Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nijedan čovek ne zna svoju sudbinu, ni budućnost, pa je nije znao ni Vani, ni Isakovič Vanijevu. Mikail Vani ode, kako je Pavlu bio nagovestio da će učiniti, iz Vijene, u Rosiju. Ali, tamo mu se trag izgubio.
I oni polk spremaju, a Vasilije im je to pokvario. Pavle onda poče da sipa, sve češće, u Vanijevu čašu. Treba piti, kaže, da sve naše brige zaboravimo. Um je naš za morem, a smert naša, možda, za vratom.