Radičević, Branko - PESME
“ Pa nazad turi svoju kabanicu, A onaj sav se promeni u licu. „Ne boj se, Vaso“, Stojan mu veljaše, Jer on to glavom na putu čekaše, — „Ne boj se, Vaso, ja dug uvek vraćam, Ma kada vraćam, ja
„Ne boj se, Vaso“, Stojan mu veljaše, Jer on to glavom na putu čekaše, — „Ne boj se, Vaso, ja dug uvek vraćam, Ma kada vraćam, ja pošteno plaćam.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
travu, valja sijeno, valja repino lišće, a i napoja će se naći, dao bog nek ona samo izvoljeva ko kakva popadija, a ti, Vaso, tebi je dobar i nevaren kukuruz, ti si pošao da preokreneš svijet, pa da svaka šuša zalegne za prepune jasle.
Kao da mu čita misli, umusana starina se diže, uzima štap i kreće vratima. — Kuda, đede Vaso? — Na Vrbas, Dule, za unukom! — odjeca stari. — O, moj Vaso, moj Vaso, gdje je Vrbas, gdje li Prva krajiška!
— Kuda, đede Vaso? — Na Vrbas, Dule, za unukom! — odjeca stari. — O, moj Vaso, moj Vaso, gdje je Vrbas, gdje li Prva krajiška! Nije to za tvoje godine. — Ostavi, sinko, idem ...
— Kuda, đede Vaso? — Na Vrbas, Dule, za unukom! — odjeca stari. — O, moj Vaso, moj Vaso, gdje je Vrbas, gdje li Prva krajiška! Nije to za tvoje godine. — Ostavi, sinko, idem ...
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
) H ŽIVKA, VASA ŽIVKA (zadovoljno seda u fotelju). UJKA VASA (dolazi spolja): Dobar dan, Živka. ŽIVKA: O, to si ti, Vaso, otkud ti? VASA: Kako otkud ja? Pa ko će da ti dođe ako neću ja?
Baš sad uz put sretnem gospa-Vidu, prija-Draginu svekrvu, pa mi veli: „A što ste se vi tako poneli, gospodine Vaso, zato valjda što ste ministarska familija!” ŽIVKA: A šta imaš ti da se poneseš? VASA: E, pa kako šta imam!
” A oni oko stola svi skidaju kapu: „Zbogom gospodin-Vaso!” – „Hoćemo li se videti sutra, gospodin-Vaso?” A meni, pravo da ti kažem, milo i onako prijatno mi kao da me neko
” A oni oko stola svi skidaju kapu: „Zbogom gospodin-Vaso!” – „Hoćemo li se videti sutra, gospodin-Vaso?” A meni, pravo da ti kažem, milo i onako prijatno mi kao da me neko golica po trbuhu.
Evo, ja sam napravio i spisak, pa nema nas više od devetnaest. ŽIVKA: Kakvih devetnaest, pobogu, Vaso, pa to čitava vojska! Koga si, boga ti, sve upisao? VASA (čita): Tetka Savka.
Pravo da ti kažem, nikad nisam čula da nam je neki Pera Kalenić rod. VASA: Ni ja, Živka, ali on veli: „Ujka-Vaso, mi smo rod”. ŽIVKA: Ama, je l' to rod otkako sam ministarka, ili je i ranije bio?
VASA: Nikad ga ranije nisam ni čuo ni video. ŽIVKA: Pa dobro, ujka-Vaso, šta ti hoćeš sad sa tim spiskom? VASA: Pa da ih primiš, Živka. ŽIVKA: Koga? VASA: Pa familiju.
E baš ti hvala, Živka. Ne mogu na miru da prođem od njih. Znaš, ja sam ti kao najbliži, pa oni sve mene: Šta je, ujka-Vaso, zar se Živki ne može ni prići? Okupili me kao da sam ja ministarka.
ČEDA: Sasvim, sasvim, nije mi potrebna. VASA: Dabome da nije. ČEDA: Pravo kažete. Jedino, pitam ja vas, ujka-Vaso, da vi meni objasnite: šta će Nikaragui žena? VASA: Kakvom Nikaragui? ČEDA: Pa onome što treba da uzme moju ženu.
Jer, kad zrelo razmisliš: žena – to je teorija, a klasa – to je, brate, praksa. Je li tako? ČEDA: Slušajte, ujka-Vaso, ja sam vas slušao od početka do kraja i čuo sam sve što ste imali da mi kažete...
Zatim uzima sa stola cigaretu, stavlja je u muštiklu i pripaljuje). ŽIVKA (na vratima): Vaso! VASA: 'Odi, 'odi ovamo! ŽIVKA: Ode li? VASA: Ode! ŽIVKA (izlazi): Šta kaže, boga ti? VASA: Šta kaže? Ništa!
ŽIVKA (Vasi): Eto, kažem ja tebi! VASA: Pa jes'! Ovamo okupili me: „Ajde, ujka-Vaso, vodi nas kod Živke!” A zašto? Zato da obrukate i mene i sebe.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
DJEJSTVO II POZORIJE 1. EVICA i VASILIJE EVICA: Ah, slatki Vaso, kako mi je žao kad pomislim šta se s tobom zbilo!
VASILIJE: Ništa je to, Evice, samo kad ti mene miluješ, doći će vreme te ćemo biti zajedno. EVICA: Ah, moj Vaso! Ti me nećeš moći uzeti. VASILIJE: Zašto, gdi me je tvoja mati oterala?
S otim se okreneš meni i rekneš: upamti, Vaso, dobro ove poljupce, biće ti nekada slatki, i odeš. Ja se na to probudim i taki se setim sna, jer tko bi na tvoje
VASILIJE: Ali ti moraš. EVICA: Ja neću. VASILIJE: Kad nećeš, ja ti neću nijednu aljinu kupiti, znaš. EVICA: Vaso, srdiš se? VASILIJE (zagrli je): He, ti si moja. EVICA: Ti si moj Vasa. (Poljubi ga.) POZORIJE 2.
Ja sam tvoj. EVICA: Šta je tebi, Vaso, ti kanda nisi pri sebi? VASILIJE: I nisam, vere mi; ja sam na nebu, u raju, s tobom, mojom milom, bademskom,
VASILIJE (legne na zemlju): Oh, sad sam nesrećan! Sa svake, kukavac, strane stradati moram. EVICA: Čekaj malo, Vaso. VASILIJE: Idi, ti si otrov, ti si zmija pred mojim očima. EVICA: Ta čekaj, kad ti kažem.
Čekaj, sad ću ti doneti. (Otide.) VASILIJE (đipi): Šta, kod tebe je, i ja sam te tako osramotio! Ah, Vaso, šta učini! Kako ćeš joj u oči pogledati? No, ja ću nju moliti, ona je dobra, ona će mi oprostiti. POZORIJE 6.
A moja nesreća mati dala filozofu. VASILIJE: Šta, filozofu? Kod filozofa moja reškonta? Čekaj malo! (Pođe.) EVICA: Vaso! VASILIJE: Neće se pedalj od mene maknuti dok mi reškontu ne da. Nije on snio numere nego ja.
VASILIJE: Neće se pedalj od mene maknuti dok mi reškontu ne da. Nije on snio numere nego ja. EVICA: Stani malo, Vaso, meni nešto na pamet pade. On je mene i tako prosio, da se učinim u njega zaljubljena, valjda ću mu lakše moći izvarati.
EVICA: Ujo slatki, nemojte ga puštati, nije mala suma. Naterajte ga da nam vrati, daćemo i njemu štogod, je l’ Vaso? VASILIJE: Sto forinti. Samo da nam da. EVICA: Vidite kako moj Vasa dobro misli. MITAR: Dakle, napolje s reškontom.
Ti si moj zet. VASILIJE: Zacelo? FEMA: Nobles lukte nit! MITAR: No, sad vidim da si pametan, Vaso, s ćurkama i ne možeš drugojače nego magareći.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Možete! — klimne glavom Vaso, gledajući jednako svojim sitnim, tamnim očima nekamo ustranu. Gazda, sračunavši, dohvati sa stola štampanu
Sa troškovima došlo ti je na tristo kruna i osamdeset para, a interes ti je na novac, po običaju, pletu na talijer. Vaso krenu glavom na dva varošana, što se nađoše u dućanu, da potpišu „zadužnicu”.
Pa okrenuvši se k Radi, potapšavši ga po ramenu, nasmija se: — Idi, bolan, u konobu, popij čašu vina ... Vaso odvedi ga! — Čekajte, gospodaru!
— Takav čovjek, pa .... — Što je? — upade u riječ gospodar dosjetivši se o čemu se radi. —Ništa! — veli Vaso. — Biće čovjek zaboravan, i, prišavši k njemu, izvadi mu iza pripašaja topljeni bakalar.
— Ne valja dobre mušterije odbacivati. Platiće on, zabilježi mu dvojstruko na račun, pa mirno. Vaso provede Radu kroz podrum i, nuzgredno, pokazuje mu velike pune bačve, nad kojim o gredama vise sila isušenih pršuta.
Ali da ti pravo kažem, ne bije me briga za nju! U dućan kad stigoše, nađoše silu ljudi. Nadstojnik Vaso određuje kome se ima dati sijeno, a dućanski momak bilježi u trgovačku knjigu. Gazda Jovo pije kafu u pisarnici.
Pošto je i Vojkan svoje dobio, svrne sa nadstojnikom u krčmu, časti ga da reče gospodaru za nj dobru riječ. A kad Vaso bijaše sit i vinom i mrsom, povratiše se ka gospodaru.
Vojkan, nakresan, premišljajući, pred dućanom oklijeva neko vrijeme: neka Vaso progovori gospodaru — i najposlije uđe.
— Tada uzmi, brate, trideset kvarata kukuruza od mene, — veli mu, pa će ti taman onako po prilici zaleći. — Vaso, — javi se gazda nadstojniku koji se bijaše povratio u dućan, — daćeš iz magaze, kad ushtjedne, Vojkanu trideset
a žao mi te! 'Ajde—de, uzeću ga ja, kad si baš najašio. —Dobar je, bolan, gospodar, — opazi Vaso. —Kao duša, — progunđa Vojkan. —Ostavimo razgovora, — veli gazda, već da ti platim!
— Što je to!? — čudio bi se seljak. — Pomozi, Vaso, ako boga znaš! — Uložiću za te utok i ne plaćaj mi ni pare dok ne vidimo šta će starija vlast .....
Ima, bolan, i težih od naših! — rekao bi Vaso; osvrćući se da ga ko ne čuje. Redovito, nakon nekoliko vremena, Vaso saopćuje čovjeku da je starija vlast uvažila
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
On sam mi je pričao da su njegova oca zvali Vaso Šuša, i da je za njim dugo vremena išao nadimak Jovo Šuša. Eto tako sam ti ja od očeve strane Pavle Šuša.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Onda kale konja odsjednuo, la privati za deliju Marka, al' se Marko davno prestavio. Proli suze proiguman Vaso, jer je njemu vrlo žao Marka; otpasa mu tri ćemera blaga, otpasuje, sebe pripasuje.
Misli misli proiguman Vaso đe bi mrtva saranio Marka; misli misli, sve na jedno smisli: mrtva Marka na svog konja vrže, pa ga snese moru na