Jakšić, Đura - PROZA
Daj joj, bože, večitoga mira, Jer u tome groblju ima i vampira. Sad, gospo, znate moju tajnu... E, tako je to! Neronu, caru latinskom, za života niko ne smede kazati da je tiran, a
Sudi onima što su u životu, a i šta će vlast sa mrtvacima?... Veštica, vampira i drekavaca beše u ono vreme puno selo, ne sme čovek da zamrkne!...
obredimo se po nekoliko puta pljoskom, u tome se i smrkne; raziđemo se, ali u putu malo ko da nije video vešticu ili vampira, a za nekima se drekavac sve do kuće derao...
Obradović, Dositej - BASNE
Kad mati nemirno i plačljivo dete s plašnjom hoće da primiri, i veli mu: „Eto kurjaka u pomrčini! Eto veštice! Eto vampira!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Duša valja, u Kosmaju se viđalo i vampira, i veštica, i zduhaća, i drekavaca, i svakog čuda, ali — divljih ljudi nikad dojako.
Stari čiča Nenad pamti obe krajine, zapamtio je više od desetinu kojekakih vampira, trojicu i sam probo glogovim kocem, a već veštica i drugih utvara viđao je sto puta, ali nikad nije zapamtio — barem
A što će ti? — Pa treba nam... Znaš... — Baš ste vi Zarožani ludi!... — reče Živan, pa se opet nasmeja. — Tražite vampira! ...A ko vam je ono noćio u vodenici?
Na prsima mu se poznaju dve rane od puške, ali gotovo obe zarasle. Đilas isteže onim kocem te vampira usred trbuha. — Adžijazmom, Ćebo! — viknu Purko.
Jedva u sami sumrak vratiše se Zarožani svojim kućama, radosni što su našli vampira Savu i zavarčili ga tako. Istina, utekao im je leptirak, ali ne mari. To ne može matorim ljudima nauditi.
— naklonost, obzir, nekome za ljubav; prijateljska ljubav af — majmun adžijazma voda — mađijska voda za uništavanje vampira, osvećena bogojavljenska voda Bat — sreća batali — ostavi, mani, pokvari batalija — bitka batli — srećni be — bre
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Za sve ostale, ona beše postala velika, bela pričina. Pojava vampira, koga su skoro svi već bili sreli, samo je dopunila nesreću koja naselje beše snašla, otkada je Vuk Isakovič bio, sa
Ta Stana, plašljiva i pre, cikala je za svaku sitnicu, ali kad i ona pade, ugledavši, jedne zore, vampira na svom pragu, Ananija, sa čijim je ćerkama živela u prisnom prijateljstvu, morao je da obeća da će gospoži Dafini,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁹² Iz istog razloga, kao odlična odbrana od veštica, vampira i drugih demona deci se daju imena kao što su Trn i Trnovica.
Beži stra’u, izbaja te, iskara te, prekara te, prez gore, prez more!“ itd.¹⁶⁶ Deca se još brane i od vampira, karakondžula, noćnica, psoglava i drugih demona.
(„kao što je ona zaloga mirno ležalo pritisnuta, tako i san da dete pritisne i uspava“), beli luk (odbrana od veštica, vampira, more i ostalih demona), bosiljak, konoplja i, naročito, katranjiva krpa, koja se meće ispod dečje glave.
inače lojalni zastupnik „napredne ideologije“ sa „čvrstim ateističkim stavom“, na pitanje etnologa da li u selu ima vampira, rekao je da su to „gluposti i sujeverja, da toga nema u selu — ali da je vampira lično video“².
na pitanje etnologa da li u selu ima vampira, rekao je da su to „gluposti i sujeverja, da toga nema u selu — ali da je vampira lično video“².
Radičević, Branko - PESME
„Išla šumom jedanputa, Zalutala sa svog puta. Išli pored grma, trna, Uvati i nojca crna. Setiše se ti vukova I vampira i smukova, Gvozdenzuba i veštica, Oni deči izelica, A suviše ti psoglava, Pa i uze grdna strava; Od strâ im se
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Bolje i to, nego što mi dođe đavo na glavu. KUM: Biće moja kuma. MAKSIM: Nisi venčao ženu, nego đavola, vampira, vukodlaka. Po vas dan gotovi, po vas dan mesi, sad ovo, sad ono. KUM: Blago tebi, kume.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
glavu u nebesa krene udar po čitavoj krajini prvo jedan pa drugi i mrtvi se jave na vest bodru velika je tradicija vampira jedan moli ubrus da obriše lice od korenja od kiše što se sliva od smole sa borja sve će on da hvali samo mu ubrus
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
se nosi na put brzatak — brzak broć — biljka sa žutim cvetom; upotrebljava se i za bojenje — i kao zaštitno sredstvo od vampira bulumać (č) — jelo od pšeničnog brašna spravljeno kao kaša bungur — krupno pšenično brašno ili obično ječam ili
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
revnitelj, no slovesni i razumni revnitelj, i kaži mi, [h]oće li pravoslavije propasti ako narod ne bude verovati da ima vampira, da ima veštica, da ima vračarica i po vozduhu mitarstva?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Neprestano je potom mislila i pitala se: zašto ona ne može da vidi ni vampira ni drekavca, kad, eto, drugi ljudi mogu...
Ide sa svojom puškom po zelenoj gori, a sve živo beži od njega... Pravi gorski car!... On se ne boji zvera ni vampira, a ovi naši ovuda gori su od žena... Jedna bruka, pa to ti je!...
Kad nije mogla videti vampira i drekavca, bar se može pohvaliti (sebi samoj), da je uzela hajdučku pušku i nišanila ga njome u grudi.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ISAK: Dobro, bogami! A trunić nade jedva ostade Da ću te ikad više videti. JANjA (u sebi): Deset vampira da vas gledaju — Neka im na čast oči ispadnu! — Ja samo da vas nisam video!...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Sofrić, 60 id), i kod našeg naroda v. ima izvanrednu apotropajsku moć. Protiv vampira upotrebljuje se v. kolac, isto onako kao i glogov (ŽSS, 326); možda isti cilj ima i običaj u Samoboru da pohodnici
, jer se za njih vezuju ista verovanja. Najmoćniji apotropajon protiv vampira (i veštica), i zlih demona (npr. bolésti) uopšte, ma u kom se obliku javljali.
). U prvom redu je g. popularno oružje u borbi protivu vampira, naročito ako je To g. »jedinak« (upor. ZNŽOJS, 7, 1902, 132; 134. Upor.
»jedinak« (upor. ZNŽOJS, 7, 1902, 132; 134. Upor. uopšte moj rad »Ubijanje vampira«, SKG, NS, 9, 1923, 275 idd). Kad se vampir iskopa iz groba, on se po pravilu (kako se to vidi iz bezbrojnih tipičnih
(ŽSS, 326); ponekad se u njega zabada g. trn pred samo spuštanje u raku (SEZ, 13, 1909, 447). Dovoljno je da se ispred vampira stavi ili makar da mu se samo pokaže g. trn, pa će biti onesposobljen ili oteran. G.
M. Ljub., Prip., 207). Protiv vampira nose se uvek sobom po tri t. bodljike (ZNŽOJS, 23, 186), i zabada se trnje pod kućni prag (St. M. Ljub., Prip., 205).
Na grob vampira Save Savanovića, u Glišićevoj pripoveci, nabacali su seljaci »kamena, klada, i svakojaka trnja, najviše glogova«.
Divlja ruža. Zove se i šipurak (v. npr. Simonović; SEZ, 58, 1948, 358). Štiti i od vampira: kod Popovaca su grob i mrtvaca merili prutom od d. r., »da se ne bi mrtvac povukodlačio« (SEZ, 65, 1952, 207; upor.
J. je i sredstvo za uništavanje vampira (SEZ, 66, 1953, 211). Zrna zarudelog j. nanizana na konac privezuju majke sitnoj deci oko ruku — da bi bila
Prema verovanju našega naroda, l. je i sredstvo za iznalaženje vampira (SEZ, 66, 1953, 190 id i 200). U jednoj našoj narodnoj pesmi, koju pevaju žene u kolu i koja dopunjuje pesmu navedenu u
Sve te radnje karakteristične su za kult božanstva plodnosti. Trn. O upotrebi t. ili drače protiv vampira i more v. i SEZ, 66, 1953, 175, 189, 194, 199 id, 208, 232.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Hja, tako je to bilo i biće kod trulih gazda: jedna beba, deset vampira. Čuće se s onog sveta i Petar, i mati Petrova i Tošina. Ona je pokvasila sermiju, njeno je ono što je najbolje.
Sadašnja grobarka ima dvadeset šest godina, i gleda vas kao vampira ako počnete razgovor o gospa Noli i njenom društvu. Ta grobarka sad vodi drugu kroniku, i sasvim drugim primerima