Stanković, Borisav - JOVČA
(Zatvori vrata od sobe gde su gosti i svirka): Ovamo! (Istrgne joj sveću, otvori Vaskina vrata, osvetli sobu. Kad vidi da je prazna, izbezumljeno, drugim glasom): Šta je? MARIJA (pribrala se već.
JOVČA (trese se u silom zagušivanom plaču): Drvce moje... sve moje... ne davam... V Kraj varoši. Na kraju Vaskina kućica: prosta, sniska, ograđena kamenom i, kao sve zabačene kuće na kraju varoši, pokrivena kamenim pločama i