Kostić, Laza - PESME
Ona me glednu. U dušu svesnu nikad još takav ne sinu gled; tim bi, što iz tog pogleda kresnu, svih vasiona stopila led, sve mi to nudi za čim god čeznu', jade pa slade, čemer pa med, svu svoju dušu, sve svoje žude, — svu
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
KARADžIĆ“: DVA RONDA ZA BUKET LEPIH BIBLIOTEKARKI 178 S KRSTOM SVOJIM PO KRSTU VIDIKA 180 ŠLjIVA SRPSKA 186 IMA NEKA VASIONA 189 SONETNI KVINTET ŽUTIH DUNjA 190 І 191 II 192 III 193 IV 194 V 195 *** 196 GROM O SVETOM SAVI 197 *** 200 MALA
- Neka se strada: meni, po glavi, krši se, prska, s krunom o nebu, šljiva - a srpska. IMA NEKA VASIONA Jer, ipak, „ima neka vasiona“. što kaza seljak, osušen i spečen.
IMA NEKA VASIONA Jer, ipak, „ima neka vasiona“. što kaza seljak, osušen i spečen. U ritmu bića okreće se ona, po kršu vrlja; tek u čas će rečen, kad tela zađu,
Jer, ipak, „ima neka vasiona“. što kaza onaj jaganjce što pase. Razdvoji sklop joj, Milosti i Spase, da mahne, širom, vratima četvorma.
Ovako šta će jadnik siromašak: da sluša oblak kako komi grašak? a ipak „ima neka vasiona“. SONETNI KVINTET ŽUTIH DUNjA І Hej, sever rudi!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna!
Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva. ANĐEO MIRA Noć duboka vlada i sve živo spava, Na starome tornju ponoć otkucava — I u tome času, sa grančicom
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Da je sunce sa kamilama u rodu, o tome Svedoče stare arapske knjige, četvorotome: Vasiona je, u početku, bila usijana gomila Koja se na milion delova razlomila — Kamila gazi po pesku, a sunce naporedo sa
Milion zvezda! Sto miliona! Ko šipak koštica, puna je vasiona... — Bratoko moj, ko sum i gde sum? — Pita Staroplaninac, zagledan u Universum.
Rakić, Milan - PESME
s ovog našeg tužnog sveta, Za koja smo se kleli da su ona Života našeg smisao i meta I da je bez njih prazna vasiona...
Pandurović, Sima - PESME
sne bez noći i noći bez snova, Za sne u kojim sijala je ona, Večernja zvezda nesrećnih duhova; I nije znala mirna vasiona Za sne bez noći i noći bez snova.
Meni se čini da je večna ona, K’o ljubav njena, božja vasiona, K’o zvezde mirne na svodu širokom. Ali odjednom, kraj napukla leda, Mirno, k’o zvezda sa nebeska svoda, Ona se
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Našim ušima nečujna muzika sfera upotpunjava tu harmoniju. Zato vasiona oličava savršen jedan poredak, lepo izražen rečju Kosmos“. On ustade i raširi svoje ruke.
najveličanstveniji što ga je ikad smrtni čovek mogao da dokuči, pokazao kao opšti zakon prirode kojem se pokorava cela vasiona.
“ „Svojim samopouzdanjem Laplas je nadmašio i svog velikog vladara“. „Laplasovo carstvo bila je vasiona, i zato veće od Napoleonove monarhije“. „A Napoleonovo carstvo bilo je kratkog veka“. „Nažalost!
„Ali velikim umovima uspeo je katkada takav let. Njutn je takvim letom dopro do granica vasiona“. „Ne upoređujte me, molim vas, sa tim nedostižnim genijem, ja to nisam. Nisam, pre svega, matematičar“. „Kako to?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali od čestitanja nije ništa moglo biti, jer kad sam lupio čelom o astal učinilo mi se kao da cela vasiona potonu. I nisam ga mogao podići pored najvećeg naprezanja.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Od iskoni, od vekova se postoji. Vasiona, večna sila, večnost prati: Čoban mrtav, nebo gleda, svud dan stoji, Nebo gleda, al' pomoći ne zna dati.
Kada se probudih, udarahu zvona, Uz očajni ropac umirahu gresi, Kupljeni životom: to mre vasiona, Zemlja, njeno vreme. Umirahu boje, S njima duše ljudi i grobovi njini: Sazrevahu zvezde, al' da ih opoje Ne ostade niko,
sarani maja bila je i ona; Saranila dane cveća i mladosti I sa njima vence, i svoje radosti, I sve što je bila njena vasiona.
Miljković, Branko - PESME
Pomeraju se mora užasi se premeštaju sa jednog mesta na drugo mesto zlo. O strašni preobražaj moj u srcu sna gde vasiona počinje mi pticama, s dva oka varnica da l će da zna da put mi nađe letom ili klicama.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
se prostori beskrajni Rastvore se vremena talasi, Tad zadršću vasione širom Tihih zvona nadzemaljski glasi. Vasiona hramom se sazdava, — Hristos siđe s ikone prestolne, Iz putira, gde su opšti boli, Pričešćuje pojedince bolne.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— To ne znam... Ali znam jedno. Oko planeta obleću rojevi sićušnih svetova, koji se sudaraju i gase. Ali Vasiona ostaje. Isto se tako i jedinke na zemlji uništavaju, ali je život večan...
Ilić, Vojislav J. - PESME
1880. LjUBIM TE, DUŠO! Sumračak pada; tišina se svija, U milu tone vasiona sva; Večernja zvezda treperi i sija: Veselo sve je - samo nisam ja!
1881. ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna!
Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva. 1881. ZVONITE, ZVUCI... Zvonite, zvuci...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
bila samo maleni deo današnjih trebalo je bogodanim veštacima Humboltu i Aragou po četiri debele sveske za takav posao. Vasiona je suviše ogromna, a da bi se mogla strpati u jednu knjigu, u kojoj bismo opisali kakvom nam se ona ukazuje i kakva je
Toliko je ogromna vasiona! U toj vasioni je naš Sunčani sistem, čijoj smo se veličini maločas divili, jedna mala zbijena gomilica sićušnih
“ „Ničija ruka ne može taj sat zaustaviti niti njegov hod poremetiti, pa ni ruka sajdžije.“ „Taj sat zove se vasiona. U njenom bezgraničnom mehanizmu naša Zemlja je jedan malen točkić, pa ni toliko nego jedno zrnašce; čovek je samo jedno
piše: „Sa svog obitavališta, zavitlanog vekovnim vihorom, otkrio je čovek, taj sićušni stvor, zakone koje sluša cela vasiona, upoznao je kretanje zvezda i njihovu sudbinu.
Zato znamo da je vasiona prepuna mrtvih sunaca i tamnih pratilaca ovih živih. Ti tamni pratioci živih sunaca obavili su se čvrstim korama i
Jer glavni predmet mojih misli, kada sam ta pisma pisao, bili ste Vi, a ne vasiona. To Vi znate vrlo dobro, ali ipak mislite da će naša prepiska „okrnjena kao kakva grčka statua“ biti tim interesantnija.
Petrović, Rastko - PESME
robinja taru velikoga boga uljima, Na dlanu mu engleska flotila njiše se: Admiral, veći od palca, harangira Napoleona, Vasiona rasteže se. Ako te ljubim pod vrat, šapnuću Klevetu: ko ti reče mor-dolamu!