Jakšić, Đura - PROZA
Moj muž, a vaš prijatelj i sustradalnik, umro je!... I sad je slobodan, naveki slobodan! Ne stiže mu hladno gvožđe ni noge ni ruke; ne
Da, da, vaš glas nema više zvuka, nema jasnoće, baš kao što vam i život beše nejasan; život vaš beše zagonetka našega stoleća,
Da, da, vaš glas nema više zvuka, nema jasnoće, baš kao što vam i život beše nejasan; život vaš beše zagonetka našega stoleća, sluga mračnjacima, a gospodar slobodnjacima...
Obradović, Dositej - BASNE
— „Međer se ljudi nimalo u pojanju ne razumevaju”, — reče vran — „koji su toliko u vaš glas zaljubljeni i pado vas slušaju. A je li ikada moguće da vi lepše pojete od nas, koji po sto godina živimo?
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Kuvaj to ruvo, peglaj, pali, iskuvavaj ga u čemu znaš: gradske bedeme ruše maršali, ali gradove osvaja vaš! Svi su vašljivi, prale, regruti, vrve vaši po živom lešu, iznad crvene lipe što žuti anđeli se bištu i češu!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Promisao nije mogao lepšu zabavu i zanimanje za moju starost dati, nego da budem vaš učitelj. Od 1793. godine pa do danas svakojake promene bile su u Srbiji; nijedan taj događaj nije učinjen a da ja
rekne Jakovu: „Čuješ, Jakone, tvoj me brat Aleksa u Beogradu iz crkve predavao, a ti sad ovde, odsad gde čujem da ima vaš soj, neću na tu kavgu ići”.) Ja sam svuda po gradu išao s buljubašama moga oca; išao sam s ocem i veziru.
Čitav dan molim za policu, a oni ne dadu se umoliti. Najposle zapitam ja nji̓: „Je li Jakov vaš ortak?” Kažu da jeste. „Dobro”, odgovorim ja, „ja sam jakov!
Skoči Katić aki bi ne znao. Rekao bi se zgranu, i reče: „Nuto, gospodine, vi nas na carski i vaš obraz prevedoste preko Save, a dahije pale kuće i robe sirotinju kao vuci bez pastira!
— „Horošo, horošo, nam uže izvesno čto Serbi vostali protiv Turok. A kak teper vaš vožd Georgi Černi i proči vojvodi, zdravi li?
Izvesno je da Srbi mnogo nepravo trpe, i trpiti moraju do vremena, vas pak uveravam da sam vaš prijatelj bio, i jesam, da sam vas pomagao barutom, olovom, topovima, ̓ranom, sovetima dobrim, slovom i delom, sve sam
no je to sve od onoga prokletoga Sulejman-paše; i ako i bude od sultana, uverite se, da će vam naš car sve kao otac vaš što je god moguće učiniti.
je na nemeckom jeziku sa 6 murova; molili smo za odgovor i služitelji reku: „Kad izađe odgovor, mi ćemo sami doneti u vaš kvartir.” 31. dekembra. Ne čekajući na nji̓ovo obeštanje, odem u kvartir, pitam: ima li kakav odgovor?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Da, da. Po tome videćete da li vas devojka doista vole i da li će poneti vaš poklon... A ja ću joj kazati već od koga je. Ono bi valjalo da joj vi sami to predate.
— reče čiča Mirko. — Pravo veliš, bogami! — prihvati Purko. — Ima u mog kuma Živana. Vaš mogu uzgred sad svratiti da zaištem... Daće mi valjda. Vi idite kući, pa zovnite ljude da se dogovorimo šta ćemo.
Odosmo mi popu, neka ih venča! — Ne vredi to venčanje, more ič! — A što, more, što? Zar naš pop ne valja? — Vaš je pop lud! — More, hej! Ne grdi nam popa! — Lud vam je pop, lud! Ide te kopa vampire! — E, baš da vidimo je li lud!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kaki si ti pop? Pop se ljutnu: — Nemoj ti grditi! — Ne grdim, iako bi trebalo da te grdim. Zar onaj vaš medonja, onaj Kruška, hoće da vas zakrvi, a ti to i ne znaš?... — Kako da nas zakrvi? — Pa, eto!...
Dučić, Jovan - PESME
— Kad nebrojne oči otvorite, kada Pružite spram sunca bezbroj svojih ruka, Sve šume bez konca i mora bez luka Vaš svetli dolazak pozdraviće tada.
I kuda se raspe, Kad se svako od vas zatvori i zaspe, Vaš svet od sveg veći i lakši od sene. I otkud na ove bregove, kud koje Padate, o srca, kao vihor vila, I sunčate
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Trivko izvadio jagnje, pa viče: „Hodi, vruće!”, a pijani Joza igra u jednoj barici. — A što je, more vaš dućan zatvoren? — zapita me Ignjat ćurčija, koji u taj par prođe. — Tako! — kažem ja. — Da nije bolestan Mitar?
” — „Odakle je?” — viknusmo mi svi. On pročita naše selo. — „Bog da mu dušu prosti!” — A... onaj.. vaš učitelj? Čuste li što za njega?
Neću vas ni ja, bogami, odsad slušati. — Vi? Ne, vi ste uvek bili dobro dete. Nećete, valjda, sad da proigrate vaš glas, naročito u mojim očima, molim vas?
Posle kratkog razgovora načini mi ona komplimenat kako dobro govorim nemački. — Oprostite što moram vaš komplimenat da razumem kao ukor, jer malo ima mojih zemljaka koji za pet godina ovako rđavo govore kao ja.
Srbi su Sloveni. — Ah, tako! Molim, oprostite — izvinjavaše se gospođica. — Znam, sad se sećam. Vaš je jezik srodan s mađarskim? Ana mi ne dade odgovoriti, ona se uplete. — Klaro, Klaro — reče ona usiljeno smejući se.
Skočim kao da idem, i očepim dvaput jako nogom Tumanova. Ana me gledaše poplašeno. Tumanov me je razumeo. — Vaš je instrument odneo vaš zemljak danas kad je bio. Ja sam zaboravio da vam kažem. — Šteta!
Ana me gledaše poplašeno. Tumanov me je razumeo. — Vaš je instrument odneo vaš zemljak danas kad je bio. Ja sam zaboravio da vam kažem. — Šteta! — reče gđica Vedel sasvim uspokojena.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— veli pop Spira. — Ajd’mo, diž’te se, da idemo. — Ju, zar već! — zaustavlja ih gospoja Persa. — Pa vi’te da nas vaš sat opominje. Sedamnaest sati; ako to nije dockan, onda nikad neće ni biti. — Ta man’te ga dođavola!
— Klanjam se, gospođice! Petar Petrović, učitelj ovdašnji... to jest skorodošavši, novopostavljeni. Gospodin vaš otac imao je dobrotu da me svrati i dovede amo, i sad je, naravno, njegova, ako smem reći, krivica što sam vas
— Ah, vi, vi! — preti mu prstom Melanija, i gađa ga cvetom koji dotle držaše na grudima. — Znate li vi da nijedan vaš pogled na nju nije izmakao mom oštrom oku! Čuvajte se, gospodin’ Pero!
— ... a za rešeto je avlija a ne sokak, — nastavlja pop Ćira. — A ne izneti ga nasred sokaka, kao da je sokak vaš spahiluk,...da čovek ne može da iziđe pred svoju rođenu kuću od lupe, prašine i pleve...
!... Ju, ja sam se baš zaljubila u taj vaš cic; govorim, a sva mi pamet ostala na njemu! Di ste ga, gnedige, uzeli? Da lepa cica!
— Ta kako da ne osetim! Ta drugo je vaš pavorski, a drugo naš beamterski nos! A zašto nas i plaćadu neg’ da ga svud zabodemo! Aj, je l’ dobro divanim!!
Ono kásti, i niste vi pogađali, nego vaš Arkadija pogađ’o za vaš račun. Nego izvol’te u kola; izvol’te da ne kisnedu za banbadava i konji i amovi.
Ono kásti, i niste vi pogađali, nego vaš Arkadija pogađ’o za vaš račun. Nego izvol’te u kola; izvol’te da ne kisnedu za banbadava i konji i amovi.
— Fala i vama, dražajša domaćice — veli rukujući se s njom pop Spira — vaš gostoprijemni dom ne može čovek nikad zaboraviti. Zbogom!
bi’ joj, al’ odavno se nismo vidili, pa sad čisto i ne znam upravo jeste l’ vi to, počitajema gospoja-Sido, il’ je to vaš gospodin suprug, gospodin Spira, onaj što je nekad, pamtim dobro, imao, onako, baš lepu bradu?
Ta šta se, vragu, smeju, mislim ja, a ekselencija me zapita: »A je l’ ovo baš vaš zub, oče Kirilo?« — »Da, vaše preosveštenstvo, — poklonim se ja i odgovorim mu. — Moj rođeni zub.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Očekujući vaš odgovor, ostajem sluga pokorni. Ljuba Čekmedžijić Prođe dve nedelje, Ljuba ne dobija odgovora. Razljuti se i odvaži da
Ja vaše stanje vrlo dobro poznajem. Ako vi iz vaše velike kuće kirajdžije isterate, i sami se u nju uselite; dalje, ako vaš na kući intabulirati dug isplatite, onda ću vam dati moju Soku.
Ljuba je kod kuće, gleda svoju ekonomiju. Vaš pekmez kuva, a eto Belkića kod njega. — A gle moga zeta, kako je u poslu! — Baš ste me tako uprljana zatekli!
No, sad izjavljujem da ću vašu kćer frajlu Anku tek onda uzeti moći kada vi platite na veliku kuću vašu intabulirani vaš dug, pa onda sami iz velike u malu kuću uđete, a meni i vašoj kćeri veliku date, jer ja nikad na veresiju ženiti se
Ako na to ne pristajete, nemojte mi ni pisati, jer već onda znam da niste u stanju. Ostajem vaš iskreni Ljuba Čekmedžijić Sa ovim pismom, dakle, osvetio se Ljuba u jedan mah i Rediću i Belkiću.
Ostajem vas nižajše lj . . . ne smem da ispišem — vaš na neki Ljuba Čekmedžijić Posle nekoliko dana dobije, opet, Ljuba ovo pismo: Počitajemi gospodar Čekmedžijić!
— Baš kao mladić! — Pa dobro, mada nisam kao mladić, al’ ono bar kao vaš par izgledam. — Tu imate pravo. Sad već gospođi Makri nije mnogo trebalo; samo da ispusti Gavra kakvu jaču reč, pa
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Posle se počeša po kosi, pribra i reče: — Gle, ovo naš vodnik! Komandant zovnu komandira pete baterije. — Vaš Hristić? Zacelo? Vidite tačno! Onaj skoči s konja, naže se pa zagleda: — Na žalost, gospodine pukovniče!...
Afrika
Dale se produžava dakar, kosmopolitsko pristanište na obalama Afrike. „Ne, ovo nije još vaš prvi dodir sa Afrikom. Dakar nije Afrika, zemlja oko Dakara nije zemlja Afrike.
Treba videti sa kolikim vas očajanjem pita vaš saputnik, koji je slučajno bio zaspao u kolima: da li je u snu možda klonuo tako glavom da su mu zraci padali na
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Kakvim povodom? MIŠIĆ: Slučajno u razgovoru. Najposle dođe reč o vašoj buduščoj sreći. Znate li za koga namjerava vaš gospodin otac vas dati? KATICA: Za koga? MIŠIĆ: Za kir Dimu. KATICA: Vi sa mnom šalu provodite.
KATICA: Gledajte, pomozite mom papi! JANjA: Pomozite, gospodin notarius, ta ja sum vaš čoveku, vi se mlogo puta sos moja Juca razgovarate. MIŠIĆ: Vidite kako je to zlo, kad nemate svoga kod magistrata.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Vikao je: plati! Dolazio Placlajtnant! Plati! Štapsmedikus! Plati! Štapsprofoz! Plati! E moj Pajo! Pa i vaš arendar – arendar Isakoviča – samo viče: Mnje moje seno dajte! Pa posle kukajte! Kao i da nismo rođaci!
Nasmeja se, kad se seti, kako Višnjevski, ponosito, viče: „Ja sam vaš bog na putu u Rosiju! Ja sam, za vas, Karpati!
Pa eto, pođosmo u Rosiju, i u Rosiju, s jeseni, kad lišće žuti. A taj krmak viče: Ja sam vaš bog! Bivši Srbin, a dere se: Ja sam, za vas, Karpati. Zar su se, za to, od Garsulija izbavili?
Taj ogromni Rus, sa kojim razgovara, u snegu, kaže da su njihovi domovi sad, tamo, opusteli. Vaš dom, kaže, „pustoj dom“!
Teodosije - ŽITIJA
ništima, milost ka jednokalnim nam sazdanjima i jednorodnima po krštenju, koji su vam pod vlašću, velim, znajući da je i vaš i njihov Gospod na nebesima, i da obaziranja na lice nema u Boga.
Od svih, dakle, i od sviju drugih zala da se sačuvate najpre vi sami treba da se brinete, i da vaš život uvek bude brižljiv, da se utvrdite kao uzor svake dobrodetelji u Bogu onima koji su pod vama.
Evo vas je Gospod Bog vaš molitvama svoga ugodnika svetoga i prepodobnoga oca Simeona utvrdio, umnožio i rasprostranio, i među vama su mnogi
ne odrecite se nas kao tuđerodnih, jer smo nasledstvo vašeg udela i već kroz vas dobijamo sudbu od Boga, i ne tajimo vaš mnogi trud i znoj za nas.
A sveti, preteći im, govoraše: „Telesna zver i klevret vaš, pokvarena i veštastvena zmija, imenom Gospoda Boga mojega Isusa Hrista odavde bi prognana, pa ću se i o vašim
Zar ne videste vašu nesreću i vaš neuspeh, jer s vojskom na me samoga skupivši se dođoste, i obišavši kao pčele saće opkoliste me, i kao oganj u Trnju
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Vi ste se udali, lepo, a šta je zatim bilo? RINA: Ostala sam udovica. ANTA: E, tu sam vas, vidite, čekao. Taj vaš podatak nije tačan. RINA: Kako nije tačan? ANTA: Čujte, samo dozvolite, ja moram biti obazriv.
Odmah ćemo celu stvar izvesti na čisto. Da vidimo najpre na osnovu čega vi tvrdite da ste udovica? Vaš muž jednog dana naljutio se na vas, napustio je kuću, rekao je da ide ne zna gde i ne zna kad će se vratiti.
000 dinara, bog da ga prosti! RINA (u najvećem uzbuđenju): To je... to je nemoguće... to vaš bolesni mozak... to je... Gospode bože, ja ću da poludim! ANTA: Nemojte! To ne smete ovoga časa.
A ona to ne bi htela bez vas, ona tako veruje u vaš ukus da ne bi htela bez vas. RINA (nestrpljivo): Da, samo sada ne, danas ne; imam preča posla, zajedničkih briga koje
PAVLE: Molim, rado ću vas čuti. SPASOJE: Ako vaš dolazak ima da znači pretnju svima nama, onda vam moram reći da ste u zabludi.
SPASOJE: Ah, da, ona mnogo polaže na vaš ukus; samo... NOVAKOVIĆ: I zamislite, sad i ja moram da idem po radnjama. SPASOJE: Što vi?
NOVAKOVIĆ (trgne se): Ne mislite valjda...? SPASOJE: Mislim, mislim. Vi zaboravljate da u ovoj celoj stvari vaš brak nije najvažnija pojava. NOVAKOVIĆ: Ne zaboravljam, samo... SPASOJE: E, kad ne zaboravljate, a vi budite strpljivi.
SPASOJE: Na taj način bilo bi sačuvano imanje i ugled moj i vaš. PAVLE: I u tom slučaju vi bi priznali da sam ja živ? SPASOJE: Da, u ovako izuzetnom slučaju.
SPASOJE: Ja vas ne razumem. PAVLE: Zar vam vaš zet nije nikad ništa govorio o zločinu koji je učinio prema meni? SPASOJE: Nikad ni reči!
SPASOJE: Ne razumem. PAVLE: Trebalo je da vas vaš zet upozna s tim, jer vi u ovome trenutku treba da znate svu težinu svog položaja. SPASOJE: Moga položaja? Zašto moga?
SPASOJE: Moga položaja? Zašto moga? PAVLE: Videćete zašto. Vaš zet je bio nekada moj mladi prijatelj; ja sam ga iz školske skamije uveo u život; umeo je da steče i moju naklonost i
ŠVARC (buni se): Ali, gospodine! SPASOJE: Tiče se jednog krupnog pitanja, i vaš je veliki interes da se to pitanje reši onako kako mi želimo. ŠVARC: Ali kako ja mogu ostati bez pasoša?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Vi samo idite! - zastao sam. - Ja ću kasnije doći za vama! - šapnuo sam kao da neko može da nas čuje. - Vaš otac bi me ubio da me sretne sa vama! - dodao sam i to je bio odvratan trik.
— Neka leži! — glas Starog bio je destilisana neverica. — Zašto bi to morao da bude baš moj sin? — Zato što jeste vaš sin! — držeći me za ruke i noge, gazdarica i Sima Bifedžija ubaciše me unutra.
Rašida me je posmatrala napregnuto, onako kao što vas deca posmatraju kad žele da ceo, i bez ostataka, upamte vaš lik. Osećao sam kako se u njenim očima rastvaram deo po deo i to je bilo čudno, to osećanje.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Jeste li za to? — Jesmo, biće i više, — reče gospodar Sofra. — Ja ću za sebe uložiti samo jednu hiljadu forinti, a vaš će biti sav putni trošak; zato ću vas ja svud gde treba voditi. — I to je dobro, — reče Krečar.
— Pa vera tu ne smeta ništa. Frajla Lujza zadržala bi svoju veru i kod nas. — To vi kažete, a bogzna kako vaš otac misli. — Tako isto kao ja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pokaza im rukom da uđu i reče tiho: „Pojdite i ne budite što uvreždeni slabostjom mojom. Um vaš ne potrebue ot mene prazdnih reči. Otdavajte čest Imperatorki carstvujuščoj.
” Isakovič ga prekide ljutito, proderavši se: „Sladost bogatstva um vaš, Antonoviču, vozvodi sueti suetstva. Proidu, izčeznu vsja zemnaja blaga i slava carstvujuščih.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Hrani Bog moih deteй!); Vaša kuća vazda svega puna bila, a muškijeh glava najviše! (Pustь vaš dom budet polon vsego, a osobenno mužskogo potomstva); Najviša je sreća u kolevci (Samoe bolьšoe sčastь — to, čto v
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
u ruci, i tri brata kojih se ne seća, sva trojica sa belegom smrti na čelu, a dalje, levo: tri uokvirene spomenice »Vaš sin pao je junačkom smrću. FNRJ zahvaljuje...
— Ali na reci je... pokušava Maki da bezuspešno odbrani Adu, no sivi čovečuljak ga prekida: — Ne zanima me vaš pogled na tu stvar., mi već znamo kud su vas odvele vaše ideje, i o tome smo razgovarali na sudu!
– Ko ti kaže da ga već nisam našla? – Opa! – Šta sad, opa?! I da nađem bataljon ljubavnika. opet te ne bih stigla! »Vaš muž nije trenutno ovde! Hoćete li da ostavite neku poruku?« Smeju mi se sigurno iza leđa...
Matavulj, Simo - USKOK
— Razumijem — odgovori gost, zvonkim glasom. — Moj materinski jezik dosta je sličan vašemu, a vaš sam prilično naučio za ove dvije godine otkad sam s vašim ljudima, Graničarima.
Srećom, bio sam u graničarskom puku, među dobrim momcima vaše krvi, od kojih naučih vaš jezik, a pomalo i pismo. Najzad, jutros mi pođe za rukom da učinim na što sam se odavno spremao, umakoh iz grada onoga
— Molim vas, gospodaru, da toga pitanja ne bude. Platu ne tražim. Biće mi velika čast i sreća ako budem vaš činovnik bez ikakve nagrade. — Ali ja neću da čovjek u službi cijeloga naroda bude bez nagrade.
— Ama, jeste, čoče! Zna se i to da je njeki vaš kupio od mazge jaje, a drugi od vaših našao na putu božje oko! — Kakvo jaje? Kakvo oko!? — pitaju iz družine.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Ali šta znamo, kad čovek ima dece, treba da se stara. PROVODADžIJA: Tako je bogme. (Mladoženji.) Znate, vaš pokojni otac, tolike muke, to jest! Pak šta je bilo?
DEVOJKA: Kako kupite, ja ću biti zadovoljna. MLADOŽENjA: Ali ja bi želio znati vaš gust? DEVOJKA: Moj je gust onaj koji je i vaš. MLADOŽENjA: O, kako sam srećan! DEVOJKA: Kako?
MLADOŽENjA: Ali ja bi želio znati vaš gust? DEVOJKA: Moj je gust onaj koji je i vaš. MLADOŽENjA: O, kako sam srećan! DEVOJKA: Kako? MLADOŽENjA: Da takvu suprugu dobijam.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
NANČIKA: Ako je tako, onda je vaš plan vrlo mudar. MILČIKA: Mami, i ja ću da stupim u to društvo. ZELENIĆKA: Svaka koja ima čuvstva narodnosti mora, i
ŽUTILOV: Mene iz službe izbacili? Vi, bezobrazan mladić, što ste izneverili vaš narod. LEPRŠIĆ: Kao vi, što dajete kćer za Madžara. ŽUTILOV: Vi ste fantasta.
ŽUTILOV: Mrav jedan, da se usudi u odbor dirati! GAVRILOVIĆ: Bože sačuvaj! Ja ću nastojati da i vaš zet bude člen. ZELENIĆKA: Ali šta ga trpite ovde, molim vas! NANČIKA: I ja se čudim.
Sremac, Stevan - PROZA
Da ja kradem, zar bi mene trpeo gospodin ministar u službi? Činovnik ne sme da krade, Švabo. Srpski ne sme, a vaš švapski može biti! — A, ti juče kradila mnogo! — smeje se Švaba. — Juče je juče, a danas je danas.
) Nemoj ti da se libiš od čika-građanina, i ako su mu ruke crne i on ceo crn, ali mu je zato duša bela, belja nego onaj vaš miliprot. A što mu se cakli lice, cakli se od znoja. Od znoja, jakako!
Radičević, Branko - PESME
prilike, Nit' o pleći pušak' i gunjeva, Ni za pasom ubojni noževa — Ništ' od toga, samo jad i ruga I još ono: „Vaš pokorni sluga!“ Sluga bogme, ali tuđi jada, Tuđi jada, tuđi nakarada.
goru u lovak poteći, Tu vas grdna spopade ljutina, Pa lajaste kô na lancu psina, — Psina laje, ali kuću brani, Al' vaš lavež oće da sarani.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— A kako si mi ti, rođeni Rade? Kako vaš Nidžekanja, ganja li još politiku ili se već dozvao pameti? Za žene i njihovo zdravlje Petrak se nikad nije propitivao.
— Kakva Marijana? — Marijana, čujete li! Kad joj takvo ime damo, ubio me grom ako će se vaš Nidžekanja ikad usuditi da zapjeva o Marijani. — Bogami ti je ta na mjestu — složi se ikonopisac.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Je li, pamtim li dobro? Vi beste sa sela, skori doseljenici. Prodali ste u selu vaš posed i došli u varoš. Otac ti i starija sestra umrli, a ti s majkom ostala.
Čisto ne smete da dahnete. Ako se nakašljete, strah vas hvata, jer se samo vaš kašalj čuje i ništa drugo. Zagnjurite glavu u jorgan, udišete miris skoro oprana čaršava, slušate kako popac u ognjištu
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Oni ga dobro dočekaju i reku mu: — Bog ti pomogao, kad si nam drug! On odgovori: — Vaš do vijeka ostajem i za vas ću moj život dati.
Kazuj, mati, je l istina? Mati odgovori: — Pogodio si. Ima. Tu je vaš pobratim. On mene pomajči, a ja njega posini, jer kad uđe u sobu nazva me majkom i pristupi mi ruci.
Ja vam ne tražim pare odma, nego kad bi koji mogao, makar do kijameta, samo da znate što je vaš aga. Slakomi se jadna raja, te kravu podijele; ali aga ne šće ni Đurđevdan čekati, akamoli kijamet, no odma kad
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ISAJLO: I to može biti. Evo ga. POZORIJE 5. (DOKTOR, PREĐAŠNjI) MANOJLO: Gospodin doktor, gdi ste vi ostavili vaš razum? DOKTOR: Perzerin zna; kod kuće da sedi. ISAJLO: Bogme, njega nema. DOKTOR: Kako to?
DOKTOR: Ja oću da mi se razum nađe, jer inače — u policiju. ISAJLO: Ja ću kazati da niste vaš razum nikome pokazivali pa može biti da ga niste ni imali, nego nam samo bedu pravite.
Kako bi bilo, kad bi potražili po varoši, valjda se neće niko otimati za vaš razum. DOKTOR: Stani, ideja je dobra! (Otide na stranu i počne pisati.
Novinar se nasmejao kad je čitao, jamačno pomislivši na 100 talira. Ali ja njemu kažem da vaš razum i više vredi. DOKTOR: Razum je iznašo pronađenje pečatnje.
Ja mu kažem da je razum vaš, a on se rasrdi, pa ga baci u reku mudrosti, koja tuda blizu teče. DOKTOR: Šta, moj razum u rjeku!
ŠALjIVAC: No druga nevolja pojavi se. Jedan magarac, koji je tu na obali paso, kako namirisa vaš razum, da se pomami.
zaigravati se, skakati, bacakati se, pa najedanput skoči u reku mudrosti, od koje se inače čuvao kao od vatre, zgrabi vaš razum, pak iskočivši napolje, najedanput ga proguta i potom odma počne biti tako učtiv i pronicatelan, da su se i sami
DOKTOR: Kako? ŠALjIVAC: Vi ste kazali da je duh iz konja prešo u vas. Što je magarac izeo vaš razum, pokazuje simpatiju s konjem i potvrđuje da ste vi Aristotelev potomak, pa tako da vam čaša ona mudrosti pripada.
Šta može biti lepše, nego mladom čoveku povratiti razum! ŠALjIVAC: A u čemu se sostoji vaš lek? Ja mislim, kao što sam reko, da mu dajemo svaki sat po jednu kašiku smirenosti i nevisokoumija.
doktor, ali znate kako ste nam kazali, da vam razum kod kuće čuvamo? DOKTOR: Kakav razum kod kuće? MANOJLO: Vaš, što je sedio kod kuće. DOKTOR: Ti si lud. Kako će razum kod kuće sediti? MANOJLO: I ja se čudim.
budući je vaša knjiga blagoslovena na ovakim, kojekakim, pogreškama, to je ona tako učastvovala na mene, da sam kao vaš čauš morao sebi prisvojiti. DOKTOR: Ja to ništa ne razumem. (Putniku) Molim vas, možete li mi vi ovo rastolkovati?
Spisateljka naslađuje se najvećim brojem čitatelja od svake vrste. LjUBA: Pa ajdete, da i ja što pišem. MILAN: Vaš ženi obećava zaista najplodnije produkte. LjUBA: Ali treba da mi i vi malo pomognete. MILAN: To se razumeva.
Lalić, Ivan V. - PISMO
je što je tako; dobro je što postoji Nesrazmer, kad se uzrok sretne sa posledicom; Evo vam blagoslov, lipe; a vaš je blagoslov meni Prerastanje mog čina, prerastanje mog časa. (4—5.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Na kraju, evo te knjige koja će konačno pokvariti vaš odnegovani književni jezik. Dva bela medveda iz Zoološkog vrta i ja tonemo u zimski san.
— Šta misliš, da to štampamo na prvom jesenjem listu koji otpadne sa neke bulevarske grane? —Valjaj dalje! —Vaš životni moto? —“Kilimandžaro je snegom pokrivena planina, visoka 19.710 stopa. Kažu da je to najviša planina u Africi.
Niko nije razjasnio šta je leopard tražio tako visoko.“ —Vaš cvet? —Onaj koji se ukrade sa groblja u ponoć. —Vaše piće? —Paradajz-džus s malim belim miševima.
druge devojčice kako pretrčavaju raskrsnicu kod Londona i kako srećno proraze kroz zabranjena svetla, potrčavaju kroz vaš život, dok vam vaš rođeni muž spava ispod rastvorenih novina preko lica, a vi ne znate šta biste učinili sa ovim
pretrčavaju raskrsnicu kod Londona i kako srećno proraze kroz zabranjena svetla, potrčavaju kroz vaš život, dok vam vaš rođeni muž spava ispod rastvorenih novina preko lica, a vi ne znate šta biste učinili sa ovim subotnjim, tako dugo
u koju ste mogli biti savršeno sigurni na ovom prevrtljivom svetu: kada se probudite, ne biste se smeli zakleti da će vaš grad da bude na svom sinoćnom mestu, ali ste mogli mimo da date desnu ruku da ćete njega zateći iza svih onih novina.
Ali šta je s nama? — upitah tog finog gospodina. Kako šta je s nama? Pa, mislim, kako se ovde uklapa taj vaš hepening, kad mi već toliko godina živimo u čistom hepeningu!
“ — gleda u vas onako malo iskosa, žmirkajući jedno pola sata, kao da upravo razvrstava vaš tip u kartoteci odbeglih manijaka.
izlaganju ove mlade dame (tu Sule galantno ljubi ruku razrednoj), prema izlaganju, kažem, koje nije htelo da povredi vaš roditeljski ponos, da ne kažem sujetu, da su vam deca čisti kreteni! (Komešanje u razredu).
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Zbogom! Razgovarajte se dok ja neki posao svršim. (Polazi.) ALEKSA: Sluga nižajši. 6. ALEKSA i JELICA ALEKSA: Vaš su gospodin otac vesele naravi.
Kad mi knjiga bude gotova, imaćete dosta čitati. JELICA: Dakle, vi nameravate izdati vaš rajzebešrajbung? ALEKSA: Zasad u šest jezika; a po vremenu vidiću. JELICA: Toje vrlo lepo...
ALEKSA: Vjerujem; za vas je jedna škoda što ste iz Beča izišli. Vaš zaista nježni sostav mora veliki ušterb terpiti. Šta je strana, šta je daljna zemlja? Učilište mudrosti i iskustva.
ALEKSA: Jeste li vi iz Požarevca? MARKO: Jesam; otkud vi to znate? ALEKSA: Molim. Vaš se ded zvao, ako se ne varam, Milutin. MARKO: Mitar.
ALEKSA: Ja za osobeno ščastije primam. 8. ALEKSA i JELICA ALEKSA: Gospodična, ja bi želio da mi je vaš gospodin otac dozvolio neprestano kod vas prebivati.
ALEKSA: Vaš je trud pun ružična cveća za mene. JELICA (natoči vina u čašu): Ako smem služiti... ALEKSA: Ljubim ruku.
JELICA: Ah, to je lepo! MARKO: Ali šta je upravo vaš gospodin? MITA: On je penzionirati obršter. JELICA: Obršter? To mi nije kazivao.
Marko: E, onda mu je lako trošiti. Ali ja opet mislim da bi lepše bilo kad bi vaš gospodin kakvu službu primio. Mita: I sad je ostao u kvartiru odgovoriti ministru finansije, koji je navalio da mu
MITA: Neće, vaše sijatelstvo. ALEKSA: No, ja gubim vreme. (Marku.) Gospodine, vi ste želili vaš prsten natrag imati; evo ja vam ga donosim, i želim da tako ščastljiv uspjeh prinese kao što se pomisliti može.
gospodičnom u brak stupite, ne toliko novaca radi, koliko naipače gledajući na otmenu lepotu, štelung i vospitanije; a vaš gospodin otac vami će dopustiti, jer on zna da vi pogrješiti ne možete. ALEKSA: O, Dimitrije, ti znaš tko je on!
JELICA: Ovo je baron Golić, moj budušti suprug. MARIJA: Baron Golić, vaš suprug! Dakle i vaš suprug? Meni je odneo hiljadu forinti, a šta će vama odneti?
JELICA: Ovo je baron Golić, moj budušti suprug. MARIJA: Baron Golić, vaš suprug! Dakle i vaš suprug? Meni je odneo hiljadu forinti, a šta će vama odneti? Ah, jadne devojke, kako ne znamo kome se u ruke predajemo!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Da, da, evo ovde su moji roditelji; tu sam i ja sasvim mala. Smešno? — Ličite više na oca. Je l̓ ovo vaš brat na slici pored vas, ili...? — Ne, moj verenik. — Blizu venčanje? — Čim dobije službu. Možda samo mesec ili dva.
— Naprotiv, biće mi vrlo prijatno. Nemojte tumačiti rđavo, ali mi je žao da je vaš verenik baš sada ovde. Mogli bismo možda prošetati zajedno: ovako bih imao neprijatno osećanje da vam smetam.
U početku je teško, jer se nasuče, ali sad ćemo odmah proći kroz ovaj rit. — Kako se zovete? — Pipo. — A vaš otac? — Kortec. — Otac vam izgleda izvrstan tip, veseljak i rumen. — O, da! — Vi ste najstariji?
— Sagrera. Ona je pored mene. — Sagrera, ako se malo nagnete moći ću razaznati vaš lik. Tako. Hvala: vi ste lepa devojka, Sagrera. — Ne, ja sam ružna. — Laže. — Jeste li vereni, Sagrera?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Mali je vaš mač da čitavoj zemlji glavu poseče. SLEPI KRALj U IZGNANSTVU Iz vaseljenske ti prestonice pišem. Stojim na prozoru, ja
malo glave obrišite znoj bacite damu žandara i ostale kocke trenutak je obračuna možda prilika za najžešću svađu vaš je slučaj na redu vaša se sreća pita recite poslovicu neku dok tutanj izdiže jezera i nestaju granice državne a da
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ehe... pa onaj krivi. Vaš novi učitelj... — Ne mogu svi ljudi biti fini i uglađeni: nekom je Bog dao pamet, a nekom, mesto pameti, zalizanu glavu.
Zašto se plećete u ono što ne razumete i što nije vaš posao!... — Ja, znate... spisak potrebnih stva... stvari da sastavim, zamuca iznenađen i zastiđen kicoš.
O čemu god hoćeš, sve te razume... pa n sam da se poučiš čemu. A ni mi vam nismo baš tako velike škole učili. — Za vaš posao i nisu potrebna velika znanja. Tu je važna praktika... — Jest, dobro ste rekli. Praktika, sveta praktika!
vama trebaju mnoge škole. Bez toga ne može da se radi vaš posao kako valja. Nego znate šta: upišite i mene u prvi razred; ja bih baš voleo da učim kod vas...
— Oprostite, molim vas, poče pisar vrlo učtivo, što sam vas zvao malo pre. Zaboravio sam da se vaš posao ne sme prekidati. Ja, znate, naučio na našu kancelariju, gde vrata ne miruju ni pet minuta.
Mnogo lepih misli i uveravanja iznese pred Ljubicu i odjednom, pogledavši u časovnik, trže se. — Zar vaš kolega ne radi danas? zapita on osvrćući se. — Radi, ne znam što već ne izlazi. Pisar skoči i utrča u školu.
Pošljite vašeg poslužitelja nek donese moje bisage iz sudnice i primite nas u vaš stan da se malo založimo i razgovorimo. Gospođica, držim, neće otkazati ? — Zahvaljujem...
molim vas!... A ja?.. Istina nisam ’nako... kao što biste vi želeli, ali opet, kad god ustrebam... ja sam vaš... Jest, vaš... vaš!...
A ja?.. Istina nisam ’nako... kao što biste vi želeli, ali opet, kad god ustrebam... ja sam vaš... Jest, vaš... vaš!...
A ja?.. Istina nisam ’nako... kao što biste vi želeli, ali opet, kad god ustrebam... ja sam vaš... Jest, vaš... vaš!...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Nosite oružje! Kakvo oružje, podnaredniče? MILUN: Hladno oružje, gospodine Majcen! SOFIJA: To što vaš podnarednik, gospodine, naziva oružjem, to je obična pozorišna rekvizita!
MAJCEN: U prijavi kaže i da koristite lažna imena! SOFIJA: Lažna imena! JELISAVETA: Ovaj vaš podnarednik je pomešao naša lična imena sa imenima dramskih likova koje tumačimo!
VASILIJE: A vi smatrate da je to neumesno? SIMKA: Ne znam ni sama. VASILIJE: Kažite mi... gde je sada vaš pekar? SIMKA: Stanimirović ili Slović? VASILIJE: Pitam u principu... Gde mislite da treba da bude pekar?
SOFIJA: Zašto bar sada sve to ne ostaviš? DROBAC: Ne more guja da se vrati u jaje... ni vaš u gnjidu iz koje je izmiljela! SOFIJA: Treba što pre da pobegneš! DROBAC: Od čega? SOFIJA: Od svega!
Gujinjak? Bubašvabinjak? SOFIJA: Bože!... Pa i ti si čovek! DROBAC: Kakav čovek? Čovek, a zavidim vaški što je vaš! Pa je li to čovek? SOFIJA: Ako misliš da budeš čovek, baci tu žilu! Baci je u reku, šta čekaš? DROBAC: Ne mogu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
su nagnuti vam u pleći crtali čudne brojke, otkrivali sveći u odećama crnim tajne, koje sluti samo kamen drag, i vaš cvet crveneći kao alem pakla sa dojke.
Predosećano, u Beogradu, 1920. POSLANICA IZ PARIZA Život vaš i telesa još su tvrda a zidanja krivudava, neoprezna, no ja vas mirno gledam sa brda i znam što još niko ne zna.
Dolazim skoro a doći će i dan kad će dosadanje biti svejedno, kad će i vaš dah biti iskidan i strešćete se već jednom čedno...
Pijem u slavu kola Banaćana. Nek se u mom vinu, što ga evo prosipam pijan, na vaš beo čaršav, zatrese sila očajne radosti, i stida, zatrese kolo uz besne poskočice.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
čuda, ali, da on ne bi primetio, priberem se i priđem, te mu i ja čestitam rečima: — Izvinite što nisam znao za taj vaš svečani dan, i veoma žalim što vam nisam mogao u određeno vreme čestitati; ali, evo, to sada činim.
— reče ministar i pogleda me klonulim, pomućenim pogledom. — Zaista je vaš položaj vrlo težak pri tako ogromNom radu. Bez sumnje ste razmišljali o kakvom važnom finansijskom pitanju? — primetim.
— To je mlad par? — Mladi još, držeći; paši je šeset, a mojoj svaji oko pedeset i četiri godine. — Vaš gospodin pašenog se bavi na svaki način naukom? — O, još kako!
— Izglasaćemo! — Onda biste morali osuditi rad prošle vlade, pa i vaš. To znači osuditi svoj rad! — Koji naš rad? — Rad vaš sa prošlom vladom? — Osudićemo prošlu vladu!
— Onda biste morali osuditi rad prošle vlade, pa i vaš. To znači osuditi svoj rad! — Koji naš rad? — Rad vaš sa prošlom vladom? — Osudićemo prošlu vladu!
— E, dobrooo! — reče s osmehom na licu. — Sad, u ime boga, da počnemo!... Vaš je zadatak, kao protivnika vladinih, da vladu napadnete najoštrije i da osudite njen politički rad i pravac politike i
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Na šta se odnosi vaša napomena, gospo? rekoh joj. — Ta na vaš časovnik iz XIX veka. On je, kao što znamo, u prošlim vekovima bio u velikoj upotrebi.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
o izborima, je l'? IVKOVIĆ: O izborima, o kandidatu. JEVREM: Kako o kandidatu? Zar nije Petrović vaš kandidat? IVKOVIĆ: On je bio prošloga puta. Ali sad... videćemo... možda nećemo njega. JEVREM: Hoćete novoga?
JEVREM: Kojoj iskrenosti? MARINA: Vidite, gazda-Jevreme, ja ću da budem otvorena. Vaš zet to može biti neće reći, al', boga mi, ja volim s farbom na sredu. JEVREM: Pa jes', vi volite!
IVKOVIĆ: Čuli ste, valjda, kako je vaš otac postupio sa mnom? DANICA: Čula sam, al' se to mene ništa ne tiče. IVKOVIĆ: Zbilja? Pa ipak... roditelji?
roditelji? DANICA: Kad oni imaju pravo da pripadaju vladi, imam i ja pravo da pripadam opoziciji. IVKOVIĆ: Ali vaš položaj mora biti vrlo neprijatan? DANICA: Dosad je bio, al' sad više ne! IVKOVIĆ: Kako to?
Ja ne bih nikako želeo da izgleda kao da vas ja podgovaram. DANICA: Ah, to ne! IVKOVIĆ: Al' ako bi vaš otac bio izabran, vaš bi se položaj pogoršao. DANICA: A kako stoji?
DANICA: Ah, to ne! IVKOVIĆ: Al' ako bi vaš otac bio izabran, vaš bi se položaj pogoršao. DANICA: A kako stoji? IVKOVIĆ: Ja pouzdano verujem da sam pobedio, ali — policija je
početak. DANICA; Hoćete li skoro od kuće? IVKOVIĆ: Ovog časa. DANICA: Ući ću u vašu sobu i prepisaću vaš govor, ostavite ga na stolu. IVKOVIĆ: Ja ne bih bio rad da budem vaš saučesnik u toj stvari.
DANICA: Ući ću u vašu sobu i prepisaću vaš govor, ostavite ga na stolu. IVKOVIĆ: Ja ne bih bio rad da budem vaš saučesnik u toj stvari. DANICA: Ali ne brinite kad vam kažem – neću ja stvar zloupotrebiti.
IVKOVIĆ: Dozvoliću vam samo stoga što znam izvesno da vaš otac neće biti izabran za poslanika pa neće ni imati prilike da govori.
) Moja krv, poslanička krv!... (Čita dalje.) „Na ovome svetome mestu koje ću ja kao vaš predstavnik zauzeti”... (Prekine, uzme Danicu za ruku i poljubi je u čelo.) Bio sam, ljut na tebe, ali sad ti praštam.
(traži reč) na ovome... JEVREM (drekne): ... svetome mestu... IVKOVIĆ:... svetome mestu, koje ću ja kao vaš predstavnik zauzeti. Staraću se da se savesnim radom odužim vašem poverenju. Hvala vam, braćo! NAROD: Živeo! Živeo!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
15 zakona o telegrafu vaš telegram ne može se adresantu predati«. Tako će se izvući iz škripca, opravdati ćir-Đorđa i selo i svu krivicu svaliti
Rakić, Milan - PESME
O, ako je tako, drage duše, ako Vi živite sada za večito vreme Nepomične, hladne, nemoćne, i neme, — Vaš je drugi život strašniji no pak̓o. SONETI I Surovo će vreme naša dela strti, Pisalo ih pero, il̓ puške i mači.
NA GAZI MESTANU Silni oklopnici, bez mane i straha, Hladni ko vaš oklop i pogleda mrka, Vi jurnuste tada u oblaku praha, I nastade tresak i krvava trka.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ja sam mnoga zažegâ kanđela na oltaru crkve pravoslavne, pa sam slijep došâ među vama da podžežem, koliko uzmogu, i vaš oganj sveti na oltaru, na oltaru crkve i poštenja.
Pokolenje za pjesnu stvoreno, vile će se grabit u vjekove da vam v'jence dostojne sapletu; vaš će primjer učiti pjevača kako treba s besmrtnošću zborit!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ja sam ovdje da u ime Božije, kao njegov sluga, i u ime svoje kao Gospodar vaš, pravdu dijelim. Pravda će biti. Poslušajte dakle što naređujem.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
pristavit’ nego na namjernu, pa tako više puta rekla đe op čuje, te on jednom reče: „Ma, komšinice, nemoj da sam vazda vaš, nego kadikad neka budem i tuđin!“ Ne govori na sva usta (kad ko što zlo govori za unapredak).
11 — Ma ko ono jutros sabajile (rano) kuka i leleče? — Ne znam počisto ko je, ali će biti naš, jer vaš onako ne umije. 12 Pitao Turčin raju: — Kako ti bijaše, Vlaše, ono ime?
— A zašto tvoj proljetos opako ženski umrije? 6 Pitali Crnogorca: — Od šta se može najprije zastiđeti jedan vaš ubojnik? — Oni te pod oružjem umre, a još ga nije dušmanskom krvlju omrsio.
Od sinova jedan ti bio kao Petar naš, a drugi kao Radonja vaš (pominjući imena najboljih u bratstvu momaka i đevojaka).
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
će biti osobita radost i sreća, ako Vi nađete da su i ove pripovijetke, prema pjesmama, dostojne naroda Srpskoga. Vaš U Beču o Mučenicima 1853. zahvalni prijatelj Vuk Stef.
” A on mu u strahu odgovori: „Putnik iz daleke zemlje, i vaš drug.” Na to mu starac odgovori: „Ako si naš, treba da se pobratimiš sa mnom, ako želiš srećan da budeš.
” A čoban mu odgovori: „Neka | si bio; put te nanio.” Onda opet putnik: „Kad sam došao u vaš dom, za mene su brava zaklali.” A čoban: „Kad ljudi dolaze, za njih valja meso da se i kolje.
“ Oni ga dobro dočekaju i reku mu: „Bog ti pomogao, kad si nam drug.“ On odgovori: „Vaš dovijeka ostajem i za vas | ću moj život dati.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I pošto stane da ga celiva sva bratija, i otada postaje vaš iguman, Bogom postavljen i Presvetom Gospođom i Vladičicom Bogorodicom Nastavnicom pomažući mu.
Gospoda radi, sve vas, braćo i čeda moja u Gospodu vazljubljena, sačuvajte sve što sam vam ja, smerni otac vaš, zapovedio, i svu volju moju primite i savet i zapovest nerazrušivo i nepromenjeno, vama na korist i spasenje duševno i
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
od roda v rod, dogod bog svet drži, vsesrdečno želeći prebivam do poslednjeg mojeg izdihanija dušom i telom sav vaš U Lajpsiku, 1783, Dositej Obradovič avgusta 15.
Dakle, kako vi-diš, od naroda sve zavisi.” Malenica: ,,Sve je to vaš izgovor, gospodine.| Narod, narod! Ko će narod složiti? Šta li zna prosti narod?
odgovori dobri sveštenik, „nego, ako vami nije od potrebe časlovac, daću vam za njega sedam marjaši i postaraću se za vaš prevoz. Ostario sam, i ne mogu zadugo voziti, a bi[h] vas sam prevezao.
U sve vreme mojega pri vami prebivanija, kako vi tako i ljubimi gospodin Livi, suprug vaš, vi oboje niste vašej k meni dobroti nikakova predela polagati hoteli, niti je vami dovoljno bilo da mi vi sami Toliku
I prebivaju vaš i pr[očaja]. Pismo gospodinu Henriku Tornbolu Dražajši gospodine! Vi ste sasvim osobiti človek! Od koga vi
kad Vam budem mogao delom zasvedočiti da pristojno umem ceniti kakovu pohvalu i nezabveno na svetu proslavljenije takov vaš blagorodni ingleski harakter zaslužuje. Ostajem i pro[čaja].
odakle, po slučaju, i sad vam ovo pismo pišem, koje, budući se dosta preteglo, opominje me da prestanem, naričući se vaš serdečni ljubitelj. U Lajpsiku, novem[bra] 15, 1788. HII LjUBIMEJŠI MOJ!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Svi očekivahu ko će prvi progovoriti i kako će. Prvi probjesedi sluga Stipan: — Ljudi božji, ala ste divlji! Taj vaš duvan smrdi, vire mi, kâ kuga, i štiplje za oči, te će tribati rastvoriti vrata i badžu pošto izađete!
u zanosu, prihvaćajući ponuđenu mu bukaru, pa nastavi: — Ali ja sam i sâm ništa učinija, čega se ne bi postidija ni vaš Bukar. A čisto mi ne biste virovali da vam to stanem pripovidati! — Ja ti jevo kažem u brk, da...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Od večeras ćeš kod mene da spa— vaš.“ Iste godine rodila je Aćima. A Luka je umro s perčinom. Đorđe jače trže pregršt slugine kose.
lepim, uspavljujućim glasom, nikad to neće zaboraviti: „Vidim, Bog je blagoslovio vašu kuću i nečastivi je napustio vaš dom... Gospod i sveti mučenik, čijem domu služimo mi, mali i grešni stvorovi, uslišili su vaše molitve.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Jer ima l' gora srama i stida Neg' svome čedu ne dati vida! Jer evo svetlost svetu se sprema, A vaš da porod očiju nema! dižite škole, Deca vas mole!
V. Ilić CXVII NA GAZI-MESTANU Silni oklopnici, bez mane i straha, Hladni k'o vaš oklop i pogleda mrka, Vi jurnuste tada u oblaku praha, I nastade tresak i krvava trka.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Rad česa je vaš vladalac gordi mene od sna budio vječnoga i družinu moju blagorodnu kad nam krune samodržavija stavit nije na
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Autos efa!“, potvrdiše svi u glas. „Dobro“, reče Pitagora, „ovoga puta možete slobodno reći, vaš učitelj je kazao: na putu saznanja ne dolazi se nikad do kraja“. Pitagora upre svoj pogled na pučinu mora.
„da je od mene, neučenog, neumesno da od vas tražim takvo obaveštenje, ali to činim po naređenju učenih ljudi koji se za vaš rad živo interesuju i koji bi hteli da i vašu otadžbinu obaveste o njemu“.
U ostalom, ne radimo za novac, već uživamo u tome što svojim radom služimo nauci“. „A gde i na koji način prodaje vaš posrednik vaše knjige?“ „Svugde, u svima naprednim varošima Zapada, Mardohaj ima svojih jednovernika i posrednika.
„I vaš otac je u Beču!“ uzviknuh obradovan. „Nalazi se po poslu naše rodne varoši ovde i jutros je otišao u carski dvor.
“ „E, baš je hulja! - A recite mi, dragi mladiću, da li je u onoj kapiji bilo mračno“. „Pa prilično“. „Onda je vaš razgovor sa onom mladom devojkom bio vrlo štur. Kladim se da ste razgovarali bez mnogo reči“. Obojica udarismo u smeh.
„I taj vaš dokaz je neoboriv“. „Pri sagorevanju troši se vazduh. Sveća, smeštena u zatvoren recipijenat, gorela je dotle dok nije
„Manite to što se zove naučnički stil i pišite jednostavno, onako kako mislite! Vaš moždani aparat radi odlično, kao i vaše mašine“. Gerike se još uvek ustručavaše da prihvati moj predlog.
„Kako? - Zašto?“, zapitaše njena deca. „To je bilo ovako, slatki moji. Kad vaš braca uđe u svoju treću godinu, udadoh se ja za vašeg oca i dođoh s njime u Nort-Uitem.
“ „A prvi đak u razredu“. „Čujte, pilići moji“, reče im majka, „ovako je to bilo. Onda je umro i moj drugi muž, vaš otac“. „Zašto je umro?“, zapitaše oni. „Jer ga je“, rastumači im njihov ujak, „dragi bog pozvao u nebesno carstvo“.
“ No on se ne seti mog imena. - ,Pa ja sam Hemfre Njutn, vaš nekadašnji služitelj.’ - ,Jest, jest, ti si to. Pa kako si?’ - ,O, moj Hemfre’, reče on, rđavo da ne može biti gore!
Hemfre se zabezeknu. „Ovde preko puta“, nastavi Pemberton, „u onom velikom zdaniju, sedi vaš slavni prezimenjak, a vi, koga svi smatraju za njegovog rođaka, sedite ovde i pijančite.
„To verujem! Vaš monarh je, to znamo i mi ovde, prijatelj naprednjačkih ideja i zaštitnik naučničke slobode. Kada je pre dvanaest godina
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja nisam komunist, još manje anarhist, niti vaš drug. Toliko sam vam hteo reći, jednom zasvagda. Ja... ja bih hteo ali ne mogu.
Ja ne znam, ali bih se zakleo da su sve moje misli i vaše misli, da je moj san i vaš san, da se u vašoj duši mora dešavati ono isto što se i u mojoj duši događa.
— Koga imate ovde u Beogradu, gospođice Tanja? — Mamu. — Vas dve? — Da, da. — Vaš otac šta je bio? — Đeneral, guverner.. — Ama vi mora da se mučite ovde? Vi ste mnogo trpeli? — O da, mnogo.
Ali pazite: s pravom se obratite meni. Prosto zamislite da imate brata. Eto ja sam vaš brat. Kažem vam, ama za sve, za sve što vam treba. — O, mercі, mercі! — Hoćete? — Nu da.
— O, mercі, mercі! — Hoćete? — Nu da. — Dakle prosto zamislite da imate brata. Eto ja sam vaš brat. I prosto kažete na primer... dođete ovde kod mene, priđete mi i kažete, kažete... sve što kažete...
Ne, Bože sačuvaj. Nego... kako da se izrazim: duša mi se muči... Eto, ja imam rusku dušu, široku, ogromnu kao vaš Sibir, ali praznu, mrtvu. Moja duša, to je prazno gnezdo.
Prosto me stavite pored vas kao što bi stavili vaš sopstveni štap. Ja vidim zaista da ste vi vrlo pun, ali vi isto tako vidite da sam ja trska, i da ste poneli kišobran
gospodine, — prekide me on ponova — ja moram priznati da vi govorite sjajno, da vi govorite osobito razumno, da me vaš divni govor podiže, uzbuđuje, hrabri, oduševljava i dira u najosetljiviji živac. Ali, jest ali?
Nisam vam, zaista, nikako pisao, a sad ovom prilikom zadovoljno uzimam pero i jesam vinansijski narednik iz Čevrntije, vaš Milić Sandučarević, pa ti se mnogo nadam i u nedelju čekaću te.
Svetlana primeti: — Gle, pa Vi pišete lepše od mene! — Ne, nije tako — odgovorih ja — Vaš je rukopis otmeniji! I doista, ono što je ona bila napisala učini mi se lepše od svega što je ljudskom rukom napisano.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ne vodi li to u potpunu askezu, a doskora i u potpuno ćutanje? I ne znači li taj vaš ideal potpune hermetičnosti, savršene neangažiranosti naše empirijske ličnosti, u stvari to, da poezija prestaje biti
Doktor se nasmijao ustajući. — Iz svega ovoga vidim jedno: da je vama bolje. Za to mi svjedoči vaš polemički žar... — ... koji je svakako izraz „povišenog životnog tonusa”. Ako je tako, neka bude!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— To neću — odgovori Stanka. — Ja ću vas samo pratiti, a vi vršite vaš posao bez mene. — Pa šta ćeš ti za to vreme da radiš? — Ništa, čekaću vas negde u potoku ili u šumi.
Kakvu ste to vi filosofiju svršili, molićemo, i koji je rad korisniji za narod, moj ili vaš ?... — Zar se škole uče samo radi toga, da čovek bude činovnik?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Oni ga dobro dočekaju i reku mu: — Bog ti pomogao, kad si nam drug! On odgovori: — Vaš dovijeka ostajem i za vas ću moj život dati.
A čoban mu odgovori: — Neka si bio; put te nanio. Onda opet putnik: — Kad sam došao u vaš dom, za mene su brava zaklali. A čoban: — Kad ljudi dolaze, za njih valja meso da se i kolje.
On odgovori: — To je vaš posao. — A da te ne svezasmo, hoćaše li pobjeći? — To je moj posao. DOBRO JE ĐE I ŽENU POSLUŠATI Otide jednom
Petković, Vladislav Dis - PESME
Smrt vaša teška moj je bio život, K'o ruka kakva bolesna i meka, On pada na vas i sprema vaš ćivot Gde je i moja budućnost daleka.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
mi je Raterford pre polaska u Evropu - i ako vam ne uspe da ga spasete to će biti kraj njegove akademske karijere. Vaš posao je težak, skoro beznadežan, ali ako uspete biću vam veliki dužnik.
”Svaki Vaš kolega ponašao bi se na isti način”, - završio je svoj komentar poverenik Kolumbijskog koledža - ”ili ne bi bio vredan
naše preduzeće se prilagodilo ovom pronalasku, i kada bi on nestao, nestala bi i čitava kompanija zajedno s njim. Vaš pronalazak nam je omogućio da otkrijemo mnogo grešaka u našem prenosnom sistemu, pa čak da nije ništa drugo osim toga
Žalim što niste u stanju da kao član Nacionalnog savetodavnog odbora za aeronautiku, vaš dar i dalje stavljate na raspoloženje proučavanju problema avijacije.
savetodavnog odbora za aeronautiku, vaš dar i dalje stavljate na raspoloženje proučavanju problema avijacije. Vaš najiskreniji, Varen. Dž. Harding, s. r.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Ljudi božji, — veli im blago, — ja sam vaš pastir, a ovako nećemo ništa učiniti, no izaberite dva čovjeka neka dođu k meni, pa ćemo se lijepo porazgovarati, da
—To je sve istina, — potvrdi dum Andre. Ma nije oni stari kip pravi sveti Spiridion... Ono je samo... —Da ča je oni vaš mladi? — rasrdi se Žižica. —Oni mu ni dostojan bit ni sluga!... 'Ajmo ća! Oba se uzrujaše i digoše sa stolšde.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kako danas, pola decenije kasnije, vidite vaš rad na ovom izdanju i koliko se, nakon Sabranih dela, promenilo Nastasijevićevo mesto u našoj književnosti?
Eto i zato kritička izdanja predstavljaju nasušnu potrebu naše nauke o književnosti. • Vaš rad na Sabranim delima Momčila Nastasijevića pokazao je, pored ostalog, koliko je nezavršenih poslova u srpskoj nauci
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: E, to mi je milo! A šta je inače taj Nikaragua? ŽIVKA: Koj' Nikaragua? ČEDA: Pa taj vaš budući počasni zet! ŽIVKA: Kako šta je, pa konzul! ČEDA: Ama, počasni konzul. Ne može se tek od toga živeti.
ŽIVKA: E, ako mi to svršite, onda, da znate, imaću lepo mišljenje o vama. ANKA: Ju, kako bi' ja to, vaš je zet ženjen čovek! ŽIVKA: Pa ženjen, dabome; da nije ženjen, ne bi' vam ja to ni govorila.
(Ljubi joj ruku.) Bio sam slobodan, na vaš poziv... ŽIVKA: Baš vam hvala! Izvolite sedite! Ja sam vas uznemirila... NINKOVIĆ: Velika čast za mene!
Vidite, dakle, da sam održala reč. Ali moram vam reći da nije išlo baš tako glatko. Bunio se vaš ministar, kaže: dobili ste klasu pre tri meseca.
On je uveren da ću ja njegovu stvar iskreno zastupati i zato mi je poverio. ŽIVKA: Ali šta se mene tiče vaš prijatelj i vaš provodadžiluk. ČEDA: Odmah ću vam to objasniti.
ŽIVKA: Ali šta se mene tiče vaš prijatelj i vaš provodadžiluk. ČEDA: Odmah ću vam to objasniti. On je dugo i dugo razmišljao o ženidbi i nije mogao lako da se odluči.
VASA (čita): „Pisac je toga članka ujka Vasa, odnosno onaj gospodin koji se meni predstavio kao ujka Vasa, a to je vaš rođeni zet...” ŽIVKA (ispusti stolicu): Šta kažeš? VASA (ponavlja): „A to je vaš rođeni zet!
” ŽIVKA (ispusti stolicu): Šta kažeš? VASA (ponavlja): „A to je vaš rođeni zet!” ŽIVKA (zgranuta): Ama, šta kažeš, tako ti boga? VASA (opet čita): „A to je vaš rođeni zet!
” ŽIVKA (zgranuta): Ama, šta kažeš, tako ti boga? VASA (opet čita): „A to je vaš rođeni zet!” ŽIVKA: Ju, ju, ju, ju, sad će me strefiti. Zet, zet, izetio se on dabogda nikakav!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
A što na modu vičete, sami se izdajete da vam je plitak mozak, jer kad bi se i vi sad onako obukli kao što se vaš ded nosio, šta mislite, da l’ bi vam se i vrapci smejali?
Je l’ tako, gospodična? U Vršcu, 1830. Vaš sluga, Sočinitelj DODATAK Djelo ovo, kao što se gore vidi, sočinjeno je bilo godine 1830, taki posle Laže i paralaže;
Jes’ čula, kako te nije sramota tako što govoriti! Kakav uja? Nemaš ti nikakvog od roda čizmara. EVICA: Zar on nije vaš brat? FEMA: Devojko, ti valjda nisi sasvim izgubila mozak. Ni toliko ne možeš da rasudiš da on moj brat biti ne može.
SARA: Mi ćemo se svaki dan na četiri konja voziti. FEMA: Neću se ja mešati s kojekakvima. Tko si ti? — Ja sam vaš brat, ja sam vaš ujak, stric. Jesi li i ti vilozov? Jesi li nemeš? — Nisam. Marš ispred moji očiju!
FEMA: Neću se ja mešati s kojekakvima. Tko si ti? — Ja sam vaš brat, ja sam vaš ujak, stric. Jesi li i ti vilozov? Jesi li nemeš? — Nisam. Marš ispred moji očiju!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Dale se produžava dakar, kosmopolitsko pristanište na obalama Afrike. „Ne, ovo nije još vaš prvi dodir sa Afrikom. Dakar nije Afrika, zemlja oko Dakara nije zemlja Afrike.
Treba videti sa kolikim vas očajanjem pita vaš saputnik, koji je slučajno bio zaspao u kolima: da li je u snu možda klonuo tako glavom da su mu zraci padali na
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A tvrda reč ti od muselima, On će za tvoju glavu jemčiti. GLAVAŠ: A je li Turčin taj vaš muselim? KOLEBAN (spolja): A da! GLAVAŠ: Ako ti, Kôle, teško ne bude, Ovaj mu danas nosi odgovor! (Puca.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
iza ove kapije ctoje vaše kuće, žene i dečica. Držite ce! Neprijatelj je već dvaput bežao pred vama. Vaš je šanac tvrd, a vaši su bajoneti još tvrđi. Bude li dušmanu malo vaših kuršuma, oprite mu u grudi vaše bajonete.
Ali gde su naši konji?. — Vaši gde cy ne znam, a ja sam moga dao jednom komordžiji pred stupanje u borbu. — Pa gde je vaš konj? Dajte mi vašega konja. — Šta znam gde je? Bog zna kud je njega sad odveo komordžija. Da glupa položaja!
— Ne, to nije tako. Prvo ja ne govorim ovde s redovom, već kao vaš drug po zanimanju. — Vi valjda znate da se i ja bavim novinarstvom?
»poredak« u Turskoj, tek on je bio osvešten i utvrđen nekim zakonima, dakle bio je zakonit u onom uskom smislu kako vaš politički tabor shvata reč zakonitost.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Naređujem vam da odmah krenete vaš vod i posednete napuštene zaklone.“ I ovaj grešnik krene. Sumnjam da se i jedan čitav iz toga voda vratio natrag.
Jeste li me razumeli? — Jesmo! — govorili su odlučno vojnici. Komandir se obrati meni: — Sad nastaje vaš posao. Mogu oni lako da nam najašu za vrat. Vi ćete biti na objavnici.
Najzad sam progovorio, tek da nešto i ja kažem: — Govorite li francuski? „Da“ — potvrdi ona. — Gde je vaš stan? Rekla mi je ime jedne ulice. Bog sveti zna gde je... Tada sam je prvi put zagledao malo bolje...
On nastavi: — Prilikom povratka u varoš tramvajem, zapita me Arleta: — Hoću da vas pitam nešto... Imate li kakav vaš talisman? Ja neobično volim da to skupljam. — Talisman! — pitao sam se i nehotice se pipnuh za džepove.
Ona se trže. Po nekom čudnom ženskom instinktu, zapita me: — Ali u vaš stan dolazi druga... Možda Francuskinja! — i mala Arleta poklopi lice rukama. Nisam osporavao...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Polk černi nek' se množi; v sram će pasti. Čista sovest nama štit. Trpenje krepko grudi našoj oklop. Pijeride! lek vaš skor. Glas lire vaše balzam nežnom serdcu; S pesnom vašom jači duh.
Nije vredno spomen da o tome biva Kad čovek promisli što se tu uživa! Laner, Štraus, Moreli, znameniti ljudi, Kada vaš inštrument na valcer zagudi, Znade proizvesti na svakome balu Opšte čarodejstvo, i jeglen, i šalu.
Jego prečestnost, gospodin Protopresviter, ljubezni Vaš suprug, dražajšaja gospože Kumo, posilajet ko mnje sladosnoje Vaše pozdravlenije i cjelovanije vsjaki krat kogda on
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KAP. ĐURAŠKO (stane pred vrata): Dovde, a dalje ne! Vi izvršnici volje paklene — Pakô je vaš!... A raj je ovo moj! Vlast ćemo našu ovde deliti, Na ovog praga kamu studenom; Pa osvojite l’...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Nije niotkud, već znam današnji red i zakon. Zar ti, bolan, misliš da ja ne znam da ovaj vaš car ima za svašto zakon? Zna to David, zna. Nemoj misliti da ne zna!
Ti si lud, božji čovječe! David (kao uvrijeđen, ljutito): Nemoj ti, gospodine, tako! Dok jadni težak svješti vaš red i za kon, a vi odma': ti si lud, ti si budala... Sudac: Ti to, Davide, pokazuješ rukom na me? Pazi-de se!...
David: A kako ti mene jope' moreš tako pitati? Zar ti misliš, bolan, da ja ne znam da ovaj vaš car ima za svašto zakon? Znam ja to, znam; dobro ja to znam. Nemoj misliti da ne znam!
Čija je ovo štrampa, dijete? Pisarčić: To je car. David: Zar ovo vaš car? Pisarčić: I naš i vaš. David: Nije, brate, bogme naš. Je li ovo tvoj škrljak? Pisarčić: Jest.
Čija je ovo štrampa, dijete? Pisarčić: To je car. David: Zar ovo vaš car? Pisarčić: I naš i vaš. David: Nije, brate, bogme naš. Je li ovo tvoj škrljak? Pisarčić: Jest. David: Pa kako će biti moj?
Samo još da ukine trećinu, desetinu i, rećemo kaz'ti, ove globe — nikad boljeg cara! Pisarčić: Onda bi bio i vaš? David: E, to ti posigurno ne umijem kazati, jer se ne mere svakom reći: Care Lazo, čestito koljeno!
Bojić, Milutin - PESME
Tad, zapahnut Tobom, ja se pitam: Kuda? (1912) KORAČA DUGI NIZ MRTVACA SVAKIDAŠNjA PESMA Dani, kako tutnji vaš džinovski huk!
Opraštajte kletve i pirujte dalje. Hvala vam, što naše osvežiste trube, Nama koje vetar u vaš kutak šalje. Mi ćemo otići, noseći na šlemu Srmu vaših noći palu po granama, A kad Gospod dođe, poverite njemu Zvuk
Oprostite, što smo umorni se stekli, Da vaš vrt nam pruži san i isceljenja: Mi idemo kud su bogovi prorekli: Preko slanih gora putem vaskrsenja.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Uloživši nečuven trud i požrtvovanje, uspeo sam uhvatiti lice o kome govori vaš telegram Pov. Broj 4742. Prilikom hvatanja izložio sam lično život opasnosti, jer je zlikovac nasrnuo na mene i, tek
Jakšić, Đura - PESME
POSLE SMRTI Noževi kad mi srce podele, Nad grobom zvekne krvavi mač, Slatke devojke, ružice bele, Neću da čujem vaš gorki plač! Nemojte reći: „Ovde počiva Ljubavi naše uveli struk!
Nastasijević, Momčilo - PESME
3 Zagorča vaš med, čemer zasladi; potvora pravo moje srce tim dublje nagradi; — udrite, nisam kriv. PORUKA 1 Prozrem vas:
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Danu, — javi se— vidite mi ovu kartu! Da mi je jučer vaš otac. — I izvadi je iz džepa i htjede da sjaše. — Nije potriba, — ubrza Ivo, pokroči k njemu i dohvati kartu.
I pozdravite sve koji za me upitaju!“ „Zbogom, sto puti zbogom!“ „Vaš virni prijatelj Jure”. Ivo dočita, i— zamisli se, a misao mu pođe daleko preko mora...
Ilić, Vojislav J. - PESME
Milo dete, Tim neću da vas morim sad, Ja volim kad se nasmejete, I mene onda mine jad. Ja volim vaše vedro čelo I vaš srebrni, jasan glas, Kad detinjasto i veselo Sitnica kakva dirne vas.
Vetar je silno poljuljivo Vaš tanki veo, vašu vlas, A u zraku je odjekivô Bezmerno sladak, zvučan glas... Šta li smo cveća pogazili, To bog jedini
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ja vrlo rado prihvatam taj Vaš predlog, iako sa zebnjom da Vas naša prepiska, od koje očekujete toliko zadovoljstva, ne razočara.
I on ju je - je li to bio puki slučaj ili čudo? - pročitao. Ja vidim, draga prijateljice, Vaš upitni pogled, čujem, pored sve daljine koja nas deli, šta više, i Vaše pitanje: „Recite mi ali sasvim iskreno - da li
Savršeno ste ga rešili. Vaša prijateljica, dvorska glumica, pozajmila Vam je za Vaš put odela Here i Leandera. Divno ćemo u njima izgledati! No i Vaš putnički engleski kostim stoji Vam odlično.
Divno ćemo u njima izgledati! No i Vaš putnički engleski kostim stoji Vam odlično. Zato ćemo se odmah dati fotografisati.
odletala su u vazduh parčeta tog klasičnog kamena. Iz jednog takvog parčeta dao sam istesati Vaš pridržač. Zamišljam da je taj komadić kamena nekad dodirnula svojom nogom i Aspazija, lepa ljubaznica Periklova.
Taj će Vas kovčežić, draga prijateljice, kad bude gotov, sećati na naše putovanje u Aleksandriju, kao mene Vaš meki jastučić.
Treba samo da mi dadete Vaš pristanak i primite moje instrukcije za Vašu novu misiju.“ Ja dadoh svoj pristanak, dobih potrebne instrukcije, i
Zato pokazuje svaki potez moga pera ne samo otkucaje moga bila nego i posrtaje vagona. Vaš hvaljeni grafolog sigurno bi pročitao iz ovih redova da njihov pisac ima rasklimatan karakter.
Cezarov dolazak u Aleksandriju bio je početak vaše propasti. Tada je izgoreo vaš Muzeum i njegova biblioteka, kojoj ne beše ravne.
Ja ću Vam kazati! Što ima prostački običaj da misli svojom vlastitom glavom. To Vaš otmeni Kremonini sigurno ne čini.
U tome stavu genijalnih ljudi zateče me vaš poklon i zauze svoj položaj u mojoj mreži. Istina, spočetka sam se malo snebivao.
Istina, spočetka sam se malo snebivao. Vaš vez je pravo umetničko delo, koje svojom kompozicijom i raskošem boja podseća na živopis pompejanskih gospodskih kuća.
Stanković, Borisav - TAŠANA
i srećan sam, što je tako bilo, što te nisu dali za mene, te sam zbog toga otišao u svet, i postao ovo što sam sada: vaš sveštenik, vaš deda kaluđer, isposnik Svete Gore, namesnik Svetoga Oca Prohora Pčinskog. I zato sam srećan.
što je tako bilo, što te nisu dali za mene, te sam zbog toga otišao u svet, i postao ovo što sam sada: vaš sveštenik, vaš deda kaluđer, isposnik Svete Gore, namesnik Svetoga Oca Prohora Pčinskog. I zato sam srećan.
Kao braća smo živeli, pa sada na ovaj vaš praznik biva li, red li je, mogu li da i ja kod njegove kuće odem i vidim njegovu decu?
Pogle već koliki su! (Ljubi starijega po glavi): Pogle švrća moj koliki je! Pogle sin moj, pobratimče moje!... Vaš deda, hadži Stevan, i ja, kao rođena braća smo bili, vaš otac kao moj sin je bio, pa sad ste mi i vi moja deca!
Pogle sin moj, pobratimče moje!... Vaš deda, hadži Stevan, i ja, kao rođena braća smo bili, vaš otac kao moj sin je bio, pa sad ste mi i vi moja deca! Čekaj da dâ deda paru. Pa zašto i kod dede niste išli?
Pa zašto i kod dede niste išli? (Pokazuje na Mladena): Ali on sigurno nije hteo kod mene da vas vodi? Vaš deda samo kod sebe vas vodi. (Dosetivši se, Mladenu): A sad, Mladene, ovako: ti i ja sa decom, pa kod mene.
(Hoće da skrene razgovor, seti se): Baš dobro! Znaš, pre dva, tri dana bio sam na preslavi u vašem selu, gde je vaš čivluk. I zato te sada molim, naredi vašem nastojniku da seosko groblje zidom ogradi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A ovaj vaš kukuruz, duše valja, sila je: razjarenim bikovima snagu lomi. Da čovek ne veruje, dok ne doživi... Eto, draga gospa
Sposobnosti vaše su lepe , i, govori palanka , lepo i zarađujete. Ali za vaš posao treba udobna svoja kuća, treba usavršavanje.
— Ali zato vam je, gospođo, vaš drugi pitomac bez mane Švaba, ako baš ne bez mane vitez — veli gospodin Joksim, s kim gospa Nola razgovara naročito
— Gospođo Lazarić, ne mislite vi tako kako govorite. Na sigurno mesto je pao vaš Švaba. — Kako ne mislim! Još gore mislim!
Primili ste tuđina koji slabo zna vaš jezik, evo jedva ume kazati vam što misli i što je dužan kazati vam. To je velika stvar.
Ili taj Mirko, ili... Ima još sorti i fela! U životu, vidite, jedni su borci, a drugi su lovci. Vi ste bili borac, i vaš doktor Mirko je borac, a Srba je lovac.
Vas dvojica ste Kuzman i Damjan u matematici. — Dobro, za matematiku. Ali ima drugo. Trkunić me jednako proganja: „Vaš je zadatak iz srpskog jezika opet bio o b r a z a c Milanu Mariću. Milan prosto piše kao vi.
Umirila ga je mnogo reč Pavlova: — Ja ostajem s vama, čika Savo, i godinu dana, ako treba... Milan je vaš, ali je i moj.
— Profesor je jednom kazao Brankovim drugovima Srbima: — Vaš zemljak nije svakidašnji tip studenta. Jednostavan, iako vrlo sposoban, marljiv, skroman, čist od svake usplahirene
— Šta da se radi. Star čovek, istrošen... to nas sve čeka, svaka smrt je naposletku šlog. Ne valja što vaš otac ima tako razdražljivu narav. Uklanjajte od njega što ga može uzrujati.
Ne valja što vaš otac ima tako razdražljivu narav. Uklanjajte od njega što ga može uzrujati. Kad je brat vaš položio maturu, naravno sjajno, stari umalo ne umre. O koncu visi on.
Brige ne treba maziti. One prolaze kao ženski kaprici, a svet ovaj dalje drže muškarci... Stari vaš je naravno vaš, ali on je i star, i mora biti bolestan, i mora i umreti.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— »G. sočinitelj, oprostite što vam žustrinu prekidosmo. Vaš junak od šesnajst godina ujašio konja, pa bega; mi sad za njim da trčimo, a i ne poznajemo ga.
ja poznajem vaše ostroumije; od onog dana kako ste se dosetljivo kod vašeg gospodara supruga izgovorili, ja sila na vaš razum zidam. Niste jošt? Ništa zato, ja mogu i drugu lulu ispušiti. Ali ah!
Ljubezna frajlice! Ja se sad sećam da vi taki kašljete kako ko o luli i spomene. Šta mora vaš nežni sostav tela trpiti!
« — »O, ne starajte se, lepa gospoja udovice, ja ću vas, ako je samo vaša volja, serdečnije tući nego vaš pokojni Pera.« — Opet prosioci. »Udovac, ima troje dece.
»Ta oće li taj vaš Roman jedanput svoju ljubov početi?« — viču mi moje čitateljke. »Da vidimo kakvog je roda njegova ljubov?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Šta mu možeš! Ne poznaješ espap pa, recimo, da mu primetiš: ovaj vaš salvatus purtatus kao da je malo prokisao, ili recimo: ova vaša porkalija omalija kao da se užegla.
“ — Ali kako je, zaboga, vaš deda mogao dočekati Kolumba? — I ja sam se uvek to pitao, ali, znate, u istoriji se mora računati sa tim neobjašnjivim
Odgovor: Da, video sam nožić vašega strica na klupi u bašti moje tetke, koja je juče pojela jednu jabuku. Pitanje: Vaš stariji brat, govori li on francuski? Odgovor: Moj stariji brat ne govori francuski, ali on ima jedan perorez.
Stoga molim da me izvinite. Vaš nesretni đak, SN (ON) SN (ON) + C14 O72 = O19 N32 ON.“ Mislio sam, ovo bi pismo moglo profesora tronuti, a, ako ne
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Naši ni za sekund nisu izostali iza Francuza. — To je interesantno! — veli francuski oficir. — Nisam znao da vaš narod ima toliko smisla za tako preciznu tehniku. A to je znak njegove visoke, prirodne inteligencije.
da se lično uverim da ste vi učinili sve, pa i više nego što ljudska moć dozvoljava, da spasete ljudstvo i materijal. Vaš zadatak prema otadžbini izvršili ste verno i sa samopregorevanjem.
Ceo divizion ima da se žrtvuje za spas pešadije. Vaš predlog da izmestite bateriju ne odobravam. Popunu u ljudstvu poslaću vam. Naređujem: otvorite još žešću paljbu.
— zapita kapetan Radojčić. — Bio sam... — Otkuda vi na Kajmakčalanu?... U zvaničnim izveštajima vaš se odred nigde ne pominje. — Šta piše u tim izveštajima ja ne znam, niti sam ih čitao.
Sa vama je vaš komandant! I tu negde, oko baterije na Čeganjskim planinama, Bugari malakšu. Naši iskoriste priliku i utvrde se.
Petrović, Rastko - PESME
A šta se mene tiče vaš mir! To nisam ja o kome je reč, već jedna savest čista, izdvojena, koju sam hteo spojiti uz kakvo ime.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Izvaljuje se, da ih bolje vidi): Eh, deca, deca slatka! Pojte! Puštite glas. Ali čist glas! Iskam da slušam vaš mlad, sladak, čist glas. Zašto, moje se je srce iskubalo, snaga raskomtala, ostarela... Žalno, teško da mi pojete!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Odmah me primite u svoje dobrovoljce. Gdje li je samo taj vaš komandant Jovanče? — Vidiš li onaj dim na Lisini, tamo je — pokaza mu Lazar Mačak.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Strepim od smeha mi nisam hajao što nam za smeh preti Hristos: Teško vam za vaš smeh, doposle vrlo ćete vi plakati i jecati za to! Krepki Gospodi, ukrepi me, da te s drage volje milujem, snago moja!
I dopreti će vaša vršidba do istakanja vašega vina, i točidba vam postignuće pak setvu, i jestićete vaš hlebac do sitosti i oporo u tvrdu preboravićete na vašoj zemlji; niti će vas ko plašiti ni progoniti.
A glednite i o tom čudnu božju nad ljudma milost. Eto što je vaš svetski sud: ako u čemu ko smrtno skrivio, dok se sam ne iskaže po drugi svedoci na njega smrtni sud ne može izaći.
S ovim ja, ubogi vaš pastir, uređujem celu biti pastvu mi, kojoj no radujući se u mirnome zdravlju čestitu ujedno s dobrom se radovati, i
A stajanje, zebenje li, il' mu bila zapara, — jedno je ta meni, ta vama. Trud moj, trud vaš. Meni za govor, a vama za slušanje... Promisli se o tome eto, i o svetski poslovi.
Ako li se ne sećate što je i o čemu li se to govori, vaš učitelj dužan vam je svaku knjižnu pokrivenost iskazati. U pismu vinograd se ljudi zovu, a ne čokoće i loze.
NOVOGODIŠNjA TEŽAČKA ZDRAVICA Ja ću vam dati kišu u njejzino dobi, i zemlja će vam izdati iz sebe svoj porod da jedete vaš hlebac do sitosti, i vašu muku što ste radili i trudili se, jesti ćete od njega.