Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U SVOJE VREME 302 POKLADNICA 304 PITOMICA 308 NIKANOR GRUJIĆ 312 PRSTEN 313 IDEALU 315 VARALICI NADI 317 SIVA MAGLO...
1842. Nikanor Grujić VARALICI NADI Kud nas mamiš s umiljatim licem, Zavaravaš oči od namera Sa tobožnje ljubavi pogledom, Što nam laskaš s
IDEALU (str. 229). Objavljeno u Serpskom narodnom listu od 23. novembra 1842, č. 43, str. 335a; potpis: S. Milutin. VARALICI NADI (str. 231). Objavljeno u Serpskom narodnom listu od 28. maja 1842, č. 21, str. 161ab.
Jakšić, Đura - PESME
pisô, Mojim nožem da presečem Od pomisli prvu misô: Da se klanjam nemoj slici, Koju ne znam niti čujem, I u njojzi, varalici, Hrista boga da poštujem!“ Tako reče smelim glasom Poučitelj nove vere, A glas mu je sa užasom Ispunio kaluđere.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Prevari? — uzviknu majka, a kroz glavu joj prođe priča o Varalici. — Obećaj da ćeš poštedeti život mog sina, i ja ću naći takvog čoveka... — prošapta majka, a Smrt se grohotom nasmeja.
Gle, čuda čudovita, gle jada jadovita: na ptici srebrna pera, gvozdene kandže, gvozden kljun. Majko majčice, okrenu se Varalici svet oko glave. »Ovo ti je, budalo, kraj!« pomisli ali ga senka orla prelete.
Kako se širilo orlovo gladno oko! Već i sunce poče da seda. U jedan mah se Varalici učini: orao krade. Zatim se u orla uvuče sumnja. — Kradeš li ti to? — upita. Varalica odmahnu glavom.
Ključa voda u kotliću, babe između sebe šuškaju, okreću se. — Miriše ljudska kost! — reče veštica leđima okrenuta Varalici, a njemu se zaledi krv kad ugleda hrpu kamenja iz čijih su se očiju krunile suze. — Odnekud iza mojih leđa miriše.
Vide i veštice: Varalica zna tajnu, mogao bi ih podaviti dok trepneš. Ali šta će Varalici mrtve veštice? — Šta tražiš? — pitaju ga uglas, mole.
— Veštica utiša glas i reče nešto Varalici, ali je ni setna ni vetar ne ču. — Pa, dobro! — reče Varalica. — Ali, marame ću vam dati kad se vratim. Možda varate..
Ovako, s brega košuljicu hitnu, i uzmače. Za tren Zlatokosa postade bela zmijica, suknu ka Varalici. Kad, gle, čuda: što više zmija juri, sve veći biva razmak... Leti li, leti Varalica: slatki mu vetar u uhu huji.
— Odavde moraš sam! — reče. — Ovde moja moć prestaje! — odlete orao, ostavivši Varalici perce na dlanu. Da nije bilo, perca moglo se Varalici učiniti da je sve bio san.
— reče. — Ovde moja moć prestaje! — odlete orao, ostavivši Varalici perce na dlanu. Da nije bilo, perca moglo se Varalici učiniti da je sve bio san. Nije imao vremena da misli: isticalo je vreme pogodbe sa Smrću.