Obradović, Dositej - BASNE
Varvari varvare i neučeni neučene nikad nisu u dobar poredak doveli i postavili. Hoće se prosvešten vladjetelj i silni zakoni.
Ovo ništa ne valja, ovo je stari običaj kojega treba među varvare, prostake, neverne i zle u zatočenije otpraviti. A mi, koji smo po mislosti božjej svetom evangelskim prosvešteni i
Ko ne žali one bedne zaslepljene varvare, kakovih jošt i danas ima na svetu, koji su u takove bogove verovali i njima služili, kojima su sinove i kćeri svoje na
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Ali je ovde mrak; hoću li dignuti firange? Neće li i ovde biti kao i kod frajle Varvare? — Ovde je sasvim drugo, vidićeš; al’ firange ne diraj, jer će kazati da nisi vaspitan. Tu uđe gospođa Gledićka.
Nije mi žao — bar je ona ostala u platki! „Put kod gospođe Makre — osam forinti. „Put kod čika—Gavrine Varvare četiri forinta. „Put u Š. kad sam ženu isprosio — šest forinti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Žena Đurđeva, Ana Bogdanovič, bila je sušta protivnost svojoj jetrvi, i po stasu, i po licu. Bila je manja od Varvare, a punija, savitljiva, kao tigrica.
Ali se sećao, kako je vide, kad su se prvi put videli. Ona je bila u zasenku, kraj svoje rođake, Varvare, bogate lepotice, ali su oficiri i nju, lepuškastu, bili primetili.
– Kupio mi Đura!“ Međutim, ta devojka – kad je bila sama, bez Varvare – pojavila bi se, vrlo primamljivog stasa, lepih pokreta, a naročito lepih, tamnih, očiju, na kojima je tama imala boju
njegov brak, njegova kuća, sve je to prošlo, tako reći skriveno, u senci Petrovog venčanja, Petrovog braka, i kuće Varvare Stritceski. U senatorsku kuću njegova žena je zvata, kad bi, iz Vijene, Varvara dobila šešire.
U Ane, sestrinska naklonost, prema tom nesrećnom čoveku, bila je vidna, mirna, jasna. U naklonosti Varvare, međutim, bilo je nečega plahovitog, strasnog, ludog. Činilo se da ni sam Pavle to ne primećuje i ne razume.
Zlo je. Samoća nije dobra, Pavle! Ženi se! Ne bi ti nas ostavio da nisi bez žene!“ Valjda zaneta primerom Varvare, i Ana poče da Pavla teši, pa su i njoj reči slatke padale sa usana, kao pilule iz apoteke. „Ana će da ti kaže, serdce!
Ti si, Pavle, utanjio, al’ ako te nemaština vuče u Rosiju, mahni se toga! Sve što je u mene, i moje Varvare, kao da ti je ostalo od oca! Pusti ti da ti sude u Oseku i sačekaj riječ sudnika.
Neki čudan osmeh, koji nije bio onako vedar, kao u Varvare, nije joj silazio, onda, sa lica. Nad svojim duguljastim lepim licem, Božička je imala gustu, crnu, kosu, koja je, na
Balkon, nasred traktira, zaklanjao ga je od bratenaca, i Varvare, sve dok nije stigao pred sam ulaz. Varvara ga tada spazi.
Nikad, ni za trenutak, Pavle nije bio udvarač Varvare Stritceski, u Novom Sadu, nego je od prvog dana dolaska u sirmijske husare mislio da uzme njenu siromašnu, ali lepu, i
Ona je svoje haljine udešavala, da budu kao u Ane i Varvare. Ali je bila ostala to veče u papučama. Kad je sela pritezala je svoje, svilene, štrimfle.
Ana nije skidala oka sa Varvare. Već ko zna koji put, tog jutra, ona je ponavljala, poluglasno, kao neku opomenu, svojoj jetrvi: „Ostaješ sama, serdce!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
nigde ogrlice ni hrizopraza, niti je uživao u lepoj reči, ni u hrani, samo se često prao na vojnim pohodima, zimi, varvare je u dušu pozno i vešto ih klao.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
još nije izašao u novinama, govorio je o teskobi i neudesnosti učionice i nosio je užasan naslov, glasio je: Prosvetne Varvare Ubrik. Kad je sve ovo nakitio, stane razmišljavati kakav potpis da metne.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
u turskoj carevini“ varićak — „drveni sud za žito; žitna mera“ varica — „žito što se vari na Varindan, dan sv. Varvare“; gomila ljudi vezir — visoki državni činovnik u turskoj carevini verak — narav, raspoloženje vildžan (fildžan) —