Upotreba reči varoši u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

— Bolnica je u vodi, — reče jedan čovek, koji je iz drugog kraja varoši maloj gomilici pristupio. — Hajd’mo u bolnicu! U bolnicu! — povika gomila. — A moje vino? — uzdahnu mehandžija.

Starac, gledajući svoju jedinicu, zadovoljno se osmehnu. Sećao se on da se ona još u starome Sremu radovala kad joj iz varoši donese lutkicu il’ drugu kakvu igračku... On se osmehnu, i u tome trenutku izgledaše, zaista, divan.

Obradović, Dositej - BASNE

Primječanije U svakom gradu i varoši (a ne bi zgorega bilo da se i po seli ova naredba učini) da se napravi jedan hospital za siromaš staru i nemoćnu

priznaje da niti je ostrouman, niti za osobita vredan dela, ništa manje trudoljubivijega ni poštenijega čoveka u celoj varoši od njega nejma. I on dakle u svojej okružnosti kako isti Julije Cesar postupa.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

i on okrene meni govoriti: ,Car je mene poslao k tebi da ti koje najvrednije ljude znaš pozoveš, da se dignu da varoši palimo i Turke bijemo.

s valjevskom vojskom na kapiju uza Savu (onda nije bilo pokraj Save kuća), i u jedan ma̓ juriše i Vidinlije isteraju iz varoši. Jedan samo bimbaša vidinski zatvori se u crkvu, i tuče se iz crkve, a Srbi naši opkole ga.

Kako se kapija otvori, bacimo seno s konja, ščepamo oružje, a oni koji su s nama u varoši u dogovoru bili, dočekaju nas spremni, i osvojimo svu beogradsku varoš. A Hadži-Musta-paša tukao je iz grada toponima”.

No čovek u tolikoj prostranoj varoši, a nikada dosad toliko u gomili kuća ne videvši, šta će pređe da vidi i da mu se načudi: drevnocarstvujuštemu Kremlju,

Zapali se munara usred varoši. Proleti jedno đule i baš u meteriz, gde su oko 200—300 Cigana od kamenja meteriz načinili na Zabučju, a kad đule pade

” — Čujući Turci taj glas, a videvši gde džamija skoro usred varoši gori, ujedanput ostaviše svoje busije i pobegoše gradu. Srbi jurišiše i sa sve strana zapališe kuće.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Ja vala, sad iz varoši — odgovori Radan. — Ovo je pop! — viknu jedan od pogađača i lupi po jednoj karti. — Sutra! — uzviknu onaj što

— A! Znate šta? — uzviknu Đuko kao dosetivši se. — Kad reče u varoš — i ja sam baš jutros iz varoši, pa uz put sustigoh kapetana, te pođoh amo s njim.

gde obe parnične strane kupiše od Đuka naizmence glavu šećera, koju je on »za svoju kuću nabavio kad je jutros iz varoši pošao«, i dadoše kapetanu tek, ruke radi, da ponese deci.

Odmah putnik poče n advokatu pričati kako on putuje i rašta putuje. Kako je već obišao po varoši i našao u groblju tu jedan grob, ima mu, vele, više od dve hiljade godina, kako hoće da ga nosi... itd.

itd. Advokat se gdešto jedva uzdržavao od smeha, a Pupavac se samo čudio. Putnik ruča i ode da istražuje starine po varoši. Mojsilo se još porazgovara sa advokatom o svom poslu, navaljivao na nj da već pomene jedanput, jer prose devojku drugi.

Bilo je nekako po Ilijinudne. Advokat otputovao svojim poslom čak u Čačak. Pupavac izišao da se šeta malo po varoši i da prođe koji put — onom ulicom. Zabrinut onako udari naokolo prekom ulicom pa pored groblja.

Dvadeset pet! Dvadeset pet! Pupupu! Dvadeset pet! Iha, uha, Pupavac! Pupupu!...« dok se već ne izgubi van varoši. Ništa se više ne ču za Mojsila Pupavca — a dugo su o njemu razgovarali ljudi u dokolici svojoj.

Pa još, pop Vujica će uvek reći i lepu reč za učitelja Grujicu. Dođe kogod iz varoši ili iz drugog sela, ili ma ko sa strane, pa upita: »A boga vam, popo, kaki vam je ovaj učitelj?

Taj je Živan počeo u srezu služiti kao »besplatežni«, pa je dugom službom doterao do sreskog starijeg ćate. U velike varoši nikad nije bio premeštan, osem u dve palančice. Škole nije više učio, osem tri razreda u svome selu.

Dučić, Jovan - PESME

PROLETNjA PESMA Široko groblje na obali, kod varoši, bilo je taj dan puno sunca, mirisa i boja. Grobovi su zazeleneli podmlađeni i behu veseli.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ako ištem da kupim legršter, a on izvadi po čitavu pletu. Za jelo je kupovao sve što je bilo najlepše u varoši. Moje haljine najlepše u celoj školi.

Novak pandur dere se i određuje gde će ko da pritera kola. Deca kradu trešnje. Sreten ćata ide s dobošarem po varoši i čita da se zabranjuje puštati svinje po ulicama. Trivko izvadio jagnje, pa viče: „Hodi, vruće!

Iz ara dopire topot od konja, pred kačarom se isprežu volovi, s kojima se ovaj čas vratio Nenad iz varoši. Poneka se kokoš otisne s duda, i lepršajući se ponovo se gnezdi među svoje druge.

On ide dalje, a kovač kao oparen trči popovoj kući i steže šinu. Nabavlja zelene šare u varoši pa ih sve masti, a ispod trapa, gdje hvata moždanik, podmetnuo dvije stare konjske ploče da se malo gigaju kola kao na

Kad svrši škole, može, akoće, biti i učitelj. A poslije, u varoši druga sreća čeka dijete. Pop zaćuta i dade se u misli. I vladika ćuti.

Mićo donio iz varoši šaren kovčeg, i u njega trpa Ikonija silne čarape, košulje i ubruse. Žene posjedaju na klupu pod orah, miluju Maru i

— A šta si sanjala, 'ćeri? — Sanjala sam kô ja u nekoj velikoj varoši, pa kô neke velike, velike kuće: pa kô ja se vozim na zlatnim kolima; pa se sve ljuljaju kao vladičina!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

razgovaramo se: »valj’da je pao na teme da dođe pa da se zakopa u ovom našem kaljavom selu kod tolikih krasnih varoši i tolikih varoških frajlica.

A nije da su proste ili zavezane i da ne znaju — nego, tako! A u varoši fine, pa štelung, pa persona, pa klavir sa nemeckim arijama, he, a to se sve svakom mladom čoveku uvek više dopada.

Ah, kako je lepa nedelja u selu! Lepa od ranoga jutra pa sve do ponedeljnika ujutru. I u varoši, pa ima neke razlike između radnog i nedeljnog dana, ali nikada tako kao u selu.

Šta si govorila! Dede, šta si govorila? — Pa što me je pit’o. — Mladić učevan i vospitan, doš’o iz varoši... (iz Karlovaca, nesrećo!) pa k’o veli: »Ako se neću sa gospodin-popinom ćerkom unterhaltovati, a da s kime ću!

Kao što je poznato čitaocima koji se briju, berbernice ni u varoši ne rade svaki dan, nego većinom subotom i nedeljom, pa tako je i u selu.

i ambarova, pa ih izvedu za sobom, a pacovi trče k’o na dâću za njima, a majstori jednako sviraju pa ih izvedu čak iza varoši do velike bare ili na Tisu, a pacovi sve jedan preko drugoga, pa k’o ljudi skaču u baru ili u Tisu.

su od kuća svojih porudžbina, kao što je to već svakom poznato da se familijaran čovek ne može ni na pola časa izvan varoši na put krenuti, a da ga ženska čeljad kao kamilu ne natovari kakvim porudžbinama koje ni Stratimirovićeva glava ne može

— reče i uzdahnu gđa Persa. — Ah, Ćiro, Ćiro! Sa Perom je sve gotovo bilo. On je dobio za đakona u obližnjoj varoši B. Najmio je i lep udoban stan, i već poslao sav nameštaj tamo u novi stan.

peca na Tisi ili u ritu na glistu karaše i drugu ribu, i nosi za šeširom veliko pero od čaplje, a čim izađe izvan varoši, a on odmah skida čizme pa ih meće na štap.

u Banatu. Peri je to već druga varoš za ovih šest godina otkako je obukao mantiju. I u onoj prvoj varoši bilo mu je dobro. Bila je dobra parohija za popa, ali se nije dopadala popodiji.

Kako je srećan! — reče putnik, pa se opet dade u misli. Dugo je ćutao i mislio tako, a kad već behu daleko iza varoši, u polju, odmahnu putnik rukom i reče jedno »Eh!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

I tako u povorkama, iz svih maala otiskuju se i žure ka groblju. A groblje nije daleko. Ono je odmah tu, blizu, do varoši. Ograđeno zidovima, sa crkvom u sredi od koje se samo njen ugnut krov i krst vidi. Veliko je i prostrano groblje!

A ovo, sada, petnaesto je koleno koje počelo da se saranjuje! A čim se iziđe iz varoši i sagleda groblje odmah se oseti miris od tamjana. I, što bliže groblju, njegovim zidovima, tim jače iz njega tamjan, plač.

Svima da dâ a nikoga od tih prosjaka, božjaka da ne propusti. A njih je puno. Iz cele varoši, svih maala. Pa čak i sumanuti, poluludi. A naročito tada, na zadušnici. To im je kao neki njihov praznik.

Naročito je terala one druge, bogate, prosjake koji po selima prose, imaju u varoši svoje kuće pa i novac pod interes daju, pa kad je zadušnica ne samo što i oni ovamo dođu, nego ponesu i najveće bisage

Čak se i tukla s njima. Zato su je ostali prosjaci i voleli. A isprva ona nije prosila, već je služila u varoši, kod nekog gazde.

Ali kako je taj gazda hteo da siluje, to preplašena od toga, kao sumanuta, pobegla iz varoši, i više nije htela da služi, već počela da prosi. Bila je suva, kao spečena a još mlada.

A međutim, dolazila zima. Za sebe se Naza nije bojala već za njega, Ljubu. Jer oko groblja i u varoši nije imao gde da spava.

Pa kad i mrak, noć padne, ni tada se ne umara ni smiruje. Onda ide iz varoši u krajnje, puste ulice, u njive, vinograde i tamo sam peva, luta...

— Stići ćeš, stići... Još je rano! ... — Hrabre ga oni i pokazuju mu na crkvu čiji se krst svetluca iz varoši. — ’Oću li? — raduje se on i izdiže na prste da vidi varoš i uveri se da li će zaista na vreme, pre mraka, stići.

I tako, drhteći, skupljajući, juri iz kuće u kuću, iz maale u maalu. Pa zađe izvan varoši, i zaređa po selima, te posle, Bog zna, gde ga nađu. A što je najgore, bio je iz jake, zadružne kuće u obližnjem selu.

Naročito zimi, kad se od kuće iskrade, ona potrči za njim. I, bilo na putu, bilo čak ovamo, u varoši ako ga sustigne. Stigne ga, zaustavlja i plačno kori: — Zašto, sinko... šta će ti to? Baci to. Imamo kući to.

Ali on je i ne sluša već jednako onako zanesen drhteći juri po putu i skuplja oko sebe. Majka, dok on ne dođe do varoši, juri i sama za njim. Ali kad ovaj uđe u varoš, zaređa po čaršiji, maalama, ona ne sme. Poznaju svi nju i njihovu kuću.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Posle dvogodišnjeg kalfovanja u svojoj varoši ostavi svog gospodara. Gospodar je osobito za njim žalio i pobojao se da mu neće trgovina natrag poći.

smeđe, šake malo podeblje, živ, okretan, dosetljiv, jednom reči, mogao se uzeti za ideal trgovačkog pomoćnika u maloj varoši. Ljuba je svud u društvo pristao.

Jedna je u selu P., bogata paora kći, a druga kći imućna opančara u varoši B. Tatijana Skorićeva u P. bila je fina prosta devojka.

Tatijanina mati brzo se spremi i kaže kćeri da ne ide nikud, doći će đuvegija, trgovac iz varoši. Tatijana se smeši, slegne ramenima, pa kaže: „Dobro, samo imam napolju malo posla“.

Tatijana mi je rekla, pre neg’ što će u trešnje otići, da je ne čekate, neće doći, jer je čula da joj iz varoši dovode nekog grka đuvegiju, a ona kaže da nipošto za ćiftu poći neće; pre će, veli, za mene poći.

Mole ga da čeka do sutra, Mileva će se dotle vratiti. Ljuba posluša, no zasad se preporuči i ode. — On raspituje po varoši za Milevu. Kažu mu da je sa jednim kapetanom otišla u N. da vidi iluminaciju.

U varoši G. ima Ljuba jednog negdašnjeg druga, koji ima dve sestre, jedna je lepša a druga umiljatija. Svaka ima po dve hiljade forn

Šušnuo mu je čika-Gavra da u varoši M. živi jedna udovica, zjelo bogata, a drži pod svoje jednu devojku, koju je dala lepo vaspitati, i daće je za trgovca.

— Ja to ne mogu da tako govorim — srr — brr — to je tako barbariš! — Pa vi ne biste voleli te varoši i zemlje videti? — Aja! Tamo je sve tirkiš. — Ta i naši dedovi su odande došli!

prvi grk. PITA HILjADU FORINATA Davno je bilo! U varoši H. bile dve gospođe, Mica Rogozić i Alka Ćirković. Obadve lepe, mlade, ne zna se koja od koje lepša.

Obadve lepe, mlade, ne zna se koja od koje lepša. Što su lepe, ali što su im muževi za žene dobri, u varoši para im nema! Varoš srpska, srpski svet vlada, a i bogata je. Davno je to bilo, još za vreme bunapartiskih ratova.

Veliki udar za Marka. Izbrisan jurat, dični taj naslov izgubljen, tako isto kao oficir kasiran. Puče glas po celoj varoši da je Marko Rogozić kasiran jurat. Sa takve visine pasti nije šala!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

A otmenost je nešto najlepše i to se od njega ne može ni tražiti. Seljački sin čiji su roditelji prešli da žive u varoši. Njegova majka i danas pere subotom noge njegovom ocu.

Afrika

Do Dakara je još uvek daleko. Čekamo da se najpre pojave „dojke“ Dakara, što su dva pupčasta brega iznad same varoši. Obale Senegala naglo se približiše; puste teške obale sa baobabima pogdegde, Baobab, drvo kratko, debelo, čvornovato,

Sve ovo daje ovako u noći apsolutno utisak pola naših makedonskih varoši na jezerima, a pola kineskih varoši na filmovima.

Sve ovo daje ovako u noći apsolutno utisak pola naših makedonskih varoši na jezerima, a pola kineskih varoši na filmovima.

Varoš je jedna od najstarijih afrikansko–evropskih varoši; neke su kuće još iz XVIII veka. Prostrane, na više spratova, patinirane kao holandske slike, one se penju zelenim

ovako skrivena po padinama, obojena zemljom iz koje je izašla, i vremenom, ovo bi bila jedna od najlepših primorskih varoši.

Mislila je da je prašuma odmah iza varoši, dok je ona bila daleko železnicom. Ovde prašuma počinje već od obale. Mestimično je kraj drumova raskrčena za plantaže

noći kristalne i staklene, na terasi, sa snom koji prekida dernjava hijena, što se spuštaju do same one rečice usred varoši.

Obojica će se isto veče vratiti u planinu ne iskusivši veliku radost varoši o kojoj su toliko sanjali. Koliko sam često i sâm u životu odricao se odjednom svih stvari za kojima sam, bez razlike i

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Niti marite za mene, Niti vodite brigu o meni, nego živim kao svaka poslednja u varoši. JANjA: O škilji! Ne vodim briga za tebe! Što ti fali kod kir Janja? Imaš dosta leba, lepo kako zemička? JUCA: (A baš!

Da razglasimo jedno jutro da su nas poharale pustaije; pak onda, kad se pročuje po varoši, svaki će vas žaliti, i niko vam neće dolaziti da vas uznemirava... JANjA: Pi, pi, pi! To je majstorsko plan!

JUCA: Kad si luda. I odonomad mije kuma Persa u crkvi pregovorila da smo već poslednje gotovo u varoši. Gledim druge, bože moj, nakićene!

JUCA: Za šupu? KATICA: Ah, kukavni konji, tako sam plakala! MIŠIĆ: To je baš šteta! Ovi su konji prvi bili u varoši. Ali kako se to baš tako dogodilo? JUCA: Znate kako naša poslovica kaže. „Skup dvaput plaća.

Ej, gospodar notarius, kakvo crna šteta! MIŠIĆ: Šteta je velika, osobito onaki dobri konji, u celoj varoši im nije bilo para. JANjA: Sad leži mrtvo, barem da moži da si posoli meso, nega da go jedi psi zabađava.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

“ Zgrada u kojoj je feldmaršal‑lajtnant barun fon Engelshofen stanovao, bila je okrenuta varoši samo sa jedne strane. Sa te strane to je bila raskošna fasada, u baroknom stilu, kao da je bila preneta, na točkovima,

Za to vreme, u unutrašnjosti kasarni i kazamata, nastala je prava gužva, a po ulicama varoši panika. Onih, vezanih, tridesetorica vojnika odvedeno je u kazamat, koji je bio kraj bunara.

došlo je u Temišvar naglo, bez prekida, bez onih, poznih, mrazeva, koji su poznati u proleće te varoši. Od kojih cveće opada i voćka se smrzava.

Utvrđenja, koja su opasivala varoš, u obliku zvezda, bila su, ujutru, u varoši, mračna, ali je Sunce vrlo rano osvetlilo tornjeve crkava.

Sunce je, kao vatra, pretrčavalo, od krova do krova, preko baroknih palata i kuća, a samo su ulice u sredini varoši ostajale dugo u polumraku, i sa spuštenim zavesama.

Dok su po kasarnama odjekivale vojničke trube, usred varoši, kod Komande korpusa, bila je tišina. Tu je bio prostran trg, sa spomenikom Svetoj trojici, trg koji je nosio ime

svog vojnika, u svojoj samoći, pa se uplašio da to neki od tih oficira ne dokuči i da glas ne pukne do njegovog puka, u varoši.

Ono, što je Pavla bilo opet rastužilo, to je bilo to, što je video u prolazu. I u Budimu. U toj varoši, kroz koju beše prošao, pre sedam godina, u ratu, sve se bilo promenilo.

Tako su se satima vozili major Joan Božič i njegova familija. I Pavle sa njima, do varoši Grana. Uskoro ih je, sve više, pokrivala prašina, sa puta, koji je sad išao sred dolina i naseljenih mesta.

To mu jako otežava glavu. Takvi konji ne vrede mnogo i rano crkavaju. Tako su se, do varoši Gran, familija Božič i Isakovič razgovarali. Zatim su ćutali i zevkarili.

Počeo je, kroz svoje škrgotine u ustima, da pišti. Kad se trže, poče, i on, da pokazuje Pavlu tornjeve varoši, u daljini.

Kad se trže, poče, i on, da pokazuje Pavlu tornjeve varoši, u daljini. Na vidiku, ispred te varoši, prašina je bila počela da se plavi, a iza oranica i voćnjaka i useva, koji su se zeleneli, Isakovič je ugledao na

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Uticaj zemljišta i prirode. — Dinarski ljudi su intimno vezani za zemljište i prirodu svog kraja. Kod njih nema velikih varoši, doskora nije bilo nijedne koja bi imala 100.000 stanovnika.

Kod njih nema velikih varoši, doskora nije bilo nijedne koja bi imala 100.000 stanovnika. Prevlađuju male varoši sa nekoliko hiljada stanovnika, poglavito poreklom sa sela i jednim delom seoskog zanimanja.

Većina malih varoši, ekonomskih centara pojedinih krajeva, skorašnjeg su porekla. Šumadija postaje najnaseljenija zemlja na Balkanskom

Muhamedanski Dinarci naseljavaju poglavito varoši, ređe sela. Ima ih oko 750.000. Najčešće su potomci bosansko-hercegovačkog plemstva i bogumila ili patarena, koji su

Tursko-istočnjački se uticaji ponajpre zapažaju u poznatom tipu bosansko-hercegovačkih i sandžačkih varoši i njihovih trgova, „čaršija“.

Te su varoši živopisnije nego muslimanske varoši i kuće ostalih oblasti Poluostrva i Male Azije. Uzrok je u tome, što su muhamedanci

Te su varoši živopisnije nego muslimanske varoši i kuće ostalih oblasti Poluostrva i Male Azije. Uzrok je u tome, što su muhamedanci ovde bili najbogatija klasa, te su

Bio sam prinuđen da se obratim vojnom komandantu koji je logorovao u sred turske vojske na jednoj visoravni u blizini varoši. Uveden sam pod veliki zelen šator, gde sam zatekao turskog generala, okruženog velikim brojem oficira.

Posle varvarskih navala početkom srednjega veka Rimljani su se povukli u primorske varoši, poglavito u dalmatinske. Ovi Romani, Latini, Dalmati, bili su dobro poznati sve do kraja srednjega veka.

Mohačke bitke (1526), kojom je rešena sudbina Ugarske, Turci su zauzeli celu dalmatinsku Zagoru, ali su primorske varoši, i pored stalne opasnosti koja im je pretila, ostale pod mletačkom upravom.

I njihov je porodični jezik srpsko-hrvatski. Novi dinarski doseljenici su sve više prodirali u primorske varoši i znatno su pojačali staro stanovništvo unoseći u njega snažniji i preduzimljiviji duh.

* Kao i Šumadinci tako i Zagorci više vole život po selima, i većina zagorskih varoši su u stvari velika sela koja su postala ekonomskim centrima neke oblasti. Prave su varoši u primorju.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

usamljeni, neviđeni, nečuveni i pod tuđim imenom u kakvoj prijatnoj nemačkoj ili holandskoj ili, ako hoćete, švedskoj varoši, ili ćete deset ili petnaest godina provesti usamljeni, nečuveni i neviđeni u kakvoj tamničkoj ćeliji, vi ćete tada

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

STRANIH I MANjE POZNATIH REČI 143 VEČITI MLADOŽENjA I U varoši U. živeo je gospodar Sofronije Kirić, trgovac. To je bilo pre šezdeset i pet godina.

— Nemoj da bulazniš, Sofro, imaš više novaca neg’ ja, ta ti si prvi gazda sad u varoši! Gospodar Sofri dopada se, smeši se.

Ti znaš kako sam se oženio, valjda si čuo. — Čuo sam. Tvoja Soka je bila u varoši najlepša devojka, momci su se za nju grabili, ali mati, namrštena udovica, gledala je kao zenicu u glavi, pa si ti

On nije nikad išao običnim putem, već stranputice. Jedared iz Krakova pođe natrag, obiđe sve varoši u Galiciji, tri dana bludi kojekud; trajalo je tri godine, a žena mu ne zna je l’ živ ili mrtav, pa najedared piše joj

Tako u razgovoru dođu do jedne varoši, već se toronji vide. To je Košica. Tu će stati dobro odmoriti se. Priprave prvo i prvo „provijant”, jer je u Galiciji

Čamča zna gde je pošta. — Dajte ja ću sva tri odneti. Predaju mu dragovoljno. Čamča ode, ali samo je tumarao po varoši, pa se opet vratio, a pisma nije predao.

Odavde lagano dalje putuju, iz sela u selo, iz varoši u varoš, no svaki drugi dan moraju se gdegod odmarati, jer mnogo putovanje još obojici škodi.

Stupi bliže Čamči. — Molim, jeste li putnici? — Jesmo. — Otkuda? — Iz varoši U. — Kako vam je ime? — A zbog čega ste radi to znati? — Ne zovete li se Isail Čamčić?? — Tako se zovem.

— Činite kako najbolje znate. Razgovoru kraj. U varoši je bio jedan mlad trgovac, Nestor Čavić. Od detinjstva je bio valjan, postao je kalfa, bio je na jednom mestu šest

— Šta, zar i bumbare jedu? — pita ga Krečar. — Salatu prave od nji’ sa lukom i zejtinom. Šamika je sad prvi čovek u varoši. Posle tri nedelje spremi se opet na put, — u Košicu. Obrekao je gradonačelnikovoj kćeri da će je uzeti.

Fala bogu, nisam bankrot. — Za mene je to uvreda. No dajem ti reč, da ću se oženiti ovde u varoši. — Bog iz tebe govorio! Čulo se da se Šamika vratio i da nije nikoju isprosio. Sve devojke smeju se.

Juca ne odgovara, ćuti. Svi se čude toj prosidbi. Svaka tajna dođe na videlo. Već zuca po varoši da Šamika Kirić uzima Jucu Sokolovića. Kad o tom govore, jedno na drugo gleda, niko ne veruje.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Ugasiše vatre, ali je tišina, tišina za san, izostala. Neobičan i tuđ zvuk zvona dugo se slivao, sa varoši, na njih. Iz zadnjih ulica grada, koje su svetlucale pod bregom, dopirao je ne samo lavež pasa, već i svirka potmula i

Vrućih udova i zapaljenih vratova od hoda i tereta, oni su pošli u noć, zadivljeni i očarani blizinom varoši, velike i čudne, što je bila prošla brzo pred očima njihovim, pri zalasku Sunca, kad su dolazili.

Dugo mu je trebalo da prevali put, od jedne krčme u donjoj varoši gde je bio ukrao živinče, do poslednjih kuća blizu logora.

sa svojim rečima, šapatom, uzvicima, u noć, kroz bela vrata, kroz koja se dostizalo do šuma, brda, svetlucanja iznad varoši, beskrajnog, zvezdanog neba. – Treba da bude katolik. Zar je moguće da to ne bude, kad je to i carica? Lepa Carica.

rat u Nemačkoj već uveliko započeo i da njen muž sa vojskom i nije u Pečuju, već se javio bratu, prošle nedelje, iz neke varoši koja se zove Radkersburg.

Tog dana je Vuk Isakovič prelazio sa pukom, celo prepodne, preko jednog uskog brvna, kod varoši Kremsminstera u Austriji. Bio se načinio nered među vojnicima. Jedan zec pretrča mu preko puta.

Posle odmora u varoši Radkersburgu, Isakovič poče da ih lomi vežbama, pri hodu. Učio ih je da trče sa pištoljima u rukama i noževima u zubima.

Porazboljevahu se mnogi. Preneraziše se kad videše varoši od kamena, čudne mostove, sprave čiju upotrebu nisu znali, čitava brda naslaganih kosa, koje behu prodane ruskim

čak ni sve razloge rata, on nije pitao ni za imena đenerala koji su se pojavljivali i vraćali u pozadinu, ni za imena varoši što su se ukazivale pred njima, svetle, u zori, ili zapaljene, posle bitke.

tamo‑amo, kao neko besmisleno tumaranje kroz vrele, letnje noći i kišovite dane, ne zapažajući stanje utvrđenja, položaja varoši, raspored vojske protivnikove, već samo padine bregova, obale reka, bagremove, promenljivost nebesa, proletnih, letnjih

padali na zemlju i previjali se od bolova, umirući, Isakovič beše, sa nekoliko vojnika, već izbio na glavnu ulicu varoši, zakrvavljenih očiju, oznojen, zadihan, oslanjajući se o zidove kuća, krvavom svojom sabljom, dok su vojnici oko njega

U moru trave, obasjane Suncem, opkopi i zidine varoši, zasađene drvećem, lebdeli su mu pred očima svako jutro. Zagledan u visoke i šiljate crkvene zvonike, on je video nad

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Ponekad, oni se sreću i, gle, ponovo ih obmotava tuljenje onog jedinog saksofona u varoši: Geršvin ili Kol Porter — prepoznaju se po svom uspehu ili porazu iz tih godina, odmeravaju dokle su stigli, gde su

sami pokloni prebogatog nepoznatog darodavca, koji je najzad uvideo da on zaslužuje više od ostalih u ovoj rupi od varoši. Nikoga ne zateče u kuhinji. Svi su već bili otišli na posao.

Potpisao bi tako neopoziv dokument o svom neuspehu. To bi se brzo pročulo po varoši i osamnaest godina bi bilo uzalud protraćeno. To, nikako, ne! Spustio se do železničke stanice.

—Bila si jedina Azra u čitavoj školi. — reče. Stvarno, kako si? Kako su tvoji? Otac ti još pravi najbolji sladoled u varoši?

Sedeo je potpuno sam, okružen neprobojnim oreolom svoga mita. Po varoši se pričalo da pije samo hladnu lozovaču. Orlovskog držanja, visok i još uspravan, mada je uveliko prevalio šezdesetu,

Tom prilikom, Pesniku je i zvanično ponuđeno da grad adaptira za njega jednu staru kuću u najlepšem delu varoši. Nije u redu, govorili su domaćini, da tako izuzetno veliki čovek stanuje kao samac u hotelu!

ni primećivao fine promene u ophođenju i gostoljubivosti što se hladila, smatrajući da je i sam postao građanin male varoši, zasluživši tako prisniji odnos.

I tako, dok je oronuli Pesnik propadao iz dana u dan, na zadovoljstvo čitave varoši, još jedanput se pokaza kako kod nas ne vole ljude koji se izdvajaju značajem i veličinom.

Matavulj, Simo - USKOK

— doda mati. — Je li udata? — Jest, ima dvije godine, za moga najboljeg prijatelja, koji je sad sudija u jednoj varoši, blizu našega sela.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

DEVOJKA: Ja ću biti zadovoljna, kako mi donesu. PROVODADžIJA: Šta zadovoljna; treba da je najlepša od sviju u varoši. Ja sam šezdeset, to jest, usrećio; ali ovako dobru priliku s obadve, to jest, strane, nisam nikada imao.

PROVODADžIJA: On sve zna, to jest. Samo dok vidite, to jest, karuce; nema takve niko u varoši. Vidićete, to jest; sve se ne može ni izbrojati. A ko bi drugome mogao izbrojati što ima, to jest, po kući?

MATI: Pak je bar i gospodin. TETKA: Jošt kakav! MATI: Šta misliš ti, kakva ćeš biti u varoši. DEVOJKA: Ah, da me ljube u ruku, i da me zovu milostivom gospojom. MATI: I ja ću pored tebe biti u česti.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

SMRDIĆ: Da se zbaci. Imamo mi bolji patriota u varoši. Evo gospodin Žutilov bio je notaroš u varmeđi; zašto ne bi mogo biti birov?

MILČIKA: Meni je bilo zbog partije. NANČIKA: Ako Srblji dobiju, prvi će u varoši biti Žutilov; a kod Madžara znaš da je morao ostaviti službu. MILČIKA: Kad su ovi dana madžarski oficiri davali bal...

sve kao preko bundeva. ŽUTILOV: Ja sam našao da je nevin. SMRDIĆ: Kako bi on bio nevin kad je celoj varoši poznato šta je radio? Kod nas se baš naopako radi. ŽUTILOV: Ja sam predsjedatelj odbora.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

naredba da se, u interesu javnoga zdravlja, mrtvaci moraju sahranjivati u zatvorenim sanducima i u grobljima dalje od varoši. Masa naroda je na to sa zebnjom gledala i u nekim dijecezama dolazilo je do otvorenih pobuna.

Potom postaje sudija, a 1831. predsednik suda u Beogradu (»prezident slavnoga magistrata naije i varoši beogradske«). Sredina u koju je zapao bila je gruba i surova.

1859. je »narodni sekretar« u Sremskim Karlovcima. Od 1860. baca se u politiku: 1861. postaje veliki beležnik varoši Novog Sada; 1861. i 1864. poslanik je u peštanskom parlamentu.

Stari duh patrijarhalne kulture izgledao mu je nesravnjeno viši od tadašnjeg vizantijsko-cincarskog duha naših varoši. A pored toga kod Svetozara Markovića je naučio ceniti socijalni život i patrijarhalni moral seoskih zadruga.

On je pisao ili sentimentalne autobiografije, ili idile seoske zadruge i srbijanske varoši, uvek sa predubeđenjima, sa naivnim optimizmom, sa sklonošću za melodramske efekte, sa nečim što podseća na Milorada P.

Sremac, Stevan - PROZA

poznati gde se zdravi i mirboža sa ostalima i hvali svoju pečenicu, i kladi se da tako jevtine i dobre pečenice niko u varoši nema, jer on sam je kupio, sam je šurio, sam pekao i na mraz obesio, i ne bi je, veli, danas ostavio pa da ga kod

Dođe mi, priko, pa... da se luftbalonom šetam po varoši... A da je bar neka velika suma! — Što ne pijete, gospo’n-Pajo?

U tu mehanu bi inače svraćao i posle podne, posle škole. Tada bi opet čitao seljacima novine, koje je Micko bakalin iz varoši doneo. Tumačio bi im pojedina mesta koja su, po njegovom mišljenju, trebali što bolje da urežu u srce i u dušu svoju.

Nosio piliće u varoš — ili tako uhvatio vevericu ili lisiče — pa se lunja i vuče po tri dana po varoši dok proda — od njega, dakle, dobije Maksim jedno prase.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Djed se zabrinu. — Da nije bolestan, bog ti ga vidio? Propitivao se za nj u varoši, na stočnoj pijaci, na crkvenom saboru, ali od pobratima ni traga ni glasa. Te jeseni niko ga pod Grmečom nije vidio.

— opet se utače samardžija. — Evo nama pred bogom advokata, ne bi ovakog našao odavde do Cazina. Eh, Cazin! Ime te varoši s kraja svijeta zveknulo je ispred mene kao sjajan srebrni talir-petača (od pet kruna) i svojim radosnim cilikom

Krstario kalajdžija najprije kroz ona sela bliže varoši, pa čim napuni kola, on se vrati u „Otpad“, preda robu i opet u selo.

Životari on tako od malih nogu nadomak varoši i državnih magacina, gleda poizdalje tuđe dobro i svaku zgodu i ljepotu, pa mal-mal, svakih dvadesetak godina, eto ti

Prekjuče je oslobođen Prnjavor. Čiču nešto štrecnu. Sjeti se da je u izvještaju o padu Prnjavora stajalo i to da su u varoši zaplijenjena dva vagona oraha. Odmah je naređeno da se sve to pošalje partizanskim bolnicama.

Predsjednik Saveza boraca iz varoši, dolazeći kolima, prepoznaje ga i zaustavlja šofera. — Stanider malo, evo našeg Steve.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Gladi je i razvlači, odvajajući vlas od vlas... Bubanj bije, zurla ječi te se čuje čak iza varoši. Nasred kujne gori velika vatra, a oko nje krkću lonci i kotlovi jela; iz bašte, sve utapkane radi igre, čuje se prasak

A svirka mu oštra, monotona. S leve strane, na putu, koji je bio usečen, a iz doline preko brda vodio varoši, iskrsnu Mitka Meraklija. Poče se penjati, gotovo trčeći.

Taj je Ariton držao bakalnicu na kraj varoši, u mahalama, daleko od čaršije. Tada bi tamo Mita bežao, jer se od Aritona nije stideo, jer su se njih dvojica toliko

Ona dete pusti i pošto odmakne, jednako okrenuta varoši, stane, čeka. Dete ode do Ite, poljubi ga u ruku, a ovaj vadi kesu, jedva nađe marjaš i daje mu.

Posle oca silom nagnali da se iz sela presele u varoš (kao da im je selo bilo malo, tesno) i ovamo, u varoši, opet produžili su taj posao.

Noćni posao: da često putuju služeći trgovcima kao vođe im, i da i dalje, i sad u varoši, još više i opasnije po život, prenose šverc. Retko su kod kuće bili, naročito noću, već uvek tako u „nekim“ poslovima.

Sva je kuća bila na njoj. Majka joj je radila samo one poslove koji su se ovde, u varoši, kao i tamo, u selu, isto tako radili, a sve ostalo, što je trebalo drukčije da se radi, ostavljala je Anici.

A za toga čoveka, muža, čula je da je iz gornje mahale, dakle iz najboljeg dela varoši, da ima kuću, da je terzija, ali da ne radi u dućanu, već u kući.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Velik strah ih popadne da u onoj pustinji od gladi ne poskapaju, pa se stanu bogu moliti da bi se pusta sela, varoši oli ma koga viđeti moglo, jer već treći dan vrljaše po istoj pustinji i nigdje kraja ni konca viđeti ne mogoše.

Džomet idući tako putov'o je cijeli dan. Pred veče stigne blizu jedne varoši. Ne ćedne ulaziti u varoš, nego se zamisli i reče: — Šta ću ja u ova doba u varoši, a u kesi ni prebijene pare nemam.

Pred veče stigne blizu jedne varoši. Ne ćedne ulaziti u varoš, nego se zamisli i reče: — Šta ću ja u ova doba u varoši, a u kesi ni prebijene pare nemam. Blizu te varoši bili su nekakvi stari mlini.

Blizu te varoši bili su nekakvi stari mlini. On se svrati u jedan od tih mlinova da prenoći. Prije četerest godina ti su mlini usanuli.

KREPAO KOTAO Izmislio jedan prosti seljanin, kako bi prevario nekog kamatnika trgovca u varoši, koji mu je dosta krivice uradio, i pođe jedan dan u trgovca moleći ga: — Gospodaru, molim te, uzajmi mi kotao

— Popušta malo ozdo, pa hoću da je popritegnem, — odgovori gluvča. SVIJETU SE NE MOŽE UGODITI Jedan čovek idući iz varoši kući jao na magarcu, a njegov sin, momčić od desetak-petnest godina, išao pored njega pješice.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Mora se kuvati, kad je tolika kuća. MAKSIM: Nema luka i leba. SOFIJA: Ćuti, ćuti, boga ti; tako te po varoši i zovu: „leb i luk“. MAKSIM: Šta marim ja za svet? U mojoj sam kući ja gospodar.

ste valjda, kako je stiglo pismo na našu vlast od nekog neimenovanog, i sto dukata, da se ovo kao nagrada dade onoj u varoši našoj, za koju se osvedoči da je dobra žena. MAKSIM: Taj je morao, siroma, poluditi, pa ne zna šta radi.

MAKSIM: Zar može koja druga dobiti osim Mage; ako se baš mora dobiti. KUM: Kuma Maga je poznata u ovoj varoši kao dobra i nevina žena. NIKOLA: Bogami, kad je tako, da gledam. Sto dukata to je lepa zakrpa.

MAGA: Moj Nika, istina, katkad psuje, ali je opet vrlo dobar. SOFIJA: Vidite, pa da zađemo po celoj varoši, nećete naći ni tri da se na muževe tuže. MAKSIM: Dabogme, i ne mogu se tužiti, kad su muževi dobri.

Kako bi bilo, kad bi potražili po varoši, valjda se neće niko otimati za vaš razum. DOKTOR: Stani, ideja je dobra! (Otide na stranu i počne pisati.

DOKTOR: Kako vam se dopada policija londonska, kad ima u varoši 115.000 pustaija. PUTNIK: Oprostite. Ima u Londonu ljudi, kao i svuda, koji oće što i da ukradu; ali pravi pustaija,

je kod kuće, da se nije razbolela, da je nije ko uvredio, da joj nije dugo vreme samoj, a ona Bog zna kuda vitla po varoši. Ja sam moje novce zakopao, pak sve mi se čini da je rđavo mesto.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Gdi stanem, tu se moram jediti. Ne gospođa, nego kanda sam poslednja u varoši, tako mi se reč sluša. Što god reknem, sve im je nepravo; što uradim, to kod nji ne valja.

Kakve si mi aljine načinio? Kakva je ono svila, kakav kroj? Oćeš da me načiniš poslednjom u varoši. TRIFIĆ: Ta, zaboga, ti si sama izabrala. SULTANA: Tako, jošt me grizi i jedi, dovedi jošt koga da ti pomogne.

Baš ću da je tebi usprkos obučem! TRIFIĆ: Dobro, obuci je. SULTANA: Dobro, obuci je, idi kao šljokavica po varoši. Misliš, ne osećam ja šta ti misliš? Ti si muž!

SULTANA: Ti si bezobraznik, ti si nitkov! TRIFIĆ: Sultana! SULTANA: Prvi će mi posao biti da te sramno iz varoši proteram. TRIFIĆ: Ali, šta sad imaš opet s njime? SULTANA: Ako si ti prosijak, nisam ja. TRIFIĆ (nepovoljno): Sultana!

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Evo ti sad predmeta „Poznavanje društva“! Evo ti ga sad! Nikog ne poznaješ u varoši, a svugde okolo zamke. Dobila si peticu iz „Poznavanja društva“ a ne poznaješ ni svoju rođenu familiju, i ne znaš: da

daju mira, sve ono bogatstvo i sav onaj lepi svet, svi oni izlozi, a još ti nije jasno da si najskupocenija ogrlica u varoši, ribica u gradskom akvarijumu, najekskluzivniji maneken za jamice na obrazima, nosilac najglatkije kože prvog reda sa

Pa, profesionalni šetač kakav sam ja, muva se prilično po varoši, a ta mala je neprestano bila napolju: često sam se pitao spava li uopšte to dete kod svoje kuće?

preostaje nego da počnem da se zatreskavam u Beograd, kad sam već bila takve sreće da se ne rodim u nekoj pristojnijoj varoši! Šta najpre uradim? Počnem da ispitujem šta je sve izmislio moj rodni grad! Beograd je, dakle, izmislio reku Savu.

Za jedno dva meseca, u najboljem slučaju! I šta posle? Dečko kreće po varoši i priča naokolo da je stara Anči frigos! Bez veze!

Izmešasmo se tako sa najfinijim svetom u varoši. Čudo jedno koliko je tu bilo finog naroda! Jedanput, na moru, izmerila sam količinu sopstvene otmenosti.

Sačekaću ih lepo ispred vrata i zamoliti da mi pokažu kuda se ide do varoši, kao, ja ne znam, kao, nisam odavde! Kao, znam ja da i oni imaju svoja kola, ali zašto da ih troše kad su moja već

da na Adi Ciganliji otvorim Centar za rekreaciju davljenika ili Školu za momentalno zaostalu decu, Mišelino donese iz varoši odgovor na moju ponudu. Nema šta, sudeći po adresi, taj dasa je stanovao na maksimalnom mestu! Na Brdu!

pošto sam mu dala svu lovudžu koju sam imala u džepu (to utvrdih tek na autobusnoj stanici), odvajala sam pešaka sve do varoši najmanje dva i po sata.

“ rekao doktor, Etker. Nije da sam bila osamljena ili nešto slično, ali odjedanput osetih da u ovoj varoši više nema apsolutno nikoga s kime bih mogla da se smejem barabar! Svi su toliko ozbiljni da te spopadne muka!

To je bilo vreme! Uvek sam mogla da ga pronađem u varoši po parkiranim kolima. Nije siromah mogao ni da mrdne! — Zar ne znaš da je to priča za krsnu slavu i da dolazi uvek

Primetila sam da je doktor i to zapisao u notes. Bazajući tako po varoši potpuno bez veze, razmišljala sam o seksualnoj epohi u kojoj danas živimo.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

I ja sam mu govorio da primi tako važnu službu, ali on nikako neće. Njemu je najmilije kad može ići od varoši do varoši, i kad se ljudi dive njegovim sposobnostima. Madrid ga neće nikad zaboraviti.

I ja sam mu govorio da primi tako važnu službu, ali on nikako neće. Njemu je najmilije kad može ići od varoši do varoši, i kad se ljudi dive njegovim sposobnostima. Madrid ga neće nikad zaboraviti.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

iz Burgosa ili Leride, ali ove dve poslednje varoši iz pažnje ne spomenuše. Gospođa Marija, ogromna i lepa žena, velikih, crnih očiju, donese sanjivu Fereru na rukama;

— Tamo možete mnogo naučiti. — Kako ne! Kad odslužim vojsku, mislim da ću negde u varoši moći služiti kao lakej. — Sviđa vam se ta služba? — Vrlo je teško biti dobar lakej. — Dobro, Vaskes.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Pred osvetljenim kafanama posedao svet i posmatra nas radoznalo. Još piju i pivo... Prođosmo most i, na kraju varoši, na nekoj poljani, gotovo u sam mrak, postavismo bivak. Strogo je naređeno da se iz logora niko ne udaljuje.

Komandir reče: idemo sada na Šabac. Opet istim putem, po treći put. Na izlazu iz varoši, propuštao nas je komandant i dobro odmeravao.

Šabac se još dimio. Mi skretosmo pored varoši nalevo i zagazismo sredinom Mačve, sve do Lipolista, gde stigosmo pri zalasku sunca.

davno iz onoga uzanoga mačvanskoga koridora i sada se vojska i narod razlivaju na sve strane po unutrašnjosti zemlje. Varoši padaju bez borbe jedna za drugom, kiša jesenja lije, a prozebao narod umire pokraj puta.

Služba releja je završena... Zanoćili smo izvan varoši, a izjutra, upućeni su hitno na Kosmaj jedan pešadijski puk i moja baterija... „NAZDAR...

Ulazimo opet u kafanu. Nigde praznog mesta. Po podu leže vojnici, a na stolovima njihove starešine. Zatekla ih noć u varoši i ušli u prvu kafanu da se sklone i odmore. Čak i onaj na straži kod vrata, naslonio se uza zid i spava.

On još živi u svojim nekadašnjim uspomenama, pa bi hteo da novu stvarnost uglavi nekako u stari kalup. U varoši se videlo mnogo sveta u crnini. Govorilo se da su samo iz porodice Petkovića poginula četiri sina.

Komandant objašnjava i moli da se sklone, a on će objaviti polazak. Ovi dolaze iz pograničnih varoši prema Bugarskoj i mešaju se sa izbeglicama iz Beograda.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

špekuliše, prodaje seljanima so i opanke, kupuje od njih kože jagnjeće, vunu, voće i sve drugo što ima dosta mušterija u varoši a ne zahteva veliki kapital.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

TOMANIJA: Nije ono bila žena, nego veštica! BLAGOJE: Zna li se ko je puco? TOMANIJA: U varoši je kao u osinjaku! GINA: Bože, gde li je Sekula! TOMANIJA: Pa zar ti ne znaš? Da joj kažem?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Imao je ogromna egzercirišta i groblja. Imao je nadimak Mali Beč. U srcu varoši bio je barokni centar grada, sa velikom, katoličkom, katedralom, čuvenom sa koncerata Baha, sa manastirima katoličkih

Žene su se u toj varoši oblačile po poslednjoj modi iz Pariza, uvezenoj preko Beča, a nad velikim ženskim šeširima, imali smo i preletanje prvog

To leto bilo je lepo, toplo, sa noćima punim zvezda, a varoši su vrvele od velikih, belih, slamnih šešira žena i crvenih suncobrana. Bilo je i mnogo bicikleta.

Obično su najmlađe oficire određivali za to. Komoran je, inače, dosadna palanka, ali ima park usred varoši, gde je oficirska kasina i gde, uz muziku, večeramo. Dobijam, dakle, ovde, i ja tu zapovest, često.

Naše siromaštvo bilo je opšte. Meki su u svakoj varoši gde sam živeo ostala i propala odela, a ostalo i mnogo skupocenih knjiga.

Mirna i zarasla travom. Čim se iziđe iz varoši Krfa, kraj rečice Potamos, kraj logora desetoga puka, pod bregom, gde su bili smešteni starci, i poslednja odbrana,

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Sve ga varoši izabraše za svog počasnog člana, svi ga esnafi priznadoše za dobrotvora, a jedan puk vojske u počast njegovu prozva se

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Živeo je usamljen, kao sova u duplji; nikome nije išao, niti je koga primao. Šetnju je mnogo voleo; šetao se mnogo van varoši, i to večito sâm. Imao je samo jednu dobru osobinu: voleo je šalu i ponekad je sam zametao smeh među drugovima.

U nas uđe nekakav demon iskušenja i ljubopitstva, pa ne znamo od uzbuđenja šta ćemo i kuda ćemo. Nastade tajac u celoj varoši. Izgleda kao da je kakav div izašao pred nas i metnuo prst na usta, i mi svi zavezasmo.

Jedan otrča na kraj varoši, da kaže Petru kovaču da ne klepa danas motike. Odmah zatim pojaviše se sva tri seoska pisara na konjima.

On stajaše nasred sobe obučen, onako kako se vratio iz varoši; kapu držaše u jednoj ruci, a drugu, desnu, beše podigao u vis i šaku stegnuo u pesnicu, pa njom trese nad svojom

U članku proklinje čas, kad mu je prvi put došla u glavu luda misao: da bude ministar. Po celoj varoši neobična živost: trgovci izbacuju iz dućana trulež; glumci i upravnik narodnog pozorišta grle se i ljube; gazde

No kad mu snaša Jula stade razlagati kako će to izgledati kad on bude posle kapetana prvo lice u varoši, pa kad stanu prvi trgovci a...

Jula odgovori da tu ima pandura, a inače ovde u varoši nema tako sirotnih žena, koje bi htele služiti, zatim poželi laku noć i ne dočeka da čuje blagodarnost kapetaničinu za

Baba Soka joj govori šta bi joj falilo da je onda pošla za Vasu, sad eto ima najbolju radnju u varoši, ima i svoju kuću, pa šta ćeš bolje... Kaja uzdiše i plače...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Šta ćete, u svakoj varoši ima i takvih individua! MARINA: I bar da je neka persona, ta sekretarica, pa i da mi nije krivo, ali...

A treba da znaš, gospodine moj, da je ta numera baš učinila da meni skoči numera u ovoj varoši. Deder, reci, evo, ti meni: koji je to posao koji bi se mogao svršiti bez mene? 'Ajde, reci mi?

'Ajde, reci mi? Ako treba da se rasturi kakav lažan glas po varoši, daj ovamo Sretu; ako treba da se pokvari kakav politički zbor, daj ovamo Sretu; ako treba da se falsifikuju izborni

JEVREM: Ne razumem. SRETA: Ne razumeš? Dobro, sad ćeš me razumeti. Vidiš, ja imam na ženino ime onu veliku njivu van varoši... dva hektara...

) Ovaj. (Ivkoviću.) Idi da probaš slatko od ruža... IVKOVIĆ: Docnije... Ja bih još imao nešto posla u varoši. JEVREM (Danici poverljivo): Odvedi ga, odvedi ga! DANICA (Ivkoviću): Ispratiću vas!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Pisao je dalje: o đerzonkama košnicama, o obdelavanju konoplje, o filokseri, o tome koliko apoteka treba u varoši od tri hiljade duša; dalje, o poboljšanju stanja radeničkog, povišenju nadnice i smanjivanju radnih časova, o mogućnosti

Sreta se nosio i srpski i nemački. Nemačke haljine je nosio češće po selu, a seljačke opet češće po varoši. Kad je oblačio nemačko odelo nije imao mašne oko vrata, nego je išao razdrljenih grudi kao onaj Mara iz revolucije; a

A imao bih baš zgodnom i zdravom lektirom da te poslužim. (Sreta se jako voleo u varoši narodski a u narodu varoški i učeno izražavati). — A, ja! — reče famulus. — Pa je si li ovdena odavno?

Gazda Đorđe kad je pravio, nije pare žalio. Naročito je pozvao jednoga molera iz varoši, pa mu je ovaj izmalao celu mehanu.

Jedno je Tešman, magazadžijski momak iz okružne varoši, koji tu kupuje hranu i kože, i kupi veresiju po selu i okolini; a drugi je gospodin Svetislav, od Tešmana mnogo

prijatnosti ali njoj je grdne neprijatnosti pričinjavala — jer joj nije dala da se na duže vreme skrasi ni u jednoj varoši. Bila je gonjena iz jedne varoši u drugu, menjajući jednako sa novom kafanom i staro ime svoje.

Bila je gonjena iz jedne varoši u drugu, menjajući jednako sa novom kafanom i staro ime svoje. Svuda su je grozno mrzele i nemilosrdno gonile razne

U poslednjoj okružnoj varoši (iz koje će doći amo u drumsku mehanu u selo) zadesi je dupla nesreća; zaljubio se u nju najpre sin okružnog načelnika,

Ona je, naravno, više simpatisala sinu nego ocu, i bila je navukla na sebe mržnju načelnikovu i morala se ukloniti iz varoši.

bilo; ali je zato oduševljeno pričala kako se uoči onog dana kad će otputovati četiri sata na fijakeru vozala po varoši i sedam puta se prevezla pored načelstva i jedanaest pored telegrafa i petnaest pored načelnikove kuće, upravo pored

još napomenemo da je i ona nekako oko to doba se strefila u selu kad i novi učitelj, a bila odnekud »ispreka« iz neke varoši — onda je, naravno, sasvim jasno da su je seljanke morale mrziti i u svojoj, poznatoj svakome, tesnogrudosti ženskoj,

Neko je vreme kupio veresiju po okolnim selima za neke firme tamo u okružnoj varoši, pa i to ne znam zbog čega batali.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Najveće, najlepše i najnaseljenije ostrvo je San-Migel sa glavnom varoši Ponta-Delgada, na njegovoj južnoj obali. Ostrvo je pokriveno velikim, gustim šumama, sa jezerima vulkanskog porekla.

U toku vekova tu su bili jaki zemljotresi, dosta česti, koji su razoravali varoši i uništavali sela. Glavno mesto, lepa i živopisna varoš Ponta−Delgada, sa 20.

Avgusta 1926 godine tu je bio jak zemljotres, koji je razorio jedan deo varoši i pri kome je bilo i ljudskih žrtava. Na stotinak kilometara jugozapadno od ostrva nalazi se prostrani podmorski

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I tada bi se gore, u onoj nameštenoj sobi, videlo kako prvi ljudi iz varoši celu noć presede dogovarajući se, a naposletku uvek njemu ostavljaju da to izvrši, kako on hoće i nađe za dobro.

Dovodili čočeke iz Skoplja, metere, zurlaše iz Masurice, i Ciganke i to ne prave, ove iz varoši, iz ciganske male, nego tako zvane Đorgovke, naseljenje po okolnim velikim selima i hanovima na drumu, a čuvene sa

Jednako su se upinjali da sa tom svojom kućom, imanjima i čivlucima budu od cele varoši što izdvo jeniji i udaljeniji. I baš u tom upinjanju da se od svih izdvoje, izgleda da su nalazili svu draž svoga života.

Već za prambabu joj, za čuvenu Conu, ne samo po varoši, nego i po okolnim varošima znalo se i pričalo. Čuvena je bila sa svoje raskoši i „saltanatluka“.

Čuvena je bila sa svoje raskoši i „saltanatluka“. Pošto je ostala udovica, nikako se nije udavala. Pola varoši neženjeno ostalo, nadajući se da će se preudati ma za koga od njih, kad već ostari i malo popusti lepotom.

I ona opet bila neka Grkinja, iz grčke familije, koja je bila u samoj varoši, odmah ispod crkve. Ona toj familiji nije bila ni kćer, ni sestra, već neka dalja rođaka.

I posle, da se sve to sakrije, udali je za jednog njihovog slugu, kome gore, gotovo nakraj varoši, kupili kućicu i dali mu nekoliko njiva i vinograda, da bi mogli živeti.

I zaista, kada se Sofkin otac vratio, bio je prvi „efendi“, gospodin. Lepšega u varoši nije bilo. Lepše turski, grčki i arapski govorio nego svoj maternji jezik.

Docnije, kada je trebalo da se ženi, pošto | već nije bilo u varoši, kao pre, onako bogatih devojaka iz prvih kuća, nego je ostajalo: ili da sa velikim mirazom uzme kakvu seljanku, jer

Živeli su od kirije od nekoliko oronulih dućančića pri kraju varoši. Sofkine matere otac, večito bolešljiv, gotovo slep, jednako je sedeo kod kuće sa navučenom modrom hartijom nad oči,

| Sofka tada uvek u novim haljinama, svilenim, od najnovije i najskuplje basme koja bi se u varoši počela da nosi. Celog dana, vesele i srećne, dočekuju goste. Čak i svirači dođu i odsviraju.

Sve, sve to: i ti snovi, i ova bašta, cveće, drveće, i više nje ovo nebo, a ispod njega, oko varoši, oni vrhovi od planina, i sama ona, Sofka, u isto ovako odelo obučena, isto ovako sedeći, pred istim ovim cvećem, pa

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Kao siromah u bogatoj varoši. — Odgovori se na pitanje: kako si? ili kako živiš? Kod kasalove kuće. — Kad ko za što pita, pa onaj koji se pita neće

se kao đedova baba, pa noseći na ramenu sedam štapova (sedam nedelja posta) i za sobom vukući komostre (verige), ide po varoši i skače ispred kuća i viče: „Bu! Bu! Bu!“ — i ovo se zove baba-korizma, kojom žene plaše djecu da ne ištu mrsna jela...

Oni idu po varoši čitav onaj dan skačući, grleći babu i ljubeći nju i dijete, i tako zbijajući smijeh; za njima pristane sila djece, koja

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Velik strah ih popadne da u onoj pustinji od gladi ne poskapaju, pa se stanu Bogu moliti da bi se pusta sela, varoši oli ma koga viđeti moglo, jer već treći dan vrljaše po istoj pustinji i nigdje kraja ni konca viđeti ne mogoše.

12. KREPAO KOTAO. Izmisli jedan prosti seljanin, kako bi prevario nekog kamatnika trgovca u varoši, koji mu je dosta krivice uradio, i pođe jedan dan u trgovca moleći ga: „Gospodaru, molim te, uzajmi mi kotao

pred krsno ime da donese dva mijeha vina, te kupujući onako željan kao i ostali seljanin napije se po zakonu, i načne po varoši kao kod kuće pjevati, pa i kad vino natovari, jednako počne kroz varoš onako pjan pjevati i svijem putem doma idući.

Stanković, Borisav - JOVČA

sam im mio i drag; nego, kad se napiju, razvesele, a muževi, gazde, još pijaniji, ili zaspe ili odlutaju da tamo, po varoši, po mehanama, i sa Cigankama... a one, već opijene, već raspaljene, već u postelji, pa onako, u noći, u mraku...

Široko koliko zid ovaj drži čak tamo; a duboko tamo kroz voće, tamo do na kraj varoši i dalje, dalje, u polje, u goru... GLASOVI PRIJATELjA Au, prijatelju!

ARSA A gde ćemo ih posle? TOMA Gore, u onu kućicu, na kraju varoši. Eto im tu, kuća, bašta, njivče, pa kako im Bog da!

JOVČA (trese se u silom zagušivanom plaču): Drvce moje... sve moje... ne davam... V Kraj varoši. Na kraju Vaskina kućica: prosta, sniska, ograđena kamenom i, kao sve zabačene kuće na kraju varoši, pokrivena kamenim

V Kraj varoši. Na kraju Vaskina kućica: prosta, sniska, ograđena kamenom i, kao sve zabačene kuće na kraju varoši, pokrivena kamenim pločama i crepovima. Sva razgrađena i sa zidovima od naslaganog kamenja.

Sva razgrađena i sa zidovima od naslaganog kamenja. Na niže, u dnu, pruža se ulica koja vodi varoši, sa poređanim kućama, tornjevima od crkve. — Iz varoši čuje se larma, žagor. Veče počinje da pada.

Na niže, u dnu, pruža se ulica koja vodi varoši, sa poređanim kućama, tornjevima od crkve. — Iz varoši čuje se larma, žagor. Veče počinje da pada.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Po mojej tadašnjej pameti, Banat bi mnogo srećniji bio da je pun pustinjika nego sela, varoši i gradova. Moj blagodetelj počeo je doznavati moja čudnovita želanija i namerenija; radio bi svakojako od toga

[H]oće li pravoslavije propasti ako se mrtvi ne budu oko crkve, no izvan gradova, varoši i sela zakopavati? [H]oće li pravoslavije posrnuti ako narod ne bude drugi[h] praznika krome nedelja, Hristovi[h] i

i sveštenika koji uzdišu i žale se na zloupotrebljenija koja bivaju, a najpače zli i opaki običaji da kaluđeri nose po varoši, po seli, po kuća i po pazari pune sandučiće kostiju ručni[h], nožni[h], leđni[h] i svega tela, a najpače množestvo

Mi imamo baš ukraj varoši jedan manastirić Svetoga Nikole; deset kaluđera mo|gli bi u njemu lepo živiti, a nejmamo nego ciglo jednoga, jer mi

Nađemo prekrasnu veliku varoš od sedam stotina domova, sve kamena zdanija kako kasteli. Samo u varoši ima oko 50 izvora, koji nakraj varoši sastavljaju malenu reku; ova baš kod manastira spušta se u preužasno duboku

Samo u varoši ima oko 50 izvora, koji nakraj varoši sastavljaju malenu reku; ova baš kod manastira spušta se u preužasno duboku strminu s takovim hukom da sam mislio, tu

Stojeći u Plavnu, u sva tri dalmacije manastira i u druga različna sela i varoši na cerkovne praznike pozivali su me propovedi govoriti.

Za drugoga, s druge strane, čiču Lazu - i on također. Decu u neko vreme i moje vrsnike poiznalazim, prve u varoši, jedne s[a] sinovi na ženidbu, a druge s kćer ˊma na udaju.

Nađem pri njemu jednog sveštenika iz varoši, u jelinskom vesma iskusna; s ovim pođem u sad, gdi hodajući i razgovarajući se, pokaže mi se človek ljubezan i

Ovde po običaju pođemo se prikazati upravitelju varoši, jednom mladom gospodinu od prvi[h] familija bojarski[h] u Moldaviji, zovomom Balsa.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

koji je uzeo devetnaestu godinu, koji je sedam godina đak, koji je preživio prvu ljubav, koji je rođen na dva koraka od varoši, koga je varoš napolak othranila kupujući očina drva, pa nije nikada bio u varoši!

koji je rođen na dva koraka od varoši, koga je varoš napolak othranila kupujući očina drva, pa nije nikada bio u varoši! A bio je Čmanjak prve godine poslije njegova odlaska, bio je Butre, bila i Jelka, a ko nije bio!

Jutros je ostavljen bez ručka kao kakvo đače, a večeras je dočekan kao kakav velmoža! Prije zore Bakonja odjaha put varoši. Poslije dobra časa prijeđe s putanje na široku, ubijenu cestu. Kako bješe pazarni dan, prolazilo je mnogo naroda.

Bilo je već deset časova. Bakonja zamoli Bonu da mu da jednoga đaka koji bi ga proveo po varoši. Bone odredi najmlađega i oni pođoše. Bješe, valjda, dvije-tri godine mlađi od Bakonje, sitan, oštroumna lika.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Najpre bi Vukašin njemu do sitnica polagao račun o svom životu u varoši i o školi, a zatim bi on njega obaveštavao o događajima i promenama u domaćinstvu i selu.

— Moja kuća nije drumska mehana. Skini taj kaput. Sigurno ti ga je tast kupio. — O kakvom se to ubistvu govori po varoši? — Čakaranac je mrtav. — I to će ići na dušu moga oca — snuždi se Vukašin. — On je štampao plakat o tvojoj ženidbi.

Kad su se varoši od Turaka otimale, Kata je s kolesarom išla za vojskom i odmah za njom upadala u turske kuće i pljačkala. To je krila.

to je ruka što će nož, kantar, plug da drži, ženskim nedrima da luga, žeravicu da sipa, to su noge kojima su sve varoši blizu i sve zverke spore, To je glava što će umeti da skraja laži i prevare ljudske.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

kada je Miloš Obrenović, knez Srbije (istina vazalne), postavio njega, Jevrema Obrenovića, generalmajora, za komandanta varoši Veograda sa ovlašćenjima koja su izgledala neograničena. Bilo je to u februaru 1837. godine.

održavanja poretka i mira šalje po jednog svog činovnika i po dva pandura na sve skupove, na balove i zabave, koji se u varoši održavaju“.1 Bio je to potez koji je podsećao na čikanje nezadovoljstva u narodu, opasan.

Vlast i Miloš su uvek išli zajedno, ali ograničena vlast i Miloš nisu. Uoči donošenja tog Ustava komandant varoši Beograda, Jevrem Obrenović, u opoziciji, priredio je u čast kneza Miloša Obrenovića, na vlasti, veliki bal.

On se prvi popeo na pa lisad blizu Sava-kapije, a onda pomogao i ostalima. Tako su se našli u varoši, iza zidina, neopaženi.

Ide u Upraviteljstvo varoši Beograda, tamo, u dnu Velike pijace. (I posle jednog veka, 1943, u toj će zgradi biti stara Uprava grada Beograda,

se o živopisu kojim je valjalo da se ukrasi unutrašnjost ondašnje male Saborne crkve, tamo na savskoj padini, jedine u varoši, a započeo je i svoja nastojanja oko osnivanja Bogoslovije.

dućana, preko Stambolkapijske ulice, kako se onda zvala UzunMirkova, do velike Kumanudijeve kuće, na samom grebenu varoši.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Neki se posakrivaše po podrumima, neki po skloništima, a ostali se razbegoše iz varoši. Posle nedelju dana neprijateljska vojska uđe u Beograd, vazdušni napadi prestadoše, a izbeglice se počeše vraćati.

i cele Antike, a ekspertiza Hipokratova svrši se time što saopšti adberićanima da je Demokritos jedini žitelj njihove varoši koji je duševno potpuno čitav.

Na tom plaštu blistale su se, kao uvezena biserna zrnca, varoši Posidonija, Elea, Kroton, Sibaris, Tarent, Sirakuza, Akragas, Selinunt. Sve sama zvučna imena!

ličnim primerom moralne čistote i telesne umerenosti, stvorio u njoj drugi poredak no onaj što je ovladao u susednoj varoši razvrata. U Krotonu vlada mrtva tišina. Tek po koji petao kukurekne, ali se na to ni psi ne osvrću.

Brda, ali još osvetljava svojom svetlošću jednu vrckastu stazicu koja, optočena mirišljavim mastikinim džbunjem, vodi iz varoši na uzvišicu zapadno od nje. Na toj uzvišici zauzeo sam svoje mesto i odatle gledam dole prema varoši.

Na toj uzvišici zauzeo sam svoje mesto i odatle gledam dole prema varoši. Duž jednog dela one staze nazirem, među tamnim džbunjem, beličastu neku pantljiku, dugu oko sto koraka, kako se svetluca

Tu videh unezverenim očima veliki hram boga Ptaha, a pored same varoši sagledah, ne verujući skoro svojim očima, večne piramide i sfingu.

„Poplava Nila pretvori celu zemlju koja leži između libijske pustinje i arapskih planina u jedno ogromno jezero. Varoši, sela, naselja i gajevi palma pretvore se u ostrvca tog jezera, isprevlačenog pravolinijskom mrežom nasipa i visokih

I okolina varoši sa njenim zelenim livadama i gajevima palmi kupala se u suncu, a Nil se blistao kao da je zlatom posut.

„Gledao sam uzbuđeno oko sebe i prostro svoj pogled preko cele varoši. Nisam težio da upoznam njene bogove, hramove i verske obrede, već me srce vuklo da prisvojim ono naučno blago koje je

Toga dana održao je Veliki Senat varoši-republike sednicu na kojoj je odlučeno da pozvani, prisutni i nesumnjivo najveći lekar onog doba, Hipokrates, pomno

republike, lično, a u pratnji dvaju senatora, odvede slavnoga stručnjaka do Demokritovog doma koji je ležao van varoši i da ga onde uvede u rad.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I ne samo rukopis nego sam pogađao unapred i samu sadržinu pisma. U Vujanovcu, jednoj maloj okružnoj varoši negde dole, imam najboljeg druga iz detinjstva, mladosti i ratova koji me, ne znam već po koji put, poziva da mu odem u

Ti si ga vrlo malo poznavao. Toga majskoga jutra, pošto se pozdravio s majkom i kad ga povedoše na vešala van varoši, zastao je na pijaci i rekao starešini stražara: ,,Ovde sam došao kao seljače u svojoj šestoj godini.

„Nije daleko, tu na kraju varoši, znate. A vreme je i vredi otići, nema govora, jer je moderno uređena stvar i nema bojazni, što se tiče... onoga.

Sve do jednoga jutra kad osvanu sneg na zauzetoj nekoj turskoj varoši i kad pukovski dežurni, sav uzrujan, dozva bataljonske i saopšti: da će komandant tačno u podne održati raport kod

ova za njega značila oslobođenje od batina i odsad neograničenu, najpuniju slobodu vrljanja po svima privlačnim mestima varoši, on je ipak mnogo plakao za sandukom očevim toga nezaboravljenog dana, kad je najstariji trubač, stara garda, sahranjen

Moraš, nije vajde, na zanat. I već sutradan Sekula je bio u varoši, i tamo našao zanat za ceo život, koji se nekako morao otaljati.

A čim bataljon izađe iz varoši i pređe u marševi bojni poredak, on je s glavnom trupom prethodnice, koju prati dok se zadatak rešava, pa posle čeka u

Samo ako nema vežbanja, ili ako su teorni časovi te vojnici manje žedne, on je u varoši. Obično po ručku, o najvećoj vrućini, kad sunce prži da proključa mozak, dok zuje muve zunzare u prozorima, a vruć

On polako otvara oči, gleda oko sebe, trepće i izgovara jednu jedinu reč, gadnu i nepoznatu van ove varoši, a na koju se ne ljuti niko, jer se svaki njome služi da drugom zatvori usta. — Porav... — Cide. — Ciminajca.

strogu opštinsku naredbu o čišćenju, pred kućama, travuljine i korova „koji postoji na sramotu i štetu ugleda lepe nam varoši“ ili kakvu sličnu.

i od nekoliko godina pa dosad, sve što je video za njega beše novo, različno od njegovog, nepoznato: i priroda i klima, varoši i sela, i hrana i običaji i nošnja, sve novi oblici i boje stvari.

Tapkao sam štapom i koračao po šiljastoj turskoj kaldrmi uskom ulicom koja vodi kroz sred varoši i šljapkao po barama i spoticao se o noge vojnika koji su ležali pod ćepencima, cvokotali i ječali.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Na varoškom trgu nađe Simu kovača, svoga glavnog agenta iz varoši, progovori sa njim dve reči, pa ode u pivnicu kod »Evrope«. — A, evo nam trećega!

Drugi je takođe doseljenik, zvao se Novica, a tvrdio je da je Crnogorac. On je živeo ponajviše u varoši, gde je senzalio kod žitarskih i šljivarskih trgovaca.

U veče Radovan stiže prvi na noćište. Vujo se tek beše vratio iz varoši, pa seo u sobi te se odmara i očekuje goste na večeru. — Jedva ga ukebah!

Što god naplatimo u jednoj varoši, to odmah šaljemo poštom u Beograd, a mi ti posle putujemo kao ptica kroz goru. Đurica mu oduzede časovnik i duvanski

— Kako ? Koga to ? — zapita Đurica živo. — Sad videh oca Simeona gde se vraća iz varoši. Dok on izređa sve mehane putom, možete ga stići, pa sa njim zajedno u manastir. Ho-ho-ho... — odgovori Vujo.

— povikaše radoznali slušaoci. — Jedna seljanka, koja je nešto ogovarala njegovu Stanku, vraćala se iz varoši. On je uhvati, veže joj ruke, pa zadigne suknju i košulju joj, te veže više glave i pusti je tako u selo.

da živimo zajedno.. — Odistine, zar bi ti živela sa mnom? — Što da ne bih, samo neću u selo, nego u varoši. A imaš li ti novaca da živimo lepo ?... Ja nisam naučila da radim. — Lako je za novac.

A ja bih ti dolazio svaki drugi treći dan. — Zar ne bi i ti mogao živeti u varoši? — Ne mogu. Treba da zarađujem. — Pristala bih, samo ako možeš da me izdržavaš lepo.

Majka ti je poručila da svratiš do nje, čim stigneš ovde... Pa najbolje da odeš, dok se ne vrati Marko iz varoši. — Baš dobro — reče Đurica — i ’nako mi treba da budem danas slobodan.

— Novicu... sad će dete da otrči, samo ako ga nađe. — Zar nije u varoši? — Jeste, nego da nije kud otišao poslom. On ti sad vodi trgovinu na svoju ruku. — Istina ? ...

— Noćas se dižu na tebe tri sreza: da si tica, ne bi pobjegao... Ali ne boj se, neće nikom pasti na um da te traži u varoši. — Šta vele varošani, žale li Vuja? — Ko će žaliti ’naka zlikovca!

pred čestim palanačkim mehanama, koji svetlucahu slabo i sumorno u tamnoj noći, dajući time jedini znak da se život u varoši nije ugasio.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Velik strah ih popadne da u onoj pustinji od gladi ne poskapaju, pa se stanu bogu moliti da bi se pusta sela, varoši oli ma koga viđeti moglo, jer već treći dan vrljaše po istoj pustinji i nigdje kraja ni konca viđeti ne mogoše.

Braća uzeše pare, pa pođoše svaki na svoju stranu u trgovinu. Dva starija nakupuju stvari u varoši, pa pođu da rasprodaju, a najmlađi će reći: — Vala, ja neću ovdje ništa kupovati, nego odoh da po selima štogod

— zapita car. — Dok ne ogrneš ćebe ovako kao i ja, — odgovori mu Mujo. BOŠNjO U STAMBOLU U jednoj bosanskoj varoši bila jedna medresa, u kojoj se učilo trideset-četrdeset softa.

“ KREPAO KOTAO Izmislio jedan prosti seljanin kako bi prevario nekog kamatnika trgovca u varoši, koji mu je dosta krivice uradio, i pođe jedan dan u trgovca moleći ga: — Gospodaru, molim te, uzajmi mi kotao

Petković, Vladislav Dis - PESME

Ja sam bio svedok pri sudaru rasa I video snagu koja rađa dela: Planine i vode, varoši i sela Privuče zagrljaj ogromih talasa, Pronoseći cveće slave i užasa.

I kad gledam vode, varoši i sela, Zemlju što izniče iz krvi sinova, Čini mi se ljudska da to nisu dela, Već spomenik davni minulih džinova.

i večnog morala, Na koje čekahu pet dugih stoleća, Vi ste svoju braću oprostili zala, Probudili zemlje i nova proleća. Varoši i vode, prestonice davne, I znake predaka doneli ste danas, Za nove redove istorije slavne, Za pokrete nove što čekaju

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Kod mlađih devojaka ustaviše se dulje i pretraživahu ih strože, peckajući ih radi njihove mladenačke sramežljivosti. U varoši se odelšpe.

Najposle, kad im dotuži, skupe se u gomilu da se dogovore bi li ostali do sutra, ili bi krenuli put druge obližnje varoši. —Ostanimo! — neki će od muških. —Onda ćemo, brate, izgubiti i sutrašnji dan... —Radi čega?

Samo na istom onom mestu odakle Zagorci put druge varoši krenuše, uz zatvorena vrata neke kuće, prikupilo se jedno uz drugo dvoje čeljadi: muško i žensko.

Čim je zadanilo i sunce se podiglo, bilo je ugodno. Majka i sin čisto su se veselili što su u varoši ostali i srećno se namerili na dobra gospodara. Na stablu i ispod njih momci i devojke pevahu na mahove celi božji dan.

Cveta se začas ogleda po kućici i iziđe da kupi u varoši kukuruznog brašna. Dok se povratila, već je vatra dobro plamsala i rasvetljavala vas prostor, da se dobro videlo i bez

Kako su stupili nogom na zemlju, odahnuše kao da im je kamen s prsiju pao. Cveta se, u poznatoj joj varoši, lakše snašla nego onamo preko mora. Suvim je lako, mada je do njene kuće, preko brda, još čitav dan hoda. .

Nije joj se žurilo, moraše je briga: kako će bez para doći bolesnome čoveku? Odluči da za koji dan potraži rada u varoši. Osetivši glad, s Markom sede na ivicu puta da se za čas založe hlebom.

Žena redom obilazi sve poznate gazde koji trebaju radnika; prošla je mimo crkvu i došla na kraj varoši. Ali nigde je ne zaustaviše, čak se neki na nju okosiše, vele joj: — Što će nam radnici pred Božić!

Gospoda se tuže da im sirotinja dosađuje, — nastavlja ozbiljno policaj. Zatim pokaza Cveti put izvan varoši i kaza oštro: — Odmah da mi se makneš ispred očiju!...Inače ćeš u zatvor!

Inače ćeš u zatvor! Njih dvoje požuriše, i čisto im beše lakše kad su izišli iz varoši. Zimnja ih je noć zatekla u putu; rosa vlažila i sledila obraze, a kad zađoše u brda, zaokupi ih pustoš i tmica.

Iskreno se gledaju i traže riječi da se bolje razumiju. A silan brod sa čeljadi jedne čitave varoši plovi dalje u dubokome moru i svijetlome prostoru, ispunjenu plavetnilom neba i mora.

Kad ćuti, hoće reći da je nešto tvrdo odlučio. Kad se Ilija povratio iz varoši, pričinja se nastajnih dana da ne čuje ni ono što je dosada čuo, i tobože je nevešt, kada ga žena štogod pita, na što

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Iz jedne takve varoši, Vranja, došao nam je Borisav Stanković. Iz druge, Prizrena, po pradedovskom poreklu, braća Nastasijevići.

Znamo da je on u starobalkanskoj varoši bio naglašeno zatvoren. Mnoge su ograde i granice postavljane ljudskome oku, sa gradiranim zabranama u kretanju.

Niti se tela Sremčevih junaka smeštaju i kreću po opažajno aktiviranome prostoru varoši, čaršije, avlije i gornjih (na sprat) i donjih (prizemnih) soba, kao što to opet nalazimo kod Stankovića.

Sve su pripovetke u zborniku Hronika moje varoši tamne. A u jednoj od najtajnijih, koja u početku izgleda sasvim nerazumljiva, najzad primećujemo da joj se u središtu

Kod Stankovića ona izgleda ovako: „I uselivši se tu, ona, tamo, istina nakraj varoši ali u svojoj kući, kao da odahnu.

Ali kod Stankovića tamo ima i dopunsko značenje: označava prostor na ivici varoši, a ona se tog mesta plaši. Na osnovu samo ovog jednog jedinog primera može se zaključiti da je sintaksička

homogen, bez kvaliteta, nego se razlikuje prema stepenu zatvorenosti/otvorenosti i blizine/udaljenosti od središta varoši, odnosno periferije.

na samom se kraju kanda trza iza sna, jer se obreo u savremenom gradu: „Nalazio sam se na skoro pustom trgu velike varoši, u kojoj sam završio posle školovanje.“ I dalje: „Ubrzah korak do prvih trgovina čiji su spoljni zidovi bili u ogledalima.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Pa dabome, kad u ovoj zemlji nema zakona. Bila sam kod upravnika varoši da zabrani list, pa kaže: ne može po zakonu o štampi.

VASA: Ti si bila kod upravnika varoši? ŽIVKA: Sad sam došla otud! VASA: Pa šta ti kaže? ŽIVKA: Ne mogu, veli, po zakonu; to nije, veli, prava uvreda, to

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

književnosti Nečistu krv opisuju kao realistički roman, usredsređen na društveno preraslojavanje u jednoj balkanskoj varoši posle oslobođenja od Turaka.

sudbine, pa i Sofkina sudbina, mogu se kako valja razumeti tek kad ih posmatramo u njihovome uslovnom svetu, oličenom u varoši koja se samo u nekim pripovetkama imenuje, u Nečistoj krvi nijedanput, ali za koju znamo da je Vranje.

Njen je sklop temporalno zasnovan: napred se daje sumorna slika savremene varoši, uboge i bezdušne, da bi se nabrzo jednim oštrim rezom („Ali dosta! Našto ovo? Sve je ovo tako sirovo, masno! Neću to .

Jer otac je posle oslobođenja varoši (istorijski je to 1878. godina) zajedno s Turcima odbegao kao osiroteli kolenović.

Pri tome je priča o gazda-Markovoj pčinjskoj kući, kao i o novoj, nadno varoši sagrađenoj, uklopljena u paralelni sižejni tok.

koji će se autor delimično oslanjati sve dok u središte ne dođe sama junakinja: to su porodične predaje i kućne priče u varoši (isticanje da se u rodbini i po varoši „znalo i pričalo”).

dok u središte ne dođe sama junakinja: to su porodične predaje i kućne priče u varoši (isticanje da se u rodbini i po varoši „znalo i pričalo”). U prvim glavama to „znalo se i pričalo” pojavljuje se više puta uz variranja.

je izdvojena u samostalan pasus i metnuta na početak nove glave: „Kako Sofka, tako u rodbini i po komšiluku i u celoj varoši više se znalo i pamtilo o njihovim čukundedama, pramdedama nego o njima koji su sada bili živi, o njenom ocu, o

prekršaj u vidu oštre silepse: nešto se može više znati i pamtiti „u rodbini”, može „po komšiluku”, može i „u celoj varoši”, ali se ne može reći: „Kako Sofka [. . . ] više se znalo i pamtilo [. . . ]“.

Ulazi unutra, ide u sobu [...]” 86 Najdalje dokle je došao, to je tekija nakraj varoši. A nijednom ga ne zatičemo izvan varoši, u polju ili vinogradu, kako obilazi letinu ili nadgleda argate, ali ga zato

]” 86 Najdalje dokle je došao, to je tekija nakraj varoši. A nijednom ga ne zatičemo izvan varoši, u polju ili vinogradu, kako obilazi letinu ili nadgleda argate, ali ga zato vidimo u porodici kako ritualno seda da

Zato je posle dugog stajanja pošao i uputio se, pored česme, naniže, gde su bile bašte i njive. Ode u onaj deo varoši koji je bio kao još nov, tek doseljen, još ne kao varoški, više seljački, pun samih doseljenika, ili seljaka iz okolnih

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

SARA: Luster; šarmant, šarmant! FEMA: Šta vi mislite, nije to šala. Ja sam gospoja vilozovica. Koja jošt u varoši ima takvu titulu? Svaka mi mora triput načiniti vizitu, dok ja njojzi jedanput.

Krakov, Stanislav - KRILA

Napolju se palili motori. Sve novi dimovi se preturali po zategnutom nebu nad varoši. Tuđi avioni kružili su namračeni i bliski.

Nebo je bilo zapaljeno, a prodavci novina su pevali nešto o novoj vladi. Najmili su tursku kuću u staroj varoši. Imali su u njoj nargile, staru bezubu služavku i puno šarenih mačaka koje su sve sladostrasno maukale.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Do Dakara je još uvek daleko. Čekamo da se najpre pojave „dojke“ Dakara, što su dva pupčasta brega iznad same varoši. Obale Senegala naglo se približiše; puste teške obale sa baobabima pogdegde, Baobab, drvo kratko, debelo, čvornovato,

Sve ovo daje ovako u noći apsolutno utisak pola naših makedonskih varoši na jezerima, a pola kineskih varoši na filmovima.

Sve ovo daje ovako u noći apsolutno utisak pola naših makedonskih varoši na jezerima, a pola kineskih varoši na filmovima.

Varoš je jedna od najstarijih afrikansko–evropskih varoši; neke su kuće još iz XVIII veka. Prostrane, na više spratova, patinirane kao holandske slike, one se penju zelenim

ovako skrivena po padinama, obojena zemljom iz koje je izašla, i vremenom, ovo bi bila jedna od najlepših primorskih varoši.

Mislila je da je prašuma odmah iza varoši, dok je ona bila daleko železnicom. Ovde prašuma počinje već od obale. Mestimično je kraj drumova raskrčena za plantaže

noći kristalne i staklene, na terasi, sa snom koji prekida dernjava hijena, što se spuštaju do same one rečice usred varoši.

Obojica će se isto veče vratiti u planinu ne iskusivši veliku radost varoši o kojoj su toliko sanjali. Koliko sam često i sâm u životu odricao se odjednom svih stvari za kojima sam, bez razlike i

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

“ Pa kud ću ja?... (Glasno.) De, što da činim? U varoši se skela opravlja, Jedan je čamac sasvim potopljen, Eno, Radače, sam se uveri: Iz vode kljun mu jedva nazireš; A

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

obala reke Timoka otvori puščana vatra, a pod zaklonom njenim Turci počnu sve bliže i bliže primicati svoje baterije varoši.

Neprijatelj već kuca na kapije Aleksinca. U ovom neprijateljskom približivanju varoši ima neke divlje poezije, nečega što je uzvišeno svojim užasom, što je svečano svojom sumornošću i težinom.

Svaki predmet u predelu, preko koga se neprijatelj primiče varoši, dobija neki život, neki žubor, neko kretanje, ono strahovito kretanje, što se opaža na cveću kad se kroz njega prikrada

Turski topovi s buimirskoga visa bili su već Aleksinac, a naročito aleksinačke šančeve. Kad sam ce iz varoši peo na vis šančevima, videh gde iz tako zvanoga »karantina« izvlače stvari; tu je bilo neko stovarište vojenih oprema.

u Knjaževcu ostali još samo bašibozuci Čerkezi i Cigani, pipajući što se moglo još opljačkati iz porušene i razgrabljene varoši.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

ra-zuzdanom mladošću, oslobođeni ratnih opasnosti, potporučnici su larmali, pevali, kartali se i dolazili pijani iz varoši. U paviljonu je gamizalo kao u mravinjaku, a brujalo kao na nekom bučnom zboru.

Ponavljam i ja ono što je rekao gospodin upravnik: u varoši možete ostati do sedam časova, večera je u osam, spavanje u devet i po. Čuli ste, i kvit!

Onda je ugovoreno da trče putem što vodi za Ostrovo. Start će biti na šest stotina metara od varoši, pa da se trči do prvih varoških kuća. Krenuli smo na drum.

Razrogačenim očima posmatrali smo vihor, koji je leteo u pravcu varoši... Kad se malo razredi, svi smo pogledali na nešto crno što se migoljilo u onoj prašini. Zagledasmo se bolje...

kretanja. — Zna z-nanje... kad treba da padne — dobacuje Milan „Kica“. — Gde su? — viknu neko. Okretosmo se u pravcu varoši... Vidimo samo kako između kuća prvih ulica varoških vitlaju gusti mlazevi prašine. Jahači su sa starta poleteli.

Zar si ti dobrovoljno pristao da ti razbiju oko, i razlupaju uvo?... Neprijatelj je upao u zemlju ognjem i mačem, palio varoši i sela, ubijao sve odreda. I, razume se, ti si onda „dobrovoljno“ napustio svoju porodicu i kuću, i pošao u Albaniju.

Pomisao na rastanak lebdela je u mojoj duši kao neka ukleta kob. Jer to nije odlazak iz jedne varoši u drugu, da se posle mesec dana opet nađemo.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

To mi dopustite za izvinenije što ih šiljem. Već ne znam što je dosta! Ljudi trebaju u velikoj varoši prenumerante i novaca, a ja im šiljem pjesne!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

VIĆA: A kako bi bilo, gospodine kapetane, da još sad odmah pošaljemo poverenika Aleksu da malo procunja po varoši? JEROTIJE: Ne verujem da je to lice u varoši; ono se krije negde u srezu. Ali opet, neka vidi.

JEROTIJE: Ne verujem da je to lice u varoši; ono se krije negde u srezu. Ali opet, neka vidi. Kaži mu neka zaviri gde god se može zaviriti. Po svima kafanicama.

samo... JEROTIJE: Samo bi zaspao u prvoj opštini i onda ko zna kad bi se probudio. Ovako, kad spavaš ovde u varoši, možemo te i probuditi ako zatrebaš.

Pođem ja po naredbi gospodin-Vićinoj prvo da obićem sve gostionice... VIĆA: Pa svega je jedna u celoj varoši. JEROTIJE: Ama, ne prekidaj ga!

JEROTIJE: Ama, ne prekidaj ga! ALEKSA: Jest, kako je svega jedna gostionica u varoši, to prvo odem u nju, odnosno u Evropu.

Treba mi, znaš, ovde jedan građanin koji nije osuđivan, a kako je u ovoj varoši teško naći građanina koji nije osuđivan, to još ako i tebe osudim...

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

svojom krivinom, krovovima čas niskih čas visokih kuća i dimnjaka, širila i gubila u njivama, nego čak se gledalo izvan varoši. Celo polje, breg sa »baždarnicom« od koje se videlo kako širok, beo drum silazi, uvodi u varoš.

Turski deo, zbijen, kao u rupi, pun krovova, čardaka, krivih tesnih ulica; sa sahat-kulom, amamom. Gore, u čelu varoši, belela se gola, raštrkana »ciganska maala« iza koje se tamnela zelena Ćoška, a opet iza nje visoko do neba dizala se

otuda iz dna čaršije, iz donjeg Vranja, i sa vinograda oko Asanbaira, čisto prodirući kroz redove topola što su ispred varoši, da dolazi i briše čaršijom svež, hladan vetar.

Izgledalo je da je ceo taj kraj varoši gde je bila njihna ulica, odakle se čula svirka, pesma, zajedno i on sa njima se veselio i terao svadbu i da će ovamo,

I, kad uveče, u subotu, uoči svadbe, pošto dočeka sve pozvane, prve domaćine iz maale, varoši, pošto ih, izljubivši se s njima, uvede, posadi za bogatu sofru, naredi dvojim sviračima, aščikama, slugama da ništa ne

kako se Turci, spremajući se da beže, dogovorili da prvo ispošlju žene, decu, i onda da se vrate i sve Srbe poseku po varoši. — Hajde, gazdo!... Turci ispraćaju bule, domazluk, pa će posle da se vrate i sve nas iseku. Jer Srbi već sve uzeli.

Sluša grmljavinu topova oko Dva Brata. Tri noći bila gužva i vreva po varoši. On na život i smrt nagađa da li su Srbi ili Turci...

Posle bi odlazio. I, kad posle podne ne bi imao kakva posla, pred veče, uvek bi izlazio izvan varoši, u Tekiju, da tamo ispod redova gustih i visokih topola sedi, puši, pušta brojanice, da sluša kako više glave mu

tovarima se na grob mu iznosilo, a kod kuće četrdeset dana su se, dok god mu duša iz kuće nije izišla, prosjaci cele varoši hranili i pojili.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

juna 1932). Po selima, i pravoslavnim i muslimanskim između Nove Varoši i Priboja, ima očuvanih starih borova (a takođe i drugih drveta) koji su svetinja i ne smeju se seći.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Baš da se svom duhovniku ne zamjeri, Ilija bijaše, odmah pošto je Božica u kuću došla, u varoši napravio molbu, vjenčanicu, i potrošio za nju preko sedam talijera, pa zar je on kriv što molbu nisu uvažili?

Eto, blagajna nabavila sijeno, otkle ga nabaviše i gazde iz varoši, pa ga svojima u dug daje po pet novčića kilogram, a gazde hoće osam i deset, a na dug bog zna pošto, jer svaki od

—Imaš u nečemu razlog, — uzvrati Ilija, ali, brate, zagrdiše trgovci u varoši. Drže kamatu po starinsku: pletu na talijer, i više, a blagajna daje, vele, svojima dvanaest novčića na talijer.

Sjutra Ilija i Vojkan gone svaki svoga pauša pred sobom put varoši. Nisu uzjahali, jer je studeno, saganak bure na mahove brije sa snijegom ojajenih planina, i smrzavica je.

Plativši porez i gdješto još u varoši, ne da mu se poći kući, već najposlije svrne u gospodarevu krčmu. Ponajviše u njoj pije i naročito u nju svrće, da se

Neko vrijeme leži u njoj, da najposlije, grdeći jednako, s nategom izvuče se i, teturajući, uputi se iz varoši. Gledajući za njim, crkoše od smijeha krčmar i varoški klapci, a redari stoje na oprezu, da ga zatvore ako bude trebalo

Izašavši iz varoši, prestade da grdi i, mjesto, toga, poče sam sa sobom da govori. Zastajkujući, osluškuje zvukove telegrafskih žica, i

na to, sinovca je u posljednje vrijeme gledao dobrim okom i govorio da ne luči njega od svojih sinova i, pogdjekad, iz varoši nosio mu sklenicu vina da se u bolesti okrijepi.

—'Ajdemo! Idite sa mnom! Pođoše za njim. Preko varoši Petar ih drži na oku, i jednako riječima ih obasiplje. Uljegavši u bilježničku pisarnicu, Petar kaže pisaru rašta su

Radivoj kaza jednom Cvijeti da će je curske nedjelje u varoši iz kola sa sobom povesti. Već vrijeme je, jer, otkada mu je majka umrla, u kući žive kao živine: nema ko da ih drži u

Ali, ko bi znao? Ipak, kažu da se jedne noći vratio iz varoši pijan kao sjekira, i, ne našavši u kući Radivoja, kradimice prilegao uz Cvijetu...

— Ali kako rekoh, vele da nije on kriv. Jedne noći ona ga namamila, kad Vojkan ostade pijan u varoši. Bilo te noći vrijeme, grmljavina, kiša, a đavo žena veli Radivoju: „Lezi uza me, strah me od vremena”. —Ih!

Ilić, Vojislav J. - PESME

Pod aragonskim mačem jeknuše dubrave rodne, I požar obuze sela, varoši i zemlje plodne, Brišući spomene drevne. No tužne pesmice ove Nađoše u jednom dvoru, Alhazra koji se zove, Za vlade

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

širokim leđima, gledam kako prolaze pored mene podunavski predeli: ravnice i brežuljci, stare ruševine i moderne varoši; ne hitno i drhtavo, kao što to izgleda sa brzoga voza, nego lagano i dostojanstveno.

Stigli smo u trgovački deo varoši, u glavnu čaršiju. Nemamo, na žalost, vremena da se ovde zadržimo, robu razgledamo i pazarimo, ali ćemo to učiniti pri

Na levoj obali reke, opet visok zid sa širokom kapijom kroz koju ulazimo u svešteni deo varoši. Prava, široka i lepo kaldrmisana, ulica vodi kroz zelenilo tog gaja bogova.

nebo se zarumenilo, laki večernji povetarac poljuljkuje vite palme između kojih koračamo i dolazimo do glavnog hrama varoši, Esagile, „palate neba i zemlje“. Ona se uzdiže na visokom, masivnom podnožju.

približiti tek kada nam izdišući plamen na njegovom žrtveniku dadne znak da su svi svetovnjaci ostavili ovaj sveti deo varoši. Očekujući taj čas, među džbunjem smokava, Vi se divite mojem poznavanju ovoga ogromnoga grada.

Na jedan kilometar od nas, gore uz obalu reke, ponosno se uzdiže, nad zamagljenom varoši, carska palata sa svojim visećim baštama, osvetljenim bezbrojem buktinja.

Ostali deo varoši, nejasna gomila kuća, odaje se samo žmirkavim svetiljkama, svojim brujanjem i lavežom pasa. Na nebu trepere zvezde;

To ne beše san već java: video sam u daljini siluetu Akropole. Na stanici srdačan doček, u varoši gostoprimstvo kod Grka i u našem poslanstvu. Sa Grcima razgovaram francuski ili nemački, sa našima Srpski.

Oni posumnjaše da sam načinio kakvo lepo poznanstvo; što, u ostalom, u ovoj varoši lepotica ne bi bilo nikakvo čudo. Počeše da me zadirkuju, a kad ja, sa lukavo izračunatom namerom, stadoh zamuckivati,

Ovde, gore na Akropoli, je sve izumrlo, no dole bruji bujni život moderne varoši. Ali ću joj odmah zavrnuti njeno električno osvetljenje.

Iako je pala noć, ima ovde još dosta pobožnog sveta. Dole, u varoši je mnogo življe; ona nema doduše nikakvog umetnog osvetljenja, ali mesečina obasjava ulice i trgove.

Pre no što siđemo dole, valja da odavde, sagledam i zadržim u pameti glavne ulice, arterije varoši, da bih pošao pravo onim putem koji vodi Aristotelu. Aha!

Stanković, Borisav - TAŠANA

od straha slobodno da dišeš, a kamo li da zaspiš i odmoriš se — a ono još moraš da paziš, i da tamo, po čaršiji, po varoši, po kućama, što ko ne kaže o tebi, ne pomisli, ne čuje što.

I to kako, dedo? Ni živa ni mrtva! Umro on, odavno pokojnik, a svuda je on. Tamo, kod vas, po varoši, po čaršiji, od njega nema ništa, odavno se na njega zaboravilo, kao da ga nikad nije ni bilo; dok ovamo, u kući, on je

Mislim na one slepce, kljaste, bogalje, sulude, što ih toliko po varoši ima... kad bi se mogla kakva kuća za njih pri groblju da podigne, da se ne bi na zimi mrzli, skapavali po ulicama i

(Pije): I sutra, peške, gologlav, na carski drum i iz hana u han, iz varoši u varoš, dok negde ne lipšem, skapam, na nekom hanskom đubretu ili štali. (Najednom skoči): Idem, idem. Ne mogu sâm.

Znaš, mi ovde, u varoši, pomešali se sa neverijom, pa toliko strogo ne vodimo računa o veri i običajima; ali ovi moji, tamo u brdu, bolje vode

Čuste li vi za vašu Tašanu i našega Saroša?«... A kako je gore »u medžlis« — usred varoši? — Ne smemo ni da privirimo tamo. MLADEN (seda na minderluk i tare znojavo čelo): Osvetiću ja sve to krvlju.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

” Na povratku u varoš gospa Nola nikoga nije mogla primati u kola. Kola su tada prepuna. Dva dućana se snabdevaju u varoši i jedna kasapnica.

Boško, još više nego pre, ili po trgovačkom poslu na putu, ili po ličnim stvarima u varoši. Stanojla sve oprašta i zaboravlja, kao i njena mati.

Toša, naprotiv. Ne kao bekrija, nego kao član društva, i kao društven čovek. Ali nikad nije noćivao u varoši. Oko ponoći, pa i posle ponoći, čuje se znak piskavog zvižduka stražaru, eto gos-Toše na salaš, svojim kolima, na

Gospa Nola sa sestrom preselila se u kuću njihovu u varoši. To je bila prostrana starinska kuća na jedan nizak sprat. U prizemlju, dva ulaza, kolska kapija i gostinski ulaz, i

Po godinama, na nju je bio red. Ljuba i Paula molili su da pređu u mlin, a po potrebi će raditi na salašu i u varoši u kući.

Srba je nadugačko i sporo sazrevao. Gimnaziju je učio u tri varoši i s jednom izgubljenom godinom. Bio je već dobro ogaravio nad usnicom kad ga je gospa Nola poslala u Beč da uči

„Daj Bože, da i ova Julica ne poludi kraj njega”, govorili su ljudi. „Već je i celoj varoši dodijao!” Svršilo se najzad prosto, i kao neočekivano, sa opštim iznurenjem.

A župnik tvoj, ako ćeš da znaš, Luka, zadovoljan i srećan: trubi po varoši tvoju slavu kao da te je i on stvorio... Vala, u ovom svetu se krsno ime ne zna... Julica i Srba se venčali.

Drugovi žure ka varoši. Između dve granate vrbe, ciganska busača. Ciganin nakupio okoraka, naložio vatru, spremio žar.

O toj vrsti pomaganja gospodin Tome, frau Roza nije ništa napomenula ni Pavlu svom, a kamoli nekome u varoši. A Jovi je bilo zabranjeno da o tome i u snu sniva, inače je kraj kartama i u kući i van kuće.

Zadovoljan sam da živim i umirem s mojom istorijom. — Znate li da vaši đaci prepričavaju vaše časove po celoj varoši. — Kao ja nekada vaše. — I pretstavljaju vas kako oduševljeno govorite. Odlično vas pretstavljaju, zlatni su...

Leksu su posle navršene četrnaeste godine silom, vezanu u kolima, vraćali iz varoši, iz zavoda. Htela je pošto-poto da uči školu kao Josif. Vriskala je histerično: — Nemojte me ubijati!

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Ništa manje tako je sila na celomudrije držala da se ogledalom dobrodetelji pravedno u celoj varoši nazivala. Pored ostali svojstva ona osobito na miloserdije gledaše, tako da nije u svoj okolini ni jednog — momka bilo

ga dugo u nedoumjeniju, ovako, iskašljavši se najpre, započne perorirati: »Neznani junače, tvoja je sudbina već celoj varoši poznata. OD 20.

ne boji, sednu na konje (ona je onako jašila kao naše dame u sadašnje vreme) i upute se šumom, koja je dva sata oda od varoši stajala.

nađe se u novootkopanoj varoši Pompeji mloštvo stakleni okna i drugog posuđa.« (Magarac Valamov: »Ha, ha, ha!« Više magaraca: »Iha! ha!

Tu se po celoj varoši karuce traže; tu su satovi, prstenje i lanac. Da ponesemo više dukata za dar, da se misli iz bogate smo kuće.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Tako isto, ako se u varoši vrši regrutacija, mi ćemo igrati regrutaciju; ako se u planini pojave hajduci, mi ćemo igrati hajduke.

U našoj dečjoj mašti su sad već sve gospođe u varoši ličile na nule, a sve cifre kraj njih na njihove muževe. Čak su nam pojedini ljudi izgledali slični dotičnim ciframa.

zadatak na primer: „Kad je šofer gospodina ministra socijalne politike star 40 godina, Z meseca i 12 dana a most je u varoši Kvibeku, u državi Kanadi, dug 577 metara, onda koliko žumanceta treba razmutiti u supu od rezanaca spravljenu za četiri

prođe za izvesno vreme sa što manje umora“, ili je možda to usluga koju vojska čini opštini i državi, nabijajući u varoši kaldrmu, a van ove — drumove.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

A jesenja kiša lije. Putevi iskvareni, mostovi razvaljeni. Vojnici bez obuće, a odelo pocepano. Iz usputnih varoši beže građani i lakši ranjenici. Na svima stranama plač dece i jauk ranjenika. Most na Moravi bačen je u vazduh.

Njima je najteže. Kuća im je propala, dalje nemaju kud, a ovde nikoga ne poznaju. Na izlazu iz varoši zaustaviše nas da prođe jedan pešački puk, koji zamače na suprotnu stranu.

Ona jedna ulica zakrčena od kola i naroda. Iz mnogih kola vire glave žena i dece. Ili su se izbeglice razmilele po varoši i kupe ostatke hrane. A magacini otvoreni. Vojnici, zajedno sa zarobljenicima, razvlače džakove sa hranom na sve strane.

ne žalim, pa šta onda? Da pričamo priču. Je li... Oko tvoje kuće u selu rastu šume i zabrani, a šta će moji da rade u varoši?... Ipak ne slinim kao ti: ko će da mi ogreje nanu, ko babu... sivonju...

— Zar nema u varoši neka druga zgrada? — Ovo je za armiju — govorio je konjički ka petan sa visine. Jer on govori u ime armije, dok je

Crnogorska vojska i žandarmi odlaze i umiruju Arnaute. A mraz sve jače steže. Neka magla spustila se iznad varoši. Vojnici tumaraju po logorima i dogovaraju se. Neki se opraštaju javno i odlaze.

Pucnji topova se sve jasnije čuju. Zaštitnice odstupaju korak po korak. U varoši se zapaža živost i neko iščekivanje. Govore da zasedava ratni savet komandanata i očekuje se poslednja odluka:

Pođite mi zdravo, đeco! — Ovaj bi mogao da zadiči i samo Cetinje — reče Dragiša kada smo izišli. Odmah iza varoši nastaje krš, obrastao divljim narovima i ostalim sitnim šibljem. U početku smo jahali uskom putanjicom između blokova.

Grrr-u... Grrr-u! Prosipa nemilosrdno bombe... Zar ovolike muke preživeli!... Gospode! Grr-u! Odlete ka varoši... Valjda neće više. Vraća se. Ode malo desno... Izgubi se u magli. Svima laknu. Raspitujemo se gde pade.

Bombe iz aeroplana počeše da prašte po varoši. Crnogorci pucaju iz topova razornim granatama te ne znamo od čega pre da se čuvamo. Gladni vojnici lutaju ulicama.

Dragiša se zaplaka. Nije mogao više da posmatra samrtne muke svoga vernog druga, i ode da luta besciljno, po varoši i logorima. Doneli su najzad odnekud i hleb. Ali na svakoga vojnika po osmina samo.

Naiđosmo na jedno malo mesto. Fijeri se zvalo. Zatekosmo veliku množinu italijanske vojske. Ispred varoši kopali su rovove za odbranu. — Jadna vam majka, bolje da kopate saobraćajnice do mora! — dobacuju vojnici.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Iza njih nazire se bašta, ulični zid sa velikom dvokrilnom na svod kapijom i ceo kraj varoši sa razasutim krovovima kuća, prorešetani vrhovima i granama drveća iz bašta.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

I tako Momčilo nemajući kud, uredi vojsku za boj, s namerom da posedne opkop ispred varoši, nadajući se da će se moći održati ako uspe da ga zauzme, što bi, uistinu, ne malo i pomoglo.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

nešto u registar AKO JE TAKO — SKIDAM KAPU JESI TVRDOGLAV AL SI BISTAR ODAKLE SU DELIJE Odakle su delije Iz varoši Velije Gde se jede jelije Gde se želi želije Gde se sedi selije Gde se voli vrelije Gde se misli čelije Gde se

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

sudu da tuži za „tešku tjelesnu povredu“, a kako joj se, prilikom pada, valjda bio pokvario aparat za ćutanje, ona se po varoši tako rastorokala da je svak živ čuo za Paprikin neprilični doživljaj. Nije bilo druge, valjalo ga je povući iz sela.

Ustaše su obično nailazile glavnim drumom od varoši, pa bi kasnije, kod raskršća, okrenule jednim od sporednih puteva, koji su vodili u pojedine zaseoke raštrkanog Lipova.

Prvi je zadatak, dakle, bio opaziti ih kad se pojave od varoši i odmah obavijestiti čitavo selo. Bježaće onda i sklanjati se svak, jer se ne zna na koji će kraj od raskršća okrenuti.

— Najvažniju osmatračnicu valja postaviti na brijegu Lisini — predlagao je Jovanče. — Odatle se dobro vidi drum od varoši, koji savija oko brijega i penje se iz nizine prema našem selu.

Letjeli su nekud u pravcu male industrijske varoši Drvara, sakrivene u brdima i divljini. — Kud li to tandrču ove krntije?

Poljar Lijan, zajedno s Jovančetovom družinom, sjedi navrh Golog brda i osluškuje odjek borbe u varoši. Tamo se bori partizanski odred njihova kraja. — Du-du-du-du!

Borba se, kanda, sve više zaoštrava. Neprijatelj od varoši uporno nastoji da se probije do sela Lipova. Misle da je to središte ustanka u čitavom tome kraju i da se negdje u

Nije se imalo kad čekati da radionice budu gotove. Jedan stari mehaničar iz varoši, poznat majstor, već prvih dana zapazio je Lazara Mačka.

— Vas dvoje mogli biste kontrolisati čitav onaj kraj sela prema varoši: paziti ko dolazi, ko prolazi, šta se čuje i vidi. — Vrlo dobro! — pristade poljar.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

kojeno nikad ne prehodi, krome od velikoga talasa, iz svoga predela, te i ono u to dobi razli se u polje, te tolike varoši i sela potopi rad velikoga ljudskoga bezakonja.

Otkuda je, ko je taj, čegović li je, je li koji gospodičić, il' mu ko bio? Gde sedi, iz koga je grada, varoši li, hoću ja n tamo k njemu otiti da se bar napsujem š njime i izružim ga kano ništo čoveka.

svako imanje od čoveka do čoveka prehodi, jednim nestaje, drugi ga dostaju, gradovi i veliki domovi se sobaraju, sela, varoši se haraju, vatra ih žeže, gospoda i spahije svoju iraju muče svakim poslom i velikim dankom ih more, i broja tomu

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

No taj glas nije mogao dugo da kruži po varoši i da opstane, jer oko jedanaest časova došao je, na veliko čudo i zaprepašćenje sviju, sam glavom Manča s Potom šegrtom

Tu je opisano kako je tetka Taska donela u 3amfirovu kuću prvi glas i opširan izveštaj skoro o svemu onome što se u varoši govorilo, i kako je ta vest kao grom porazila domaćicu Tašanu. Stari Zamfir nije tih dana bio doma.

Već je pao mrak kad je stigao i prolazio kraj poslednjih vinograda što su najbliži varoši. Iz misli ga trže ženski glas. „Bata-Mane, ti li si?