Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Nego ’oću ja državu da služim; ’oće Nića da je i on neki majkin »beamter«, kad mu ni njegov čukundeka, a ni iko u vamiliji nije taj ’lebac jevo, ni to bio! Al’ kako sam radio, tako sam lepo i proš’o; tako mi i treba! Jedva za duvan i slaninu!
— A ona je Vlainja, a moj Miša je Srbljin k’o gođ i sam što sam, a i svi u našoj vamiliji, a imelo joj se Tinkuca, kasti: Tinka.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
! — Ama tako ti časti, nisi pismen? — Hehe! — smeje se glupo famulus. — Ama, zar je ikad iko u mojoj vamiliji pismen bio, te i ja sad da budem?! — A kako živiš... ovaj... s kapetanom?
A ja idem natrag, veli u Jevropu, odakle mi stari moji i dođoše. Idem, veli, vamiliji mojoj; a vama eto, veli, moja vlas’ i moje gospo’stvo i moj mal, pa se naredite bez advokata kako najbolje znate, veli«.