Dučić, Jovan - PESME
Crni će vetar da piri, I kiše padaće crne, dok dan na okno zaviri S detinjim očima srne. Nešto što vapi nama Oduvek i bez moći, Na daljnjim obalama Umreće ove noći.
Ima i na tlu očajnome Uvek kap Božja koja kapi, I krvožedni krik Salome, I jedan prorok koji vapi. Nigde ni pustoš nije sama, Svud srce ljudsko sebe seje, Svud se useli ljudska čama — Sve se na našoj krvi greje.
Svuda gde dođe bol čoveka, Ispuni ponor koji zjapi: Od jedne suze tisuć reka! I svud po jedan prorok vapi. NOĆ Padaju sutoni prvi plavi, I zvezda već zrači s rečnog dna. Zasipa s topola mir po travi...
SVITANjE Jutarnji strnjik mori slana, Iz polja nešto teško vapi, To plitku reku davi brana I kida jetki napor slani.
Ne čezne brdo dah da nađe, Nit šuma za sen vapi; I reka pre no sunce zađe Želi da umre do kapi. Sprema se klasje sve da padne, I lišće pred noge panju; Da zemlja
Kanda u te dobi — Na pragu stoji vesnik kobi, A zidovi su puni zmija. OMORINA Prepukla zemlja žedna vapi, Od Ilin-dana oganj prži; Korito rečno prazno zjapi, Jedva se list na grani drži.
Dvostruku smrt groblja gde suza ne kapi? Bol imenâ koja ne pominju više? Krik zaboravljenih ljubavi što vapi? I strašno ćutanje natpisa sa stene, Što posta nečitljiv? I prokletstvo nemo Reči, što sad čame, neprotumačene?
kamen uvajana; Vera sva u suzi što neće da kâpi; Ta zakletva što je u neznan čas dana; I najviši zakon bola koji vapi.
Lalić, Ivan V. - PISMO
usud svakog lista jedna crta Svedoči oblik: semantika kapi Sadrži oblik budućega vrta Il praznog neba što blista i vapi.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Prokušan recept. Slučajnost? Ili lažna slučajnost — izlika da bi zazivanje koje nijemo vapi u nama moglo da uzme vid odaziva na neki vanjski izazov. Možda.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
da „nabraja njihova velika imanja, gradove u kojima su bili i trgovali, onda unuk u sebi, jer ne sme glasno, moli i vapi: „- Nano! ne ljuti se, ali ja ne mogu toliki da budem. Strah me je od tolikog. Ne mogu, nano, strah me je!
Miljković, Branko - PESME
Glavo sve dalja od srca mom prahu Trulež u cvetu otrezni i celu Noć kroz predele bez nade, u strahu, Prazno i zemljano vapi zvezdu belu. 1958. UTVA ZLATOKRILA (1959) FRULA Groznice nežne poremećenog cveta Slutiš. Gle, bilju klanjaš se opet.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Da mi se od bola kida utroba, da mi pokvarena krv lipti iz svakog damara i da mi duša očajnički vapi za spasenjem. Kažu mi da je moja dužnost da iz svoga okuženog tela isteram vraga što se onde ugnezdio, kandžicama se