Stanković, Borisav - JOVČA
žene ARSA, sin mu od druge žene DEDA-VLADIKA MITA, Jovčin brat od strica MLADEN, sluga, odrastao u kući Jovčinoj uz Vasku JOVAN, sluga SLUGA (konjušar) STOJMEN, čivčija PRIJATELjI iz Prizrena, prvi, drugi, treći ANĐA, Jovčina sestra od
VLADIKA Bilo to, bilo, sad neće više. JOVČA I ovu bih, i ovu, ali Vasku mi rodi. Neku sreću imala što mi nju rodi, a inače...
Što kažu da tobož s njom živi, nije, nije istina. Ja sam tu i cele ih noći dvorim. Samo, ona ne liči na Vasku ali, da ima njene oči — ima! I tako, zabradi je i samo te oči da joj se vide, tako cele noći sedi sproću njega.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
• U maloj ediciji „Poetike srpske književnosti“ objavljeni su zbornici o Momčilu Nastasijeviću, Branku Miljkoviću i Vasku Popi.
Stanković, Borisav - TAŠANA
REŠID BEG To, to, tvoju Stojnu... (Duboko uzdiše): Eh, i ja sam imao u moj čivluk ne Stojnu, nego Vasku. Ubavo, milo, krasno dete. Zajedno, kao deca, igrasmo se, kupasmo se u reci, pravismo kuće u pesku.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ali ipak zamoli izmećarku Vasku da ne kaže ništa kod kuće. Vaska se obeća da će pre pristati da je ubiju nego da kaže to, a zaklela se i u oči
I naslutila je. Tetka Doka polete odmah pravo u Zamfirov kraj. Na ulici srete baš kao poručenu Vasku izmećarku, zaustavi je n stade raspitivati o ovome i onome.
Zato nije imao mira, nego je odmah sutradan potražio i našao izmećarku Vasku i raspitao se i saznao sve šta je i kako je posle odlaska Dokina bilo.
— osmehnu se Zona. — Ta kako đe sag bidne toj!... Vaska ni se udava... Bija gu veće i „golem nišan“... — Za Vasku neje reč... Ima jošte za udavanje iz tuj kuću... Zone, more, — reče dršćućim glasom i isprekidano Mane.
— smejaše se jednako Vaska i smeh taj pređe i na Zonu. — Ihaha! — zasmeja se Zona i zovnu Vasku izmećarku, pa odoše obe smejući se, a ostaviše Mana, koji, sav obliven po čelu graškama znoja, jednako gledaše za njom.