Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Teto, „čiča“ me neće više! — proplakala kod nje. I zaista Taja je više nije hteo, kod sebe, u svoju sobu. Primio varošanku. A Vejka nije imala više kod koga, no je od tada morala sama po polju da noćiva.
A često i bije ga. Svi su se nadali da, kakav je bio pre Taja, da će on varošanku odmah oterati od sebe. — Ali on, ne samo što je nije oterao, već se nije ni tužio. Samo je ćutao.
I ko zna dokle bi tako, da se sam popa nije umešao. Silom oterao varošanku te Taja opet mogao sam, u toj svojoj sobi da sedi, noćeva. Ali, od tada Taja kao da ne beše više onaj Taja.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A ti od one naše rakije jedan pangur da natočiš, i da mi doneseš, za mene, jer ne mogu ovu njinu „varošanku“ da pijem. — I bacajući se sinu o vrat i ljubeći ga strasno produžavala bi.