Obradović, Dositej - BASNE
i nađe tu između ostalih vešti i jednu drvenu glavu vesma majstorski sadelanu, koju je pozadugo gledala i tamo vamo premetala, no ne čujući od nje nikakve reči, turi je govoreći: „O čudne glave bez mozga!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ćir Trpko hoda po mehani, uzvrdao se; nit mu se sedi ni stoji. — Ćir-Trpko! — zovnu ga Tiosav — odide malo vamo. — Što ćete, more? — odazva se on i priđe im nestrpljivo. — Bi li ti uzeo još vrljika da ti doteramo? — 'Oću, 'oću!
— dodade Strahinja. — O, Purko! — zovnu Živan još jače ozgo. — Oj, more, oj! — odazva se Purko. — Iziđide, malo 'vamo, iziđi! Purko iziđe onamo do vratnica. Svi se ućutaše da čuju šta će biti. — Što zoveš, more, što?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Bogami, djede, znam. Znam ga i naviti pa da ide. — E, e, laži samo. — Daj vamo pa ćeš vidjeti: Moljakao sam, ulagivao se, aja, nije pomagalo.
Jednog popodneva, tek što stigoh iz škole, djed me tajanstveno pozva u svoj sobičak. Bio je sam kod kuće. — Odider vamo. Počeprkao je po svom sanduku, izvadio iz plave hartije Petrakov sat i nepovjerljivo me pogledao.
Pa ti tu, kraj mora, moju kukavnu bakicu spaponjaju drugovi, s njom u lađu, pa ljulj-tamo, ljulj-vamo, prevezu preko vode i sjave u jedan tor u nekakvoj fabrici. — Kakvoj fabrici?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ćosa će na to: — E pa kad si se naljutio, hodider vamo da ti vašu s leđa oderem. I tako i bude. Ovaj ode, siromah, kući bez plate i oderanih leđa, pa kaže braći kako je
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Htela bih da sa vama razgovaram o smislu života.. .“ Ili ovaj fazon! Pazi vamo, što reko onaj dasa kapetanu: pazi vamo, kud zijaš?
Htela bih da sa vama razgovaram o smislu života.. .“ Ili ovaj fazon! Pazi vamo, što reko onaj dasa kapetanu: pazi vamo, kud zijaš? Ako nemaju telefon, onda koriste svaku priliku kad ga se dočepaju da nekog zivkaju.
Da je pardoniram? — pomisli, pa je pardonira, jedno dva-tri puta, i drž tamo, drž vamo, oćemo li zajedno na doček? Pa gde ćemo? Kod mene. A gde radite? Na televiziji.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Zove me Majcen na dužnost, kad niđe žile! Ja sam bez one volujske žile ko bez ruke! Traži tamo, traži vamo, dok ti se ne setik da će biti ovden. Bez ove žile niđe ti nisam pristo! SIMKA: Nećeš ga, valjda, ti saslušavati?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ene de, zar vi tako znate, zavarali mene te vi pričam a vi posrkaste vareniku. Vamo der, Pajo, s tom čašom! — Ama pričaj, more, ostavićemo ti punu Anđinu čašu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dušmani mu otišli u lugove, naplaćivali dugove; nit dugove naplatili, nit se više ’vamo vratili: u luli sjedili, niz čibuk noge opružili! I to im bilo dugo i široko: nit mogli ni na sunce ni na mjesec!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Stvarno je prekrasna! GOSPAVA: Platio sedam iljada! IKONIJA: To se na vašeru nàkilo prodaje! CMILjA: Vamo lupaju, izgleda imaš mušteriju! GOSPAVA: Nemam vremena ni za cigaretpauzu!
Stalno bi smišljo čime ću da ga napunim! IKONIJA: Vidim ja da se tebi presipa! Ajde vamo u kujnu, bićeš komotniji! PROSJAK: A kakva je ono predikaonica napolju? IKONIJA: Paz ti šta govoriš, jezik preseko!
Gledaju oko sebe sa velikom opreznošću.) TANASKO: Otišli su, goskapetane! MANOJLO: Daj mi vamo tu bateriju i sekciju! Zauzmi položaj iza one bandere! (Tanasko staje iza bandere i osmatra, s puškom na gotovs.
Ima ja u modro da ga ofarbam, i to u celosti! IKONIJA (vraćajući se): Je li ti, što ova vamo plače? Jesi je ti ucvelio? ANĐELKO: Šta kog boga da je cveljam? Za svašta zaplače!
A! (Ulazi) IKONIJA: Šta je, danas ne nosiš mamce? PROSJAK: Ko zna! Postoje mamci i mamci! VILOTIJEVIĆ: Odi ti vamo! Ajde, brate rođeni, popi nešto! Mi smo ti sada isto društvo, ni kučeta ni mačeta, pravi drugari!
IKONIJA: Meni pričaš! Ti i sastanak ogranka! Stavi taj lonac u tu šerpu! Daj mi to vamo! Pomozi mi ovu veš-korpu da ponesem! Sastanak ogranka! Nakreni vamo taj kišobran!
Stavi taj lonac u tu šerpu! Daj mi to vamo! Pomozi mi ovu veš-korpu da ponesem! Sastanak ogranka! Nakreni vamo taj kišobran! A tebi, Anđelko, laka ti crna zemlja! Da si znao koliko ti je suđeno, možda bi živeo malo pametnije!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Može on arivati tu, tu, tu, na švo mišto? Eto, moj gošpodin, šetiri kolona pandura što uvika šeta tamo-vamo po Bukoviša, po Kotare od jedno šelo do drugo, od montanja do montanja, a Radeka nima!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ma viđider, Rade, ’vamo pod prozorima. Nešto mi se noćas jednako pričinjavaše neka lupnjava. — A-a-a-a... — zevnu Radisav i pogleda ga sanjivo.
— A-a-a-a... — zevnu Radisav i pogleda ga sanjivo. — Đe veliš? — Pa viđi ’vamo, bolan. Znam ti ja sad đe je! Radisav pođe tromo i, bacivši pogled dužinom zida, odjedared zastade i uzviknu: — Ene
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sve je ljuto, nemirno, goropadno i tvrdoglavo na 'voj planini i ispod ove planine. U nas je rijetkost pitom i 'vamo pokoran čojek. A ima i dosta, koji, ako 'š, ovog suda mnogo i ne bendaju...
Na krsnim imen'ma čatô je kršnjakom slavu, a na pirovije' prikazivô darove... Bio je učevan i 'vamo razgovaran ko kakav kaluđer. A bio je i poslušan.
Mrijeti, ljudi, valja, a duša izlazi na tijesna vrata: malo sam se i bojô. A kako se ne bi' i bojô kad 'vamo znam kakvi su Majdanci... Šjutradan ustado' rano. Istom zora počela bijeljeti. Pomoli' se Bogu, pa se onda obuko'.
Ali davno su jope' kazali: đe je sreće, tu je i nesreće. Kad bijado' ispod Maslištâ, pa da ću 'vamo kroz Klanac, sretoše me dva Ciganina: „Pomozi Bog, Simeune! Šunj, kuda s Bogom?“ Poznaše me.
— Bježi, čoče, kakve lumere, kakva li... Na li-de, Mićane, jednu čašu, pa dodaj 'vamo. Ja ću nju gradijerati. Dok okusim, znam koliko je gradi. Mićan mu dodade punu čašu.
Eto, rećemo, služiš već puni' trideset godina kaluđere, pa ćeš to, ja mlim, bolje znati nego iko drugi. E da 'vamo rečeš da nije učevan, jest, brate, bogme duplo, kabasto učevan!
— ču se neko iza kace, pa zijevnu i strese se. — E, moj brate, učevan veliš! On 'vamo učevan jest, ama nije sve ni u nauci. Sjarni-de, Glišo, taj ugarčić!
'Vamo, vele, oko Sane svak vjeruje da ste vi doveli Švabu u Bosnu. Istom to David govori, a od Tomina Mosta puče puška pa se
Dok se mi 'vamo svađamo i prepiremo čija je, a on se poistija sladi i deblja, štono vele, kô šokački pratar. Zato vas molim i preklinjem
Sudac (smijulji se): Je li oženjen? David: Jest, oženjen je. Sudac: Po čem znaš? David: Znam 'vamo po nečem. To ne treba slavni sud da zna. Sramotno je to 'vođe i pomisliti, a kamo li izreći. Oženjen je, oženjen!
E, toliko je godina, otprilike, i ovom lopovu, šjeme mu se zatrlo! Sudac: Kako ti to znaš? David: Znam 'vamo po nečem. Piši ti slobodno, toliko mu je. Sudac: „Piši ti slobodno, toliko mu je!“ Ti to meni kao da zapovijedaš, a?