Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Montenuovo, u svojim raskošnim haljinama, bila je, u to doba, neobično ljupka pojava – srednjeg rasta, laka, ne samo sa vanrednim, plavim, svilenim, cipelicama, nego i vanrednim grudima.
je, u to doba, neobično ljupka pojava – srednjeg rasta, laka, ne samo sa vanrednim, plavim, svilenim, cipelicama, nego i vanrednim grudima. Bila je sva slična statuama svog vremena, od mramora, i porcelana toga doba.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Daleko od trpezarije, doveo je Isakoviča da večera tu, zalivajući sve, obilno, vanrednim vinom, koje je imalo skoro toliko godina koliko i dečaci njegovog dvorskog hora.
u ruci, i jedan Mars, u ruci sa štitom, na kome je urlala glava Meduze, dok je na njima lebdela krilata Pobeda, sa vanrednim ružičastim grudima, duvajući u fanfaru.
duvana, i slatka, od turskih slatkiša, on bi je tad sećao njinih ljubavnih scena, ponavljajući svoje pohvale njenim vanrednim pokretima, lepoti njenih udova, načinu njenog davanja, opisujući sve do sitnica, upaljenim pogledom i prigušenim šapatom,
stoku, Aranđel Isakovič vide da je traćio samo vreme i da je, mesto toga, mogao doći u dodir sa nečim divnim, vanrednim, što je kao vrh neke srebrne jele, izrasle iz zemlje, doticalo ga se usred grudi, u potpunoj tami, u kojoj mu se činjaše
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
To je bio čovek neobično, kod nas neobično, lepog ponašanja, sa vanrednim čulom za zvuk stihova. Rukopise, dabogme, ni on nije čuvao.
Ne ona koju je gledao očima svojim. Dok neka milovana, blaga glava, i neko ljubljeno, vitko telo, sa pravim stasom i vanrednim kolenima, prolazi bez lepote i moći, dotle neko drugo biće, uzeto olako, brzo ispijeno, prilazi sad drhtanjem munja,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
ali je Bakonja pohlepno čitao, uprav gutao sve što bi mu do ruku došlo, te je začuđivao drugove i fra-Tetku svojim vanrednim pamćenjem, sjem toga on je s ljubavlju poučavao maloga Butru, a zato je Bakonji Tetka počeo predavati latinski u višoj
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
slutnjom, Dafina i Aranđel presecaju granice dopuštenog ponašanja sve u nadi da će „doći u dodir sa nečim divnim, vanrednim”, ili bar novim i drugačijim, ali upravo u času kad im se ukaže prilika da to i dosegnu, oni - odmah posle preljubničke