvo pitali za drveni mač! MAJCEN: Možete da idete! JELISAVETA: Izvinite što smo vam upali ovako, nenajavljeni! MAJCEN: Čekajte malo, još jedno pitanje! VASILIJE: Samo izvolite!

VASILIJE: Jesmo. Zašto pitate? MAJCEN: To vama ne smeta? VASILIJE: Šta? MAJCEN: To, da vam na pozornicu pada senka vešala?

Jednom rečju, ostali smo bez dinara! Ovde vam zaista ne bismo smetali... GINA: To se vi dogovorite sa Simkom, ona vam je izdala sobe, a ne ja!

Jednom rečju, ostali smo bez dinara! Ovde vam zaista ne bismo smetali... GINA: To se vi dogovorite sa Simkom, ona vam je izdala sobe, a ne ja! VASILIJE: Ona je rekla da nema ništa protiv, pod uslovom da vama ne smeta...

VASILIJE: Ja sam u pozorištu, a ne u cirkusu! DROBAC: Nisi slučajno neka skitnica? Ili kockar? VASILIJE: Zar vam ja ličim na kockara? DROBAC: Pitam. Zbog Uredbe o telesnoj kazni.

) SIMKA: Iz obe sobe imate izlaz na verandu! JELISAVETA: Videla sam! SIMKA: Tu su vam ligeštuli, slobodno ih koristite! A odavde imate i pogled na reku!

SIMKA: Tu su vam ligeštuli, slobodno ih koristite! A odavde imate i pogled na reku! (Vasiliju) Jesam li vam pokazala onaj hrastov astal ispod lipe? Tamo možete da ručavate i večeravate, dok je leto! VASILIJE: Šta da ručavamo?

JELISAVETA: Muž vam je bio major? SIMKA: Artilerijski! VASILIJE: Je li poginuo u ovom ratu? SIMKA: Nije, umro je od zapaljenja pluća!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Vi ste moja buna. Znam da vas dragan zove, za ništa vas ne pitam. Ako vas život boli, ako vas neko voli, ja vam čestitam. NjEGOŠ U VENECIJI Nasmešio se poslednji put.

Tvrđava zlatna gorela je i urlala. Na žaru lomača jadra su buktala, ropska vam mirisna tela bludnim su vriskom nudeći se gola pala, vijajući se oko mača.

Mudraci su nagnuti vam u pleći crtali čudne brojke, otkrivali sveći u odećama crnim tajne, koje sluti samo kamen drag, i vaš cvet crveneći

Tad se rodi jedan koji vam telo žalio istom žalošću neveselo kao duh, on ga diže u prah medan, providan, jutarnji, što bez traga celo nebo rađa

Drveće puno pupova i zvezda mesto mene živi. Sve što sam ja reko šaputaće vam meko dalje noći. One vas vode u moje osmehe i grehe, za mnom daleko. NOVA SERENATA Draga, tenorista više nema.

ODA VEŠALIMA Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata? Ta senka vam liči na mač čvrst, a skuplja ste od zlata. Što se krijete u robijaški vrt i cvetate iza zida?

Što ne bi pošla na vrhunce, ko kraljevi i vođe? Silnija ste no jarko Sunce, nek vam se klanja ko prođe. Ta grlili smo gore od vas i nosili na oltare. Pa kad Isus ne spase nas, vaše će ruke stare.

Još nas ima što volimo smrt i na vama visiti – od stida. Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata? Ta senka vam liči na mač čvrst, a skuplja ste od zlata.

Tela će vam se izgubiti i krv biti sve tanja i tanja; zanemeli ćete ljubiti vrhove cvetnih trešanja. Dolazim skoro a doći će i dan kad

Pijem u slavu daščara punih stenica, nad glavama njinim; nažalost ne znam da vam ih opišem, gospodo. One nisu zidane u hladnom mermeru, kao crkve, nisu barok, ni rokoko, ni renesans, ni gotika, ni

Ovu čašu onoj ženi što je dopratila muža i nasmešila se jednim osmehom koji ne mogu da vam opišem, gospodo, jer ne liči na osmeh Đokonde. Ovu čašu ženama što mirišu na žito.

Sve to nije važno. Važno je da ovde zaista umiru deca kao što su i u Srbiji zaista umirala. Zbogom, želim vam veselosti. II MINHEN Kroz maglovito jutro, u klopotu železnih točkova, on se zacrneo u dubinama.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

To može kazati samo ohol i gord čovek i jedna neznalica kao ti što si. Mi vam, doduše, ponekad pravimo štete. Često vam, 7 iz nestašluka, činimo male dosade i pakosti, ali vam možemo i koristiti.

To može kazati samo ohol i gord čovek i jedna neznalica kao ti što si. Mi vam, doduše, ponekad pravimo štete. Često vam, 7 iz nestašluka, činimo male dosade i pakosti, ali vam možemo i koristiti.

Mi vam, doduše, ponekad pravimo štete. Često vam, 7 iz nestašluka, činimo male dosade i pakosti, ali vam možemo i koristiti. Mi smo, istina, male i sićušne, ali baš zato smo kadre izvršiti dela za koja veliki nisu sposobni.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Ja ću vam pričati o tom srećnom plemenu, iako unapred znam da mi niko živi neće verovati, ni sada Niti ikad posle moje smrti,

Ali, tražeći domovinu moju, naiđem na interesantnu zemlju i lude, o čemu ću vam, evo, pričati. Dan letnji. Sunce pripeklo da mozak provri, od silne zapare čisto osećam vrtoglavicu; nešto mi zuji u

priberem se i priđem, te mu i ja čestitam rečima: — Izvinite što nisam znao za taj vaš svečani dan, i veoma žalim što vam nisam mogao u određeno vreme čestitati; ali, evo, to sada činim.

Vi ste star, iskusan čovek, a dužnost vam je laka: propagacija naše narodne ideje u krajevima gde živi naš narod pod tuđinskom upravom...

Taman ste došli kao da smo vam poručili; već više od mesec dana kako se mučimo tražeći pogodnu ličnost za tu važnu tačku.

Imamo Jevreje, Grke, Cincare (otud oni?!)... A koje ste vi narodnosti, ako smem pitati? — Pa, ja, upravo, kako da vam kažem, i sam još ne znam!...

— U kakvim ste odnosima sa susednim zemljama, ako smem pitati, gospodine ministre? — E, kako da vam kažem?... Dobro, dobro, na svaki način...

— E, kako da vam kažem?... Dobro, dobro, na svaki način... Pravo da vam kažem, ja nešto nisam o tome ni imao prilike da razmišljam; ali, ceneći po svemu, vrlo dobro, vrlo dobro...

— Pa to valjda narod bira? — Pa, kako da vam kažem?... Jest, ono bira narod, tako je po ustavu; ali obično bude izabran onaj koga policija hoće.

— Pa kako vam se dopada ovde kod nas, gospodine? — upita me ministar smešeći se hladno, preko srca. Ja se izrazim najlaskavije o

— reče ministar oduševljeno. — To je prekrasno, i takvo mudro uređenje može se samo poželeti, a slobodan sam i ja da vam kao stranac iskreno čestitam na tom genijalnom zakonu, koji je postao vašom zaslugom, a koji je usrećio zemlju i suzbio

u buduće ne bi dešavale ovakve nemile pojave, koje mogu biti od vrlo krupnih zlih posledica po našu milu otadžbinu, to vam naređujem da silom vlasti zaštitite reč gnev, koju su tako unakazili, i da strogo po zakonu kaznite svakog onog koji

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Gora, kao bosiljak!... Kupite me kupioci, Zaklaću vam šarku koku I petlića bez repića, Koji ne peva.... Čuješ pesmu i žuriš se tamo, na drugi kraj, na glas njen.

Taman da se prihvatimo sira, a odozdo, sa donjeg kraja sovre, viknu Anđa: — More, devojke, kamo vam Milica? Devojke se odista začudiše. Zgledaše se, pa će tek jedna reći: — Sigurno je u kući. Na tome se i prođe.

Kako je strašno to što on čita, najbolje vam svedoče lica sviju slušalaca. Svaki je raskolačio oči i otvorio usta tako, da su ona gotova svakog trenutka dati zvuk:

Svaki je raskolačio oči i otvorio usta tako, da su ona gotova svakog trenutka dati zvuk: a—a—a!... Dosta je da vam kažem, da se u tom dopisu najcrnje napada naš gospodin kapetan, a da biste pojmili svu težinu i značaj toga greha,

da se u tom dopisu najcrnje napada naš gospodin kapetan, a da biste pojmili svu težinu i značaj toga greha, moram vam progovoriti nekoliko reči o našem mirnom gradu. Istorija nije zabeležila vreme kad je zakopano naše mesto.

Šaljem vam pod % priloženu zvaničnu ispravku na dopis iz N*, koji je protiv potpisanog, a u vašem listu, br. 121 izišao.

sitnu Malenu.« i još trista čuda brujaše mi u ušima, a u glavi beše strašniji lom i okršaj od sviju poznatih vam vašarskih prizora. Sa vašarima ja nemam nikakve veze i, u koliko mi je poznato, njihova je sezona još daleko.

— Gospodine, u kome veku vi živite ? prekide me ona. — Ha, vi se, kao što vidim, vrlo rado šalite, rocpo. Nu, pa da vam kažem bez šale, jer mi nije do nje.

Nu, ja već vidim da bi se mi morali veoma dugo zapitkivati pa da se dobro objasnimo, ali je to suvišno. Ja ću vam sad odmah sve objasniti.

Ja ću vam sad odmah sve objasniti. Vidim da ste vi doista čovek iz XIX veka i da vam sve mora biti čudnovato, što opazite kod nas. Danas je, moj gospodine, cela naša zemljina kugla u drugom stanju.

— Lepo... Ali u čijim je rukama zaštita zemaljskog poretka? — U našim. — Ah? — Izgleda vam čudnovato? Ali treba da znate da sad mi nismo nežni ili slabi pol, već smo kultivisali i usavršili svoju fizičku snagu.

Kola behu poređana u dve pravilne vrste, s malim odstojanjem. -— To vam je bez sumnje zoološka zbirka? upitah je. — A, ne; ovo su stanovi za profesore i njihove porodice. — Šta vi govorite?!.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: A to bi vi kao voleli, da on udari ustranu? IVKOVIĆ: Pa, pravo da vam kažem, voleli bi! JEVREM: E, to ti ne valja, gospodine Ivkoviću.

Iako si ti druge partije, ja te, vidiš, samo politički mrzim, a onako, u duši, ja te volim. IVKOVIĆ: Hvala vam, gazda-Jevreme!

IVKOVIĆ: Hvala vam, gazda-Jevreme! I ja se, pravo da vam kažem, u vašoj kući osećam nekako kao kod svoje kuće, kao da ste mi roditelji i vi i gospođa Pavka...

MARINA: Baš dobro što vas vidim, gazda-Jevreme, te da vas kao čoveka i građanina zapitam: ima li, boga vam, vlasti u ovoj zemlji? JEVREM: Pa ima, gospa-Marina. Eto, gospodin načelnik...

MARINA: I bar da je neka persona, ta sekretarica, pa i da mi nije krivo, ali... PAVKA: Kakvih ti nas nema! Da vam kažem samo šta sam juče čula, pa da se krstite i levom i desnom! JEVREM: A, jeste, jeste... To treba da čujete!

JEVREM: A, jeste, jeste... To treba da čujete! Eto, idite tamo u sobu da vam kaže Pavka šta je juče čula, pa da se krstite i levom i desnom. Idite, idite, to vredi da čujete!

PAVKA (nudeći Marinu): Izvol'te! MARINA (polazeći, zastane pred fotografijama koje vise o zidu): Boga vam, je li ovo sve vaša familija? PAVKA: Jeste, Jevremova. Dao ih bog mnogo! MARINA: I sve živo? PAVKA: Gotovo.

) Dobro, šta hoćeš ti? Hoćeš da Mladen ide kum-Stevi. Dobro, to znamo. (Ivkoviću.) A šta hoćeš ti? IVKOVIĆ: Ta da vam poljubim ruku! JEVREM: I to znamo! (Žandarmu.) A ti? ŽANDARM: ... Gospodin načelnik... JEVREM: Vrlo dobro...

Znaš kako je kad žena za nešto zapne! SPIRA: Znam! PAVKA: Ama 'ajde ovamo u sobu, da sednemo. Imam vazdan da vam kazujem. SPIRINICA: 'Ajde. (Odlaze svi u desnu sobu.) IV JEVREM, SEKULIĆ JEVREM (za njim Sekulić): Evo, iz ove sobe.

Što spominješ, brate, krv? Što imaš ti tu krv da mešaš, ostavi krv na miru! IVKOVIĆ: Hoću samo da vam kažem. JEVREM: Nemoj, brate, ni da mi kažeš. Ne volim ni da mi se kaže: krv.

Ne ide to tako! Prvo da otvorim sednicu. JEVREM (sedne). SRETA (ustane, silno zvoni i razdere se): Mir, mir kad vam kažem! Jeste li svi na broju? JEVREM: Jesmo! SRETA: Molim gospodu stenografe da se spreme.

Molim gg. poslanike da govore učtivo, kako se ne bi dešavali sukobi; molim galeriju da održava red. Mir kad vam kažem! (Sedne.) JEVREM (kao pre): Molim, gospodine predsedniče, za reč! (Sedne.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

U dotada mirnom i skrovitom selu... ali što je baš nužno da vam odmah morim pamćenje imenima i da vam poimence kažem u kom selu!

U dotada mirnom i skrovitom selu... ali što je baš nužno da vam odmah morim pamćenje imenima i da vam poimence kažem u kom selu!

Dakle, dosta da vam kažem da je u jednom mirnom i idiličnom selu, u kome se dotle poštovao i bog i svaki stariji i seljaci živeli među

Koliko je puta samo citatima iz Rajha »pomerio cimentu« kapetanu kad je pisao dopise protiv njega! Ne treba da vam kažem koji je to kapetan i koji je režim taj kapetan pomagao.

Eh, o čemu vam on sve nije pisao i otkud mu, đavola, sve to padne na pamet! Mnogi od tih njegovih radova nisu, doduše, ni izašli, pa

Udaljio sam se od započetog predmeta. Ali na završetku samo još to da vam napomenem: da je Sreta tako strasno voleo napismeno da radi da se vrlo malo usmeno obaveštavao.

dana zebezeknete se kad vidite u novinama pismo na vašu adresu: Pogledate, pošto dođete malo k sebi, da vidite ko vam to piše, i još više se začudite kad vidite da je to Sreta, onaj isti Sreta što je po sto puta danas s vama.

Pogledate šta vam može to pisati! Piše vam preko novina i pita vas kad ćete platiti za ona pendžeta tri dinara radeniku-šusteru, a uz to

Pogledate šta vam može to pisati! Piše vam preko novina i pita vas kad ćete platiti za ona pendžeta tri dinara radeniku-šusteru, a uz to vam očita jednu paprenu

Piše vam preko novina i pita vas kad ćete platiti za ona pendžeta tri dinara radeniku-šusteru, a uz to vam očita jednu paprenu bukvicu: kako taj isti radenik živi od svojih ruku, a ne živi gotovanski od dvadeset šestog, kao,

« i bega koliko ga noge donose. Eto takav vam je bio Sreta kao čovek u javnosti. GLAVA DRUGA Iz koje će čitatelj videti: šta je sebi Sreta postavio za zadatak

I sada, kad sam vas onim u prvoj glavi spremio na sve i na svašta, sada vam neće biti ništa čudno što se Sreta morao užasnuti odmah prvih dana u ovome selu kad je video kako je svet miran i

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

ŠTA JE KOME DOJADILO Deco, odmorite se malo od čitanja, Pažljivo me slušajte, ne budite brzi: Postaviću vam nekoliko pitanja O tome, šta ko najviše mrzi. Šta mrzi kondukter Kuzman, prvo je pitanje.

Ko je još video taj dan U kome čovek ostari?). Kažem vam, deco, kao kroz san: Čudnovat dan. V Saobraćaj stao, nasred skvera Dva konduktera igraju klikera!

ŠTA SU IZMEĐU OSTALOG RADILI STARI SLOVENI Dragi prijatelji, hteo bih da vam kažem nešto sasvim novo Iz života naših predaka, plemenitih potkarpatskih građana: — Stari Sloveni bavili su se lovom,

(Kamioni u Renesansi! I u Veroni, obaška! Ovo vam je prava šekspirovska omaška!) A Julija bi potajno suze ronila: „Bože, ovo nije čovek, nego gomila Mesišta — ah,

Hteli biste da ga vidite, ali su vam Predaleko Tibesti i Asuan, Zazirete od Bliskog istoka, Od velikih putovanja imate tremu?

I celog veka, tako, koračaj: Pravac i smisao nemaju značaj!” — To vam je ponešto od onoga O čemu, hodajući, misli stonoga.

Draga deco, da li ste videli voz, noću, u daljini, U laktu neke okuke, gde je visoka trava... Draga deco, zar vam se tada ne čini Da voz stoji? — To lokomotiva spava.

I priča: dan je tako beo, Topao, svetao ko riblje peraje; Dođite, deco, odred ceo! Berite, jedite, — ko vam daje! Ta danas, danas — nedelja je... Dugo je ona, dugo zvala Al niko ne prozbori ni jednog slovca.

) Stavi kocku šećera, il pregršt mrva na panj: Za pola sata, sve će nestati bez traga! Priroda, to su vam kal i jal, buva i uš, Blatište koje još niko nije preveslo!

Crnotravci, srećan vam rad! Zabavljeni oko dimnjaka, krova i streje, Da li bar naslućujete budući grad, Znate li njegov glavni trg gde je?

Rakić, Milan - PESME

II Pišem vam, Gospo, iz malene izbe U Ministarstvu inostranih dela, Misleć na ljubav Pirama i Tizbe, Leandra, Here, — što zna zemlja

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

munar i džamiju, pa badnjake srpske nalagajte i šarajte uskrsova jaja, časne dvoje postah da postite; za ostalo kako vam je drago!

Velja kruška u grlo zapadne. Krv je ljudska rána naopaka, na nos vam je počela skakati; prepuniste mješinu grijeha! Puče kolan svečevoj kobili.

Tvoja sreća — ne razumješe te“. I čujte me što vam danas kažem: poznao sam na one tavnice da su božju grdno prestupili, i da će im carstvo poginuti i boljima u ruke

SERDAR VUKOTA Dobro došli! Što je bilo, ljudi? Krenuli ste nekud kâ na vojsku! To vam nije bez neke nevolje; da se nije ko poklâ, Boga vi? VOJNIK Ne, serdaru, jošt nije pokolja, ema bi se moglo doslutiti.

(baba se prepada i drhti) BABA Kazaću vam, al' na ispovijest, pa činite što hoćete sa mnom. KNEZ JANKO Nema, babo, ovde duhovnika, nâko ćemo poslat popa

Pokolenje za pjesnu stvoreno, vile će se grabit u vjekove da vam v'jence dostojne sapletu; vaš će primjer učiti pjevača kako treba s besmrtnošću zborit!

će se grabit u vjekove da vam v'jence dostojne sapletu; vaš će primjer učiti pjevača kako treba s besmrtnošću zborit! Vam' predstoji preužasna borba: pleme vi se sve odreklo sebe te crnome rabota Mamonu! Pade na njem kletva besčestija.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I, ma da se još nije bio ni približio k njoj, otpoče: — Ete, pozdravio vas efendi Mita i poručio mi da vam kažem... — Ako, ako, dobro nam došao! — predusrete ga mati.

Dosta, ne vračajte mnogo! Jer, kose ću da vam počupam. Od radosti baci šubaru, svuče kratku čohanu koliju i sa srećnim, obrijanim i svetlim licem sa podbratkom i

Pandurović, Sima - PESME

Ko bi vas sve redom mog’o da pročita Kada vam ne smeta „sredina“ i klima, Kad ste raznobojna, negovana kita Otrovnoga cveća na stazama svima?

— Ah, kakva sreća! I vi ste na balu. — Slučajno, Gospo... Ne zbijate šalu? — Šta vam pada na um! — Što drugome ne bi. — Čast što ste ovde pripisaću sebi. — I treba. — To je ljubazno.

— Čast što ste ovde pripisaću sebi. — I treba. — To je ljubazno. — O, bože, I tačno. — Da l’ vam se verovati može? — Više no drugom. — Uostalom, zna se, Pesnici laskaju... to je slabost njina.

A s tim se treba pomiriti jednom. Proleća vaša teški nemir behu, Leta vam vatrom nežna krila prže, Jesen vas grize k’o savest u grehu, Zime vam neće poleta da drže.

Proleća vaša teški nemir behu, Leta vam vatrom nežna krila prže, Jesen vas grize k’o savest u grehu, Zime vam neće poleta da drže. Proleća vaša teški nemir behu.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Eto vam, u glavnijem potezima, obličija tijeh ukućana. Sa čeljadi, soldatov pogled letio je okolo po kući, i najviše zastajao

da mi date nekoliko žutaca, e vi se plješnjave, ne ostali vam pusti!“ Tako je naš đakon umio raspoložiti ljude, da vesela lica pristupe Gospodaru.

„Pa što!“ ponovi i on. „Vaistinu, ako ne umijem u pjesmi, umijem ovako da vam kažem šta je zatijem bilo!“ „A da kaži!“ „Bogme, evo što: „Granajlije puške dohvatiste, „Paaa... dođoste evo ovdje.

Oba skidoše kape, prekrstiše se po tri puta, pa počeše jesti. „Ajde Krcune, ostavi šalu, biće vam je do malo!“ reče Spasoje, vidjevši da se ona dvojica ne razdvajaju. „Bogami, pojedoše!

“ „Ne kreći u nj! Ne primiči mu se, čuješ!“ reče Krcun i on ozbiljno. „Vaistinu ako gladan pogine, o duši vam, a poginuće odista, jer mi se usnilo“, preuze Mišan. „A šta si to snio majčiću? Lijepa glavo, ela nam to pričaj!

“ zapita Radoje. „To je i meni zamisao iako me Krcun slobođaše“, primjeti Otaš. „Valaj, jamac vam moja riječ, ako mu ne bude Vladika dopustio“, prihvati Krcun.

nema joj drugoga imena. Sve što podnosite i trpite, naknađuje vam se ponosom što vam kroz oči sijeva. Branite svoje ognjište; svetite i mrtve i žive što ih je varvarstvo ugnječilo.

nema joj drugoga imena. Sve što podnosite i trpite, naknađuje vam se ponosom što vam kroz oči sijeva. Branite svoje ognjište; svetite i mrtve i žive što ih je varvarstvo ugnječilo.

“ „Nemoj pobratime te sitnice iznositi!“ upade Janko. „Ma što! nije tu nikakva zla. Priča u snu, kao što vam rekoh, pa ajde da mirno leži no se miče i razmahiva...

“ viknu čovjek českim jezikom. Djeca se ustaviše od straha. „Hodite svi amo, ja ću vam skinuti gnjezdo!“ reče i nasmija se. Djeca se sad bojažljivo stadoše okupljati.

„Što će vam gnijezdo, kažite mi, pa ću vam ga ja odmah snimiti?“ Djeca sva glednuše u Jana, kao da je na njega da odgovori.

„Što će vam gnijezdo, kažite mi, pa ću vam ga ja odmah snimiti?“ Djeca sva glednuše u Jana, kao da je na njega da odgovori.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

poslova da rade, onda se dignu te tuže i onoga subašu; a kad ih zapita onaj kome su se tužili: „Kakvoga ćete sad da vam dam?“ oni mu odgovore: „Daj nam onoga prvoga!“ Kad li se prije poturči, kad li čalmu steče?

— A što ne davate? — Dušu. 3 Pitali su raju: — Koji vam je do danas bio najbolji paša? — Oni te nije među nas ni dolazio.

— Oni te nije među nas ni dolazio. 4 Pitao silan Turčin raju kad je došao na konak: — Dolaze li vam vukovi u selo? — I danas je došao jedan. 5 Pitao Primorac raju: — Kad vam je najgori aga? — Kad osiromašimo.

— I danas je došao jedan. 5 Pitao Primorac raju: — Kad vam je najgori aga? — Kad osiromašimo. — A kad je najbolji? — Kad umre.

— Kad osiromašimo. — A kad je najbolji? — Kad umre. 6 Pitao Turčin raju: — Je li vam žao što Nikolu poturčismo? — U nas, aga, kad okinemo psu uši, zovemo ga „kudrov“, a rep, zovemo ga „kusov“, — pas bio

Oknari navale da tu stvar izvuku napolje, ali im ona progovori: „More, ljudi, manite me se! Dosta sam vam dao srebra i zlata, šta hoćete više od mene?“ Ovo je bio Srebrni car, čiji i jeste majdan, ali ljudi nisu to znali.

Opet im car progovori: „More, ljudi, manite me se! Dosta sam vam dao i srebra i zlata, šta hoćete više od mene?“ Oknari ne htedoše da se manu, nego navale i po treći put.

“ 2 Krave vam se telile, kobile ždrebile, krmače prasile, pčele rojile, njive rodile, kvočke legle kao što se ove iskre sipaju

One im se molile: „Nemojte nas hvatati, mi ćemo vam platiti. — Nećemo vas puštiti, dokle ne prebrojite: na konju strunju, na paščetu runju, na pijevcu perje, ispod gore

Igraju se pečeni zecovi, Ćeraju ih odrti ’rtovi. Čudne laži... Jao majko moja! 4 Da vam pevam što istina nije: Guska vodu iz rešeta pije, Krmača se na slamu popela, A pilići krmaču sisaju.

Bože, daj sveti dio onomu koji je na njima bio i koji nije bio, Tebi se molimo! A što ću vam dalje? Od Boga vam lijepo zdravlje!... 4 (PRI PRVOJ RAKIJI) Dobra rakija a bolja sreća danas i vazda, da bog da!

Bože, daj sveti dio onomu koji je na njima bio i koji nije bio, Tebi se molimo! A što ću vam dalje? Od Boga vam lijepo zdravlje!... 4 (PRI PRVOJ RAKIJI) Dobra rakija a bolja sreća danas i vazda, da bog da!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

s Vama se vidjeti i poznati, jednako nagovarali i opominjali da naštampam što i Srpskijeh narodnijeh pripovijedaka: evo Vam ovom knjižicom ispunjujem tu želju.

Evo ima u mojoj pletivači nešto soli što je preteklo kad sam mrsila ovce, mislim da će vam svima biti dosta.”” I tako onđe pogodivši se s njome, ona skine s ruke svoju pletivaču, a mi s kόnjâ svoje vreće, pa

” — I na čast vam laž. 2. ČARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMLjI. Bio jedan car, pa imao tri sina i jednu kćer, koju je u kafezu hranio i

” Onda mu reče Stojša: „Hajde zete, da udarimo nanj, dok sam i ja ovde da vam pomognem, eda bismo ga kako satrli.” A zmaj odgovori: „Ja ne smem ni po što pre roka.

” A otac mu odgovori: „Drage volje, ali imamo veselje 80 u kući, a nemamo mnogo soba, pa će vam prosti ljudi zaglušati i vikom dosađivati.

dan, anđeo se načini kaluđer, pa dođe rano ujutru i zateče ih svu trojicu kod kuće, pa im reče: „Hajdete za mnom da vam dam bolju hranu.” Oni pođu za njim bez reči.

„Hajde od mene, ne ćemo više zajedno življeti, i evo ti trista cekina i jedan konj, to ti je dio od svega što vam je od oca ostalo, više ti nema ništa.” On uzme trista cekina i konja, pa pođe govoreći: „Hvala Bogu!

Jedan po jedan ispovjedite mi se na tajno ili pred svijema, ako mogoh da vam pomognem.” Onda reče oni čoek: „Oče duhovni!

gospođa i da drukčije ne smiju vako da obadva glavom plate, onda im ona opet reče: ,,Ah nemojte me ubiti, a proste vam moje ruke, evo ih posijecite, a i srce bih vam svoje dala kad bih znala da bih bez njega mogla življeti.

glavom plate, onda im ona opet reče: ,,Ah nemojte me ubiti, a proste vam moje ruke, evo ih posijecite, a i srce bih vam svoje dala kad bih znala da bih bez njega mogla življeti.

” A kralj mu pomoć prihvati: „Bog vam dobro dao, đeco!” Pa onda reče onome bogatom čoeku: „Što je došao oni vlah u gruboj robi?

otvori, nešto uđe u dvor od čega nijesu mogli viđeti drugo ništa osim vatre da sipa, pa progovara: „Ja sam došao da vam prosim sestru najstariju, i to sad ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, niti ću više doći da je prosim, pa mi sad

Sveti Sava - SABRANA DELA

Ako budu imali čime pomoći bratu koji živi u ćeliji ovoj, verujem u Boga da vam neće nedostati pregršt brašna niti čanak ulja, ako i moju, makar i grešnu molitvu, hoćete imati za pomoć sebi.

mnogi počeše povesti stvarati o poznatim ovim stvarima, dogodi se i meni najhuđem od svih, više nego grešnom, da vam ispišem po redu, (Lk.

1, 1-3) kao bolestan i željan da primite, ljubimci moji, ustanovljeni vam ustav ovaj bogopredanih penija, umiljenija, i molitava, pokorenja i trpljenja, kojima ćemo Gospoda milostivim učiniti sebi.

Vidite li, dakle, da se čovek opravda delima, a ne samo verom?“ (Jak. 2, 20-24) „Jer ovo što čuh ispričah vam da i vi zajednicu imate, a zajednica naša je sa Ocem i Sinom njegovim Isusom Hristom.

I evo pišem vam da radost vaša bude ispunjena. I ovo je vest koji čuh od njega i povedam vam da je Bog svetlost i da tame u njemu nema.

I evo pišem vam da radost vaša bude ispunjena. I ovo je vest koji čuh od njega i povedam vam da je Bog svetlost i da tame u njemu nema.

(Jak. 1, 21-25) Kako treba da činite napisah vam, da položite kao neki vid mere, ne samo vama, nego i onima koji će posle vas boraviti u ovom životu.

Ukazano vam je šta je podobno za dušu i telo, te gledajući u to, imaćete pomoćnika Boga i prečistu njegovu Mater i moju iako grešnu

A molim vas, braćo moja, imenom Gospoda našeg Isusa Hrista da držite ovo što vam je zapoveđeno, i da ne budu među vama raspre, nego da ste savršeni u toj misli i voli, (І Kor.

Ovo čineći, istinu govorim, u Hristu svedočeći vam da ćete se nepostidni naći na strašnom sudu, primajući večna dobra.

Pri tome i uzakonjeno Trisveto vam biva, kome po čteniju dodavati i ovu molitvu: „Koji šalje svetlost svoju i pohodi“.

Neka vam bude i ovaj obrazac. GLAVA 6 O tumačenju devetog časa i o večernji i o panihidi i o polunoćnici i o jutrenjici Deveti

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

A taj se pojavi u najkritičnijem momentu! Taj što sam vam pričala, taj profisor! Noge mi se osekle kad me zaprosio! Venčaćemo se petnajstog ovog meseca!

Taj moj profisor, verenik, ima strinu čak u Kanadi, zamislite! A ona u toj Kanadi ima fabriku, znate! A, ne bilo vam primenjeno, ta strina stara, i plus bolesna, to će znate biti ogromno naslestvo!

CMILjA: A ja na Repištu, prizemlje, da vam ne pričam u kakvim uslovima! Ni trunke konfora! JAGODA: Al ćemo se preseliti u tu Kanadu, prijavićemo, znate, i

Ni trunke konfora! JAGODA: Al ćemo se preseliti u tu Kanadu, prijavićemo, znate, i stalni boravak! CMILjA: To vam je preko sveta! A šta kad se razbolite, nikog svog! JAGODA: Nemam ni ovde nikoga, ionako!

A pre toga moram još i na stanicu, šalje mi cimerka paket sa garderobom! A evo i kiša, vidite, kako pljušti! Kolko vam imam? CMILjA: Sedamsto. JAGODA: Kolko je naroda! Treba se kroz ovu masu probiti! MILE: Ja s čovekom stojim ovako!

SKITNICA: Ima da pokisnu. Mnogo sveta, jedva sam prošo dovde. Nego ovo me zanima. Da l vam je nekad svraćala jedna visoka, otresita, krupna, kosa crna ko zift? Zove se Vuka, Vukosava. Prečanka.

(Ponovo zaspi; vraća se Ikonija) SKITNICA: Da vas pitam. Sad baš kažem ovoj vašoj, za šankom. Da l vam je svraćala jedna, zove se Vukosava, oči crne, punđa, metar i osamdeset? Visoka, krupna, kosa crna ko zift.

Dajde dve đurovače! SKITNICA: Trebalo je da se venčamo četrešeste. IKONIJA: Ne znam šta da vam kažem! SKITNICA: Muž joj bio predratni podnarednik. Umro u Nemačkoj, u zarobljeništvu. IKONIJA: Stvarno ne znam.

I ne kaže: šišmiš, nego: šišmiš! Sigurni ste da nije svraćala? IKONIJA: Pobogu, čoveče, pa nisam blesava! Kažem vam da bi se setila da jeste! SKITNICA: Ako se desi da nekad slučajno navrati, nemojte ništa o meni da pominjete!

Oću da je iznenadim! Samo ispitajte, onako izokola, kao slučajno, gde živi, i to. Ako vam nije teško. IKONIJA: Što da mi bude teško! Mogli ste nešto i popiti, dok stojite! SKITNICA: Drugi put.

IKONIJA: Što da mi bude teško! Mogli ste nešto i popiti, dok stojite! SKITNICA: Drugi put. A nisam vam za piće, imam jetru. Nemojte da zaboravite. A ja ću još da navratim...

GOSPAVA: Šta onda! (Iz kujne ulazi Prosjak) IKONIJA: Jesi večero? Šta kaš za pasulj? PROSJAK: Odličan! Ne bi vam ga zaboravio ni kad bi mi kruna sinula s glave! GOSPAVA: I jes ti glava za krunu, nema šta!

Stanković, Borisav - JOVČA

(Viče prema otvorenim vratima kujnskim.) Podrum otvarajte! (Sviračima): Rakiju, vino, sve da vam se da, ne čekajte, odmorite se, dok... (Prijateljima): Ovamo!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Nipošto i nikako! Ja ću devstvo moje hraniti, anđelom ću podoban biti! Evo, braćo, ljudi, kakav sam vam ja onda svetac bio!

Moje kćeri, kad bi vi uprav razmislile i rasudile na koju ste visoku odredu od boga sazdane, ne bi vam imala kad ni na um pasti obrva, očiju i pročeg tela lepota.

Evo vaša slava i visoko dostojinstvo, koja čini da svi narodi krasnonaravni i prosvešteni vam svako visokopočitanije pokazuju i da vam se klanjaju.“ „No, šta ja to vidim? Neke od gospođa kao da suze otiru!

i visoko dostojinstvo, koja čini da svi narodi krasnonaravni i prosvešteni vam svako visokopočitanije pokazuju i da vam se klanjaju.“ „No, šta ja to vidim? Neke od gospođa kao da suze otiru!

roda svoga, kad vidi da imadu dar i sklonjenije k nauci, na nauku daje, govoreći im: ˋIdite, deco moja, učite se; bog vam črez mene k tome pomoć daje.

Pak šta vele? „Turkom dajemo.” Propali i vi i Turci, bog dao i svi sveci! I koleno vam se zatrlo! Nas je bog izbavio od Turaka, a kaluđeri nas lepo naočigledce pod ljutim turskim [h]aračem drže i ne dadu

Ona zapovedi sluškinji da mi dâ komad hleba, govoreći: „Kad ste ludi, ja vam pameti ne dado[h]; idete po suncu i gladujete, a ja znam dobro da ta vaša riba neće na moj tiganj doći.

bi bila nikakva zadužbina da ja to učinim“, odgovori dobri sveštenik, „nego, ako vami nije od potrebe časlovac, daću vam za njega sedam marjaši i postaraću se za vaš prevoz. Ostario sam, i ne mogu zadugo voziti, a bi[h] vas sam prevezao.

Pošteni rode srpski! Mila braćo, nemojte me ukoravati ni osuždavati. Rasudite da ovo što vam govorim, ne govorim ni za kakav moj interes; ne ištem od vas nikakva dostojinstva, ne ištem bogatstvo; želim i ištem

Pitajte, braćo, učene i razumne ljude, koje su prave i istinite dobrodetelji evangelske? Kazaće vam da su one koje se rađaju iz ljubavi k bogu i k bližnjemu; pravedno, pošteno i čelovekoljubno srce i življenje; slovesna,

Ibo, zaktevajući vi od mene opisanije znamenitiji[h] moji[h] priključenija, črez to dajete mi povod da vam opišem i izobrazim krasnejša moralna svojstva dobrodetelni[h] oni[h] naroda koje sam poznao ljudi.

” „Što vam drago”, odgovorim ja, „meni je svejedno ta sad, ta posle. Jedva to izrečem, on učini znak staromu arhidijakonu Stefanu,

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Bog s tobom! — odgovori fratar. — Jesi li pri sebi? Nije li danas petak... Ne misli ti za večeru... Kamo vam ostala dica? — Srame se, pa se sakrila iza tare — veli domaćica. — Ajde večerajte, živi bili!

Kušmelju bi kao da ga pčela upeče uvrh nosa, te odiže obraze i brke, a zube iskezi, pa im veli: — Ma, ljudi, šta će vam cilo vino. Ovdi nema ni dvi čaše dropinjaka! — Ima, križa mi, gotovo pun bardak! — reći će njeki Zubatac, nadnijevši se.

Grgo ode u kujinu, a Bakonja se došunja za njim, pa reče umiljato: — Ako šta zapovidate da vam pomognem, šjor-Grgo. — Ja vidim da si ti dobro dite, da si zafalan — reče kuvar dirnut.

— Šta veliš?... Kako to? — pitaju roditelji, a na Kenjovu licu pokaza se viši užas no prije. — Kažem vam: od svega ovoga stric ne zna ni ovišno! (To rekavši zape noktom za zube.

— Kažem vam: od svega ovoga stric ne zna ni ovišno! (To rekavši zape noktom za zube.) Jevo ću vam po redu sve iskazati — dodade Bakonja sjedavši.

Prvi pristupi đakon Čimavica, te cjeliva gvardijana u ruku, rekavši: — Na zdravlje vam mlado lito. Daj bože da i’ mnogo doživite!

— Tako mi ovoga raspela, duovnici, bija je on... On, Škoranca glavom! — Učinilo ti se, budalo. — A, nije, kad vam se kunem!... Gvardijan i svi ostali ne htjedoše slušati dalje, nego otidoše. — On, on — nastavi Mačak đacima.

— Jesmo! Bukovičanin brzo skide kapu, pa poteče da im ljubi ruke, govoreći: — Ja, onaj, čuk, da vam triba konjušar, pa, onaj, kao rekok, da pođem do u manistir, kao velju: mogâ bi ja... — A odakle si? — Ja? Je li?

Sad se zavrže razgovor o svačem, a najviše o prošlim sijelima. Svi se rado sjećahu Stipana i njegove šale. — Ma, di vam je Bukar? — zapita Bujas. — Ja ga zaludu tražim očima. — Jeno ga tamo u zapećku. On je zaspâ ima i dvi ure.

— Ovaj je počeja zarana! — veli fra-Tetka. — Ja sam došâ da vam javim, fra-Brne, da će tribati još danas potkovati kulaša, jer je obosija u obi pridnje. — Ta-ako! A ti ajde odma!

Kaži, jesi li? — pitaju. — Je li ja? Je li? Ja kâ velju... — Nemate ga rašta pitati — umiješa se Trtak. — Nikada vam neće odgovoriti na ono što ga pitate, nego se onda još više smete... Puštite vi mene!... Slušaj, Grgo!...

— veli Dundak sjedeći na pragu. Bakonja se izdera, da je svima u ušima zazvonilo: — Nije do šale, zlo vam jutro!... Brzo izađite, nestalo je konja!... Razumite li?... Konjuška je otvorena, a nema konja! Svi potekoše za njim.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

NA RASTANKU Iz korova glavu pomaljam: o trave Hvala vam na vedrom leku i skloništu. Ja se opet vraćam u svet gde me ištu: Bleda zamka nade, ljubav, slamka slave.

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Dobro veče, Simka... snajka! (Nema smisla, zagrcnula se od radosti, ništa joj nisam doneo.) Nisam mogao da vam javim, doneo sam odluku na brzinu, služba, moram odmah da se vratim... (Šta mogu? Moram je razočarati.

Nisi ti ništa bolji od Đorđa Katića. Šta ti ja mogu? Jalovak si. Svi ste vi isti, sunce vam, majku vam, boga vam božjeg, sve vam...! Tola klonu pored ognjišta. Nema više snage da smiruje i pokriva ženu.

Nisi ti ništa bolji od Đorđa Katića. Šta ti ja mogu? Jalovak si. Svi ste vi isti, sunce vam, majku vam, boga vam božjeg, sve vam...! Tola klonu pored ognjišta. Nema više snage da smiruje i pokriva ženu.

Nisi ti ništa bolji od Đorđa Katića. Šta ti ja mogu? Jalovak si. Svi ste vi isti, sunce vam, majku vam, boga vam božjeg, sve vam...! Tola klonu pored ognjišta. Nema više snage da smiruje i pokriva ženu.

Šta ti ja mogu? Jalovak si. Svi ste vi isti, sunce vam, majku vam, boga vam božjeg, sve vam...! Tola klonu pored ognjišta. Nema više snage da smiruje i pokriva ženu.

Mora da mu se izjada na Vukašina. — Što ne preskočiš ovamo? — reče prilazeći mu. — Božić je... Nije vam još položajnik došao — odgovori Tola bez kape na glavi ukleštenoj između kočeva. — E, Moj Tole...

Polazili su kad se smrkne, polazili ka Moravi, a Kata bi sa otvorenih vratnica viknula za njima: „Srećan vam lov, muški!“ I jedino je ona to smela.

„A što je moj otac umro u vodenici, ubijen vrećom žita? Jeste li vas dvoje na sprudu počeli trgovinu? Hoćete da vam prepišem celo imanje, pa posle po čašu patoke da mi daješ, i pod katancem da držite ambare i bačvaru?

„Čekajte me sutra, pobunjenici! Sutra me čekajte, majku vam seljačku!“ doviknuo je a konji ga galopom odneli niz put. Dobro je što ga nisam opsovao. Usta su mu bila puna voska.

Treba to da zapamtiš, pa da paziš da vam se krv ne pomeša. Od toga se bogalji rađaju.“ Jasno čuje „krv ne pomeša“. On je držao opuštene dizgine, a kobila se

Narednici neodlučnoj vojsci ponavljaju komandu. ...I vi ste jadna vojska i jadne starešine! Gde vam je trubač da juriš zasvira? Gaće su vam pune od ove gomile jada pod osušenim i rasporenim brestom.

I vi ste jadna vojska i jadne starešine! Gde vam je trubač da juriš zasvira? Gaće su vam pune od ove gomile jada pod osušenim i rasporenim brestom.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

odmerava im spremnost za taj dan (izgleda da je, u svom iskustvu, već računao sa promenama u bio-ritmu), da kaže: „Kad vam se najviše žuri, usporite. Inače, greška je tu.

„Odavno sam hteo da vam govorim o tome“, rekao je taj veštac na svom izvanrednom francuskom jeziku i knez, začudo, nije ni pomislio da čuje

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Pena vas bela sve poduzela, Svi ste ga valjda trkom preneli; Zato ste besni, konjici beli! Al' da vam pustim na pleća gojna Tugu kad draga izgubi vojna, Taj teret ne bi preneti pregli, Svi bi k'o janjci morem

Moje tice lepe, jedini drugari, U novome stanu poznanici stari, Srce vam je dobro, pesma vam je med; Ali moje srce, ali moje grudi, Ledenom su zlobom razbijali ljudi, Pa se mesto srca uhvatio

Moje tice lepe, jedini drugari, U novome stanu poznanici stari, Srce vam je dobro, pesma vam je med; Ali moje srce, ali moje grudi, Ledenom su zlobom razbijali ljudi, Pa se mesto srca uhvatio led.

Sve nestade što vam dati spravlja' U traljama otac vas ostavlja! Br. Radičević XLII* BRANKOVA ŽELjA (pričula se Z.—J.

A. Šantić LXXIX GOSPOĐICI... Nekada sam i vas na kolenu cupk'o I donosio vam slatke šećerleme, I ljubio dugo vaše plavo tjeme, I čelo, i lice nevino i ljupko.

Mi ćemo, međutim, sesti u dnu sale, U meke fotelje, ne slušajuć' tezu, I napisaću vam, hitro, k'o od šale, Jedan tužan sonet na vašu lepezu. J. Dučić SH DUBROVAČKI POKLISAR Zimi, tisuć šest sto...

Od svoje majke, ko će naći bolju?! A majka vaša zemlja vam je ova; Bacite pogled po kršu i polju, Svuda su groblja vaših pradjedova.

Ovdje vam svako bratski ruku steže U tuđem sv'jetu za vas pelen cvjeta; Za ove krše sve vas, sve vas veže: Ime i jezik, bratstvo

mirisni bosiljak; Jer kad grane pravo premaleće, Iz ruže će poniknut’ ostruga, Iz bosiljka pelen procvatiti: Pelen će vam gorke suze mamit’, A ostruga srce razdirati, Što mi niste zavet ispunili! V.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Znaćeš i vam' što je uradio!“ Kako more iza strašne bure, prisustvijem duha ostavljeno, umoreno silnijem napregom preskačući

Čudo mi je - svemogući reče vojvodama neba sveštenoga - đe mi u dvor s vama nije doša drug vam činom jednaki, Satana, jer ste često skupa dolazili ka nebesni vojenačalnici.

ste vjerni nebesni sinovi, vas svjetila luče životvorne nose k tvorcu, lučah istočniku; luč je sjajna bogoslovija vam, luč vam žertvu u nebo uvodi, luč vam tvorca osvjetljava dušu! Gle divnoga sada vidjenija!

nebesni sinovi, vas svjetila luče životvorne nose k tvorcu, lučah istočniku; luč je sjajna bogoslovija vam, luč vam žertvu u nebo uvodi, luč vam tvorca osvjetljava dušu! Gle divnoga sada vidjenija!

luče životvorne nose k tvorcu, lučah istočniku; luč je sjajna bogoslovija vam, luč vam žertvu u nebo uvodi, luč vam tvorca osvjetljava dušu! Gle divnoga sada vidjenija!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Postepeno ću vas upoznati sa svim tim zvezdama, a danas ću vam rastumačiti zvezdano jato nebeskih kola“. Pošto je svoje mlade učenike upoznao sa ovim zvezdanim jatom, odvojio ih je

Produžite, u mislima, duž ograničenu stražnjim točkovima tih kola za petostruku njenu dužinu, pa će vam oko zapeti na tu zvezdu.

Ne čini li vam se da će, krećući se po toj kružnoj putanji, ta zvezda nebeskih kola promaći taman iznad površine mora, ne zaronivši se

Obrativši se i drugima, reče Pitagora: „Kada se vratimo u našu školu, daću vam priliku da se računom uverite o ispravnosti mojih podataka“.

“, puoči ih Pitagora. „Svaki od vas treba da misli svojom vlastitom glavom. Jer kad ja umrem, ostavljam vam u amanet da moja učenja drugima, dostojnima, saopštavate, tumačite i sami ih dopunjujete i širite.

“, zapita ga učitelj. „E, to ne znam“, odgovori zbunjeno mladi učenik, a ostali udariše u smeh. „Ja ću vam svima rastumačiti“, reče Pitagora.

Kako se to postiže, pokazaću vam. No za to mi treba jedno uže kanap ili vrpca“. On zastade malo, zamisli se, pa zapita: „Ko od vas ima najduže

No daleko učeniji bili su oni u geometriji i računici. „Maločas sam vam pokazao kako su Egipćani uvideli da je trougao sa stranama 3, 4 i 5 pravougaon.

- Šta to može biti?“ Pitagora razumede govor njihovih očiju pa reče: „Sada ću vam to rastumačiti“. On pozva starijeg učenika koji se zvao Satiros, no kojeg su njegovi drugovi nazivali u šali filozofom.

Takva harmonija ispoljava se u sastavu cele vasione. Poluprečnici kristalnih nebeskih sfera o kojima sam vam govorio stoje, kao što sam to mogao da izračunam iz vremena obrtanja tih sfera, takođe u jednostavnim harmoničkim

„Mi možemo sada, gospodaru, poći kući“, reče jedan od njegovih teško natovarenih robova. „Ako vam ne treba!“, odgovori mu nomofilaks. „Poći kući i usput pojesti najlepše voće! Ne vi ćete, svi od reda, poći sa mnom!

Večni bogovi neka vam budu vazda u pomoći!“ Rekavši to, Hipokrates se pokloni duboko pred abderićanskom gospodom i ode svojim putem.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

pet dana, večeras, molim vas. I ne zaboravite kutiju sa žutim imalinom kao prošli put, tako vam Boga.. Pa onda grunem u taštinu sobu i užasno je prepadnem.

sam izabrao kao najzgodniji i ne gledajući čoveka koji je ulazio, kad me on poznade i obradova se: — Izvinite što sam vam pokvario račune! — O, gospodine poslaniče, — odgovorih ustajući — to ste, dakle vi?

Sumorni student, najpre odmereno, zatim sve življe i vatrenije odgovori ovo: — Gospođice, ja sam vam rekao već da me još ne možete tako oslovljavati. Ja nisam komunist, još manje anarhist, niti vaš drug.

Ja nisam komunist, još manje anarhist, niti vaš drug. Toliko sam vam hteo reći, jednom zasvagda. Ja... ja bih hteo ali ne mogu. Oprostite, ali vi baš jako podsećate na ovu Doru Baršovsku.

Kad smo nosili teže okove od ovih što ih danas, inače umorni, vučemo? Okovi to vam je nagrada. Za njih su pali milioni.

A ja sam rekao: „Snajka, pobratime, da Bog da celoga veka bili srećni kao danas. Eto to je sve što znam i mogu da vam kažem“, pa sam bacio praznu čašu u travu.

Četni narednik, koji beše izašao u susret transportu, vikao je: — Magarci, tako vam treba kad ste zadocnili! — Komesar je kriv, mi nismo — odgovarao mu je jedan od vojnika, vukući sa očajnim naprezanjem

Utom mršavko ustade i podiže čašu: — Meѕѕіeurѕ, mangons et buvonѕ, car demain nouѕ mourrons! Zaista vam kažem: Ne svađajte se, praštajte jedan drugom. Pardonnez, op vouѕ pardonnera!

dakle, društvu. Kao što vam je poznato ja sam doputovao večeras, brzim vozom... I ohrabren tečnošću početka nastavih vatrenije: — ...

Ja sam, dakle, na licu mesta, ja znam sve. Verujte, tamo je kao što vam ja kažem. A vi znate, dakle, šta vam ja kažem. I sve što vam ja kažem istina je, očiju mi.

Ja sam, dakle, na licu mesta, ja znam sve. Verujte, tamo je kao što vam ja kažem. A vi znate, dakle, šta vam ja kažem. I sve što vam ja kažem istina je, očiju mi. Pa razjareno, jer slučajno pogledah studenta: — ...

Verujte, tamo je kao što vam ja kažem. A vi znate, dakle, šta vam ja kažem. I sve što vam ja kažem istina je, očiju mi. Pa razjareno, jer slučajno pogledah studenta: — ... Nema, dakle, vrdanja, nema ustuka.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Kad bi dadilja vrteći nada mnom glavom uskliknula: „Ih! ovo vam dijete čuje kako trava raste!“, sav bih se iznutra ozario od zadovoljstva, poput padavičavog lazarončića koji se među

— Došli smo da iznesemo ovaj drugi krevet. Tako, sad možete biti mirni; nikog vam nećemo uvaliti u sobu. Bolničari su pograbili krevet i iznijeli ga. Za njim je ostala praznina.

Sad je bolje, zar ne? — Bolje, bolje, mnogo bolje. Već gotovo sasvim dobro. Hvala vam, doktore. — No, vidite! A kad ozdravite, nešto ćete nam svirati. — Xoćy, doktore, vrlo rado. Hvala vam...

Hvala vam, doktore. — No, vidite! A kad ozdravite, nešto ćete nam svirati. — Xoćy, doktore, vrlo rado. Hvala vam... — odgovorio sam, neočekivano ganut.

— Vi se mnogo brinete oko mene. — O, to je malenkost!... Samo uzmite, sigurna sam da će vam prijati — odgovorila je isto tako tiho i nasmiješila se, kao da tačno osjeća smisao moje zahvale.

Najzad se nadovezao mene. — Hoću da pravim testament. Molim vas, vi pišite, a ja ću vam kazivati u pero. — Ali za koga testament, kad nikoga svoga nemaš? — nastojao sam da ga razuvjerim.

Ako se sjećaš, ja vam nikad, ni onda dok ste bili djeca, nisam nametao načine i oblike vašeg vjerovanja. A najmanje sam vam usađivao nekakvog

Ako se sjećaš, ja vam nikad, ni onda dok ste bili djeca, nisam nametao načine i oblike vašeg vjerovanja. A najmanje sam vam usađivao nekakvog boga poput onoga s bradom i s istostraničnim trokutom.

A najmanje sam vam usađivao nekakvog boga poput onoga s bradom i s istostraničnim trokutom. Bio sam zadovoljan da vam usadim boga barem i samo kao jedan „sadržaj svijesti”, uvjeren da će sve ostalo doći samo po sebi, kad i ako ima da

Mislim da nikad nisam bio zaguljen. Ništa vam nisam na silu naturao, dozvoljavao sam vam da kažete otvoreno ono što mislite...

Mislim da nikad nisam bio zaguljen. Ništa vam nisam na silu naturao, dozvoljavao sam vam da kažete otvoreno ono što mislite... — To je živa istina, oče, mora se po duši reći — požurim se da mu priznam.

Ti si u suštini dobar... (A-ha! sad počinje !)... Ali ti si umjetnik, prava pravcata umjetnička priroda... — Hvala vam, oče, za taj eufemizam, — nasmijem se ja. — Vi ste uvijek bili blagi prema mojim sagrešenjima...

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

da se zdravi sa neobičnim i nemilim joj gostima, ali je kmet prekide: — Slušaj sad, Đurica, i ti, Marija, šta će vam gospodin kazati. Valjad' poznajete gospodina Mitu? Đurica podiže glavu i jetko se nasmeši. — Tss...

— Eto, de za kavu! — Čuvajte se, gospodar-Mito, da na tako ogromnoj berzanskoj špekulaciji ne stradate. Može vam se otvoriti stecište zbog te kafe — uzviknu apotekar, a njegovi slušaoci da popucaju od smeha takvoj dosetci.

— Kud ćemo sutra? — Čekaj, dok dođu i oni drugi, pa ću vam onda kazati. Ja odoh da posvršavam još neke poslove, a ti sedi tu. — Zar opet sam?

Pantovac uze samo pušku i nož, a Kosti, pored puške, obesi čuturicu s rakijom i torbu sa jelom. — U torbi su vam nagaravljeni peškiri i jedna krpa s istucanim ugljenom — reče Vujo. — A sad polazite, i nek vam je dobra sreća!

— U torbi su vam nagaravljeni peškiri i jedna krpa s istucanim ugljenom — reče Vujo. — A sad polazite, i nek vam je dobra sreća! Đurica se trže, kao iz duga sna. — Šta, zar nećemo sutra ? — zapita čudeći se. — Sutra, ja kako.

Samo bi jedan mig bio dovoljan, pa da se odmah promene uloge... — Kako ćemo sad, kad nijedan ne znamo čitati? Gde vam je ćato? — Eno ga u travi, spava — odgovori birov, pa otrča, te probudi ćata.

— Jesi li i Radovanu kazao to za novce? — Jesam. A na ovoga Mitu pazićeš dobro da se gde ne opije, jer onda može da vam načini sto čuda. Ja, čuo sam da si onomad svraćao na tvoju opštinu? — Jesam... onako uzgred.

— Majko, evo ti kćeri umesto mene... da nisi sama. Gledaj je kao oči u glavi, a ja ću se starati za sve što vam ustreba. Starica se odistine obradova.

— Sad da me ubiješ, sinko, pa ti to ne smem učiniti ni ja, ni ma koji drugi sveštenik. A posle, i to vam ni pred Bogom ni pred zakonom ne bi vredelo.

— Gotovo tamo vam je najsigurnije. Čiča će se do manastira dobro zagrejati, a ti mu malo popreti, a i obećaj koji dukat, pa će on to

— A vi — obrte se po tom ostalima, koji od straha jedva stajahu na nogama — sad vam praštam, a drugi put vam ne gine kuršum u leđa. Sad idite, pa pričajte kakvu ste ucenu dobili za glavu Đuričinu.

— A vi — obrte se po tom ostalima, koji od straha jedva stajahu na nogama — sad vam praštam, a drugi put vam ne gine kuršum u leđa. Sad idite, pa pričajte kakvu ste ucenu dobili za glavu Đuričinu.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad je Petar ovo čuo, malo se promisli pa im onda reče: — Deco, ja ćy vam te stvari podeliti. 3atim ih uzme od njih, i kaže im da idu svi troje tamo na jedan breg, „pa kad ja mahnem rukom na

Oni u raju stanu divaniti da ga ne spada živoga u raj, ali im starac reče: — Eto vam vašega raja, ja ću biti samo sa mojim laćama. I tako stari ostane u raju.

otvori, nešto uđe u dvor od čega nijesu mogli viđeti drugo ništa osim vatre da sipa, pa progovara: — Ja sam došao da vam prosim sestru najstariju, i to sad, ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, ni ti ću više doći da je prosim, pa mi sad

— pa uzme sestru za ruku i dajući je reče: — Na, neka vam je sretna i čestita! I ona sila s đevojkom otide. Sjutradan, kako svane, otidu braća oko dvora i dalje, pa traže traga

mu da je on prvi do njega u svome carstvu, a onoj dvojici starije braće reče car: „Ako hoćete, i vas hoću oženiti, pa vam dobre dvore sagraditi“, no oni njemu kažu da su oženjeni obojica, i cijelu mu istinu otkriju, kako su pošli da sestre

Otac i majka zapitaju ga šta je usnio, a on im odgovori: — Vala neću da vam kažem. Onda ga otac i majka dobro išibaju i nazovu ga inatom, pa ga otjeraju. Ovaj siromah što će, kud će, te na drum.

Onda ona dune u sviralu i iskoče Arapi, baš kô i veziroviću, te zapitaju šta zapovijeda. — Zapovijedam vam — reče im — da se ovo sve raziđe. Šta će ov̓lika vojska?

Sretno vam bilo! Onda vezirović dade carevoj kćeri onoliko jagoda koliko joj je bilo rogova na glavi, i vjenča se s njome.

Za harač evo vam svakom đundeluka po tri groša, tijem se možete izdržavati a da ne krećete u glavnicu. Braća uzeše pare, pa pođoše

A on im reče: — Eto vam sad grada, i eto vam novaca, pa se više ne bojte vragova. Onda mu reče car od toga grada: — Nemoj ići nikuda, nego

A on im reče: — Eto vam sad grada, i eto vam novaca, pa se više ne bojte vragova. Onda mu reče car od toga grada: — Nemoj ići nikuda, nego evo ti moje kćeri, pa

Pa pođe, a za njim oba mu brata. Pošto kralj viđe da neće bez trista dukata, vrati ih natrag pa im reče: — Daću vam trista dukata kroz godinu, ali me pošteno služite.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Pred okom što na me kroz pogled je palo K'o ukopan stadoh sav poražen tako. Ni video nisam tada Vaše lice — Samo Vam se zbunjen javih nehotice... 1903. I TAKO... Eto suzâ baš nikako!

Suknju malo više drži ruka mala, Pa se žipon vidi i cipela žuta. Oprostite, ali — podveza vam spala. U najmanju ruku, svet je ovaj zloban; Uzeće vas na zub — pošalica tu je, I ko može znati kakav udes

svet je ovaj zloban; Uzeće vas na zub — pošalica tu je, I ko može znati kakav udes koban Najbliža budućnost sprema vam i snuje.

Ako ništa protiv vi imali ne bi Stojim vam na službi bez ikakve plate: Ja ne mogu nikad dozvoliti sebi, Da vi, lepa dama, i mane imate.

Unapred vam kažem, s etiketom mnogom — A već ruci ne dam da vas išta vređa — Vezaću podvezu čim pred vašom nogom Presavio budem

Da sam zbilja takav, ja vam dobar stojim, A za reči svoje i žiriram samo; Jer njih uvek gledam da s delima spojim. Ako je po volji, zaklon eno, tamo.

Pomrčina pritisnula naše dane. 1910. POVRATAK Opet vam se vraćam, moje noći crne, K'o umorno dete krilu majke stare, Kao gustoj šumi izranjene srne, Dok daleke zvezde tišinu

Mrak dušu otima iz doline krina, Da ostavi zemlju i grobove svoje, Skakanje potoka i oči jejina... Opet vam se vraćam, crne noći moje. 1911.

Moja lepa zvezda, majka i robinja, Bože! šta li danas u Srbiji radi? Kod vas je proleće. Došle su vam laste. Oživele vode, đurđevak i ruže. I miriše zemlja koja stalno raste U grob i tišinu, moj daleki druže.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Nastavih da hodam kao da se ništa nije dogodilo, kada me stranac sustiže. “Koliko Vam je godina?“, upitao je, ispitivački me posmatrajući. ”O, oko pedeset devet”, odgovorio sam. “Zašto?

” “Pa” , rekao je tihim glasom, ”reći ću vam u poverenju ali ne smete nikome da kažete. On je dugo vremena radio u Čikagu u klanici gde je svakodnevno merio na

Bilo je to strašno iskustvo ali ovo o kome ću vam govoriti bilo je još gore. U gradu je živela bogata gospođa, dobra ali goropadna, koja je dolazila u crkvu bogato

da ja možda i ne bih sledio malu varnicu koju je dao moj kalem i da nikada ne bih usavršio svoj najbolji izum, čiji ću vam istorijat sada ispričati prvi put. Lovci na znamenite stvari su me često pitali koji ja od svojih izuma najviše cenim.

“Zar vam nisam rekao?“, trijumfalno sam upitao svoje službenike a jedan od njih je odvratio: ”Neverovatni ste, gospodine Tesla,

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

- Ovaj posao vam je mnogo bolje uspeo nego onaj sa pekarevim kolima, - rekao je i dodao: to je zato što ste ovde upotrebili neka

” Ali vratiću se na ovo malo kasnije. - Vintrop vas jako ceni - rekao mi je Raterford pre polaska u Evropu - i ako vam ne uspe da ga spasete to će biti kraj njegove akademske karijere.

Vaš posao je težak, skoro beznadežan, ali ako uspete biću vam veliki dužnik. Ja sam već bio uveliko obavezan prema njemu, zato što mi je otkrio svet intelekta kao niko pre njega.

” - odgovorio sam i čekao njegovu reakciju. “Zar vam Raterford nije rekao da je Klerk Maksvel umro pre četiri godine?

- Ispovedanje je velika stvar za dušu - rekao je na to Niven i dodao: - Ali ne dozvolite da Vam išta što sam rekao umanji hrabrost. Fizičar mora biti hrabar; malo je smrtnika koji su bili hrabriji od Maksvela.

” - odgovorio sam i čekao njegovu reakciju. “Zar vam Raterford nije rekao da je Klerk Maksvel umro pre četiri godine?

- Ispovedanje je velika stvar za dušu - rekao je na to Niven i dodao: - Ali ne dozvolite da Vam išta što sam rekao umanji hrabrost. Fizičar mora biti hrabar; malo je smrtnika koji su bili hrabriji od Maksvela.

i dodao: ”Naša najvažnija uloga sastoji se u tome da vas, naše siromašne rođake, usrećimo i unapredimo kalemeći vam američke stavove i gledišta.

Zaboravite ih dok ste ovde. Biće vam zabavnije da lovite divlje patke u ritovima oko Tamiša, u blizini Idvora, nego da tupoglavcima tumačite američke ideje.

Sada je sezona lova i grehota je gubiti dane. Pozajmiću vam jednu američku pušku koja je kao stvorena za taj posao. Pušku sam dobio i njome sam se lepo zabavljao.

tome da vas, naše siromašne rođake, usrećimo i unapredimo kalemeći vam američke stavove i gledišta.” On je bio bogat ugarski magnat koji je posedovao nekoliko sela, od kojih je svako bilo

Zaboravite ih dok ste ovde. Biće vam zabavnije da lovite divlje patke u ritovima oko Tamiša, u blizini Idvora, nego da tupoglavcima tumačite američke ideje.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Daska je istegnuta. Parobrod pomalo natraške izmiče. —Pustite me, ako boga znate! — zajauče Cveta. Dajem vam sve što imam! — I stade moliti i zaklinjati svakoga ko bi je pogledao... Uneke zamukne.

Cvijeta sluša njegov veseli glas i sjetno se na nj osmjehuje, a uto se Spasoje diže, požuri uza stube, i veli im: — Da vam konak priredim!

A da sam druge slušala,. bilo bi mi kao i prvo, dok je Marko bio živ... Ma svejedno... dođite da vam pokažem stari manastir.. Antica se diže, pa pođe preda mnom.

— starica završi živo. Pa onda najednom kao sjeti se: Zaboravila sam vam ponuditi čašu mlijeka, — govori mi, pa ne čekajući odgovora, pođe kroz jedna vratanca u svoj odjelit stan, što po

— upitam je, željan iz njezinih usta čuti ono o čemu su mi toliko puta pripovjedali. — Ako ćete da vam pravo rečem, otada i znam što je život, — odgovori starica očito iskreno. —Mogli ste se udati za onoga....

— prekidoh je. —Sedmoro — oduži ona premišljajući: — troje s pokojnim Markom, jedno, kako vam rekoh, s Andrijom, a troje... neću ih ni spominjati, i onako im očeve ne poznajete . ..

, , —A kuda su vam djeca? —Raštrkaše se jedno za druim po svijetu... Ko zna gdje su sada! Antica časom umuče, no zatim odmah nastavi:

— dovrši starica tišim glasom. — Ali vam je žao umujeti? — opazim ja pod utiskom pošljednjih riječi, osjetivši tugu u zvuku glasa staričina: . — Da mi nije žao?

Onda bi' ja bio kao i vi: bio bi' idolopoklonik. Da ti bolje protumačuš: bio bi' neznabožac. — Bog s vama, ča vam je?!... Zar mi ne virujemo u boga, ča smo za stari kip svetoga Spiridiuna?... —Jeste...

— I, uozbiljivši se, smišljeno nadoda: Da bi' ja i htija, neće mali puk!... — Ali, čovječe, daj se razlogu! Niko vam ne kreće u sveca... — Onda ča je bilo i potriba metnit drugoga na njegovo pristolje?

Paroh ustrpljivo čeka i hoće da opet prihvati riječ, no Žižica je sve žešći: — Pravo ću vam reći, ja vam se čudim... Vi, naš pastir, pa....

Paroh ustrpljivo čeka i hoće da opet prihvati riječ, no Žižica je sve žešći: — Pravo ću vam reći, ja vam se čudim... Vi, naš pastir, pa....

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Obratiću vam pažnju, i pokušaću nešto o njoj i da kažem, koliko se to uopšte može u nekoliko dozvoljenih mi minuta, na jednu književnu

Na to sam ovom prilikom jedino i želeo da vam skrenem pažnju. (1987) BALKANSKA KULTURA Poznato je da su opšti sudovi – a oni su uglavnom i vrednosni – koje o

koji pleni kao poruka koja ne nosi samo misao ili osećanje svoga pošiljaoca, nego je u nju stalo celo ljudsko biće koje vam je šalje.

od ognjišta Daleko od kapija neba Pogledajte mene zvezde Krišom da zemlja ne vidi Dajte mi znakove tajne Daću vam višnjev štap I putanju jednu boru I vodilju jednu trepavicu Kući da vas vrate Kao da je ova pesma ponikla iz

Ukazujem bar na jedan novi put kojim nas je semiotika povela ka rasvetljivanju prirode književnog teksta. • Blisko vam je shvatanje Jurija Tinjanova o književnom tekstu kao razvojnoj dinamičnoj veličini u kojoj se svi elementi u stalnom

Jedino u šta sada verujem jeste ta memorija, i književnost kao njen sastavni deo. • Šta (danas) dalje? Mislim da sam Vam na to pitanje upravo odgovorio. Između ostalog, ovih dana pripremam naučni skup o Radu Draincu.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

PERA: Video sam ga! ŽIVKA: Otišao je baš u Dvor? PERA: Da! ŽIVKA: Hvala vam, gospodine, velika vam hvala što ste nas izvestili.

PERA: Video sam ga! ŽIVKA: Otišao je baš u Dvor? PERA: Da! ŽIVKA: Hvala vam, gospodine, velika vam hvala što ste nas izvestili.

PERA: Ja sad idem na Terazije; šetaću tamo pod kestenovima, pa ako još što opazim, ja ću vam javiti. Samo vas molim, kad dođe gospodin Popović, kažite mu da sam ja prvi došao i doneo vest da će naši obrazovati

Oho, moj brajko, samo kad se hoće, ima vazdan. (Na vratima.) Rako! Rako! ČEDA: Šta će vam? ŽIVKA: Da kupi novine. Crkoh od radoznalosti! Rako! Rako!

ŽIVKA (ne verujući): Ama, cilinder? MOMAK: Jeste! ŽIVKA: Ju, tako su mi se najedanput oduzele noge! Je l' vam to gospodin kazao da mu odnesete cilinder? MOMAK: Jeste, on. ČEDA (i on se zainteresovao): A gde je gospodin?

ŽIVKA: Odista, gde je on? MOMAK: Eno ga u ministarstvu. ŽIVKA: A je li vam kazao šta će mu cilinder? ČEDA: Eto ti sad! Otkud će momku reći šta će mu cilinder?

(Plače.) A ti... ti ništa? DARA: Kako ništa, zaboga, još kako sam uzbuđena; samo, pravo da vam kažem, ja čisto ne verujem u toliku sreću. ŽIVKA: Slušaj, obuci se pa da idemo na Terazije da čekamo.

pretvorim u muvu pa da uletim u Dvor da svojim ušima čujem kako kralj kaže Simi: „Pozvao sam vas, gospodine Simo, da vam ponudim jedan portfelj u kabinetu!” A onaj moj šmokljan – mesto da kaže: „Hvala, Vaše Veličanstvo!

ČEDA: Čekajte, zaboga!... ŽIVKA: Ako mi odmah ne kažeš, pašću u nesvest! ČEDA: Ali čekajte, da vam kažem sve po redu. ŽIVKA: Pa govori, ne oteži! ČEDA: Dakle, vraćajući se ovamo, ovako sam mislio...

) Ju, ubio me bog, čisto ne verujem svojim rođenim ušima. Kaži mi, Daro, ti! DARA: Šta da vam kažem? ŽIVKA: Pa zovi me kao što će odsad ceo svet da me zove. DARA: Gospođo ministarka!

XXV PREĐAŠNjI, PERA PERA (uđe, i kad spazi Popovića, zbuni se): Izvinite... ja, ovaj... ja sam došao da vam javim da ste postali ministar. POPOVIĆ: Znam ja to, gospodine Pero.

POPOVIĆ: Znam ja to, gospodine Pero. PERA: Znam ja da vi to znate, al' opet sam ja hteo prvi da vam javim. POPOVIĆ: Hvala, hvala! ŽIVKA: Hoćete li vi, gopodine Pero, sad u ministarstvo?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

toploj i meko nameštenoj sobi, po kojoj veje miris tamjana, treperi užagren vazduh više mangala, a iznad glave vam puckara kandilo . . . kako onda?!

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

„O, dobro, sine, dobro!.. Samo da se Arnauti ne slade!..“ Onda povika: — U, đeco, napokon vam bilo!.. Umuknite! Ne sramite mi mrtva junaka! Vidite li kako je divan i kako se ljuti na tu vašu slabićku kuknjavu!

U, pobratime, ne ukori se, što si se zbu– nio?!.. E, zaista ste vi Arnauti slabi ljudi: rekao bi čovjek da vam je Austrija već posadila na stolicu Skenderbega... Nijesam se nadao, nijesam nikad!..

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Oh, nek’ java bude vama Što ja snevah nadom pjan. Moje jave crna tama Vam’ nek bude samo san. »Javor« 1888. SUZA I UZDAH (Sonet) Suza j’ teška, zemlji pada, Mnogi s’ ljudi suza stide.

KAKAV JE DANAS DAN O prenosu Brankovih kostiju 10 jula 1883. Kolo milih brata i milih sestrica, Čini l’ vam se nebo danas druga lica? Čini l’ vam se sunce da drukčije sija, Javorova grana mnogo zelenija?

Kolo milih brata i milih sestrica, Čini l’ vam se nebo danas druga lica? Čini l’ vam se sunce da drukčije sija, Javorova grana mnogo zelenija?

Čini l’ vam se sunce da drukčije sija, Javorova grana mnogo zelenija? Mirisniji vazduh kroz zeleno granje Kô da vam se nudi sam na uzdisanje. Vidite l’ da potok danas drukče teče, Da je drukča trava, da je drukče cveće?

Omladino, srpska soja, Nado rodu svome, Šir’te krila, braćo moja, Letu naprednome! Ali takvi neka budu Krila vam talasi, Kandioce našeg hrama Da se ne ugasi.

Zato mi se u guslama Najmilija taji. Samo katkad tek probiju Grki uzdisaji. IX Oj, potoci našeg roda, Svima vam je jedno vrelo Svud gde teče jedna krvca To je meni jedno telo. Jedne su nam krajnje nade, Jedne su nam želje bitne.

Ko te ne bi silno poštovao! 1893. JELKA Dolazi nam Božić. On ne voli mraka I zato nas pita: kamo vam badnjaka? A mi ruke tremo, Rekli bi i ne bi... Zašt’ da ne reknemo?

“ — E, to vam je stara pesma I u stvari i po slovu: Primite je — il’ mi dajte Drugu pesmu, lepšu, novu. »Starmali« 1888 BORA U

toga stana, Hteo bih da stanem Kâ straža nezvana, Da od tuda viknem: Ljudi grešna sveta, Ne rušite sreću Koja vam ne smeta! Beč 1882.

Starac gledi iz daleka pa se pokloni: „Pomozi Vam Bog nebeski, gospo boljarko! Sad se valjda želje vaše već umirile.

Po večernju valja poznati vam sveca, Zato, ljudi, ne budite deca! Ne budite deca, ne dajte se varat’, Nemojte naletat’ na svaki aparat, Pa ma

Nemojte se koškat’ rad sitnije mete Onda kad vam krupna iskušenja prete. Ne budite deca („hajd’ u školu, mali!“) Vi koje su dugi veci školovali.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

— „Gospodin ferfaser!“ — „Na službi, frajlice!“ — „Jednu reč na uvo: Ali, um Gotteѕwіllen, g. ferfaser, šta su vam devojke i žene skrivile, te toliko na nji atakirate?

Tko vas je postavio arendatorom? Vi znate kako je i vama kad vam ko vaša suvoparna sočinenija kritizira. A što na modu vičete, sami se izdajete da vam je plitak mozak, jer kad bi se i

Vi znate kako je i vama kad vam ko vaša suvoparna sočinenija kritizira. A što na modu vičete, sami se izdajete da vam je plitak mozak, jer kad bi se i vi sad onako obukli kao što se vaš ded nosio, šta mislite, da l’ bi vam se i vrapci

izdajete da vam je plitak mozak, jer kad bi se i vi sad onako obukli kao što se vaš ded nosio, šta mislite, da l’ bi vam se i vrapci smejali?“ Moja lepa frajlice, žao mi je što ste mene radi ta vaša mala ustanca zaoštrili.

ja dođem na primer k vami na posješčenije, vi mi taki počnete uši nabijati kako vas je šnajder prevario, nije vam načinio aljinu po poslednjem žurnalu.

EVICA: Oprostite, ja nisam kec. SARA: Ha, ha! Ja nemecki pitam kako se nahodite. FEMA: Ne zna vam ta ništa, nevospitana je kao krava.

Vičem ja: Fineska, Fineska,... jedva sam je probudila; to vam je mops, da se ne može iskazati: volim nju nego najbolje pečenje. Pak kako ste mi, kako ste vi ručali? FEMA: Miko fo!

FEMA: Miko fo! SARA: Drago mi je, bez društva to najbolje nije baš moglo biti. Društvo vam je osobito pri ručku nužno. Ono se razgovara, ono se šali, a najviše pravi apetit.

SARA: A, mamzel, njojzi ćemo jednog lepog mladoženju naći od velike familije; un šapo, što kaže Francuz. FEMA: Zna vam ta šta je šapov, ili kapov; ona se drži svoga paorluka, što je od oca primila, kao pijan plota. EVICA iziđe napolje.

Imate li volju udati je? FEMA: To je moja jedna želja; ali, znate, da mi je kakav nobles! SARA: O, ma shère, imam vam jednog mladoženju, to vam je mladoženja, u Parizu nema takovog. Spuštajte samo: on je od karaktera filozof.

FEMA: To je moja jedna želja; ali, znate, da mi je kakav nobles! SARA: O, ma shère, imam vam jednog mladoženju, to vam je mladoženja, u Parizu nema takovog. Spuštajte samo: on je od karaktera filozof. FEMA: Vilozov?

Ostala bi kod vas do podne, no izvinite me, moja Fineska... to vam je mops, ni francuski kralj nema takovog... Službenica, službenica... preporučujem se. FEMA: Službenica. (SARA otide.

Miljković, Branko - PESME

Promeni svoju pesmu! Rad trgovanja duha strašnog moreplovca: Hoćete li da vam prodam svoju noć? Dolazi istina, biće mnogo mrtvih, Nova pobožnost već je izmišljena.

Krakov, Stanislav - KRILA

— Ipak je umro, dodala je ubedljivo. Onda su svi pošli. — Da vam ostavimo svetlost, raščupana Ivon pitala je Duška. — Eh, ne treba... Najzad su svi otišli.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Govore nam sve to glasom koji znači: „Tako vam i treba kad ne umete da bacite ni čoveka u vodu, a hoćete u prašume!

Svoju ženu i svoju decu ja nisam posmatrao kao suprotnost crnima; razlika u boji može vam izgledati tako obična da je više i ne primećujete.

Ako pođete sa miom mogu vam pokazati stvari sasvim interesantne, do kojih jedan putnik teško da može doći. Samo, ja putujem na neverovatno

Posle, kažem vam, ja s crnim govorim njegovim narečjem, tako da belcu ispred nosa odnesem posao. O, crnci me se grdno boje; od mene

Beli me se boje takođe i još mnogo više: ja znam sve njihove tajne. „Sad ću vam pokazati jednu crnačku porodicu, vrlo bogatu, domaćin je brat od strica jednoga kralja koga ćete u savani upoznati.

„I zatim to još nije najgore: hteo bih sagraditi dom. Na putu koji ćemo zajedno načiniti ja ću vam pokazati građevine koje sam sâm zidao, svojim rukama najviše, građevine usred najpustijih, najdivljijih krajeva, i koje

Ono što sam zidao dosad, ili sam prodavao ili poklanjao crncima. To je bilo uvek tako ružno. Za mene će vam kazati ovde svi, svi: ,Onaj što jednako zida!' Svejedno. Ne tera mene na to neka čežnja za Evropom.

On se smejao: „Verujete li da se crncem čovek može služiti ako ga ne dresira; neće raditi ništa i napustiće vas kad vam je najnužniji.

Dođite docnije sami pa ćemo govoriti. Imam mnogo da vam pričam. N. im je, razume se, rekao da sam ja inspektor, da sam došao da vidim kako oni žive, da li su poslušni, da sam

Vraćanje je veselo i utoliko prijatnije što ja već znam šta treba reći kolonijalnim belcima. Ne: „Ovde je divno, ja vam zavidim, i moja bi sva želja bila da sam na vašem mestu“, već: „Zaista se divim vašoj izdržljivosti da živite u ovom

Sasvim slučajno, tako, palo mi je na pamet da možete biti samo protestant. A zatim jedan moj pariski prijatelj koji vam apsolutno liči po spoljašnjosti, držanju i pokretima, od protestantske je porodice.

Kažem vam, dragi gospodine, da je Martinik ne samo lep, već i stvarno lep. Kako ćete se vi osećati divno tamo sa onom mladežju

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Samo pogledaj!... SPASENIJA: divota! STANA: ’Ma šta će ovde taki razgovor? GLAVAŠ: Pa ništa, bako, Hvalim vam samo moje dvorove, Ne bi l’ u mene dan-dva ostale. Ta ja sam žudan goste primiti. SPASENIJA (u sebi): Ah!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

— Ne znam, nisam, čini mi se. — To, vidite, nije dobro; našte srce ne valja se truskati u kolima; može vam se smučiti. A zašto se niste malo založili? — Nisam imao kad, zaboravio sam, šta li.

— Bio sam na visu da posmatram borbu na Tešici. — Pa vidi li se što? Kako stoji stvar? — Kako da vam kažem, vaše prevashodstvo!... meni se čini da ne stoji zlo. — Ali ne stoji ni dobro, je l' te?

tako jasno, da smo svi čuli: — One kolone, što se odozgo spuštaju, Turci su; rasporedite vojsku da ih dočekate, i čim vam dođu na topomet, otvorite na njih vatru iz topova.

To vam nalaže čast i to vam zapovedam ja. Černjajev.« Dok sam ja ovo pisao najedared prolomi se jak pucanj na basamacima štaba.

To vam nalaže čast i to vam zapovedam ja. Černjajev.« Dok sam ja ovo pisao najedared prolomi se jak pucanj na basamacima štaba.

Tako iznenadno, tako neprijatno i tako blizu zagledati smrti u oči to mopa da je za svakoga strašno. Ne verujte mu ko vam drukčije kaže. Čas je bio krajnje kritičan.

Bude li dušmanu malo vaših kuršuma, oprite mu u grudi vaše bajonete. Istrajte još malo, đeneral će vam odmah poslati potporu i izmenu«...

— Gde vam je vojska? — Baterije su na logorištu, a pešadija ne znam gde je... — Šta, šta, šta velite vi!? Vi komandant smete

— Šta, šta, šta velite vi!? Vi komandant smete peći da ne znate gde su vam trupe! To ne može biti, to ne može biti! — Molim g. đeneral, moje odeljenje u jučeranjoj borbi bilo je potisnuto.

Tu nema opravdanja, tu nema izvine. Vi ste strašljivica, vi ste kukavica, vi ste morali prvi bežati kad ne znate gde vam je vojska.

On priđe majoru Velimiroviću, reče da mu se povrati sablja, pa mu ce onda okrete: — Ja vam opraštam. Idite, skupite vašu vojsku, i ako mi danas očuvate sadašnje naše položaje na levoj obali Morave, da ih Turci

— Koljite, koljite, — reče Komarov — i ako vam ko rekne što za to, a vi kažite da vam je to đeneral dozvolio. Obodosmo konje i pođosmo dalje.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Spomenu vam odužit’ se hteti, To je tlapnja slepilom golema... Al’ mi niko ne može oteti: Ljubiti vas — i kada vas nema.

De, starojko, reci i ti Ma najkraću zdravičicu! A starojko želje niže (Kao da nebo njega sluša): „Vesela vam budi cpeća, I kô danas uvek duša!

„Kume, kume, pogledaj ga, — Ima li mu jošte dana?“ Mila kumo, ja ga vidim, Umreće ti danas Jana. Eto vam ga moga kumstva! Eto vam ga mojih želja! Eto vam ga moje pesme! Eto vam ga mog veselja!

“ Mila kumo, ja ga vidim, Umreće ti danas Jana. Eto vam ga moga kumstva! Eto vam ga mojih želja! Eto vam ga moje pesme! Eto vam ga mog veselja!

“ Mila kumo, ja ga vidim, Umreće ti danas Jana. Eto vam ga moga kumstva! Eto vam ga mojih želja! Eto vam ga moje pesme! Eto vam ga mog veselja!

Eto vam ga moga kumstva! Eto vam ga mojih želja! Eto vam ga moje pesme! Eto vam ga mog veselja! XLIV Moje nebo, jer je mutno; Moje sunce, — jer je selo; Moje cveće, gde god koje, — Jer je tako

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Zato pazite.“ Pri polasku pozdravismo se. „Hvala vam, braćo!“ — uzvikuje razdragani komandant, kao da smo mi došli po našoj ličnoj volji da mu pomognemo.

Niti je ko mogao da im dostavi raketle, niti bi imali odakle da ih pale. Oni su bili u rovčićima... Pričaću vam. Pri polasku kazao sam vojnicima da se kreću bez lar-me, uzvika, u najvećoj tišini.

On ugasi palidrvce i, ispuštajući dim cigarete, produži: — Svi smo naslućivali da nam nešto spremaju... — Probaju vam glas — veli Mišić. — Znam ja tu njihovu taktiku.

Ispalili su jedan plotun i vikali: „ure“. Zatim drugi... Kaže, komandir je prišao i strogo mu se obratio: „Ja vam govorim da su rovovi prazni, a vi mene ne slušate.

Naređujem vam da odmah krenete vaš vod i posednete napuštene zaklone.“ I ovaj grešnik krene. Sumnjam da se i jedan čitav iz toga

Predrag se nakašlja i poče: — Ja ne umem da pričam kao Svetislav. Ali ovde mi je dnevnik, te ću vam po redu izložiti. Sve ono što se odnosi na Drinsku diviziju, tačno je. — No, slažu se bar u nečem! — namiguje Mišić.

Desetoga septembra saopštili su nam zvaničan izveštaj, onaj što sam vam sam pročitao, o zauzeću Kajmakčalana. Među nama je nastalo neopisivo oduševljenje.

Krenuli smo uzbrdo. Prošli smo preko one bezvodne planine, i posle podne... sad ću vam to tačno reći... u šesnaest i četrdeset i pet, stigli smo na Meteri Stepe.

I u snu sanjam zmiju, baš čini mi se naočarku, kako hitro priđe i ujede me za nogu. Trgnuo sam se. — Šta vam bi? — pita me ordonans. Pogledao sam svoju nogu i počeh da se pipam. Rekoh ordonansu kakav sam san usnio.

— More, šta se natežete oko toga — nervira se Radojčić. — Zvao ga čovek, pa kvit. Šta vam je naredio? — Naredio mi da sa vojnicima svoga voda uklonim onu žicu po svaku cenu, da nam ne bi sutra pravila smetnje.

Četvrtoga dana izvršili su napad na Kočobej. A još u početku sam vam rekao da je Kočobej bio u našem prvom planu, a tek posle zauzeća Kočobeja trebalo je da mi napadnemo na vrh.

Takva vam je stvar. Davnašnje ratno iskustvo pokazalo je da su vojnici mnogo smeliji kad vide protivnika. Onda bar znaju odakle

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Ne trošite novce! Našto su vam škole? Kadetenštift načinite bolje. Našto retorika, našto li stihovi? I bez tog su bili dosada topovi. Našto nam fizika?

voobraženije nača zdje mečtati, Mnje vo snje javiša eja prekrasni zraci, Duševna veselija radosno i znaci, Kojih ja vam ne skažu, jer bi mnogo bilo, No lučše vam prepovjem čto se sutra zbilo.

snje javiša eja prekrasni zraci, Duševna veselija radosno i znaci, Kojih ja vam ne skažu, jer bi mnogo bilo, No lučše vam prepovjem čto se sutra zbilo.

Miloje Obeć'o sam, zaljubljeni, pjesnu sam vam dužan, — Čovek ničij, svoga slova valja da je sužan. Ja bih pjev'o ono vreme, iskoni u svetu, Što vozrastu svakom svoju

Zla gordinjo i lakomstvo nečestivo svjeta! Nigda li vam nije dosta nit' šta ovde sveta! Mila čuvstva prodaju se — tu već nema zajma —, Zemlja mora sva propasti s ovim

) Slušao sam, o Srpkinje — vami bolje misli! —, Zlorječivu, koja nam se zlo u rod naš čisli. Kazaću vam — otrovnici da se ime znade —, Zove vam se — — — ne, nek' česti stiha mog nemade.

—, Zlorječivu, koja nam se zlo u rod naš čisli. Kazaću vam — otrovnici da se ime znade —, Zove vam se — — — ne, nek' česti stiha mog nemade. Djevojka je, djevstvovala dabogda dovjeka!

Vejrujete mi — ja znam da su vami gnusne laži —, Vrsnika vam među Srblji dangubi ko traži. Za opkladu: ni u sv'jetlo serpskih cara vreme, Gdi se strasti blagorodne rvenijem

Nebo vam je vsepodobnu (javni dar promisla!) Pridružilo i suprugu, dobrotom bez čisla; Udalo s' je i to jošte, na izlišak blaga,

bez čisla; Udalo s' je i to jošte, na izlišak blaga, Da je u nje sva imena koje nosi snaga: Sofija je vaša mudrost, što vam domom vlada, O dostojnom vospitan'ju rači vaših čada.

Komu vi sad pojete? Eda li se rugate meni? Ja sam bedna Serbija, Koja sam vam stradala. Gde su moji sinovi, Hrabri oni heroji? Pali! Pogledaj te Marsovo Polje ono krovavo!

već rastu lavri na Prahovu, Na Varvarinu, tam' na Suvodolu, Vračaru, dugim i širokim Ponikvam, lozničkom polju ravnom. Vam krstozračne vejaće horugve Na gordim stenam' zidanim' pradedi. U prethodnicam' Serbijade Uz gusle pevaće s' ime vaše.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

KNEZ ĐURĐE: Na vas gledi posvećena seni Poslednjega od srpskih careva I u sanu viteške večnosti Vam’ amanet na dušu polaže, Osvetnici carstva njegovoga, Da mu krunu nezavisimosti Na grudima ovijeh krševa Svojom

Izdajnici ste sramni oboje! Buntovnici ste gladni, grabljivi! Pa vas opada vaše nedelo. Nije vam moja milost dovoljna, Kojomno sam vas svakad štitio, Veće upornom rukom mašate Za sjajnu krunu moga prestola; — Al’

) BOŠKO: Pomozi Bog, deko! RADOŠ (sedajući nanovo uz vatru): Ako se niste boga odrekli, Neka vam, deco, gospod pomogne! BOGDAN: Amin, starče! RADOŠ (pozna ih): Ah, bože, ta to su oni! BOGDAN: Ko, starče, ko?

Oh, bog vas kleo, karô, ubio! A nesreća vam stopu po stopu Sramotan život verno pratila! I ti, zar i ti? Ta da se kuga s grozom ljubila, Grozniji porod ne bi

Okrenuv se Bošku i Bogdanu): Ne dalje, Boško! Nu odbijte se, đeco, jer, ždravlja mi i časa mi pošljednjega, volijah vam oca kâ ono zenicu očiju mi!... te mi se ne šće ogriješit o vašu krv... BOŠKO (probode ga): Oprosti!

VLADIKA: U ime oca i sina U ime neba! U ime zemlje, Koja vam i sad — izneverena — Dedova svetih čuva grobnice... Zakunite se! SVI POTURČENICI: Zaklinjemo se!

(Metaniše.) Alah il alah! Čujete l’, deco? Serdar vam sedi turski govori, I nisam Srbin!... Ja sam musliman! A i kako bih Srbom postao Kad su mi deca Turci rođeni?...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Tako, djeco, Bog vam svaku sreću dao!... — Mijo, ne upleći se u moju dužnost! Jesi li ti 'vođe gospodin prijestolnik ili sam ja?!

— Mićane, Mićane! Daj svijeću — prokapa kotô! Kotao prokapa, Simeun otpoče: — Pa baš 'oćete da vam pripovjedim? E, 'ajdede, kad ste navalili. Onako od istine, što je za družine.

E, 'ajdede, kad ste navalili. Onako od istine, što je za družine. To vam je bilo nekako prve li, druge li — ne znam sad pravo — neđelje... Biće baš prve neđelje iza ukopacije.

Ljudi, nećete mi vjerovati, a ovo je cijela cjelcata istina: sedamdeset i tri li, i dvije li — sad ću vam, boj se, slagati — 'iljade sve sama Krajišnika nabrojismo!

Mlogo je, Bog i duša, udarô u stranu, ama nije mu zamjeriti: ostario je. Ja ću vam sad jedan zulum njegov pripovjediti — ali pravi, istiniti zulum. Ja mlim da nijeste zadrijemali? Slušaćete?

Uvijek su im stizale oko ponoći u gluvo doba. Tako su barem oni govorili i narodu kazivali. Ko im je to donosio, ja vam ni danas ne znam kazati. Na moju dušu, ne znam, braćo!

Niđe kapi rakije! Šjede oni mamurni. Šljiva premakla, pa se zabrinuli. Kažem vam, niđe kapi rakije! U cijeloj namastirskoj nuriji samo je te jeseni u Gavre Bradare pekô kot'o.

— dodade Simeun, a oči mu sijevnuše kô u katila. Zadrkta' ja od glave do pete. Kažem vam, braćo, ko kaluđera nije služio — taj se ne zna Bogu moliti! — Mićane, 'ajd opremaj konje.

Kad dovedo' konje, a oni već izišli pred avliju, pa 'odaju i jednako se nešto dogovaraju. Ja da vam je bilo viditi Simeuna, po Bogu braćo!

Sletiše sa sviju strana Simeuna da im pripovjedi kako je dijelio mejdan s Asan-begom Čekom. — Vi 'oćete da vam to pripovjedim? E, moja djeco, istrovô je Švabo svijet, ispoganio i prevjerio.

Tako se u ono vrijeme novtalo i govorilo, i ovo vam je, djeco moja i Srbovi moji, kô jedno istoričesko zbitije. Svijet se jope' uznemiri.

Svijet se jope' uznemiri. Počeše ludi sklanjati nejač i sermiju u zbjegove. Svejedno vam je, braćo, bilo kô kad čovjek iza velikog umora legne da spava, pa ga u pola sna probude.

Bojić, Milutin - PESME

Survajte se stene!... Ne!... I to razumem. Za mene nema tajne. O, svetila noći, Jurite, da tok vam rešiti ne umem, Sve bešnje, sve bešnje, iznad moje moći. Prokleti predaci!

Ti ćutiš. Vetar kosti razvejava. (1912) VERA Tada dohvati se očiju njihovih govoreći: Po veri Vašoj neka vam bude. — I otvoriše im se oči. (Matej IX, 29, 30) Glas je Gospodnji nad vodom. Bog slave grmi. (Psalam 29, st.

Zašto niste jesen dana strli Biser pićem iz zmijskoga pakla Kap poslednju srčući, dok grli Vrat vam ona što nas s neba smakla?

O, tada bih pevao vam himne, Jer bih znao da su moji preci Iz biljura, ne iz čaše limne, Pili život i mreli u zveci!

Opraštajte zato naše reči grube. Opraštajte kletve i pirujte dalje. Hvala vam, što naše osvežiste trube, Nama koje vetar u vaš kutak šalje.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

godine nisam ni mislila na udaju, ostavila sam to vama; od devetnaeste do dvadeset prve mislila sam i kazala sam vam: nađite mi. Kad sam navršila dvadeset prvu, a vi nikog niste našli, kazala sam vam: ja ću naći. Pa eto, našla sam!

Kad sam navršila dvadeset prvu, a vi nikog niste našli, kazala sam vam: ja ću naći. Pa eto, našla sam! ANĐA: Ama, kako to „našla sam”... I... nije to valjda... kako da kažem...

Udvojte pogranične straže da bi mu se sprečio prelazak preko granice i, ako vam zatreba pomoć, obratite se u moje ime susednim sreskim vlastima”.

VIĆA: Pa imao bih da vam kažem. JEROTIJE: Šta? VIĆA: Poslao sam već Aleksu. JEROTIJE: Ako, dobro si učinio! Dakle, šta sam ono hteo da kažem?

Udvojite pogranične straže da bi mu se sprečio prelazak preko granice i, ako vam zatreba pomoć, obratite se u moje ime i susednim sreskim vlastima.

Je li Tasa sumnjivo lice? (Tasa, se snishodljivo smeje.) Eto, promerite ga, molim vas pa kažite: je li sumnjivo lice? To vam je, gospodo moja, kao na primer na pataricama: skupe se žene, deset, dvadeset, trideset žena: e, 'ajd' sad ti, ako

JEROTIJE: Dabome, jesi li razgovarao s njim? ALEKSA: Evo, ako hoćete, sve po redu da vam kažem. JEROTIJE: Pa tako, brate! Razume se da treba sve po redu da nam kažeš.

JEROTIJE: Tasa? Ala mi izabraste vojsku. VIĆA: Bolje je, gospodine kapetane, neka pođe s vama. Ne zato što bi vam bio od pomoći, nego da ne ostane u kancelariji, jer će pobeći i sići u čaršiju te razglasiti sve. TASA: Neću, boga mi!

MARICA: Ama, što nam ne kažete...? JEROTIJE (razdere se): Dajte kačketu i pištolj, strogo vam kažem. Razumete li vi šta je to strogost? ANĐA i MARICA (povlače se u sobu).

A gde je on, boga vam? ŽIKA: Otišao da pošlje depešu ministru. VIĆA: Pa što, brate, nije čekao ja da mu je konceptiram?

MILADIN, SPASA (jednoglasno): Jok! Kako! Molim te! VIĆA: Upamtite samo šta vam kažem! XVI BOKA, PREĐAŠNjI VIĆA (pri ulasku Đokinom opšti pokret. Vića se iskašljuje i počinje strogo): Priđi bliže!

JOSA (mane glavom te ulazi Aleksa). KAPETAN: Držite ovoga! ĐOKA: Ali, gospodine kapetane! KAPETAN: Držite ga, kad vam kažem! (Tek kad ga uhvate, kapetan se oslobodi i priđe mu.) Držite ga čvrsto, taj preti!

Jakšić, Đura - PESME

Nemojte reći: „Ovde počiva Ljubavi naše uveli struk!“ Ne kun’te zemlju, nije vam kriva — Stišajte jada laskavi zvuk! Nemojte trošit ruže ubave, Kiteći njima moj večit dom!

Moje tice lepe, jedini drugari, U novome stanu poznanici stari, Srce vam je dobro, pesma vam je med; Ali moje srce, ali moje grudi Ledenom su zlobom razbijali ljudi, Pa se, mesto srca,

Moje tice lepe, jedini drugari, U novome stanu poznanici stari, Srce vam je dobro, pesma vam je med; Ali moje srce, ali moje grudi Ledenom su zlobom razbijali ljudi, Pa se, mesto srca, uhvatio led.

— 1877. KALUĐERI Gledô sam vam metanije Kad varate boga živa; Gledô sam vas gde se pije, Gde se jede i uživa.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Celivam stabla, braću moju redom, milujem ožiljke nežno. Mili druzi, boli li kad vam sekira zaseče telo? I umine li, kad za vas neme ja mukotrpan kriknem?

Sina ne raspeste vi, raspeo se sam. Ni nedra majci, ni bedra. U krstu kad nje rođaj vam i zadojenje. O, zar za dalja raspeća nevinoga ne. Sina ne raspeste vi, raspeo se sam.

PESMA (IІ) (Jedini budan među pospalim kulučarima, dođe usred njih) O, jadni moji, spite na miru, sna malo to vam od Boga osta, kad sve uskratih!

Nedužni spite — bez sna ni mira dužan ja, dok smenu dovede vam noć ili dan, ko da mene smeni? Ukletog oca dušom tu sav sin, spasi, kad klonu sve, i u srcu još, samotnome mom,

O, jadni moji, spite, budan ja! Teretom sutra novim saviću vam kičmu, i nova na Jerinu nedužnu, mesto na mene kletva, teže još pritisnuće mi dušu!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Ima samo da se javi, kaže čiji je brat, i sve će imati. Za sve se on unapred postarao. — I sad zbogom! Srećan vam put!

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

pokupe p., onda da vam oduzmu vareniku«, ZNŽOJS, 13, 160), ali je verovatnije da ovo treba shvatiti kao žrtvu: na isti način posipa se

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Kod vas snijega? — upita gazda, i goni od sebe seljake što ga dolaze moliti da im blago povrati. — Eno vam Vase, pa što on učini! — veli im i ne osvrćući se na njih. —A da!

Niko pogleda praznim pogledom, usne se makoše, i nešto nerazumljivo s teškom mukom istisnuše. — Ha! Jesam li vam rekao? — veli Ilija. — Ostavlja sve mome Radi, a i kome bi nego njemu? —Potvrdio je glavom, — veli Krilo.

A pisar ozbiljno opomenuvši ih, veli: — Kad su novci u mojim rukama, nema prevare .... —I nasmija se. — A da! Da vam pravo kažem: Petar kupuje mačka u vreći. Ja ne bih, ali svako je gospodar svojih para! Starci i sestra slušaju.

— izreče ona, jednako u dvoumici. — Malo je! — veli djed, i pretvara se kao da o nečem misli. —To vam je kao da ste na putu našli! — opazi pisar... — Dakle, pogodili ste se, a? —Čekaj!

—Evo joj brata! — zavika neko iz gomile. —Rade, brate! — jedva izgovori cura. —Što vam je, ljudi?. .. Što najašiste? ..... —Čuješ, sinovče! — snađe se Petar. — Vodi je bez očeva znanja ... Nije pošteno! ....

—Poslušaj, sine! —De, Rade, sreće ti! — zamoli i Božica. —Pa dobro je; neću da vam hatora štetim… Pa se okrene ženi: — Čuješ, Božica, zamjenićeš kovrljak s curskom kapom, hoćeš vala, jer popa—Vrani još

I kanio se jedne žene radi tebe.. —A ona? —Smije se. —Biće štogođ rekla... —Jest, ali neću da vam kažem, biće vam žao .... —Reci! —Ja joj napomenuh Radu... a ona se izdade i veli: „Volim mu kao očima u glavi...

I kanio se jedne žene radi tebe.. —A ona? —Smije se. —Biće štogođ rekla... —Jest, ali neću da vam kažem, biće vam žao .... —Reci! —Ja joj napomenuh Radu... a ona se izdade i veli: „Volim mu kao očima u glavi... pa može što hoće”...

Biskup propovjeda i svjetuje, i najposlije veli: — Zafalan sam vam od srca, poljubljeni kršćani, jer znam da su i vaše molitve pomogle kod svemogućega boga te izdravih od teške bolesti;

pomogle kod svemogućega boga te izdravih od teške bolesti; pa osobito mi je milo što sam uhvatio zgodu te mogu da vam uzvratim „milo za drago”...

Nosim vam, djeco moja poljublena, jedan golemi bescjeni dar — dar koji će obveseliti i bogata i siromaha, i staro i mlado...

Biskup nastavi: — Bio sam u Rimu i sveti otac papa udostojio se po meni poslati vam svoj očinski blagoslov. — Kleknite! — povika pop Vrane.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Prohor Svi sumnjaju da ću izdržati. Ali kako Hristos reče svojim učenicima: „Zaista, kažem vam, ako budete imali vere koliko gorušičino zrno te reknete ovom brdu: „Pređi odavde onamo, preći će i ništa vam neće

kažem vam, ako budete imali vere koliko gorušičino zrno te reknete ovom brdu: „Pređi odavde onamo, preći će i ništa vam neće biti nemoguće“.

Uzmite toljage, deco moja, i izagnajte silu nečastivu iz toga obuzetog štetnika, da vam ne prlja i skrnavi kućevni prag.“ Teško je reći kakav su utisak na osramoćene Vratimljece ostavile Prohorove preporuke.

njuškalo koje će me pronaći kako bludničim sa svojom Ančicom, pustite me da još malo grešim pa onda radite sa mnom šta vam je volja. Jelena Lauš hrče.

Daćemo vam umesto našeg putokaza slobodu da sami izaberete kuda ćete se zaputiti. Nema više ni viteštva, ni dostojanstva, ni

Nema više ni viteštva, ni dostojanstva, ni otmenosti, ni ponosa, otvaramo vam nove dveri, zavirite nišči iza sedam zapečaćenih brava, saznajte sve tajne neba i zemlje.

Sve vam je dozvoljeno, sve dostupno. Priredićemo vam skrnavljenje svetinja da u grešnome sladostrašću uživate potpuno i do kraja.

Sve vam je dozvoljeno, sve dostupno. Priredićemo vam skrnavljenje svetinja da u grešnome sladostrašću uživate potpuno i do kraja. Ništa više nećete morati.

Ne trpite stisnutih zuba udarce sudbine, bunite se, proklinjite, dajte oduška bolovima svoje napaćene dupe. Niko vam nije potreban, ni crkva, ni boljari, ni kralj. Mi smo vam dali primer: obesili smo jednog grešnog crnorisca.

Niko vam nije potreban, ni crkva, ni boljari, ni kralj. Mi smo vam dali primer: obesili smo jednog grešnog crnorisca. Pokazali smo vam sami kako je to moguće.

Mi smo vam dali primer: obesili smo jednog grešnog crnorisca. Pokazali smo vam sami kako je to moguće. Strah me je i da pomislim kud bi nas odvela naša nepromišljenost.

Jedna se na nas dobroćudno osmehuje, druga reži šiljatim zubima, treća vam šeretski namiguje, četvrta laje. Bardaci su mu svi odreda vragolasti, ćupovi zamišljeni, lonci ponosito uzdržani.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1886. GOSPOĐICI N* Po voli svoje sudbe klete, Progonjen strašnom burom zla, A misleć na vas, milo dete, Iz daljine vam pišem ja.

Sin mračnih rudničkih gora iskreni pozdrav vam šalje: Nebo nek čuva vas! Ja volim kućice bele sa trskom pokrivene, I rujne večeri vaše, kad s roglja pesma vri, Kad

Mir vam junački preci, što samrt primiste časno! Mir vam na polju smrti, gde mesec treperi jasno I noć duboka vlada; Gde danas

Mir vam junački preci, što samrt primiste časno! Mir vam na polju smrti, gde mesec treperi jasno I noć duboka vlada; Gde danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I

moju malenkost traži, A ti ga učtivo primi, pa onda ovako kaži: „Gospodin na domu nije, i tek će uveče stići, Pa, da vam ne bude dugo - možete slobodno ići.“ Da, to je doista mučno!

Eto to je program, neka svako vidi: Pišite nam Srbi, kako vam se svidi? Crni domino 22. januara 1887. g. Ali slabo bogami da ću kazati gde sam.

„Brka“ Brci Beograd Bogdan je još juče stigô, I javljamo vam ovo: U čast je njegovu Renan Držao pozdravno slovo. Pariz je okićen sjajno, Zastave svuda se dižu, A deputati razni Iz

Kad se toga setim, ja se samo ježim, Iz koverte svoje dođe mi da bežim. Šta je posle bilo? Odmah ću vam kasti: Vinovnik se nije sakrio od vlasti, Mene su u košar premestili, znate, A njega kaznili s četvrtinom plate.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Evo Vam odgovaram još usput na belom dunavskom brodu koji me nosi otadžbini. Sedeći na njegovim širokim leđima, gledam kako prola

Pa kada na taj način budem mojim perom postepeno obuhvatio sve ono što Vas iz astronomske nauke zanima i što Vam je iz nje pristupačno, onda ću - tako Vi zamišljate - ne znajući i ne hoteći, ispisati najoriginalnije astronomsko delo:

Nije li bolje da Vas, mesto da Vam pričam i tumačim, uzmem pod ruku i povedem na zamišljena, ali duševno doživela putovanja u tajanstvenosti vasione i

Eto, takvu, bez utvrđenog plana i sistema, više poverljivu nego naučnu, zamišljam našu prepisku. Da li bi Vam se ona dopala? Vreme je da završim.

stolove moje sobe, proučavam planove starih gradova, Vavilona, Atine i Aleksandrije, pravim pribeleške, jer hoću da Vam na našem putu pokažem samo ono što je naučno utvrđeno.

Kad stignemo onamo, moraćemo, po našem srpskom običaju, dete darivati, pa će zato biti dobro da Vam kažem štogod o njegovim roditeljima i njegovom rođenju. Ja sam o tome nekad i pisao, pa mogu time da se sada koristim.

Sada ću Vam pročitati njegovu prvu stranicu, pa ćete videti kuda i zbog čega putujemo. „Svakoga dana, između izlaza i zalaza

“ - „Sigurno! Ponavljam: Iz večite knjige neba pročitana je, kao što ću Vam to drugom prilikom saopštiti, buduća sudbina Zemlje, Sunca i dalekih svetova.

- Razumem: pitanje toalete, najvažnije za ženu! Savršeno ste ga rešili. Vaša prijateljica, dvorska glumica, pozajmila Vam je za Vaš put odela Here i Leandera. Divno ćemo u njima izgledati! No i Vaš putnički engleski kostim stoji Vam odlično.

Divno ćemo u njima izgledati! No i Vaš putnički engleski kostim stoji Vam odlično. Zato ćemo se odmah dati fotografisati.

- Da Vam okrenem leđa? - Slušam! Vrlo se dobro osećam u ovom odelu, lako je i prostrano, samo njegov opasač je suviše uzan za

I paketić koji sam Vam odande poslao stigao je, sigurno, u Vaše ruke. Pored drugih sitnih stvari, našli ste onde i jedan mali pridržač za

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Let, let, tičice male! Let, let, let! Radost nek vam svuda sija, Svuda gde god smerno klija Mirisavi cvet, Let, let, let! Let, let, tičice male! Let, let, let!

Stanković, Borisav - TAŠANA

) SELjAK (navaljujući): Sal još jedno. I to od onoj što je još pokojni gazda pio. STANA (ne gledajući ga): Dosta vam je. Nema više. I sada ste već pijani. SELjAK (uvređeno): Ko? Mori će pijemo cel noć, pa će opet sav poso da svršimo.

STANA Nažderite se! Nikada drugo i ne radite. Od uvek ste takvi. Od uvek, kad god ovamo dođete, da vam je samo da se najedete i napijete. Je li ovde neki han, mehana, ili kakva — Bože me prosti! — crkva? (Sluša.

A što vam vera i Bog naređuju da pokojnicima odlazite na grob, iznosite jela, pića i to delite sirotinji, to je opet za vas žive.

Koliko se radovala kada vas je videla i čime vas je dočekala, poslužila? (Vadi im iz nedara cveće): Pogle, koliko vam je cveća nadavala. Zbog vas sigurno celu baštu obrala! (Pokazuje na hadžiRistu, Mirona i ostale): Pa sada sve u ruku!

SVI Ne prokletstvo! MIRON Prokleću vas, što veru i obraz u krv pretvarate. Prokleću vas, da vam ni čukun-unuci glavu ne dignu, u crkvu ne uđu, u stolove ne sednu.

Ti joj kaži da sam ja dolazio i tražio para, i ona će ti dati. SLUŠKINjA Pa kad je luda neka vam daje. Niko neće da od nje ište, da joj samo ne bi dolazio. Pa i kad je bolesna, niko od vas da dođe da je poseti.

MITA (švićkajući se po listovima tom granom): Ja! A šta će vam? (Polazi.) Nego molim te kaži joj za pare. I neka ti ona da. Pa ću ja posle da navratim i od tebe da uzmem.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Evo kako ja mislim, majstore. Rukavi ako ne valjaju, ima kaput; kaput ako je s felerom, tu su rukavi. A pantalone, to vam je nogavica, i šlus. Znam, znam, ima veština, ima dobra ruka, ali ima i drugo, a to su makaze.

a ne ovo s čime se i vi i drugi mučite. Štric, štric, glođu makaze čoju, glođe čoja makaze, kad pogledate, rez vam sav čupav od runja, a ispod kroja štofane prašine kao da su drva testerena...

„Pa dobro, a gde si ti video te makaze što same kroje?” zapita naposletku majstor. „Video sam; a sam vam hvala što se ne naljutiste.” Kostica kao da je tog dana položio neki važan ispit.

Pismo je bilo krik očajanja: „Prodaću kuću, daću vam sav novac, dođi i prevedi me da tamo umrem.” Sva je varošica znala za to pismo i mnogima je bilo jezivo.

Kopaj odovud, kopaj odonud, još se zemlja i sama od sebe provaljuje — oborismo vam mi tu, i pomešasmo, bar dvadesetak naših i njinih kostura.

Od sutra već, i plata ti je veća, i deo u brašnu. Ali ako se do Mitrovdana ne ugojite i ti i Kata, znaj da vam je o Mitrovdanu Đurđevdan, vezujte pinklove i selite u drugu službu.

[To njeno jȁ, govorio je često gos-Toša, zaludelo ga je. — Čim ona kaže , jȁ , a ja , kako bi vam kaz'ô prope'ô čovek. Il', nju da uzmem, il' u bunar da skačem, onako mator.

sramota je, na onako izlizanom sicu, i na onim prepotopskim niskim osovinama. — Evo vam gospodara, pa kako on kaže. — Gos-Toša, dosta spor, tek zaustio, a gospa Nola ga brže prekinula.

— Gos-Toša, dosta spor, tek zaustio, a gospa Nola ga brže prekinula. — E, kad vas gospodar štedi, ja ću da vam kažem. Kola su jaka, a voze vas konji, a ne kola, a konji su naši i mladi i jaki.

Ali ako je stalo do novih i mlađih kola, onda, gospodin nadzorniče, evo da vam kažem kako se šale ljudi u mom kraju: posadi rudu u zemlju, pa će nići nova kola.

Godili su mu komplimenti i utehe, ali je šaptao rezignirano: — Ta moja glava, to vam je kao kad zao vetar uvrne peteljku i zaguši cvet, i cvet se još malo drži, ali je već mrtav...

— Mahnite se, gospa Lela, groblja te groblja; a ako je do razgovora, evo ću sad da vam ispričam kako me je jutros na salašu, baš dok ste vi bili na groblju, vijao bik, onaj krupni naš Švajcarac, možda ste

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

s žalosni romani mučio, dosta ste morali jecati i plakati, i ahova, i ohova i uhova preko očiju prometati, danas ću da vam predstavim jednog junaka koji je samo za junačkim stvarma težio, pucao, trčao, jašio i na zapovest sudbine sav svet

— »G. sočinitelj, oprostite što vam žustrinu prekidosmo. Vaš junak od šesnajst godina ujašio konja, pa bega; mi sad za njim da trčimo, a i ne poznajemo ga.

On izjavi Roksandi da se umorio, zamoli je da sednu malo, i — — ljubezni moji čitatelji, meni je žao što vam ne mogu povest dovršiti, jer je baš ovde morao kakav pacov stari rukopis tako strašno izgristi da se ni pod koji način

to je izgriženo, da je — opet izgriženo. »Dosta, g. spisatelj, dosta, fala vam na knjizi i aratos! Evo vam jošt forinte, samo nas ne terajte dalje da čitamo. Vi nas pošteno s ogrižajima poraniste.

to je izgriženo, da je — opet izgriženo. »Dosta, g. spisatelj, dosta, fala vam na knjizi i aratos! Evo vam jošt forinte, samo nas ne terajte dalje da čitamo. Vi nas pošteno s ogrižajima poraniste. Sve krpež i ogrižaj.

Vi nas pošteno s ogrižajima poraniste. Sve krpež i ogrižaj. Fala vam lepo, zapovedajte i drugi put s objavlenijem na prenumeraciju, pak ćemo se razgovoriti.

Fala vam lepo, zapovedajte i drugi put s objavlenijem na prenumeraciju, pak ćemo se razgovoriti. A sad dosta; fala vam i opet na krpežu i ogrižinama!« Ljubezni moji čitatelji, s krpežom se kuća drži, a ogrižaji čoveka iz nevolje vade.

A propo, gospože, imam jednu zagonetku, koju ne mogu propustiti da vam ovde ne predložim. Ako budete snishoditelni razrešiti je — ona takve tajne u sebi sodržava, taki će nam pokazati neki

Ako budete snishoditelni razrešiti je — ona takve tajne u sebi sodržava, taki će nam pokazati neki put — ljubim vam ruku. ZAGONETKA »Nema stvari na ovom svetu veće od mene. Jupiter pa ja, kojima su sva vozmožna.

Šta mora vaš nežni sostav tela trpiti! Teško, teško no ja mislim da ću moju pogrešku popraviti ako vam zagonetku razrešim, samo neka kod vas zaostane.

Izvolte da vam na uvo kažem; tom prilikom moći ću vas, ako me udostojite, jedanput i poljubiti. — Samo nikom — No, no, molim,

Ljubim vam oko. »Aljine prave čoveka«, opšta je poslovica, i čitatelji će moji sa mnom zajedno trud položiti za iskusiti kako je

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

za mnom Možete li Na nož zemaljsko im i nebesko Smrt je nas odavno sita Na nož kurjaci moji mezimci neprebola Glave vam se već sa koca keze Ionako vas nema i nema mene Hoćete li RUŽA NAD ČEGROM Je li ovo naš svet ili nije Kraguj nam

u vazduhu Je li ovo naš svet ili nije ZAPEVKA Vodama vas raspletenim nisu dali Humkama vas gologlavim odbili U krvi vam kosti mijem U očne vas kapke povijam Lice orem ništa više nemam Prekoračili ste prag nebesa Usnama bosim sledim vam

vam kosti mijem U očne vas kapke povijam Lice orem ništa više nemam Prekoračili ste prag nebesa Usnama bosim sledim vam bulke Pusto meso ludi na meni Napušta me napuštam ga Grudi razbijam šta će mi više Vodi me živi trag vaših zuba Od

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

I kod njih postoji onaj krojački ukus: „ovo vam lepo stoji!“ te biografiju tako kroje i doteruju kako bi što lepše stojala onome o kome pišu.

— Može, kanforom! — tešio me je moj kućni lekar. — Kako kanforom? — Pa, kad budete umirali, možemo vam uštrcati malo kanfora, te da vam produžimo život za jedno sedam dana, koliko ste izgubili pri rođenju.

— tešio me je moj kućni lekar. — Kako kanforom? — Pa, kad budete umirali, možemo vam uštrcati malo kanfora, te da vam produžimo život za jedno sedam dana, koliko ste izgubili pri rođenju.

U to doba pada i moje dobijanje prvih zuba. Oh, to vam je bila čitava komendija, tako da smo svi popucali od smeha. Ja lično nisam bio toliko pretenciozan da što pre dobijem

Ne sećam se kako su mene zvali dok sam bio u srednjem rodu, ali vam mogu reći da sam se u suknji neobično dobro osećao i tako navikao da me ni docnije u životu suknja nije mogla zbuniti.

što ste došli gdegod u posetu i otpočeli vrlo prijatan razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom, strpa vam se meću kolena, osloni se rukom prljavom od pekmeza na vaše nove pantalone, digne nožicu uvis i drekne: „Ja imam nove

Ne, ne, ono (srednji rod) vam neće dozvoliti ni reč više da progovorite, ono će se uspuzati uz vaše koleno, sešće vam u krilo, dići će akrobatski

Ne, ne, ono (srednji rod) vam neće dozvoliti ni reč više da progovorite, ono će se uspuzati uz vaše koleno, sešće vam u krilo, dići će akrobatski nožicu, podmetnuće vam je pod nos i zahtevaće od vas da govorite o njegovim cipelama i samo

reč više da progovorite, ono će se uspuzati uz vaše koleno, sešće vam u krilo, dići će akrobatski nožicu, podmetnuće vam je pod nos i zahtevaće od vas da govorite o njegovim cipelama i samo o njegovim cipelama, i ni o čemu drugom do samo o

Vi dođete da joj čestitate dan, a ona u razgovoru okreće vam čas jednu čas drugu stranu profila, nećete li opaziti butone i nećete li joj se diviti.

Ako ste vi toliko nesmotreni pa ne opazite, ona će ma kako, ma na koji način izvesti razgovor koji će vam svratiti pažnju. Ona ne može dići nogu uvis i reći vam: „Ja imam nove pipe!

Ona ne može dići nogu uvis i reći vam: „Ja imam nove pipe!“ ali će, recimo, povesti razgovor o poslednjoj premijeri: govoriće vam o dubokom značaju probelma

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Vi ste dostojni sinovi vaših pradedova i dosad ste služili verno kralja i otadžbinu... Mi vam odajemo hvalu, a i buduća pokolenja biće vam zahvalna za sve žrtve... Junaci... Ne klonite duhom...

Mi vam odajemo hvalu, a i buduća pokolenja biće vam zahvalna za sve žrtve... Junaci... Ne klonite duhom... Naša je zemlja preživljavala i teže časove, pa je milošću božjom

Klisura u toku noći mora da se raščisti. Ali mora, gospodo, mora! — viče komandant. — Uzmite sve podoficire. Daću vam i četu pešadije, i ko vam se usprotivi, ma to bio i general, ubijte ga. To ja naređu— jem... Sad je pet časova.

Ali mora, gospodo, mora! — viče komandant. — Uzmite sve podoficire. Daću vam i četu pešadije, i ko vam se usprotivi, ma to bio i general, ubijte ga. To ja naređu— jem... Sad je pet časova.

— zapita Luka, već nadražen. — Ja sam komandant kolone... — U ime komandanta divizije naređujem vam da odmah krenete kolonu! Imate li pismeno naređenje, da vi, poručnik, naređujete meni, potpukovniku?

Idemo li kući, ili ofanziva? — Niti kući, ni ofanziva. Reći će vam komandant diviziona — i uđe sa ađutantom u svoju sobu. Štab diviziona bio je smešten u jednoj šupi, oblepljenoj blatom.

Koristite barut iz čaura, pijuke, bombe... vatru... sva razarajuća sredstva... Gospodo, teško mi je što vam moram reći,. ali... izvolite na posao! Ćuteći, izlazili su oficiri. Maglovito iščekivanje postalo je sada golo zbivanje.

— Ako, sveca vam detinjeg! — veli kroz smeh potpukovnik Petar. — Tako vam i treba. Nego držite Vojina, da on, ranjen, ne padne.

— Ako, sveca vam detinjeg! — veli kroz smeh potpukovnik Petar. — Tako vam i treba. Nego držite Vojina, da on, ranjen, ne padne. Jedva stigosmo kraju.

Kupovali smo gde smo stigli, i napunismo bisage, da bismo podelili i onima koji idu za nama. — Ej, grdna vam majka, I vi ste mi neki junaci!... Pobjegoste iz zemlje — grdi nas jedna Crnogorka.

— A je l’?... U šakama nosim zemlju zarad kruva. Da ste mi junaci neki, pa i da vam dam!... Podne je davno prevalilo.

polasku, poručnik Protić obrati se sreskom načelniku: — Gospodine, na izlasku iz Crne Gore neka mi je dopušteno da vam se zahvalim na gostoprimstvu. — To je bila bratska dužnost...

Petrović, Rastko - PESME

mostovi, za vas koliko je lomljeno stena, I koliko grbača svijeno, i koliko isplakano plena; Na svodove mostovi, koliko vam žudim, i koliko uzbuđen I toliko sam uzbuđen! Dragano moje mladosti...

Budimo hajka! Evo druma po kom gazimo puk ljudi, na konjima smo, mladci smo, stupamo krepki gvožđa volje: osvrnem li vam lice, na njemu osmeh, tuga i ćudi, ali upravljenom u napred značenje mora da je čudno bolje; beli se drum u beskraj sve

Ko peva o hlebu i o gladi! Ulicama i kraj bioskopa, pred glumicom mladić bogoradi: Prisluškujući: Iz želudca Vam se diže opere neke arija! Ona: O ne! o, ne!

) Crveni zrak mozak da probode! duboka zvučna šuma podseti na stado mladih jarića; Ja vam neću reći nikada crvenu plimu slobode, Ja vam neću spomenuti nikada Prašumski zanos slobode!

duboka zvučna šuma podseti na stado mladih jarića; Ja vam neću reći nikada crvenu plimu slobode, Ja vam neću spomenuti nikada Prašumski zanos slobode!

niko neće razumeti Nešto što vas duboko rani i gde ne možete čekati da se zaboravi gde žena koja leži na pesku izgleda vam toliko u vama i toliko izvan vas gde ljudi koji pevaju izgledaju tako izvan vas da se osećate na granici

Ne mogu više, o talasi, kupan čežnjom vam što umara, Oteti trag lađe od nosača pamučnih stokova, Ni preći oholost strašnu zastava i požara, Ni plivati pod

Artur Rembo RUKE Ljubite ruke svoje da zasjaje vam jednog dana, Preskupo nikada dosta nije ruka vam namirisana. Gajte ih.

Artur Rembo RUKE Ljubite ruke svoje da zasjaje vam jednog dana, Preskupo nikada dosta nije ruka vam namirisana. Gajte ih. Bolne nokte njene pažljivo srežite, Turpije za njih već nema suviše previte.

“ Ta u vašim je ono baš rukama, ta ono je same vam ruke. Žermen Nuvo

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Šta sam vam rekao? — podiže obrve mrav vratar koji je iznad svega voleo da opominje i proriče. — Koje još pleme, sa zrnom pameti u

Zašto odrečno mašu glavom, kažu da ga ne mogu provesti kraj bele zmije? Nije to u njihovoj moći. — Nije ni u mojoj da vam marame vratim! — nasmeja se Varalica. Ali, mogu da vas bacim u kazan i potpalim dobru vatru...

— Pa, dobro! — reče Varalica. — Ali, marame ću vam dati kad se vratim. Možda varate... — ubrza Varalica korak, gluv za kletve, svestan da mora stići do izvora pre nego

— E pa, neće više biti cveća! Carica Plavog carstva pljesnu dlanom o dlan i reče doglavnicima: — Dajem vam tri dana da iz mog srećnog Carstva istrebite cveće. Sve! Svaki cvetak: od ruže do maslačka!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

(Pokazuje sa strahom na Tomu.) TOMA (prezrivo): Šta »hadžija«? Šta ja imam na vas? Zanat vam je to. Možete. Otpevajte... Bar džabe bakšiš da vam se ne da. MITKA (Koštani): Ti samo poj!

) TOMA (prezrivo): Šta »hadžija«? Šta ja imam na vas? Zanat vam je to. Možete. Otpevajte... Bar džabe bakšiš da vam se ne da. MITKA (Koštani): Ti samo poj! A koj na tebe ruku digne, ja sam ovde!

Šantić, Aleksa - PESME

Kunem vam se, ludi, svijem na svijetu, Što je bistre rose na gorskom cvijetu, Niko ne bi mogo naći kapcu jednu Tako milu,

Kunem vam se, otkad jarko sunce grije, Zapamtio niko 'nake oči nije; Lijepe i mudre, svijetle i crne, Pune žive vatre gdje mi

1906. GOSPOĐICI Nekada sam i vas na kolenu cupkô I donosio vam slatke šećerleme, I ljubio dugo vaše plavo tjeme, I čelo, i lice nevino i ljupko.

O, lijepa polja! o lijepe luke! Ne nosim vam ništa doli duše gole, Žuljeva i rana, što peku i bole, Nevolje i gladi i skrhane šljuke...

Zemljaci moji, dokle ćete, dokle? ''Tamo daleko! Jer nas usud prokle I na nas pade tvrda tuča s neba...'' A zar vam nije zavičaja žao? ''Žao je, brate... Bog mu sreću dao... No hljeba nema... Zbogom! Hljeba... hljeba...'' 1906.

OD svoje majke ko će naći bolju?! A majka vaša zamlja vam je ova; Bacite pogled po kršu I polju, Svuda su groblja vaših pradjedova.

Ovdje vam svako bratski ruku steže — U tuđem svijetu za vas pelen cvjeta; Za ove krše sve vas, sve vas veže: Ime i jezik,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Šta je vaša crkva Dimitrija? Ja ću vam je sada preturiti a iz ruke teškim buzdovanom!“ Al' Latini to ne vjerovaše, no s Milošem oni s' opkladiše u hiljadu

iz kule nitko ne čujaše, već to čula carica Milica, pa izlazi pred bijelu kulu; ona pita dva vrana gavrana: „Oj, boga vam, dva vrana gavrana, otkuda ste jutros polećeli? Nijeste li od polja Kosova? Viđeste li dvije silne vojske?

Kučeva i kod Braničeva, Kučevkinje belo platno bele, Kučevkinje i Braničevkinje, besedi im vojevoda Janko: „Oj, boga vam, Kučevkinje mlade, Kučevkinje i Braničevkinje, dajte meni tri aršina plana, da okrpim beloga šatora, daću vama tri dukata

“ Pa što ću vam duljit lakrdiju: tu Ilija odvede đevojku, odvede je u bijelu crkvu, pa je vjenča sebi za ljubovcu; lijep porod s njome

Kad nađoše bega Ali-bega, pita njega Sava od Posavlja: „Kamo, bego, od Konjica Janko?“ Veli njemu beže Ali-beže: „Janko vam se jeste prestavio, i ja sam ga l’jepo saranio po zakonu vašem rišćanskome“.

Kam Jankovo ruho i oružje?“ Tad govori beže Ali-beže: „Janko vam je blago ostavio, ostavio blago i oružje, kad dođete, da ga odnesete; a ruho sam s njime ukopao“.

Al’ se mlađan zaželio majke, družbini je braći besedio: „Oj družbino, moja braćo draga, ja sam vam se zaželio majke: ajte, braćo, da delimo blago, da idemo svaki svojoj majci“. Družbina ga rado poslušala.

Nego ovo mene poslušajte, da vam carstvo dugovječno bude: vi nemojte raji gorki biti, veće raji vrlo dobri bud’te; nek je harač petnaest dinari, nek je

dušeku sve duvan pušeći; vi nemojte raju razgoniti po šumama da od vas zazire, nego paz’te raju kô sinove; tako će vam dugo biti carstvo. Ako l’ mene to ne poslušate, već počnete zulum činit raji, vi ćet’ onda izgubiti carstvo“.

sve sedam dahija, tako naši indžijeli kažu: da će vaše kuće pogoreti, vi dahije glave pogubiti; iz ognjišta pronić će vam trava, a munare popast naučina, neće imat ko jazan učiti; kud su naši drumi i kaldrme, i kuda su Turci prolazili i s

Vi možete, i bog vam je dao, tako silnu pokupiti vojsku, i poć ćete, sinko, kroz nahije; jednog kneza prevarit možete i na vjeru njega

na vjeru njega domamiti; svoju ćete vjeru izgubiti: jednog posjeć’, a dva će uteći, dva pos’jeci, četiri odoše, oni će vam kuće popaliti, vi dahije od njih izginugi.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Zveknu starudija. Sivac je i dalje uporno ćutao kao da u sebi prijekorno misli: — Bezdušnici jedni, nije vam dosta tolikih krntija, nego mi još odozgo dodadoste Herceg-Bosnu!

Knez Valjuško šiknu kao gusak: — Šiii, budale jedne, ko bi znao kud se oni skitaju. Vi mislite da su vam djeca u školi, a oni — šiii! — perjaju kroz selo. — Ma zar i moj Nikolica? — začudi se Nikoličina mater.

Tako vam je to oduvijek: u hajdučkoj četi, u družini smjelih pustinjskih konjanika, pa čak i na lađi morskih razbojnika, gusara,

— pa po djeci. Vija ih štapom oko živica i plotova i prijeti: — Kožu ću vam odrati, čim vas ukebam! Juri poljar djecu i s tuđih voćaka, iz vinograda, brani im da love ribu (jer on je, donekle, i

cedulju na kojoj je bilo naškrabano nečijim teškim i nevještim rukopisom: „Nadmudrili ste me sonom Jamom, ali i Ja ću vam Podvaliti. Čeka Vas Veliko Iznenađenje. Čuvajte se. Čovjek iz jame.

„Nadmudrili ste me sonom Jamom, ali i Ja ću vam Podvaliti. Čeka Vas Veliko Iznenađenje. Čuvajte se. Čovjek iz Jame.“ Kad se poljar vratio iz Gaja kneževoj kući, tamo je

Đaci prolaze u školu. Da poljar Lijan negdje u selu ne spava svoj zimski san, on bi vam odlično znao da protumači ove tragove. — Evo, vidite li ovaj trag odraslog čovjeka? — pitao bi on.

A otkud ti ovdje? — Šta je to vas briga — smrsi momčina i rogušeći se dodade. — Bolje bi vam bilo da se u ovakva vremena ne skitate po šumi. — A što ti onda tuda hodaš?

— Oho-ho, pa ovo je čitavo domaćinstvo. Manjka vam samo još noćni čuvar. Dobro bi bilo da i njega nađemo. — Pa koga ćemo, striče Lijane? — Koga bi drugog nego mene!

— Ovo će biti moj nasljednik, pazite što vam kažem. Jedina Mačkova mana bila je ta što je počeo malo s visoka gledati svoje stare drugove, sve sem Jovančeta, vođe

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

I sad, odovud napred gozbu vam po redu iznositi započinjem, a vi teke pripravni budite ko tome. Umlje vam izbistrite, pamet raširite, uši otvorite,

I sad, odovud napred gozbu vam po redu iznositi započinjem, a vi teke pripravni budite ko tome. Umlje vam izbistrite, pamet raširite, uši otvorite, svest k ovom pregnite, na noge se oprite, koji no hoćete i radi ste ovu

Ama zato izvestiću vam što ću ja učiniti tome mome vinogradu: razbaciću mi oko njega obgradu, soboriću duvar, ostaviću ga pusta, neobrezana ni

Strepim od smeha mi nisam hajao što nam za smeh preti Hristos: Teško vam za vaš smeh, doposle vrlo ćete vi plakati i jecati za to!

tome što nam veli: Uvavestite se za ovo koji se Boga zaboravljate: da vas kadgod ne ugrabi pakostnik, a ne uzbude vam ko bi vas preoteo! Za tu zaboravnu pamet o Bogu i spomen mu pogibe, raziđe se u holuj!

BOG SE LjUDI ODRIČE Više oproštenja nadišli su vam gresi, osvem svakog leka okrastaste se: vaši gresi bujaju, izvidati se nikako ne mogu!

pozleđena bridi; bolest nejma zdravlja ni oblakšanja: lakomstvo bez izma, i džimgrizanje, život rashaljen; od sad najma vam više grehom proštenja! Ni više pokajanja; moba se ne sluša, niti suze pomažu nizašto.

LUKAVI DANI Lukavi su dani nastali; Probaljujte vreme; Vaše svake reči Nek su vam sa solju razblažene, Znano i vešto svakom po sebi Dobro znajući Što će ko kome I svakom na svašto Odgovor dati.

ZDRAVICA I Davaću vam lepu kišu u svako njeno dobi, i zemlja će vam izdavati svoja žita i sve ostale useve vaše. I drva pitoma i divlja svoj će

ZDRAVICA I Davaću vam lepu kišu u svako njeno dobi, i zemlja će vam izdavati svoja žita i sve ostale useve vaše. I drva pitoma i divlja svoj će vam porod voćni izdavati i vaše vršenje

I drva pitoma i divlja svoj će vam porod voćni izdavati i vaše vršenje žitno sustignuće berbu vinogradsku, a istočivanje iz badnjica vina dopreti će

NOVOGODIŠNjA 3DRAVICA 1732. Ja ću vam dobra vremena davati; kišna proleća i jesen, i suha leta. I zemlja će vam vaša svoj berićet potpuno iznositi da vam se

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I ko zna otkud i na kom dalekom kraju Srbije pokriva crna zemljica i zelena travica i tvorca i predmet te pesme! I to vam ni pisac ne ume kazati, jer to ni sam ne zna, ali ono što zna, to je: da ko je god i kad god je ko — u vreme ove naše

„kolesnice“ iz biblijskih slika, koje su s njim zajedno propale onoga fatalnoga dana u Crvenom moru; ali tek kad vam kažem da je još samo paša imao takav „pajton“.

Treći dan veće... Mori, zašto me pituješ? — Pa kude je? Vikni gu! Okni gu pri nas. — Zone, mori! Ela ’vam-ke pri tetu ti! — razdera se tetka Taska. Zona se odazva na poziv i izađe iz sobe.