Upotreba reči vaše u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Dosta, vi ugnetači ljudi i naroda! Dosta je suza i krvi palo da vaše bogate gozbe začini!... Dosta! Odsad su svi ljudi i narodi slobodni!...“ Bog ćuti, i ljudi ćute...

“ protepa Aleksa svojim zvučnim glasom. „Eto, oterao sam konje u ergelu, pa tek se mislim: baš ću da prođem pored vaše kuće... Odavno te nisam video!...“ Od podne do ponoći!... Ta to je čitav vek zaljubljenima!...

— Dobro, dobro, — veli uča, a brk mu se smeši, — to će bit’ od one vaše prepečenice, ha?... Pa, sinko, kako na domu? Je l’ ti otac ozdravio, ili je još u vrućici?...

Obradović, Dositej - BASNE

Dobro koje može biti u vaše vreme, zašto da čekate da posle vas bude? Prosvešteni arhijereji i dobroželateljni razumni mirski sveštenici, oni su

Mene, koja sam vas u mojej seni upokojila i prohladila, koja vam u zimu drva za grejanje dajem i građu za domove vaše, besplodnom i nepoleznom naričete! Ni za što li ne mislite nego za trbuh!

Ni za što li ne mislite nego za trbuh! Vi mislite da ste sami na svetu, no znajte da kad bi oči vaše mogle viditi, vi bi se užasnuli koliko se miliona životni samo s mojom kožom hrane!

Hristos Spasitelj uči nas: „N e p r e s t a j n o m o l i t e s j a! ”, Tojest: i kad ste u poslu, neka srce vaše o bogu i o dobru misli, ovo je prava k bogu žertva i molitva.

se ti sa mnom ne inatiš; ja znam dobro da bog blagoslivlje one koji se trude i pravično živu, ali da nama bog daje za vaše kaluđerske blagoslove, to ti drugima kazuj!

smrdi i na koje se ti gadiš, ovo meni miriše kao miro i ružica, i što god iz njega jedem slađe mi je nego najizbranije vaše pite i uštipci, pak se ja gojim i sve to deblji bivam; niti sam tolikim bolestima podložan kao pre što sam bio, niti

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Kad sve dogori, mi izađemo iz dima, kraljica pada u nesvest, a kralj trlja oči i gleda nas zaprepašćen: Sunce vam vaše, pa vi opet živi! Rastržu nas konjma na repove, raspinju nas na točku, seku nam glave, ruke i noge - strašno!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Pita ga car: tko je on i šta je tamo radio i ko ga je na to poslao. — Zamuca moj g. Mijuško: ,Vaše Veličestvo... Vaše Veličestvo... ja sam šnajder!

Pita ga car: tko je on i šta je tamo radio i ko ga je na to poslao. — Zamuca moj g. Mijuško: ,Vaše Veličestvo... Vaše Veličestvo... ja sam šnajder!

— ,A gde su njine žene i deca?’ upita dalje car. Ja mu kažem da su sa sobom odveli. ,A gde su vaše žene i deca?’ pitao je dalje, i ja odgovorim, da naše žene i deca sede kod svoji’ kuća.

glasom, ,smeste i osiguraju tamo svoje žene i decu, pak onda uzjašu na svoje hatove i na vas udare, kuda će onda vaše žene i deca?’ Na to mu nisam ništa umeo odgovoriti, do samo slegnem ramenima.

Ali to što ste sada činili i bunili se da ste tek posle godinu dana, kad bi moja vojska prešla i vas i vaše familije sebi za leđima ostavila!

Ja sam spremio 300000 vojske, i hoću, i mislim da vaše otečestvo od Turčina očistim, no hoće li Bog dati, to ne znam.

sledujte toj čaši moga oca, ne samo u piću nego i u svima drugim strastima i naklonostima, pa ćete biti srećni. Vaše reči, vaša delanja, naklonosti i uživanja upravljajte svagda prema vremenu i prema godinama vašeg života.

mu: ,,Aleksa, već se mi s carem zavadismo, nego smo načinili jedan mizar (prošenije), da caru pošljemo, nego da i vi vaše murove udarite da bi se mi opravdali.” — ,,Dobro, age — odgovori moj otac, — da se s knezovima dogovorimo.

— Turci kažu: „Slobodno, tvrda je vera. Fočić hoće opet kneza od vašeg odžaka, i neće da ide, dokle iz vaše rodbine koga ne okneži”.

— Obrlajtnant na to odgovori: „A koga vi u ovoj strani više imate nego mitropolita Stratimirovića? On je od vaše nacije kao kralj, a dobro se pazi sa princ-Karlom, a princ Karl sada je nad svom vojskom u našem carstvu najstariji

” — „Gotovi”, odgovori mu sluga. — „Gotov pašaport?” — „Gotov, vaše prevoshoditeljstvo”, odgovori mu opet sluga. — Zatim okrete se nama: „Jest u vas bumagi (artija)?

On kaže: „Vaše djelo neodložno, nužno što skorše jehat i praščajte”. — Dođemo u kvartir, ručamo i prođemo po pijaci.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Jes̓ — njemu. — E, e, vi̓te, to je lepo — kad seljani vole tako svoje starešine. — Lepo je. — A kupili ste za vaše pare? — Nije. On je dao. — Da, da, za njegove pare kupili ste. Lepo, lepo... Vi̓te on će to da gradi deci lokumiće.

« veli sluzi. Đače odgovori. Revizor zadovoljan upita drugog: »U kojoj je časti sveta ovo vaše selo?« pa odmah izviri u kujnu: »Nek se samo dobro istišti!« Đače odgovori i to.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Jer najsvetiji putir što se izli na oltar otadžbine Srbinove, behu grudi vaše; krv koju tada proliste i danas je blagodet Srbinu...

— Ali, Aleksin... — Sramota, pope! Hoćeš da rekneš da je Aleksin Stanko lopov!... A to je dete, bolan, raslo na vaše oči!... Znate ga od povoja!... I on lopov! Kad je šta dotle ukrao? — Nije ništa. — Pa kako to najedared lopov?

Dučić, Jovan - PESME

GNEZDO Pletem svoje gnezdo iznad vaše glave, Toplije od gnezda u orla i laste; Vetar otme granu ili vlakno trave, A, kô cvet džinovski, ono ipak raste.

NAŠA SRCA Ko zatvara vaše oči nebrojene, Srca, srca, srca? I kuda se raspe, Kad se svako od vas zatvori i zaspe, Vaš svet od sveg veći i

Na svakom raskršću po jedan kralj čeka. HORDA Mi nismo poznali vas po zastavama, Ni vaše heroje od lavova ljuće: Sve na kolenima vukli ste se k nama Noseć mač ubice i luč palikuće.

Bez buktinja ide ta vojska što ćuti, Požar selâ svetli za marševe gorde... Vaše gromke himne ne čuše nam puti: Nemo ubijaju deca stare horde. Polomiste više kolevki, o srama!

Pune su zmija sve vaše trave, i vode, i zidovi vaših kuća, i one vas pojedoše. Božanstva su zla i svirepa. Hajde da ih oborimo i da tražimo

Gde su naše vojske i zastave danas: Za brodolom beše dovoljna i bara! Slavni Nemanjići, gde su vaše kule, Sedam vaših kula groša i dukata? Riznice se vaše u sitno rasule — Na tvrđavi sva su otvorena vrata.

Slavni Nemanjići, gde su vaše kule, Sedam vaših kula groša i dukata? Riznice se vaše u sitno rasule — Na tvrđavi sva su otvorena vrata.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Svaki je dužan svojoj zemlji, zemlja nije nikome ništa.. — E, znam i ja te vaše filozofije! Znam ja, ako ćeš, i „zemlja jesi, u zemlju otideši”! Ali daj ti, brate, štogod u živa usta!

Pop nestrpljivo mahnu rukom: — Stanite, ne razumjeste me! Nemam ja svojega imanja, ni daj bože! Sve je vaše i onoga hrama. Mnogo bi njojzi bilo da joj odredite i ovo što ja dosada držah.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— Pa pojeo, milostiva! — I-ju, mene žalosne! Zar tolike krofne?! — He, he, iz vaše ruke, pa ne zna čovek šta je dosta!

— sve se kanem da jedared dođem kod vas na jedno pola dana, pa da vi mene lepo naučite kako vi to pravite one vaše čuvene puterkrofne. Vi to začudo lepo umete i nadaleko ste se pročuli čerez njih.

— veli gđa Sida i metnu ruke na trbuh. — Ta man’te... znam vas već, znam... vi već morate tu vaše... — The, tako sam naučila od moje pokojne matere, tako i ja vaspitavam moju kćer Jucu — veli gđa Sida, a gleda

— A da ne bi zaboravili, evo vam ovaj puket cveća. On neka vas podseti na moju molbu i na vaše obećanje — veli Melanija. — Sećaće me na vas...

He-he, al’ nećete, nećete, znam ja to dobro! Znam ja, frajla-Julo, vaše dobro srce! E, baš ću da probam! — reče Šaca pa se uhvati za ogradu, kao da hoće da preskoči. — I-ju!

— No, pa šta je, šta je to, slatka, bilo? — veli gđa nataroševica. — A ja baš idem pored vaše kuće, pa mislim u sebi: daj, kažem, da svratim k njima, valjda će gospodin-notêr znati sve... Kad ono...

— Ta umete vi paori, znamo mi već vas i vaše politike! — umeša se gđa Persa. — Zaboga, Nikolajeviču, zašto nisi dobro otvorio oči kad pogađaš kola; kad znaš dobro

«... Daklem, ako smem uzeti sebi slobodu... u zdravlje primjerne supruge, vaše gospoja-Perse! Kucnuše se; pop Ćira naiskap, a domaćin iskapi onu ostalu polu do dna.

oprostite što ću se tako izraziti — ako stanemo sve dalje tragati i njušiti, — pa nije tolika zasluga ni gospoja-Perse vaše supruge, kol’ko vaša, baš vaša, česnjejši gospodin-Ćiro, što ste, to jest, vi, u svoje vreme, izabrali gospođu Persu

— veli pop Pira. — Eh, pa onda što smo i pili uzalud, i pre vas, drugima, manje dostojnima. Trebali smo prvo u vaše zdravlje, dragi moj i retki moj goste, česnjejši gospodin-Ćiro! Al’ neka, — možemo još sve i popraviti.

Daklem, sve ovo brišemo, pa iznova! Ovo je daklem prva zdravica, i ona neka je u vaše zdravlje. Spasi bog. Kucaju se i piju; domaćin pola, a pop Ćira ispi celu čašu. Razveseliše se popovi dobro.

Izvadi naočari, metne ih na nos, a smeši se sve, pa opet gleda, i pita me: je l’ to moj zub. — »Moj, odgovorim ja, vaše preosveštenstvo!« A mo’š misliti kako mi je bilo, čas me zima, čas vrućina spopada.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Hitam da vam odgovor dam. Vi ćete mi dopustiti da se s vama u poslu vaše ženidbe kao trgovac razgovaram. Ja sam o vama raspitao. Mladosti pogreške neću u račun da uzmem, no samo imanje.

Ja sam o vama raspitao. Mladosti pogreške neću u račun da uzmem, no samo imanje. Ja vaše stanje vrlo dobro poznajem. Ako vi iz vaše velike kuće kirajdžije isterate, i sami se u nju uselite; dalje, ako vaš na

Mladosti pogreške neću u račun da uzmem, no samo imanje. Ja vaše stanje vrlo dobro poznajem. Ako vi iz vaše velike kuće kirajdžije isterate, i sami se u nju uselite; dalje, ako vaš na kući intabulirati dug isplatite, onda ću vam

Poštenorodni gospodaru! Oprostite što vam sa ovim pismom dosađivati moram. Ja sam čekao i čekao na vaše pismo al’ to je gdegod u vazduhu nestalo; meni pak nije do čekanja, i moram vam izjaviti šta o celoj stvari mislim.

Ako ste radi za mene razumeti, ja sam, hvala bogu, zdrav, i molim boga za vaše zdarvlje. Ja sam srećno kući doputovao. Ne znam vi jeste l’ zdravi.

Ja vam blagodarim za vaše čuvstvo prema meni. Što se mog čuvstva prema vama tiče, ono je u božijim rukama, a bog je dobar, može sve dobro

Ljuba čita pismo. Počitajemi gospodaru! Dajemo vam na znanje da je vaše ćutanje i oklevanje prouzrokovalo to da smo prinuđeni bili drugoj sreći okrenuti se, koja je zaista i dobra, da smo svi

Ljuba se boji da se ne zabuni, ako i dalje bude ćutao, pa započne. — Molim pokorno, da li se može kosnuti vaše krasne kćeri lik srca moga? — Molim vas, ne razumem vas načisto. Izvolite malo prostije govoriti.

Mi smo, hvala bogu, svi zdravi. Ja to isto mislim što sam mislila kad smo se rastali, i nadam se da i vi vaše mnjenije niste preinačili. Ma kakove protivne glase čujete, nemojte ništa verovati, jer ja ću zadatu reč održati.

Ja sam, hvala bogu, zdrav, i molim se bogu za vaše zdravlje. Meni se vrlo dopada što pišete da ćete vašu reč održati, samo mi to jedno ne ide u glavu što toliki dug

— Kako nesigurno? — zapita Marko. — Kakvo je vaše sostojanije? — Sostojanije? Ja stojim ovako: svršio sam pravne nauke, bio sam jurat, sad su me izbrisali, no talenat

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

i vaša preizrjadna kačestva u samoći uvažavao, i njima se divio, danas je prilika objaviti vam da su mene prelesti vaše preumilno obuzele, i da bi budušče ščastije moje nesnosno bilo, kad bi sudbina pakosno ukratila s vami dne života

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Radiće zemlju, kao što je rade i Hrvati i Hungri. „Ne može biti izuzetaka u carstvu, Vaše Visokoblagorodstvo.“ Ceo ovaj deo Evrope, imaće da se evropeizira. On to, veli, ponavlja.

On se prodera: „Tam! Vaše Visokoblagorodije!“ Iza te šumice, kaže, čekao bi, da se štab ukrca u skele, i da skele oslobodi santi leda.

Teodosije - ŽITIJA

A pošto je Bog hteo da se dogodi onako kako žele roditelji tvoji i velmože vaše i braća tvoja, ko sam ja da tako nešto i pomislim! Bolje bi mi bilo da se i ne vratim ocu tvome.

u svojoj ste zemlji samodršci, i srodnici ste po telu onima koji sada capyjy, i ako što moliti blagoizvolite — molbe vaše neće biti uzaludne.

i naročito se ovih veoma sramio, kada Bog kori našu nesitost i govori: „Kada u tuđem ne biste verni, ko će vam dati vaše?

sam smilovavši se na nas, iz tuđe zemlje k nama ih u svoje otačastvo prinesi, da bi se molitvama vašim svetim otačastvo vaše prosvetilo, i svi mi da blagosloveni budemo.

Zbog toga još molim milosrđe vaše, krotosti, da nam u ovom ispuniš molbu, da svetome ocu vaseljenskom patrijarhu Carstvo ti naredi da jednoga od moje

Ali vas radi, saplemenika mi, svetu i slatku mi pustinju ostavih, i ne dođoh da tražim ništa više, do li duše vaše. Tako peći, radi vaših duša i dušu svoju omrznuh, sećajući se starih svetih, koji su u bolu srca za svoje saplemenike

bogorečita sveta svoja usta ka svima, reče: — Braćo i drugovi, i čeda u Bogu, saslušajte reč moju s pažnjom dostojnom vaše ljubavi, na vašu korist!

o mnogim trudovima njihovim koje pretrpeše na moru zbog njega, i ne pominjući zlobu, pokori se zapovesti „Ljubite vaše neprijatelje“ i dade im blagoslov od zlata koje nošaše.

A on ih, kao da su glupo govorili, ukorevaše, rekavši: — Nerasudno je vaše traženje. Vidite more uzburkano, i da lađa ne stoji nego je vali brzo nose, i na beskrajnoj pučini tražite da dobijete

Opet tražimo svagdašnju pomoć i blagodat i zastupstvo vaše, prosimo da se molite za nas i da nas zastupate, i pripadajući molimo se: ne prestanite da se molite čovekoljupcu Bogu

da se molite za nas i da nas zastupate, i pripadajući molimo se: ne prestanite da se molite čovekoljupcu Bogu za stado vaše, koje ste od duše zavoleli, za koje se čak do smrti podvizavaste, da se izbavimo od tame grehova i strasti, od svake

Beshleban — malo rečeno — kao da je bestelesan bez ikakvog jela i paljenja dima prebi vaše, jer se zadovoljavaše kao hranom sabirući izdanke divljega bilja i gorki bukovi žir, ako se i to hranom nazvati sme.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Čim se njih dvojica zavukoše u paprat, stazom kraj njih pojuri čiča Brko vičući: — Čekajte, Šarove i mačoru, od vaše kože načiniću sebi jaku za kaput i šaren torbak!

Kruškotres Kukuruzović skoči iza sna i prije nego što je stigao da urlikne, začu iz mraka Brkin glas: — Načiniću od vaše kože jaku za kaput i šaren torbak! — Aha, ja ću ti pokazati kako se od mrkog mede prave šareni torbaci!

Nušić, Branislav - POKOJNIK

RINA: Ta ostavite se, molim vas, te vaše pažljivoosti. (Spasoju.) Gospodin je beskrajan. Reći ću vam ja: čovek o kome svi znamo da je umro, da je pokojnik,

Mislite li vi da je to lako porušiti sve što je izgrađeno posle vaše smrti? Varate se! Za vas bi jedini izlaz iz situacije bio kad bi se vratili tamo odakle ste i došli i pomirili se s

SPASOJE: Nećete valjda reći da su i cigarete vaše? (Pošto je i sam pripalio i seo.) Hoćete li hteti iskreno da mi otkrijete svoje namere?

PAVLE: Kako vas? SPASOJE: Pa kad se posle vaše smrti obrazovala masa kod suda, pozvani su svi dužnici da polože masi svoje dugovanje.

PAVLE: Da, da, sećam se. SPASOJE: I sad razumete valjda zašto se ja bunim protiv vaše izjave i zašto ne mogu priznati da ste živi.

Zaprosićete moju ćerku i ja ću vam je dati, a kao miraz dajem vam celokupno ima nje koje je nekad bilo vaše. PAVLE: Interesantan predlog; na taj način ja bih bio svoj sopstveni zet.

je on dobio katedru na univerzitetu, na osnovu koga je on proglašen naučnikom, na osnovu koga je on postao direktor te vaše „Ilirije”, na osnovu koga je postao zet i na osnovu koje ga ste mu vi dali toliki miraz.

MILE: To bi najbolje učinili, ja sam to već govorio gospođi Rini, kada bi me, recimo, uzeli u službu u vaše društvo „Ilirija”. Vi ćete, izvesno, imati potrebe za više činovnika? SPASOJE: Razume se! A vi imate od kvalifikacija?

MARIĆ: Tako sam opasan? SPASOJE: Opasniji no što vi mislite, jer sve vaše radnje, svi vaši pokreti, sve vaše mahinacije, otkrivene su. MARIĆ: To je vrlo interesantno.

MARIĆ: Tako sam opasan? SPASOJE: Opasniji no što vi mislite, jer sve vaše radnje, svi vaši pokreti, sve vaše mahinacije, otkrivene su. MARIĆ: To je vrlo interesantno. SPASOJE: I za policiju je vrlo interesantno.

Nosila je ona i moje ime, pa ipak je imala svoje naročite poglede na moral; nosi sada vaše ime imajući uvek svoje naročite poglede na moral.

SPASOJE: Vi ste polazeći u emigraciju, a da bi uklonili tragove koji vas terete, poverili ovome mladom čoveku izvesne vaše rukopise, za vas dragocene, kako ste vi rekli. MARIĆ: Tako je! SPASOJE: Eto, vidite, vi ne poričete osnovni fakat.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Dopustite, gospodaru, vi ste otsada slavan čovek, i vaše ime ću zabeležiti otkuda ste. Gospodar Sofra misli se. — Pa ko bi me ovde na čardi namalao?

I tu će se odmarati. — Čuješ ti, Sofro, i ti Krečaru, i ovde je skupo platno, ’ajd’ da ga prodajemo, tojest vaše! Misle se, pitaju za cenu, dobra je, profita dosta. Dozvole Čamči prodavati.

— Jeste. — Nemojte se ništa plašiti, sve je dobro. Vi ste davno otputovali, a kod kuće nema vam glasa; vaše gospođe pobojale se nije li vam se što zlo dogodilo, pa su vas dale svud kurentirati, i tako smo i mi sad na vas

Sedne pa piše pismo: „Ljubezni oče! Ako ste radi za mene razumeti, ja sam fala bogu zdrav, i molim boga za vaše zdravlje. Ja se sad baš u moru kupam; to je vrlo zdravo, tako ovde kažu.

— Pošla bi’. Vi ste mi bili verniji, iskreniji drug neg’ sve drugarice. Otkako sam bolesna, sve vreme vaše meni ste žrtvovali. — Ja vam dajem ruku. Pruži joj ruku. Juca primi ruku. — Šta će mati o tome reći?

— Kako? — Došao sam da od vas prosim ruku Jucinu. — Kakvu ruku?! — reče ubezeknuta Sokolovićka. — Ruku vaše Juce, da se za mene uda. Sokolovićka gleda ukočeno Šamiku, misli da je poludeo. — Šta vi, gospodine, govorite?

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Šta je to: igrati se šuge? Vaša odana Helen K., London, septembra 1974.« ...Primio sam vaše ljubazno pismo baš onog juta kada sam pokušavao da sperem sapunicu sa kose posle brijanja i kada sam najzad shvatio da

PISMO Među naplaćenim računima za knjige i pozivnicama za mesta na kojima se gube osmesi i vreme, pronađoh i vaše ljubičasto pismo. Imate trideset i pet godina i želeli biste da ostanete nepoznati. Hoćete da napišem nešto samo za vas?

balkona okrenutih moru, osiguranja protiv kradljivaca i požara, rezervnih guma, stolica na rasklapanje, pomada za negu vaše kože i losiona za negu kose, više leda u piću i u srcu, šminke u tašni, sve tamnija stakla naočara protiv sunca...

Vaša kći se ljubi na ulici u po bela dana, a kroz prozor vaše hotelske sobe svake večeri vidite ljubavne narove kako se ogrću peskom i mesečinom.

, mi već znamo kud su vas odvele vaše ideje, i o tome smo razgovarali na sudu! Sve što želimo, ukoliko i dalje mislite da viđate malu...

Matavulj, Simo - USKOK

pardon! to jest: stvar je sasvim prosta i prirodna... Knajst planu i prekide ga: — S vragom vi i kojekakve vaše smeteno cifranje! Što ne kažete prosto: šta traže Crnogorci?

Vi zaboravljate da smo mi predstavnici ćesarskog grada Kotora, a ne roblje, ni vaše sluge! Pa mu okrete leđa i siđe s bedema, te obavijesti građane i savjetova ih da se odmah raziđu.

Dobro mi došao, gospodine grofe Janko! Uskok odgovori: — Hvala, gospodine! Primam vaše gostoprimstvo istim srcem, kakvim mi je ponuđeno!

Srećom, bio sam u graničarskom puku, među dobrim momcima vaše krvi, od kojih naučih vaš jezik, a pomalo i pismo. Najzad, jutros mi pođe za rukom da učinim na što sam se odavno

— Jest. Oženio se baš onda kad sam ja ležao od rane. Našli su mu vrlo bogatu djevojku. — A vaše je cijelo selo? — pita Krcun. — Nije, ali je veći dio. — Je li koliko vaše imanje? — pita žena.

Našli su mu vrlo bogatu djevojku. — A vaše je cijelo selo? — pita Krcun. — Nije, ali je veći dio. — Je li koliko vaše imanje? — pita žena. — Biće koliko sve naše polje? — Ne znam — odgovori Janko smijući se. — Biće tako!

— u božji tren pojedoše cijelu, pa odletješe! Tada se ja okretoh k vama. Vaše lice sijaše od radosti! Ja vam viknuh: „Eto sve bjehu na broju, osim pauna!

sunca, i ti nas dočekuješ kao svoju đecu, ali smo, bogme, i ozebli i ogladnjeli, te da nam je što prije po jedna one vaše kaluđerske prepečenice, pa onda da prezalogajimo.“ Svi udariše u smijeh.

— A oprostićeš zato, to su radili Ćeklići! — reče Cuca. Vojnik Ćeklić odazva se: — Nemoj ti na nas prenašati vaše rabote i vašu slavu! — Ama, jeste, čoče!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MLADOŽENjA: Vaša lepota... DEVOJKA: Vi opet počinjete komplimentirati. MLADOŽENjA: Vaše oči... DEVOJKA: Vi tako umete šmajhlovati da čovek mora misliti da je istina.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: Da, mi molimo, mi molimo! NANČIKA: Iz drage volje. LEPRŠIĆ: Svaka kokarda koju iz vaše ruke primimo, biće nam štit protiv neprijatelja naši.

LEPRŠIĆ: da su mogli, oni bi i uveli pre potopa. GAVRILOVIĆ: Verujem. No, kažite mi, kako je to da je vaše ime Šandor, ovoj gospođi Nančika, njenoj kćeri Milčika, a sinu Eden, kad onda, kad ste se vi rodili, nije bilo

Ali od toga nema ništa; nego svi na sredu. MILČIKA: Zar bi vi odali vaše društvo? ŠERBULIĆ: Nego? Da mene samog obese? Lepo mi i vi govorite.

ŠERBULIĆ: Šta se ljutim? Dok su bili Madžari, ko se više s njima mešao i drugovao nego vi. Častili ste ih, vaše žene i kćeri išle na bal i s honvidima igrale; pa vi u odboru, a ja, koji sam protokole cepao, ništa.

Nećače, nećače, vratite se u njedra vaše domovine, duhom vas narodnosti preklinjem, vratite se rodu vašemu, kojega ste bili potpora i otrada!

SMRDIĆ: E, mislite ne znamo mi da je to vaše maslo bilo? ŠERBULIĆ: Samo sam tako rekao da vam učinim radost. GAVRILOVIĆ: Ja znam da ste ga, te kako, molili da

Kažite mi, koji je najveći znak rodoljubija? SMRDIĆ: Sve je to vaše maslo, no razgovaraćemo se dok se vratimo kući. GAVRILOVIĆ: Kad nema odbora. ŽUTILOV: Šta, šta?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Mušickom koliko ga uvažava Njegoš, koji i sam piše »stihove lepe«: »Glas rodoljupca vašega zna naizust i obožava vas za vaše rodoljubive misli, nego mu je malo žao što još prostije srpski ne pišete, jer on misli da na svijetu nema ljepšega

U prvoj polovini XIX veka oseća se sve vaše uticaj nemačke književnosti, a nešto i mađarske. Šiler postaje veliki uzor i estetički autoritet srpskih pisaca, a

Sremac, Stevan - PROZA

Nije mnogo... lako će ti biti da mi učiniš... — Gospodin — Pajo — veli Kaja i diže čašu — ovo u vaše zdravlje. — Baš se onomad nešto mislim i razgovaram koga da uzmem još.

Bog vam a duša vam! Vaše meso, moje koske!« Time je hteo reći da, iako je čovek koji prati i razbira za novosti, ipak je poštovalac starih

Uvek su posle te i takve učtivosti sledovale brutalnosti. — Pa kako ste to oboleli, vaše sijatelstvo, majkin prinče? — Pao sam! — prošapta Marjan, jer je znao da posle tih titula sleduju batine.

Radičević, Branko - PESME

pa gleda da nađe Ono svoje smrskano komađe, Da s' napije jeda i otrova, Da započne jade vam iznova, Da zamagli vaše bele dane, Da pozledi te zarasle rane Da u krvci vašojzi zapliva, Da vam mine posred srca živa.

Turci udariše, Udariše, vodu pregaziše, Biju, kolju, robe, pale, ruše — Jao, Srbi, kud će vaše duše.“ Celo polje već se uzdrmalo, Pešac, konjik, sve s' opremat stalo, A Zmajević brzo pohitao, Pa glasnika

Vedro nebo, kô juče stajaše Sjajno sunce, kô juče, bez truna, Kito stroma, i zeleni žbuna, Obarajte lisne grane vaše, Jednom ona poda vami staše, Nema više nje sad, nema tuna.

Turci udariše, Udariše, vodu pregaziše, Biju, kolju, robe, pale, ruše... Joj, Srbinji, kud će vaše duše!“ Kâ grmljava a na smaku sveta Sve uzdrma ova rečca kleta.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— A ti misliš da vojska nema pametnijeg posla nego da troši metke na vaše kucaljke oko rakijskog kotla, a? Deder, ovog časa, kapu u šake, pa mi se gubi s očiju, dok ja nijesam uzeo ovaj Radin

— čudi se Marko. — Ja sam ti, brate, Šesta lička, otud od Velebit-gore, pa se slabo razumijem u vaše bosanske eglene. —Pa ono tamo. Vidiš, tamo — neodređeno pokazuje nena nekud u pravcu Save. — Aaa, u obruču!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Posle se ti probudiš i onda večeramo. Tvoja mati donese što god od vaše kuće, a i s onim što mi imamo, večeramo zajedno.

Mati mete u čanak pšenicu, poskurice i drugo: kao oraje, kestenje, trešnje. Donosim vama, a vi mi u moj čanak dajete od vaše pšenice i poskurica. Kad izredim tako sve kuće u komšiluku odnoseći i donoseći, onda probiram što je najlepše za mene.

Ali ne! Nisi bila ti samo kod svoje kuće već i kod naše. Šta više, prvo bi naše dvorište počistila, pa onda vaše; prvo bi nama izvadila iz bunara vode i donela, pa onda vama.

Ne brini i ne uči toliko, teške bile te vaše nauke?! — Teške, nano! I ispočetka bivalo mi je vreme bavljenja kod kuće prijatno.

Jela mi postaju teška, ti i majka dosadne sa vašim večitim ugađanjem i dvorenjem. Kao da me je gušilo to vaše negovanje, Ti vaši mili i puni strahopoštovanja pogledi. I odlazio sam pre vremena.

I brzo natukoh šešir, ogrnuh kaput i iziđoh iz kuće. Iz vaše bašte čujaše se udar motike. Pređoh preko potoka i stadoh iza granja da te vidim gde si.

Tek po koji cvrkut nezaspale tice i drugo ništa. Iz vaše bašte ništa se nije čulo. Izvalih se na travu. Poduze me svežina.

I onda polako, krijući se u senci drveća, bežim dok ne iziđem iz vaše bašte, pa onda zapevam: Oj večeri, oj slatka čekanja Oj vi noći moji beli dani!...

Sve se sleže. Usklici, smeh, razgovor razlegao se iz vaše bašte koju počeše utapkivati i krčiti za igre... Ja? Isprva kao da se oslobodih, dahnuh što sam te skinuo s vrata, ali

To dolažaše iz vaše kuće. Nagoh se, pristupih i otvorih oči da vidim... I videh tebe, gde pod mladom kajsijom, na sred dvorišta, pogurena

— povikaše one, — znamo čak i kakve su! Njene su kite vezane crvenom vrpcom i u svakoj ima po jedna lala. — A vaše? — E, ti to ne treba da znaš. Nego hajde probudi tetu. — Dobro, dobro. A smem li i ja tamo, među vas, da dođem?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kopitar mu je objasnio šta od toga književnog rada očekuje: »Time ćete vaše Pjesnarice popuniti, a mi, vaši naklonjeni čitatelji, poznaćemo najsnažnije slovensko pleme po njegovim pogledima na svet

Tada otac rekne: — Evo para, nije mi ih nestalo, samo sam ja stio, da vaše žene same priznadu da me ne poslužuju. Već evo vam ovi novci, za vas sam ih i uštedio, a eto sami vidite, da mi je

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Mati pokojna imala je dosta nevolje s njime, ali subordinacije nikako. SOFIJA: Šta znam; da je vaše naravi, volila bi. JEVREM: E, sa mnom se moglo komandirati, kako si htela. Zato sam docnije i mogo avansirati.

Dakle, slušaj plan operacije. SOFIJA: Bogami, ja niti razumem vaše komande, niti ću s njime rat voditi. Ako se lepim ne odobrovolji, trpiću, da što znam, kad mi je tako bog dao.

SOFIJA: Idi zbogom, kako možeš to i pomisliti! MAKSIM (Nikoli): Eto vam vaše dobre žene! SOFIJA: Dobre žene ne prave se pustaijama. MAKSIM: Ha, kugo!

(Odvede je do vrata, ona odlazi.) Mekana je dozlaboga, ali šta ću, vaše su vredne, pa opet kažete da ne valjadu. KUM: Moja je najvrednija, kad razbija po kući i lupa.

Jošt malo, pa će se moja Soka posvetiti. (Potpiše.) SVETOZAR (Nikoli i kumu). Oćete li i vi za vaše? Evo sam ovde dodao ukratko točku jednu. NIKOLA: Al’ vi moju Magu niste ni vidili obučenu.

MAKSIM: I jošt da se ne smem nikome ni potužiti? SVETOZAR: Vi ćete se vladati po smislu datog od vaše ruke svedočanstva. MAKSIM: Evo vam vaši novci, meni ne trebaju.

ŠALjIVAC: I to je istina. Najbolje se kod kuće misli rađaju. No vaše objavlenije nije dostatočno, tj. niste opisali kako izgleda, kakve je boje, veličine, sile itd.

ŠALjIVAC: Ovaj momak kanda ima pravo. Vi kažete, da je Zavedenije siđeni s pameti vaše. Sad na pitanje: ,,Čije je zavedenije?“ sljeduje: „Siđenog s pameti“; a to ste vi.

DOKTOR: Izvinite, meni je dosta. ŠALjIVAC: Ali gdi se tiče vaše slave. DOKTOR: Kako? Govorite! ŠALjIVAC: Ja sam istina obećao ćutati.

DOKTOR: Jeste li vidili! „Previsokoučeni gospodine“, pa da ne bude čaša moja! ŠALjIVAC (čita dalje): „Vaše zemljeopisanije po najnovijem državnom stanju sočinjeno dovelo me je do propasti.

Ja se uzdam u Vaše milostivo i dobro srce, i dolazim Vas moliti da pišete ovamo, da je to pogreška Vašega pereta i da me od stida

POZORIJE 6. (MANOJLO, BIVŠI) MANOJLO: Gospodin doktor, šta ćemo sad raditi? Navalilo i malo i veliko, grabe se za vaše knjige? DOKTOR (Putniku i Šaljivcu): Sad govorite! PUTNIK (smešeći se); Pa i to vam je dobro kritika učinila.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

PELA (svejednako sakriva ruke): S otim me, vidiš, jako srdiš. PERSIDA: Milostiva gospođa, ova vaša dobrota, vaše milostive reči mene srećnom čine. PELA: No, valjda ću da ti trčim u kosu? PERSIDA: (Ovo nije ona, ovo nije moguće!

PELA: Oni su dobri momci, i Sreta i (trgne se)... svi i pohvaljuju. PERSIDA: Oni su dobri; ali sad, kako su čuli za vaše milostive reči, navrat-nanos navaljuju. Zapovedate da vam namestim maramu, milostiva gospođa?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ali, nikako nisam smela da vam priđem. Sve do Trga Republike. Mislim, vaše priče i sve ostalo: to me zbunjuje! Što sam mislila o vama? Bože!

Obično vas odvode na neka mesta blizu kraja sveta, pa onda pola sata ulevo, i tu na vaše oči počnu da se ukokavaju od preterane patnje, šta li?

nije moj sistem i možda bih i dalje do besvesti izigravala glupaču i te fazone, da nisam kao malčice nacvrcana od ove vaše skupe vinčuge (a da znate, moj matori pije onu najjeftiniju, i mnogo je bolja od ovog otmenog sirćeta, ako već hoćete

Niko nije razjasnio šta je leopard tražio tako visoko.“ —Vaš cvet? —Onaj koji se ukrade sa groblja u ponoć. —Vaše piće? —Paradajz-džus s malim belim miševima. —Kakvi ste vi, u stvari?

Izaći će vam na nos ono vaše zabavljanje, kada ste dolazili u sedam, zategnuti kao sam đavo, mirišljavi, mladi, puni nekih slatkih očekivanja, kad ste

Ili praviti od toga tapete! Nijedno vreme nije u tolikoj meri obilovalo mediokritetima kao vaše! Gospodine, ja vas prezirem! Pisali ste dosadne članke i još dosadnije knjige, zar ne, Ana?

zna dokle bi stigla njegova fantazija da u kujnu ne uleti maman sa zviždaljkom u ustima: — Deco, a sada gimnastika za vaše jadne, zapuštene trbušne mišiće! — Tako je jedan učio magarca da ne jede, pa kad ga je naučio, magarac crko!

Čovek više nema gde da se parkira. Svaka šuša danas vozi auto! Evo, ja sam kružila pola sata oko vaše kuće i nigde mesta ni od korova! Kola nisu luksuz, nego potreba —kaže tata. (To, njen muž!

Eto, malopre sam kružila pola sata oko vaše kuće, a nigde mesta ni od korova!“ Kao i obično, započinje priča o antikvitetima!

Pitala je činovnika dokle će dobijati lovu? — Pa, do vaše smrti, razume se! — odgovorio je on. — Sramota! — dreknula je bakuta.

— A o čemu? —Onako… — Dobro, razgovarali smo! Baš mi je drago što smo se upoznali i ti sistemi! Pozdravite vaše ... Tres. — Halo? Niko se ne javlja. Čuje se samo kako neko uzdiše i pušta ploču „To su bili dani.“ Tres. — Halo?

kad podignete slušalicu a idiot vam pušta muziku s gramofona i ćuti, ili, što je još gore, kao zaljubljeno diše ravno u vaše uvo? Prvo, to me golica, a drugo — meni ne dopada preko žice!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Ah, francuski jezik, nikad ga neću naučiti! 7. MARKO, PREĐAŠNjI MARKO: No, jeste li pretresli sve vaše rumane?

) Sad idi. MITA (u polasku, za sebe): da te đavo nosi! ALEKSA: Apropo! Jesi li ti, more, što jeo? MITA: Bogme, vaše sijatelstvo, ja nisam. ALEKSA: A ono evo i tebi jedan dukat, kad si mi takovi glas doneo.

ALEKSA: Tja, dragi moj, sad nisi u Madridu. MITA: O, tamo je život! Kad mi vaše sijatelstvo dadu po jedan dukat, ja umem Talijancima pokazati da sam mladog barona Golića služitelj; a ovde?

ALEKSA (poljubi je): Doći će ono, angelska gospodična; ja sam i sa samim izjavlenijem ljubovi vaše pače mjere srećan. JELICA: Mlogi ljubovnici po romanima nisu toliko za svadbu marili; no ja tu drugojačije osećam.

Jedanput, kad on prođe pokraj nje, rekne mu ona: „No, gospodin obršter, kako vam se dopada bal?“ — „Vaše veličestvo“ — odgovori moj gospodin — „ja nisam obršter“. — „E“ — rekne ona — „reč svoju ne smem natrag da uzmem.

ALEKSA: Zašto, gospodična? JELICA: Vi mi niste ni polak pripovedali što se vaše familije tiče, i da nije bilo vašega momka, ne bi ni znali gotovo ništa. ALEKSA: A u čemu to?

ALEKSA: Vami za ljubov neka mu je oprošteno; ali više da ne bude, razumeš li? MITA: Neće, vaše sijatelstvo. ALEKSA: No, ja gubim vreme. (Marku.

MITA (za sebe): To je lep roman, samo da ne iziđe kakva komedija... Vaše sijatelstvo, imate li što zapovediti? ALEKSA: da, apropo! (Nešto mu šapne na uvo.) dobro pozorstvuj!

MARKO: Ako je to, to mi ne moramo nimalo oklevati, ja ću vam dati novaca koliko vam god treba; i tako je sve vaše. Pričekajte malo. (Iziđe.) ALEKSA (sam): Pa da nije dobar zanat laganje!

Ako vam ustreba jošt, samo mi javite. ALEKSA: Ja ću imati čest vami vratiti. MARKO: Našto? Sve je vaše. Evo i Jeličinog prstena, možete ga nositi. Ovo je soba vaša, u njoj budite kao u svojoj. ALEKSA: (No sad je vreme).

Plan je zaista lep, i ne zamerite mi, vaše sijatelstvo, sad ću i ja početi tražiti baronese; može biti da će se naći kakva koja će mi verovati, kao vi ovoj

MARKO: Taki, velim; jer ti znaš tko sam ja kad se rasrdim. JELICA: Ali, zaboga, tatice, ja ne znam, kakvo je vaše srce! MARKO: Jošt govoriš? JELICA: Ah, bože! — slatki tatice, čekajte bar malo da se samlujem!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

! Zar niste čuli, zlikovče prvi, mačak je lavu rođak po krvi?! Mnogo je tužbi, ko psećih buva, na vaše sramno delo, od vašeg Toše, dobroga mačka, večno krijete jelo: slaninu, ribu, i sir, dabome, i razne stvari

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Dobro veče. — Dobro veče, gospodine. — Lepo vaše selo. — Da, lepo. Siroto. Prošle zime celo je jezero bilo zamrznuto. — Znači, nije se mogla loviti riba?

Oni žive dole. — Koliko ima ribara? — Jedva osam barki. Druga sela na jezeru love više. — Vaše selo je vrlo lepo. Vidite stalno jezero sa svoga praga. — Vidimo uvek jezero. Ponekad pobesni. — Noćas će biti mirno?

Mladi markiz... — Dolazi kroz dva-tri dana, — dodaje žena. — Stara markiza je već tamo. — Voli ženske radove; vaše devojke mora da su dobre vezilje? — O, ona im poručuje naročito da bi nas pomogla.

Hteli ste da kažete, je l̓ te: „Tako lepu devojku!“ — Čini mi se da ste pogodili. U svakom slučaju ni vaše ostrvo nije manje lepo od vas. — O, ono je i uistinu lepo. Samo ja nisam sa ostrva.

— Zar... Dopada mi se baš neobično ova soba. Volim ukrase vezene kod kuće i domaće fotografije. Ima li i slike vaše matere? — Da, da, evo ovde su moji roditelji; tu sam i ja sasvim mala. Smešno? — Ličite više na oca.

To je kuknjava. Ona je moja zenica, moja mezimica. Ne osećam skoro da nisu moje. Odakle dolazite, gospodine? — Iz vaše postojbine. — Nije što sam sama odande, ali ja nalazim da su tamo najlepše žene Kastilje.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

stare brzi let U burnu večnost streme, I novo leto zdravi svet, Novo nam ide vreme — O, mila deco, takav san Nek snaži vaše grudi, Kad novo doba, novi dan Godinu novu budi.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

DANICA: Da! MIĆA: To je vaša naredba? DANICA: To je moja molba. MIĆA: Ispuniću vam je. Ja sam i bez te vaše molbe pošao baš ovoga časa da uzmem svoje stvari, utoliko pre sada.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Posmatram ih ja odavno kako su se na sedlima skljusili kao bake neke. Uostalom, to je bilo vaše da primetite, a ne moje. Izgleda mi da ja u ovoj bateriji treba da sam i kaplar, i vodnik, i komandir. Na izvršenje!

— Potporučnik Aleksandar! — čusmo odsečan glas komandantov, koji nam je odnekuda zaišao iza leđa. — Je li tu vaše mesto? — Razumem! — pozdravi Aleksandar i u galopu odjuri do prvoga voda.

Ali kad je zakoračila dublje u našu zemlju i naišla na mušku snagu i vaše snažne mišice, izbačena je na đubre, gde ima da se raspadne.

Biće dana i megdana, kada ćete pokazati svoju punu vrednost, da će i pokolenja sa divljenjem ukazivati na vaše junačke podvige. Zasluga je vaša velika. Ali je isto tako značajna uloga i onih koji su nas vodili.

— Ha... Šta mislite... da ljubiš top, bato!... — Ono jes... ali i vi pogrešite neki put u one vaše „melente“ — upade jedan mali pešak, koji je imao zalepljen ostatak cigarete na donjoj usni. — Ih...

Ovoga momenta otadžbina od vas to ne traži. Ali vas mole skrštene ruke vaših starih roditelja, vaše dece, da ovu tajnu naše baterije krijete, i da nikom ne govorite, do poslednjeg daha... Jeste li razumeli, vojnici?

— Kuda idete tako? — pitaju vojnici. — Kud bilo, samo nećemo u ropstvo. — Ama, vratićemo se!... — Jadno mi vaše vraćanje, kada mi obraz oduzmu. Ajd ojs — gura volove jedna seljanka, da bi išli naporedo sa konjskom zapregom.

— Najkraćim putem! — Najkraćim putem! — ponovi kapetan Stanojčić. — Vaše izviđanje počinje od sela Baroševca. Smatram da vam je služba releja poznata i zato odmah na izvršene!

Opusteće polja i njive... I vikaće živi: ustanite mrtvi da legnemo u grobove vaše.“ Pronosi se legenda od usta do usta.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

A ona ne zna, nego... Hej, što ti je ženska glava!... Ama Boga mi, gospodine, jednake su : i ove vaše učevne i one naše konđare. Je li njoj duga kosa!... Ehejhej!...

reče Ljubica. — A je li on vas žalio... ono pre, kad vam je poslao naredbu. Pa tolike druge vaše tužbe na njega. Neka ga, nek oseti ko je jači. Ljubica se rado uhvati za tu misao. »Jest, zbilja!

Ljubica planu. U takvoj nesreći i stradanju nađe se još snage za teranje inata. — I ovo je, znam, vaše maslo !... Platićete !... reče ona, pa se ogrte i ode preko dvorišta. — Eto nam sad nove bede, reče Gojko, plašeći se.

— E, sad vas molim da mi opširno ispričate sve događaje, od kad je počeo tamo dolaziti gospodin Pera, kod te vaše... učiteljke. Mi smo ovde tek onomad saznali, kad se vratila gospođa Zorka otud iz sela, posle onoga boja...

— Nema opština nijedne vaše priznanice, kažem vam... ni moje, ni vaše... Nego to je jasno: on je pocepao vaše priznanice i smatra to kao poklon...

— Nema opština nijedne vaše priznanice, kažem vam... ni moje, ni vaše... Nego to je jasno: on je pocepao vaše priznanice i smatra to kao poklon... reče on, pogledavši je radoznalo u lice.

— Nema opština nijedne vaše priznanice, kažem vam... ni moje, ni vaše... Nego to je jasno: on je pocepao vaše priznanice i smatra to kao poklon... reče on, pogledavši je radoznalo u lice. A ovo sad...

— Ne, ne... ostavite me... zaboravite sasvim!.. Vi ste suviše dobri, vaše je srce meko, ali vam ja ništa drugo ne mogu dati, osim zla i stradanja. Tako sam nesrećna rođena!...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

MILUN (građanima): Razlaz! JELISAVETA: Bilo je krajnje vreme da nas neko uzme u zaštitu! MILUN: Pokažite mi vaše ausvajse! SOFIJA (još uvek držeći drveni mač Franca Mora): Ali, gospodine, molim vas, mi smo glumci!

VASILIJE: Tebi će taj drveni mač doći glave! MAJCEN: Vaše rasprave ostavite za kasnije! VASILIJE: Izvinite, ne mogu da se savladam!

Dok Drobac ne izmakne? GINA: Muški klimakterijum je gori od ženskog! DARA: Te vaše svađe ostavite za kasnije! Ići ćemo polako, s Dropcem se nije šaliti! Ko zna na šta možemo da naletimo!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ta grlili smo gore od vas i nosili na oltare. Pa kad Isus ne spase nas, vaše će ruke stare. Ta vi ste svakom narodu doneli ponos, i spas, i radost.

Zatrešću višnje iznemoglom rukom, na gradove vaše bele, da ućutkam jednom drečeće gajde i pijanke nevesele. Osetićete da i vama ide san i stojati pod nebom suzno

Kad reč vam bude krv, i plamen. Sunce će vam obasjati lice, kad vidi, da vas se zmije ne plaše, no majke vaše, majke vaše. Robovi ste dok imate suze, čast vaša beše što slobodu uze, a vratit će je mržnja, greh, i kamen.

Kad reč vam bude krv, i plamen. Sunce će vam obasjati lice, kad vidi, da vas se zmije ne plaše, no majke vaše, majke vaše. Robovi ste dok imate suze, čast vaša beše što slobodu uze, a vratit će je mržnja, greh, i kamen.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— završi ministar, i od uzbuđenja obrisa znoj sa čela. — Potpuno odobravam vaše genijalne poglede na privredu! — rekoh oduševljeno.

— Koliko je miliona godišnje budžet vaše zemlje? — Preko osamdeset miliona. A evo kako je raspoređen: Za bivše ministre, koji su sad bilo u penziji, bilo na

držim, gospodine ministre, da je to već opasnost kada oni ubijaju lude i pljačkaju svakodnevno po čitavom jednom kraju vaše zemlje. — Ubijaju, to jeste; ali mi ne možemo biti tako nekulturni, tako divljački kao...

meni je glavno da svršim preče stvari, korisnije za zemlju nego što bi bila tako očita budalaština tući se sa Anutima. Vaše, kako mi izgleda po svemu, mišljenje o ovim stvarima nije originalno; tako, na žalost, misle i naši oficiri i naša

Evo jedne: „Predsedniku Ministarskog saveta, Gospodinu... Gospodine predsedniče, Vaše rodoljublje i velika dela u korist naše drage otadžbine poznati su širom cele Stradije.

mišljenju suludu stvar upleteno i ime njegove ćeri, pa sede i napisa ovako pismo mladom pesniku: „Gospodine, Ove Vaše trice i kojekakve budalaštine i ludorije, s kojima tera svet komediju po ulici, mogli ste posvetiti Vašem ocu, jer bi

Vašem ocu, jer bi to njemu i priličilo, pošto je i inače poznat kao poslednji čovek, kao i Vi što ste, a ne da u Vaše ludorije uplećete ime moje ćeri.

— Šta ti govoriš, — ciči jedan iz druge grupe — kad tebe nije ni praktikant nikad uzjahao! — Znamo mi vaše vrline, — viče neko iz treće grupe — vi niste nijedan udarac biča otrpeli, a da ne zakukate.

— Hvala vam, braćo, na ovako visokoj pažnji i počasti koju mi danas jednodušno ukazaste. Vaše nade koje su položene na mene i suviše su laskave.

Teško je rukovoditi narodnim željama u ovako važne dane, ali ja ću uložiti sve svoje sile da poverenje vaše opravdam, da vas svuda iskreno zastupam i da svoj ugled i dale visoko održim. Hvala vam, braćo, na izboru.

— Hvala vam, braćo, na ovako visokoj pažnji i počasti koju mi danas jednodušno ukazaste. Vaše nade koje su položene na mene i suviše su laskave.

Teško je rukovoditi narodnim željama u ovako važne dane, ali ja ću uložiti sve svoje sile da poverenje vaše opravdam, da vas svuda iskreno zastupam i da svoj ugled i dale visoko održim. Hvala vam, braćo, na izboru.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Meni.., onoga... to nije vaše. A ja sam samo hteo.. kako ću reći... da ovaj da vidim; jesam li ja kod vas onaj stari Burmaz koji sam i bio...

Priđoh mu i upitah ga učtivo: — Smem li znati za vaše ime? — Persa Mitrović, odgovori on i pogleda me začuđeno. No ako smem zapitati: šta biste vi hteli ? — Hm... znate...

— Hm... znate... čini mi se da ja pripadam ovoj školi. Na njegovu licu pokaza se krajnje čuđenje. — Molim za vaše časno ime. — Profesor Nikolić, odgovorih mu. — Nu? — Nu, i ništa više.

Ona me pogleda začuđeno i upita: — Ja bih vas molila, gospodine, za vaše časno ime i za cilj vaše posete. — Gospođo, rekoh joj, sve što vidim u ovoj školi tako me iznenađuje, da ne znam

Ona me pogleda začuđeno i upita: — Ja bih vas molila, gospodine, za vaše časno ime i za cilj vaše posete. — Gospođo, rekoh joj, sve što vidim u ovoj školi tako me iznenađuje, da ne znam upravo šta da odgovorim na

— Gospođo, rekoh joj, sve što vidim u ovoj školi tako me iznenađuje, da ne znam upravo šta da odgovorim na vaše čudno pitanje.

— Moliću za vaše ime. — Nikola Nikolić, profesor latinskog jezika. Dama se odjednom trže; protrlja čelo, otvori jednu debelu knjigu i

Danas je, moj gospodine, cela naša zemljina kugla u drugom stanju. No da počnemo od nas samih, od one vaše stare devetnaestovekovne metode: od poznatog k nepoznatome. Dakle, pre svega, o našoj prosveti.

— Čudo te nije gospodin Andra izmenio i nošnju: po svemu bih rekao, da ova gospoda treba da nose vaše suknje a vi čakšire. Tu se gospodin direktor veoma galantno nasmeši i obori oči. — The...

Nu, drugi su uzroci izazvali gospodina ministra na ovo slavno delo. Njemu je dosadila vaša opšta muška opozicija, vaše nepoštovanje starijih.

Zar oni podižu i čuvaju decu? — I pelenaju ih, i kuvaju, peru, šiju, predu, pletu i t. d. — Te tako dok sad vaše kolege predaju u razredima dotle njihovi muževi sede kod kuća, čuvaju decu i kuvaju ručak?

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

IVKOVIĆ: Priznajem da je neprijatno, pa ipak može biti i zanimljivo, jer ko bilo da pobedi, iz vaše kuće ide jedan poslanik u Beograd. DANICA: Da, ali on vas grdi. PAVKA: E, pa nemoj ti sad, i zet grdi njega.

JEVREM: A, to? (Vrati plakate pod miške.) MARINA: Mi kad smo prosili vaše dete, vi niste kazali da hoćete da budete narodni poslanik, a to se protivi iskrenosti! JEVREM: Kojoj iskrenosti?

JEVREM (iznenađen): Ama, uz kakvu ženu? MARINA: Pa, molim vas lepo, kad bi, recimo, s vaše strane postojala iskrenost, kome bi drugom vi dali te glasove nego svome zetu? Eto, kažite sami! JEVREM: Gle sad!

JEVREM (čita glasno.): „Draga braćo! Poverenje iskazano mi danas jasan je izraz vaše težnje da u narodnome predstavništvu budu iskreno zastupljene vaše rodoljubive želje za dobro i napredak naše otadžbine.

Poverenje iskazano mi danas jasan je izraz vaše težnje da u narodnome predstavništvu budu iskreno zastupljene vaše rodoljubive želje za dobro i napredak naše otadžbine.

Primajući iz vaših ruku i iz vaših duša to poverenje, ja polazim u Beograd sa čvrstom odlukom da te vaše težnje iskreno, istrajno i odlučno zastupam!”...

Najzad se naljuti, zgužva račun i baci ga, pa počne čitati govor.) „Poverenje iskazano mi danas jasan je izraz vaše težnje”. Pavka je l' to muzika svira? „Težnje da u narodnome predstavništvu budu iskreno zastupljene” ...

Poverenje iskazano mi danas jasan je izraz vaše težnje... NAROD: Dole Ua! Ua! Ua! (Na pozornicu lete krompiri, glavice kupusa, jaja, kojima Jevrema narod gađa.

) IVKOVIĆ (trgne se s prozora i živo se objašnjava sa onima u njegovoj sobi). JEVREM (pokušava sam da nastavi: „...vaše težnje da u narodnome predstavništvu...” (Gužva kaput, hartiju i sve što mu dođe pod ruku.) NAROD: Ua! Ua-a-a-a! Dole!

JEVREM (gurne je, pa bi ipak hteo da nastavi govor): Ovaj... vaše težnje... NAROD: Dole! Dole! Prokić! Tuš! Tuš! (Muzika svira, užasan džumbus, bubanj bije besomučno i diže se paklena

IVKOVIĆ (govori): Draga braćo! Poverenje iskazano mi danas jasan je izraz vaše težnje da u narodnome predstavništvu budu iskreno zastupljene vaše rodoljubive želje za dobro i napredak naše otadžbine...

Poverenje iskazano mi danas jasan je izraz vaše težnje da u narodnome predstavništvu budu iskreno zastupljene vaše rodoljubive želje za dobro i napredak naše otadžbine... JEVREM: Gle! gle! (Čuje govor i čisto ne veruje.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Mali uzroci ali često velike posledice. U svakom slučaju imamo nadu, — ne, to je malo, imamo pravo da računamo na vaše razbiranje i saučešće. Bilo dobro, bilo zlo — vi nas morate čuti. Čuti ili naš vapaj ili naš usklik.

— A, Robespijeru, i ti, Marate, i ti, Kutone, pa i ti, šusteru Simeone — i podiže svoj šešir uvis u znak pozdrava — vaše posejano seme niče i sazreva i posle sto godina!! — reče Sreta, pa stade dugim koracima premeravati kafanu.

« veli Sreta između ostaloga u čestitci. »Iako smo telom daleko, duhom smo tu među vama, kao iskreni saučesnici vaše radosti i vašega veselja i narodnjega slavlja.« »Samo složno, složno, braćo i jednomišljenici i načelni prijatelji!

Političke slobode daj i izvoluj ti narodu, a slobodan narod će ono vaše i sam naći kad mu zatreba. Tu vi njemu otvarajte oči, — a svilarstvo, voćarstvo, kovanluk i te stvari, to mu niko ni

Rakić, Milan - PESME

da negde van našega kruga, Van granica zemlje kržljave i sive, Pod večitim sjajem nepreglednih duga, Vaše drage duše kao nekad žive. Ali često puta moju dušu plavi Neumitna sumnja.

nema u danima tuge, Kad nam srca strepe i sudbe se plaše, Da nam date, dobre nekadanje druge, Sve milosne reči i utehe vaše.

III Sinoć sam, Gospo, pio razna vina, A sve u čast i slatko ime vaše. No svuda beše takva mesečina Da mišljah: pijem nju iz svake čaše.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Pa sam čuo i za vaše gore. Porodica sveta Prorokova zna junaštvu pravednu cijenu. Lažu ljudi što za lafa kažu da se miša i najmanje boji.

U vas stenje na svakoju stranu zlo, pod gorim, kao dobro, pod zlom. Spuštavah se ja na vaše uže, umalo se uže ne pretrže; otada smo viši prijatelji, u glavu mi pamet ućeraste“.

Ja ne pržim zemlje i narode, ama mnogi grdni mučitelji na nos su se preda mnom pobili; mnoga, bule vaše, kukajući, za mnom crna kluvka razmotale. ODOŠE KAVAZI VEZIRSKI. — BIJU SE DVA KOKOTA KOD SKUPŠTINE.

Ja nijesam ni poznâ nikoga, a kamoli da me ko dočekâ, n i ona ružna mješavina ne vaše iz kuće izaći. Svagda graja bješe oko mene kada hoćah po gradu izaći, kao u nas bijele neđelje kad se krenu momčad u

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Brat. — Zato je tako duboko). Mogu da budu i stihovane (— Kuga je u Sremu. — Nije nego u tremu; — Vami vaše, nami naše! rekoše baše. — Sve naše, ništa vaše! — rekoše paše).

— Nije nego u tremu; — Vami vaše, nami naše! rekoše baše. — Sve naše, ništa vaše! — rekoše paše). Dijaloške poslovice su često date u stilizaciji pitalica, od kojih je zadržan samo dijalog (— Drugo

4 Pitao Primorac Hercegovca: — Zašto i vi ne idete po moru? — Čuli smo da vaše polje nije kao naše tvrdo i plitko, nego duboko i žitko.

Ti mene, na ime sve braće naokolo, sad napi u zdravlje, a vama bog udijelio u zdravlje i veselje! A ja ću napiti u vaše pošteno i junačko zdravlje, sreću i napredak, dabogda!

Vazda se sastaj ali i vazda se ljubili. I za zdravlje oba plemena, i našega i vašem. Da bog da da naše i vaše pleme bude plemenito, nadaleko glasito, od roda rodno, a od boga sretko i čestito!

Bog i u naše i u vaše pleme udijelio u svačem sreću i berićet, kako u prava i sretka mjesta rišćanska! Za zdravlje našijeh plemenika i

Prva scena Carevi: Irod, Gašpar, Valtazar i Melhior IROD: Otkuda ste, vi carevi, kako je ime vaše, kuda putujete i kome darove nosite?

Sveti Sava - SABRANA DELA

Ako i dođe žalost, „svaku radost imajte, braćo moja, ili kada u napasti različite upadate, znajući da iskušavanje vere vaše stvara trpljenje, a trpljenje neka okončava delo.“ (Jak.

U krotosti primite pravu reč koja može spasiti duše vaše. Budite tvorci reči, a ne samo čitaoci, varajući se u sebi.

Sve, pak, molitve govoriti uzdignutih ruku, kao što se kaže: „Uzdignute ruke vaše u svetinje i blagoslovite Gospoda“, (Ps. 133, 2) i kada se kaže: „Uzdizanje ruku mojih žrtva večernja“. (Ps.

“ Zatim se iguman moli i govori: „Bog molitvama svetih otaca naših neka vas spase!“ I tako ustavši, u ćelije vaše pođite, ostavivši svako sastajanje i sujetan odgovor, praznoslovlja i smeh bezbožni, od čega se događa da se zapada u

Jer koga radi žurimo ovo da steknemo, ako ne radi vaše vrline, braćo moja, kao što rekoh? Nego, poručujem vam pobožno i blagočastivo, da ne bi ovde kod mnogih dobila mesto

pak, svima, braćo, kada vam se postavi iguman, požurite se da mu duša vaših naložite pokrete sve, i štetne pomisli vaše duši ispovedite, da bi otuda pazio vašu ljubav i u sebi prinošenje utisnuo.

A gladne treba hraniti i duši davati, kao što rekosmo, uzakonjenim hlebom i vinom i sočivom nekim, od vaše pretekle hrane. A ovo treba od uzdržljivosti vaše da bude, a ako nije moguće, a ono neka bude od suviška.

A ovo treba od uzdržljivosti vaše da bude, a ako nije moguće, a ono neka bude od suviška. I Bogu je milo ako je moguće. A i umrle treba sahranjivati.

(Flb. 4, 8-9) Braćo, vreme se približava, (І Kor. 7, 29) sećajte se duše vaše i našu smernost ne zaboravljajte u molitvama vašim!

Jer provedoh u manastiru dok ne sabrah vaše u Gospodu ljubljeno stado, pošto je mojoj nemoći ne malo pomogla Vladičica naša Gospođa Bogorodica i Nastavnica.

I postavi ih obojicu pred sebe dobri otac, i govoraše im: „,Sinovi, mojih zakona ne zaboravljajte, a reči moje da čuva vaše srce, jer dužina življenja i godine života i sveta dodaće se vama.

Na svim putevima svojim znajte da pravi budu putevi vaši i noge vaše neće se spoticati. Ne budite mudri za sebe, a bojte se Gospoda i uklonite se od svakog zla; tada će isceljenje nastati

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

GOSPAVA: I jes ti glava za krunu, nema šta! Rođen si da zasvetliš, ko neko tamo vaše veličanstvo! PROSJAK: Ponekad zasja i ono od čega se ne nadaš! GOSPAVA: Ne znam ko će, ako ti nećeš!

VILOTIJEVIĆ (raspoloženo): Vojnici bi možda hteli i nešto da popiju! CMILjA: A šta da točim za te vaše vojnike? VILOTIJEVIĆ: Sad ću da pitam. Kapetane! Pa gde su? Kad su otišli? Što ste im dozvolili da izađu?

MANOJLO: Ti da pomogneš? PROSJAK: Da sve ljudske bolove primim na sebe! Da skupim sve vaše čireve, čvoruge, kraste, vaše nesanice, suze i noćne more... Da vašu patnju ponesem u sebi...

PROSJAK: Da sve ljudske bolove primim na sebe! Da skupim sve vaše čireve, čvoruge, kraste, vaše nesanice, suze i noćne more... Da vašu patnju ponesem u sebi... MANOJLO: Nemaš ti pojma šta si napravio!

Hteo sam da vam učinim dobro, da se žrtvujem, da ponesem sve vaše rane... TANASKO: Možeš ti na sebe da natovariš i iljadu, i trista iljada rana, al koja ti vajda kad te ni jedna ne

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

” Onda gospoža doma ustane, celuje vladiki desnicu, govoreći: „Milostivi naš i sveti gostu, ne častimo mi vaše preosveštenstvo toliko koliko nas vi častite s otačes|kom besedom!

i trudite se da nauka vaša bude kao čisti zrak sunca, koja će mrak neznanja, nerazumija, sujeverja i zlobe između braće vaše izagnati, a svet razuma, čelovekoljubija, istinoga bogočestija i bogoljubija među nji[h] uvesti i ukoreniti.

Iz ovoga, dakle, ljubimi moj, možete lasno poznati s kolikom radostiju ja ću vaše zaktevanje udovoljstvovati, i namesto što bi vi meni za to, kako vi velite, obvezani bili, ja se vami za takovo meni

Ali ti dobro znaš da se vi često promenjujete, pak ako posle dođu kakve kavgadžije na vaše mesto i uzištu da mi igumanišu i zapovedaju, a meni toga nije, fala bogu, nužde trpiti”. „Šta?

uveravam vas, moj dragi gospodine, da sam ja o tom u sebi razmišljavao na koji bi[h] način (bez najmanjega povreždenija vaše nežnosti) mogao upotrebiti moju malenu pomoć k oblakšeniju oni[h] novčani[h] nedostataka koji su nas lišili vas i koje

Zato niti ja nameravam, niti vi, gospože moja, nemojte misliti da ja črez ovo blagodarstveno pismo vaše blagodejanije naplatiti ištem.

bilo, to sam vašom milostivom pomoću polučio i u sostojaniju se, fala bogu i vami, na[h]odim: Adizonova i drugih vaše prosveštene nacije spisatelja knjige razumevati.

I uverena budite, mojemu srcu prečesna i predraga dvojice, da, dok se god ovo u persima mojima dvizati bude, vaše će slatko vospominanije imena i dobrota kako dragocenejši zalog vašeg anđelskog prija|teljstva k meni u njemu sohranjena

Sverh toga jošte, za učiniti vaše gineje sasvim pobedonosne, poslali ste i[h] na me u neiskazane ljubovi i prijateljstva preispolnjenom Vašem pismu!

Pišite kom ovde od vaši[h] poznati[h] trgovaca da mi uzajmi od vaše strane 42 dukata; bili kakvi mu drago, samo nek su pravi dukati.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

A kad to ne pomože, on zovnu: — O, vra-Brne! Fratar diže glavu. Brat mu tad započe: U zdravlje vaše mile dobrodošlosti, kâ šta je uvike bilo naše drage dobrodošlosti, jer ona uvik naše želje i našu dušu isliđuje, jer

Je li tako? E, kad je tako, šta, dakle, pomažu molitve za vaše mrtve? — Ne pomažu, bogme, ni našijem, ni vašijem, no su dobro došle popovima!

Ćosić, Dobrica - KORENI

Baš to u vezi sa narodnim interesima hoću da ti kažem. Ništa narod nema od tih vaših stranaka i vaše selačke slobode. Uostalom, posle odlaska Turaka narod nije tražio slobodu. On je tražio samo hleb.

Gospod i sveti mučenik, čijem domu služimo mi, mali i grešni stvorovi, uslišili su vaše molitve. Moliću se Gospodu i dale za tebe, dete, jer svetovna dela tvojega svekra Aćima i muža ti Đorđa nisu do sada

“ „Kad se krv pomeša, odžak se ne pretura...“ „Mrtvima. Ti ili ja!“ „... već se pije zagrljeno. Je li tako, ljudi?“ „Vaše su stvari!“ rekao je neko u tišini iščekivanja. „Ceo će srez da priča.“ „Što si neveseo?

— Oprostite što sam se usudio da vas u ove sate uznemirim. Pišite vaše običaje. — Vukašin rukavicama lupka po kolenima i ne ustaje. Hoće samo da vrati razgovor. — Rugaš mi se!

A ovde, kod mene, ja stanem na basamak i viknem: „Andro, metlu u šake i lepo da pokupiš vaše đubre. Ja volim čistoću.“ I Andra ti kao mlad šegrt saginje glavu i vuče brezovaču. Ćorđe Katić...

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Dečaci nisu mogli da dođu k sebi od čuda, kad zlatni reče: — Poslala nas je morska vila da budemo vaše daske za jahanje na talasima. Ne oklevajte! Zbunjeni, dečaci su neko vreme ćutali.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Prezrite bratstva pokor i kletvu; Što nebo dade, pogaz'te vi! Ta nije l' grešno, nije li grozno Krv dece vaše gledamo mi! A gde je pomoć, il' suza bratska, Il': „Juriš, rode, za brata svog?“...

A. Šantić LXXIX GOSPOĐICI... Nekada sam i vas na kolenu cupk'o I donosio vam slatke šećerleme, I ljubio dugo vaše plavo tjeme, I čelo, i lice nevino i ljupko.

Ja znam, vaše srce sada vatrom gori, Moje hladna zima okiva i mori; Vaše oči sjaju k'o dva neba plava, A moje su mutne kao magle

Ja znam, vaše srce sada vatrom gori, Moje hladna zima okiva i mori; Vaše oči sjaju k'o dva neba plava, A moje su mutne kao magle sinje; Mladost - ljubav - oganj - sve u grobu spava.

ovu zemlju oni behu divi, Uzori sv'jetli, što je branit' znaše, U ovoj zemlji ostanite i vi, I za nju dajte vrelo krvi vaše.

Vi ste moje bledo lice Rosnim vencem obvili, I o mojim bolovima Sa uzdahom zborili. Ja sam sluš'o reči vaše S njinim slatkim otrovom, I gorko sam nasmej'o se Pod mrtvačkim pokrovom. V.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Pitagore i ti Epikure, zli tirjani duše besamrtne, mračan li vas oblak pokrijeva i sve vaše posljedovatelje! Vi ste ljudsko ime unizili i zvanije pred Bogom čovjeka jednačeć ga sa beslovesnošću, nebu grabeć

si krug zemni prešao, usku sferu bezumnog meteža, ja sam tebe paziti počeo, kroz gomile proveo gromovah, kojima je vaše podnebije vazda teško i pretovareno.

“ „Arhangeli prvoprestolnici! Ja ću vama otkrit nešto sada što će duše uskolebat vaše: gorda se je duša Satanina oblačila u haljinu crnu; slavoljubni ovaj vojevoda mir nebesni pokolebat hoće i u vječnu

Slijepa mu smjelost pokazuje da će vaše sile pob'jediti, mene silom prestol ugrabiti, prekinuti mirodržni lanac pod mojijem privezani tronom, sve u mrake

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Vrataru se ozari lice. „Šta želi vaše blagorodije?“ „Na prolazu kroz ovu varoš, hteo bih da svom slavnom zemljaku, časnom Gerardu iz Kremone, učinim svoje

„To će ga, sigurno, neopisivo obradovati. No on sada drži svoje predavanje. Ali ako se vaše blagorodije htedne malko da pretrpi, ja ću vas, čim on svrši svoj čas, prijaviti vašim časnim imenom“.

„Dozvolite mi da vas, kao trgovac, za nešto u poverenju upitam“. „Izvolite!“ „Po kojoj ceni prodajete vaše prepise?“ „Po utvrđenoj ceni: Mardohaj nam plaća dvadeset piastera po tabaku“. „Toliko? - Pa to je vrlo malo!

„A gde i na koji način prodaje vaš posrednik vaše knjige?“ „Svugde, u svima naprednim varošima Zapada, Mardohaj ima svojih jednovernika i posrednika.

Čim im pošaljem koju knjigu na prodaju, oni se pojave pred knezom: „Vaše kneževsko visočanstvo, imam na prodaju jedan unifikat“. „Unifikat? - Hteli ste valjda reći: unikat“.

“ On položi knjige opet na sto. „Imate pravo! Ja živim od trgovine, a ne od proročanstva“. „Pa dobro. Ponudiću vaše knjige Univerzitetu u Bolonji.

Taj mehur služi im sigurno za to da se mogu spuštati i penjati u vodi“. „Eto, tako vas je, Gospodin Gerike, svako vaše novo saznanje odvelo do još jednog novijeg!“ „Da, tako je bilo.

To je mišljenje i svih uzvišenih knezova i velikih naučnika kojima sam pokazao vaše opite, plemeniti gospodine Gerike“. Podigoh svoju čašu.

Podigoh svoju čašu. „Čestitam vam, gospodine Gerike, na vašem uspehu i pijem u vaše zdravlje“. Kucnusmo se srdačno, ali mladi Gerike se namršti. „Šta ti je, Oto?“, zapita ga njegov otac.

„Ali iz mojih opita sleduje nesumnjivo...“ Ja ga prekidoh. „Jezuite će vaše opite rastumačiti na svoj način, oni se neće ustručavati ni da falsifikuju te opite“.

Vaš moždani aparat radi odlično, kao i vaše mašine“. Gerike se još uvek ustručavaše da prihvati moj predlog. „Nisam još dovršio svoje opite“. „Kako da niste?

Kad to videh, saopštih svojoj okolini da ćemo imati nevreme“. „Pa da li se vaše pretskazanje ispunilo?“ „Kroz nepuna dva sata udari nezapamćena oluja“. „Zaista vrlo interesantno!“ „Jel’te?

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Nadam se: da ćete mi ljubazno ostaviti jednu polovinu strane kako bih nastavio svoje snove koje više volim od vaše politike. Ali ako i na nju rasprostirete svoje sveto poslaničko pravo, onda... onda se pokoravam i izlazim u hodnik.

Časti mi, ne bi bilo ni najmanje lepo... Šta mi vi na to kažete? Rad sam da čujem vaše veoma cenjeno mišljenje i... i da vas umolim za jednu cigaretu. Zbilja, neverovatno, popuših vam sve cigarete, gospodo!

“ „Da“, odgovori mi ona, „to mi je potrebno.“ „E pa lepo, pre toga ja vas molim za vaše ime.“ „Moje ime?“ upita me ona s čuđenjem. „Ali vi me svakako morate poznavati. Ja sam Mis Tebe.

Nego, fala Bogu kad dođoste. — šta ćeš, dođosmo, Božja volja. — vi jadnici, vaše muke nigde? — .Ja, mi tako: danas jesmo, sutra nismo... A, ovaj ... tvoj muž gde je, je l obveznik on?

— To je samo vaše mišljenje. — On je isisao poslednje naše materijalne ostatke, bez milosti, onda kad smo polumrtvi i posustali stigli do

Ja ne znam, ali bih se zakleo da su sve moje misli i vaše misli, da je moj san i vaš san, da se u vašoj duši mora dešavati ono isto što se i u mojoj duši događa.

„Jedem“, veli starac, „ali vrlo samo kuvano, najčini mi bolje kad jedem kuvano.“ „A šta je vaše zanimanje?“ pita ga opet Mitar. „Po načelu sam bio bakalin, ali sam i drugo radio.

Zar moram naredbom da vas nagonim na vaše mesto?! — Ja vam iskreno blagodarim — otpoče g. prota svečano — što ste mi dali priliku da vidim bitku.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

— Recite mi — pitao sam ga radoznalo — koji momenti, koje intimne težnje nagone ljude vaše struke da se posvete uprav toj čulnoj umjetnosti? Nasmjehnuo se. — Jedan jedini momenat: sujeta.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Ama što vi, ljudi, ne udesite sa njim, pa da se zna šta je njegovo, a šta vaše. Nek se zna njegov deo od stotine, pa to mu je, a vi se posle sa nama kusurajte — reče Jovo.

građanima — produži apotekar — što se u oskudici zdrave duševne hrane naslađuju policiskim biletenima, kojima ih vaše gospodstvo tako revnosno snabdeva. Da nije Đurice i vas, ne znamo šta bismo radili od duga vremena.

— Ala miriše! — reče posle dužega ćutanja. — Šta? — nasmeja se ona. — Kosa... i sva mirišeš... Kako to? — A zar vaše devojke ne mirišu? — Znoj udara od njih. Al’ one rade, a vi gospodujete. — Zar smo mi gospoda? — Ja što ste?...

— Teško je sad otići do Šapca, nego da idem u Smederevo. Kaži mi samo gde ću naći vaše društvo. — Samo pitaj za Julinu birtiju, kod »Čokota«.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad ja opet ovuda pređem, sigurno ću naići samo na vaše kosti. Zatim se okrene i pođe svojim putem dalje. Idući tako, nađe na jednoj poljani troje dece gde se među sobom

Petar im na to odgovori: — Teško vama i vašem životu! Da ja nisam ovamo došao, vaše bi kosti još i sad rasute bile. Nego čujte: zadržite smrt dok ja odavde ne odmaknem.

Zato vas mi i koljemo, da prokleti svijet vaše kože kao vragovi ne rasteže i komada; a đe biste milije i lasnije nego vašoj braći u vruću trbuhu!

Petković, Vladislav Dis - PESME

Pred okom što na me kroz pogled je palo K'o ukopan stadoh sav poražen tako. Ni video nisam tada Vaše lice — Samo Vam se zbunjen javih nehotice... 1903. I TAKO... Eto suzâ baš nikako!

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Konačno, sabrao sam svu snagu i počeo da se izvinjavam: - Vaše milostivo veličanstvo, oprostite mi što nisam ukazao dužno poštovanje svojim pretpostavljenim, ali ovo je za mene

- Vi ste pogrešno shvatili moju majku, Mihajlo – rekla je ”Vila” - ona je htela samo da čuje Vaše mišljenje o ženskim poslovima, a vi sami znate da se od žena u Evropi traži da rade i one teške poslove koje mogu samo

- Vaše američke ideje, - reče on uzvraćajući istom merom, učiniće vas još nepoželjnijim nego što su to učinile vaše nacionalist

- Vaše američke ideje, - reče on uzvraćajući istom merom, učiniće vas još nepoželjnijim nego što su to učinile vaše nacionalističke ideje od pre jedanaest godina. Zaboravite ih dok ste ovde.

- Vaše američke ideje, - reče on uzvraćajući istom merom, učiniće vas još nepoželjnijim nego što su to učinile vaše nacionalist

- Vaše američke ideje, - reče on uzvraćajući istom merom, učiniće vas još nepoželjnijim nego što su to učinile vaše nacionalističke ideje od pre jedanaest godina. Zaboravite ih dok ste ovde.

Bila je to mala knjiga velikog autora. “Vaše znanje matematike još nije dovoljno da bi se prihvatili Maksvelovog velikog traktata o elektricitetu” - rekao mije Niven

Američki muževi i žene trčali su na sve frontove i tu, u sred raznih opasnosti i nepogoda, pazili i negovali vaše bolesnike i ranjenike. Hranili su gladne, bose i gole, obuvali i odevali.

da ćete, posvećujući svoju dušu onakvom idealizmu kao što je američki, doći do najmoćnijeg oružja za odbranu sudbine vaše mlade države.” Sastanku je prisustvovao Hamilton Fiš Armstrong, američki vojni ataše u Beogradu u to vreme.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

INTERVJU DUŠA KNjIŽEVNOG DELA IZVIRE IZ KULTURE I UVIRE U NjU • Gospodine Petkoviću, razlog ovome razgovoru je celokupno vaše delo i delovanje, a neposredan povod je vaša najnovija – deseta po redu – studija Lirske epifanije Miloša Crnjanskog i

• Ne možemo da u ovom razgovoru mimoiđemo vaše priređivanje kritičkog izdanja Sabranih dela Momčila Nastasijevića (1991) koje je s pravom proglašeno kulturnim podvigom.

Kojoj od ovih knjiga ste u ovom trenutku najbliže? Ili su vaše namere bitno drugačije? Daj bože da bar jednu od tih triju mogućih knjiga napišem.

Ali, naravno, sredina u kojoj ste rođeni i odrasli takođe u vama ostavlja nešto, što kasnije nevidovno usmerava vaše interesovanje. Kosovo, gde sam rođen, puno je crkava i manastira.

• Hoće li Vaše dvostruko angažovanje, na fakultetu i u Institutu, uticati da se lakše latite pisanja jedne moderne, zasnovane na

• Jedan ste od naših najznačajnijih književnih teoretičara. U predgovoru vaše knjige Elementi književne semiotike (1995) i u Vašem pogovoru knjizi Romana Jakobsona i Kristine Pomorske Razgovori dali

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

DARA: Bambadava smo išli. ŽIVKA: Što, niste nikog našli kod kuće? ČEDA: Čujte, majka, ja više neću da slušam te vaše savete. Te idite kod ove ministarke, pravite vizitu, te idite kod one ministarke, pravite vizitu.

” A onaj moj šmokljan – mesto da kaže: „Hvala, Vaše Veličanstvo!” – sigurno će početi da muca. Ubio ga bog sa suklatom, sigurna sam da će mucati.

To je druga stvar. Pa onda izvolite u koje doba želite, ona će, izvesno, kroz koji čas biti kod kuće. – Molim za vaše ime? Dr Ninković, sekretar ministarstva spoljnih poslova. – Lepo, ja ću reći, a vi izvolite! (Zatvara telefon.

Zar joj nisam ujak? ČEDA: Jeste! VASA: E pa? ČEDA: Šta je to, dakle, tako važno što, u ime vaše sestričine, imate da razgovarate sa mnom? VASA: Tebi je poznato već šta namerava Živka sa Darom.

) XV ŽIVKA, ANKA ŽIVKA (klonula od umora, pada u fotelju): Uh! ANKA (dojuri spolja): Gospođo, one se dve vaše rođake počupaše. ŽIVKA: Neka se čupaju, šta me se tiče. Umorila sam se kao da sam ceo dan kopala.

dođem, utoliko pre što posle iznete bruke u današnjim novinama prestaje sama sobom i svaka mogućnost da postanem član vaše poštovane porodice”. ŽIVKA: Ko mu pa i traži da postane član porodice! Nek ide bestraga!

ČEDA: Je li to sve iz vaše pameti? VASA: Pa iz moje, dabome! I vidiš, nešto se mislim: kada bi ti to tako napisao pa ja to odneo Simi pre

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

bolnici, i čuje kako ga prekoreva: „Ala vi nemirno spavate, plačete i vičete, mora da ste opet dugo čitali te vaše lude knjige. Sutra ću vas izdati lekaru. Zar ne vidite kako ste se već osušili?

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— A ja što sam?.. Pristav, Ciganin, raja, prosjak?!.. Nijesam za vašu odaju?.. Ne mogu sjesti među vaše barjaktare ili kačake?.. A?.. E, Bog vas milovao, a da sam nešto ranije umro ne bih znao za ovo vaše junaštvo!..

A?.. E, Bog vas milovao, a da sam nešto ranije umro ne bih znao za ovo vaše junaštvo!.. Tako mi Boga, na kulu ću! — podviknuo pop ovo na arnautskom, pa mimo domaćine jurnu na vrata i uza

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Dobrotne su vaše reči: „Bog ga dao, Vog ga uzô!“ — Da ko mi je tebe dao, Moja mila, grka suzo?! 1865. KO ĆE KAO LjUBAV!

1889. MOJOJ DECI (Od Bernea) Dvoje malih, sećate me Na vremena žuran let: Crno j’, plavo j’ vaše teme, Moje zastrô snežan smet. Oh, nek’ java bude vama Što ja snevah nadom pjan.

Onda Hristos ’vako reče Farisej’ma baš u lice: „Svi su vaši dari mali Prema darku udovice. Šta je vaše zlato, što ga Hvalisava ruka pruža, Prema darku koji daje Milostiva, skromna duša?

Starac gledi iz daleka pa se pokloni: „Pomozi Vam Bog nebeski, gospo boljarko! Sad se valjda želje vaše već umirile.“ — Ali žena, al’ boljarka kâ da ne čuje: Ona posla svojeg muža u konjušnice, — Posô će mu od sad biti

Eno ga, eno, eno, — Nije li to pošteno! Eno ga, eno, eno, Nije l’ blagosloveno! — Al’ ako vaše oči (Bistrije nego moje) Silom i zbiljom vide Da stvari drukče stoje, Nemojte jedan drugom Lupati glave hudo:

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

SARA: S groficama, s baronicama, ma šere, to je vaše pravo društvo. FEMA: Alabunar, ali vidite da se sad svaka šuša kiti.

EVICA: Visokorodni gospodin filozof, kad bi srećna bila jošt jedanput vaše oči na mene obratiti, volila bi nego najlepši vikler.

Miljković, Branko - PESME

čula na granici vas i iznenađenja nisu vas našli zbogom grade gde se prekida moje sećanje sada ste mrtvi i vaše je telo neopipljivo sećanje i topla pregršt zemlje pregršt Srbije i nas refren: Usta su bila ispunjena peskom i svi su

Krakov, Stanislav - KRILA

— Odmah pare, položaro, ili ću te... Na osvetljenim krilima šatorskim vide se crne senke kako drhte. — Na, to je vaše... da platim nemam više...

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

“ A ja, da starcu poštu učinim I da se četa vina prihvati, U svatove sam vaše došao... Sećaš se sad? STANA: Ah, propala sam! (Glasno.

Daske su, vidiš, same istruhle; A onaj puknut, što je napolju, Njega su zimus sante razbile, A njim sam vaše ljude vozio — Pa jesam li ja kriv? RADAK: Na posô, kažem!... Traži ispolac! Ispljuskaj čamac!... Pesak napolje!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

progutao ili će naskoro progutati sve one mile kutiće, sve one stvarčice u vašem očinskom domu, za koje su vezane sve vaše detinjske uspomene; vi ne znate kakva opasnost preti vašem ocu, koji tamo stoji u bojnom redu pred Turcima; vi ne znate

— Bio sam na visu da posmatram borbu na Tešici. — Pa vidi li se što? Kako stoji stvar? — Kako da vam kažem, vaše prevashodstvo!... meni se čini da ne stoji zlo. — Ali ne stoji ni dobro, je l' te?

— Tako! A jeste li vi to dobro videli? — Dobro, vaše prevashodstvo. — Dakle i tu prodiru! A s levoga krila nemam nikakvoga izvešća; pukovnik Malinovski ništa mi ne javlja,

Daj Bože da se ova tišina zameni doveče pesmom i veseljem u slavu dobivene bitke. — Daj Bože, ali misli li vaše visokoblagorodstvo da ovu tišinu može doveče zameniti borba na ovome samom mostobranu? — Hm, hm...

Šta je? — Rđavo je, vodi me đeneralu; ali brže, brže. U taj mah uđe đeneral u kancelariju. Dimitrije mu poteče: — Vaše prevashodstvo, dolazim s levoga krajnjeg krila od Prugovca. Prugovac je pao. Turci prodiru Šumatovcu. Vojska majora J.

Nemojte da vas oni osramote na junačkom megdanu. Sećajte se da je Šumatovac kapija od Srbije. iza ove kapije ctoje vaše kuće, žene i dečica. Držite ce! Neprijatelj je već dvaput bežao pred vama.

Vaš je šanac tvrd, a vaši su bajoneti još tvrđi. Bude li dušmanu malo vaših kuršuma, oprite mu u grudi vaše bajonete. Istrajte još malo, đeneral će vam odmah poslati potporu i izmenu«...

Vi ste strašljivica, vi ste kukavica, vi ste morali prvi bežati kad ne znate gde vam je vojska. Ja sam računao na vaše odeljenje, vi ste pokvarili ceo moj plan, moji položaji stoje goli, neposednuti pred Turcima, meni treba vojska, meni

vi ste pokvarili ceo moj plan, moji položaji stoje goli, neposednuti pred Turcima, meni treba vojska, meni treba vaše odeljenje, vojsku mi dajte, nesrećniče, vojsku mi dajte!..

Hludov se zadovoljno smešio: — Ja, vaše prevashodstvo! — Ah, vi ste divan, divan čove...k... Navrnuta čaša hladnoga napitka ne dade đeneralu da lepo dovrši

Neka jedu ljudi, a? — upita me Komarov. — Ne znam, vaše visokoblagorodije, ja ce bojim da će ta vaša dozvola izazvati svađu i mržnju među vojnicima i ovdašnjim stanovništvom,

« Ali vojnici mogu rđavo razumeti te vaše reči: »Bolje vi no Turci.« Neće li vojnici izvesti iz tih vaših reči kao da vi držite za sigurno da će i ova šuma i

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Haj, kako je sunce toplo! Haj, kako je cveće slavno! Haj, kako je meni drago Milovanje vaše javno! Kako srpsko kolo igra, Kako srpske misli budi! A kum Josim zagrli me: „Stari svate, vesô budi!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Naš bataljon nalaziće se u prvom borbenom redu. Tačno u jedan čas po podne vi ćete izvesti vaše ljude iz rova i na dati znak krenućete na juriš. Naredba za smrt i ne treba da bude opširnija. Vratio sam se utučen...

Fjodor skoči, zauze stav mirno, glavu zabaci unazad i razdera se: — Vaše blagorodje, Fjodor Ivanovič, poručnik dvadsjat četvjortavo pjehotnavo polka. Pera se sa teškom mukom pridiže.

da govori: — Dožil do srećnjavo dnja, kagda uviđel svojevo druga mojej mladosti i poznakomilsa s druzjami Serbami... Vaše solnce takže ćeplo, kak i vsjakoje slavjanskoje ser-serdce... Vaše objatije iskreno, kak ruskaja duša...

Vaše solnce takže ćeplo, kak i vsjakoje slavjanskoje ser-serdce... Vaše objatije iskreno, kak ruskaja duša... Vaši mišici tak silni, kak ruskij kulak... Mi s gordošću gladim v buduščije...

dajem dva litra vina, ako pogodite. — Vaše visokorodije! — skoči Sergije. — Mi Ruskije... vi Sjerbi... rožđonija bratja. Sađiđes, sađiđes, požalusta.

— Ne dam ja marjaša za te vaše sprave, otkada mi onaj haubičar udari u rov pa mi koje pobi, koje rani, jedanaestoricu... Taj mi je slučaj bio poznat.

— Tako „rekuć“, barone. — Molim... Grofe, koliko vam mitraljez puca u jednoj minuti? — Ja kažem trista. A ako vaše gospodstvo, barone, ne veruje, onda neka broji. — Usvajam razloge uvaženoga grofa.

Zar me i ovde, sunce vam vaše, nađoste?! Komandir zaustavi konja pred njim, pa se obrati meni: — Šta mu je?... Ili je lud, ili pijan!

— A, rešili smo da više vino ne pijemo — veli veterinar Sveta. — Bogami, to je lepo od vaše strane — kao odobrava Kosta. — Slike golih žena nemate. Ne pušite i ne pijete. A onde vidim i ikonu.

— obratio sam se mlađoj sestri. — Da! — odgovori ona kratko. — Oprostite... prilikom predstavljanja nisam čuo vaše ime. — Arlet — izgovorila je sa onim grlenim „r“ što je naročito prijatno čuti kad dame izgovaraju.

— Arlet — izgovorila je sa onim grlenim „r“ što je naročito prijatno čuti kad dame izgovaraju. — A vaše gospođe sestre? — Paule... Paulette. Zaćutali smo. Posmatrao sam je ispod oka.

Ona se ljupko nasmeja, i reče: — Suviše ste veliki... Vas ne mogu staviti u svoju tašnu. — Svejedno... Stavite me u vaše srce. Arlet me toplo pogleda i ujede se za usnicu. Lako rumenilo obli joj obraze i ona stidljivo obori glavu.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Eto fundus večni! Jerbo devojaka Biti će dok bude pod nebom oblaka. Smireno prosimo, zato vo pročim ninje Ostajemo vaše pokorne robinje.

Kane l' oni žizan svoju vašem pridat drugu, Ili serce mnje pljeniti vaše kao slugu? Zla gordinjo i lakomstvo nečestivo svjeta! Nigda li vam nije dosta nit' šta ovde sveta!

No svagda će (vjeru dajem!), kad me ćud namane, Moj pomisal u te vaše doletati strane: Vas vrliti nevidimo, i četu ostalu, Suštu ljupkost stiha moga, pjesan mojih hvalu; Da, dok bude pamet

A pokriveni mrakom, stidom Grbovi lenivih naslednika. Istreb' te smest'ju žestoke dahije Iz zemlje vaše, s njima i njihove Pod skvernom platom krvožedne Samomu Stambulu strašne horte.

Vam krstozračne vejaće horugve Na gordim stenam' zidanim' pradedi. U prethodnicam' Serbijade Uz gusle pevaće s' ime vaše.

Čista sovest nama štit. Trpenje krepko grudi našoj oklop. Pijeride! lek vaš skor. Glas lire vaše balzam nežnom serdcu; S pesnom vašom jači duh. Pri tihoj noćci brige s rizom svlačim; Vašom celbom san mi lak.

Jego prečestnost, gospodin Protopresviter, ljubezni Vaš suprug, dražajšaja gospože Kumo, posilajet ko mnje sladosnoje Vaše pozdravlenije i cjelovanije vsjaki krat kogda on zastupajet mjesto mojeja matere, i ko mnje vo imja jeja pisati

Po pričinje svjaščenago našego srodstva i prekrasnija Vašeja duši pozdravlenije Vaše jest mnje vsegda tako blagoprijatno i trogajet čuvstvo mojeja k Vam blagodarnosti tolj čuvstvitelno, jako da želanije v

Dakle ako ispolnite naše prošenije, hoćete učiniti sebi vječni spomen, i mi ćemo često piti rujno rusko vino za Vaše zdravlje.” U već spomenutome svom članku N.

Pročitavši je, Vuk je 24. novembra 1816. iz Beča ovako zahvaljivao Mušickom: „Prebogato pismo vaše od 3/15. novembra primio sam s onakovom radosti s kakom ste ga mi vi poslali.

Kopitar mi ga je iz grada donio i celo smo veče ode čitali. Meni je poznanstvo i prijateljstvo vaše, i vječni spomeni u odama vašim, dovoljna nagrada za sav trud moj o Srpskom rječniku i o narodnim pjesnama, i za sve

„Ove se ode vaše sve nama dopadaju neiskazano; samo ću vam ja prijateljski to kazati” — pisao mu je 28. nov. 1816 — „da se čuvate

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Izdajnici ste sramni oboje! Buntovnici ste gladni, grabljivi! Pa vas opada vaše nedelo. Nije vam moja milost dovoljna, Kojomno sam vas svakad štitio, Veće upornom rukom mašate Za sjajnu krunu

Il’ je zavera? Al’ hajd’, odlaz’te! Sin Ivan-begov ume prezirat Podlosti vaše svaku nameru!... VUKSAN: To beše oštro. MIĆIĆ: Živ Crnogorac nije slušao Od kneza svoga take uvrede.

nek bude pakô sve — I noć i dan i neba plavog Divote večne treper nebrojani Nek noći vaše postane dan... (Biju se) BOŠKO: Ti ćeš nas služit.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Čuje, kako Jablan gromovito riče, a brda odjekuju. On doliga: Volo-lige, dolo-lige! Jače moje milo bače od te vaše jadne krave! Ća, kravuljo, nagrduljo!

David: Nešto sam načuknô neki dan dolje u čaršiji da ove naše gazde... Pisarčić (pakosno): A, šta znaju te vaše gazde? David (ljutito): Dijete, očnjeg ti vida i carskog kruva, ne prekidaj me u riječi! Ama šta je tebi danas?!

Ama šta je tebi danas?! „A, šta znaju te vaše gazde!“ A šta ti znaš, vuzle jedno vuzlasto, osim tog carskog čina na tebi?!

naši' škola, u tu vašu školu, terezijanska što se zove, pa kad ta djeca, majčin sine, poprime vašu učevinu, po'vataju vaše planove, spise i protokure, pa se onda vrate u očeve dvore, teško vami!

Nego vi odma', ovog časa, udarite tel na carstvo da se ta djeca odstrane iz te vaše škole, terezijanska što joj se veli. Sudac: Ja ovog čovjeka ne razumijem.

Pisarčić: Iz Bosne je on, Davide. David: Ako nije došô iz vaše zemlje, okotio se 'vođe za vašeg zemana, pa jope' je svejedno. De-de, gospodine, nastavi, da čujemo!

Bojić, Milutin - PESME

Nek' moja sreća sanja i na laži. Više je volim no nauke vaše: I ludu mladost moje oko traži, A najmudriji grobari ga plaše.

Ko raspuklo zvono plaču zore vaše, Kô na piru smrti razlupane čaše, Kako pun je strave prošlih noći muk! Dani, ustavite svoj demonski trk!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

” pa otrčim odmah na telegraf. (Pokret kao da kuca u taster.) „Gospodinu Ministru unutrašnjih dela. U mojim je rukama vaše sumnjivo lice, u vašim je rukama moja klasa. Molim za hitnu razmenu!” Ja, tako ume Jerotije, nego!

Jakšić, Đura - PESME

Prezrite bratstva pokor i kletvu, Što nebo dade, pogaz’te vi! Ta nije l’ grešno, nije li grozno: Krv dece vaše gledamo mi!... A gde je pomoć il’ suza bratska? Il’ „Juriš, rode, za brata svog!“?...

Nastasijević, Momčilo - PESME

2 Pazite, čudno sam vičan: jed, pelen li mi od vas, ili mana; mrtav od vaše ruke, ili živ — ne zaceli se, ne ozledi ova rana.

Znam od kojih sam, i ko, i koliko mogu, i šta, ushtednete li vi, i Bog! O, tri puta bi, za dobro vaše, da osedi ova glava, i triput na ramenima da je nema, i opet bude tu!

Ćipiko, Ivo - Pauci

Napoji ih rakijom. Pa ih povede kroz čaršiju, tobože u šetnju. —Evo, — ljutito veli, — ja ću kupiti vaše dijelove; znam da bacam novac na put, — i ustavi se, taman kao da ga prosipam po ovome putu, po kojemu idemo...

— Vrijeme je da se pođe, — veli, i pomisli: „Ionako ih je vino dobro prihvatilo!” — Kupiću vaše dijelove, samo da mogu Iliju goniti ... Odnijeće me vrag ali neka, — parbaćemo se.

I, uozbiljivši se, diže se, pa im veli: — Dakle, vi prodajete Petru Smiljaniću pokojnoga Rada vaše dijelove ostavštine pokojnoga Nika Smiljanića, i to svaki svoj dio za dvadeset i pet talijera. Je li tako? Dobro je!

Biskup propovjeda i svjetuje, i najposlije veli: — Zafalan sam vam od srca, poljubljeni kršćani, jer znam da su i vaše molitve pomogle kod svemogućega boga te izdravih od teške bolesti; pa osobito mi je milo što sam uhvatio zgodu te mogu

— Fala vam! — okrete se žena. — Valja nećemo sami sebi grob kopat'... A eto vam sve, kad nas je već zakon pustio u vaše ruke! Društvo se razilažaše. Ivin otac i trgovac šjor Bepo pođoše žurno da obave druge poslove.

— trže se Ivo... — Od toga ti u putu može biti potreba, pa najzad možeš mi i od tamo poslati ... — Ne, ovo je vaše! — odlučno odvrati on. — Nikada neću! — očito izjavi Ivo. — Već, dobar ti put i sretno se povratio!

Presvijetli gospodin sjede za učiteljev sto. —Da vidimo malko vaše registre! — reče tihim glasom. Učitelj izvuče glavni registar, obložen u čistu hartiju, i stavi ga preda nj.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Kao da nam dovikuje odozdo iza debelih zidova i zamandaljenih vrata: ja vas ne primećujem, crvi! vaše kazne su smešne i moj duh moćno lebdi nad vašim sitničavim zakonima. Gordi se taj momak, eto to on radi. Gordi se.

Starac gleda vaše kajanje. Gleda. Ne sluša. Samo gleda. Vaše uzmlačene izraze, otužna kisela lica, ganutljivu tugu. Starac se šeta okolo

Starac gleda vaše kajanje. Gleda. Ne sluša. Samo gleda. Vaše uzmlačene izraze, otužna kisela lica, ganutljivu tugu. Starac se šeta okolo sa rukama na leđima.

Ilić, Vojislav J. - PESME

No dalje s tugom!... Milo dete, Tim neću da vas morim sad, Ja volim kad se nasmejete, I mene onda mine jad. Ja volim vaše vedro čelo I vaš srebrni, jasan glas, Kad detinjasto i veselo Sitnica kakva dirne vas.

No vi ste onda srećni bili, A s vama srećan bejah ja. Plamen je lizô vaše lice, Disala naglo vaša grud, A vaše kose i vitice Mrsio lahor kao lud... I to je prošlo.

No vi ste onda srećni bili, A s vama srećan bejah ja. Plamen je lizô vaše lice, Disala naglo vaša grud, A vaše kose i vitice Mrsio lahor kao lud... I to je prošlo.

Vaši borci mene malo plaše, Hladno pljujem na svetinje vaše! 3. No jesenji kada stignu dani, I na put se lastavica krene, Prijatelji, setite se mene U dalekoj, nepoznatoj strani I

strani I u vašem prijateljskom krugu Podignite napunjene čaše, Nazdravite svome vernom drugu Iz mladosti, iz prošlosti vaše A vetar će pozdrav mi doneti Kroz dubrave i mračne vrleti. 1886. (ZBOGOM!... NIKADA MOŽDA NEĆU) Zbogom!...

Ja volim kućice bele sa trskom pokrivene, I rujne večeri vaše, kad s roglja pesma vri, Kad mesec spokojno plovi i blista iznad mene, I sve u sanku spi.

Gledô sam u letnje podne, kad sunce prižeže žarko, Varljive slike vaše: kristalnih voda sjaj, I sniske, kudrave šume, i sunce nad njima jarko, Prohladni, mili kraj.

Vi ste moje bledo lice Rosnim vencem obvili, I o mojim bolovima Sa uzdahom zborili. Ja sam slušô reči vaše S njinim slatkim otrovom, I gorko sam nasmejô se Pod mrtvačkim pokrovom. 1893.

Davno sam vaše napustio vale Za drugo cveće i druge obale. 4. Sudba je htela da se strašno šali, I oborila je gromove na mene; I

2. O zlatno doba dugačkih kaputa S pedantski kruto uzdignutom jakom! I vas je vreme uklonilo s puta, I vaše gose pokrilo je mrakom. Vas više nema.

Tužni grobovi, gde vas jošte nije? I ko da priča istorije vaše? Vas, rasturene, mahovina krije Po predelima otadžbine naše. A sêdo vreme kamenje obara, Gde se mučenik u smrti odmara!

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

SPORAZUM O GLAVNIM TEMAMA PREPISKE Na dunavskom parobrodu „Saturnus“ Baš pred sam polazak iz Beča, primio sam Vaše milo pismo. Evo Vam odgovaram još usput na belom dunavskom brodu koji me nosi otadžbini.

Da smo se onda usudili pristupiti im, ja nijednog od njih ne bih oslovio sa titulom „Vaše preosveštenstvo“, nego sa „Vaša Ekselencijo, kraljevski astrolože!“ Zaista!

- pročitao. Ja vidim, draga prijateljice, Vaš upitni pogled, čujem, pored sve daljine koja nas deli, šta više, i Vaše pitanje: „Recite mi ali sasvim iskreno - da li se iz zvezda može sudbina pročitati?“ - „Može!“ - „Šta kažete?

I paketić koji sam Vam odande poslao stigao je, sigurno, u Vaše ruke. Pored drugih sitnih stvari, našli ste onde i jedan mali pridržač za pisma, istesan od kamena, belog kao sneg.

Evo, ja Vas već odevam, bolje reći zaogrćem, himationom, skidam Vaše svilene čarape, zamenjujem Vaše male cipelice većim sandalama, da biste izgledali što muškije, a Vašu kestenjastu kosu,

Evo, ja Vas već odevam, bolje reći zaogrćem, himationom, skidam Vaše svilene čarape, zamenjujem Vaše male cipelice većim sandalama, da biste izgledali što muškije, a Vašu kestenjastu kosu, ravno srezanu nad vratom,

Kada sam jutros stupio u moju sobu na Univerzitetu i, već sa vrata, bacio pogled na moj pisaći sto, očekujući na njemu Vaše pismo, sagledao sam onde, mesto poznatog duguljastog plavkastog omota, jedan nezgrapni beli, koji je nosio u svome

Danas stiže i Vaše milo pismo, draga prijateljice, najlepša Vam hvala na lepim željama za uspeh moje misije i na svim ostalim dokazima

A i vi, drati Aleksandrijci, i sa vama se opraštam. Cezarov dolazak u Aleksandriju bio je početak vaše propasti. Tada je izgoreo vaš Muzeum i njegova biblioteka, kojoj ne beše ravne.

to javljamo Presvetim Pravoslavnim Crkvama, Časni Sinod je s osobitim priznanjem primio k znanju najdragoceniju saradnju Vaše duboke Velikoučenosti kao člana Svepravoslavnog Kongresa pri sastavljanju te odluke, kojom je tako srećno i potpuno

„Ispričajte mi, dragi moji listići, vaše doživljaje, oni me vrlo zanimaju.“ To rekoh, ali ne dobih odgovora. Tek kad sam svoje uvo prislonio uz rukopis, čuh

Iz njih veje svežina Vaše duše i svežina skandinavskog vazduha. Baš sada besni, ovde kod nas na jugu, strašna vrućina, pa sam zato mogao tim

Stanković, Borisav - TAŠANA

Čak, slađe mi je vaše društvo nego njihovo, pošto sam sa vama: s tobom, s pokojnim ti mužem, i ostalim mojim komšijama, odrastao, zajedno smo

Ja sam dete ovoga kraja. Za mene nema Srbin i Turčin, naše i vaše... (Odsečno): A ako me vera odvaja, vera me neće odvojiti! DžAFER BEG Ti si naš.

KATA (vrisne). HADžI RISTA Ne, Mladene, ne toliko. SVI Ne toliko. MLADEN Kako: »ne toliko«? Dok vaše kćeri sa begovima i pašama ašikuju i kopilad u reku bacaju, svi kažete: »To ništa nije! Raja smo! Mora da se trpi!...

Vi, tutori, čujte: Ja u ime duhovne vlasti koja mi je Bogom dana, popa Manasiju postavljam za starešinu vaše saborne crkve. Primate li? HADžI RISTA Što Bog preko našeg duhovnika naredi, ne da primamo, nego smo i blagodarni.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

! Da nećete od njega popa da načinite? — planem vam ja, gospodine pretsedniče. — To neću dati ja! Ne trpim popove, ni vaše ni naše! Neće Luka u popove, ne dam, i kraj...

Ostavite mi desetak dana da promislim. — Tako je najbolje za vas i za nas. Hoću samo da dodam nešto na vaše reči o Julici. Ona je i dobra.

Vi ste mladi, siromašni, bez rodbine i potpore. Sposobnosti vaše su lepe , i, govori palanka , lepo i zarađujete. Ali za vaš posao treba udobna svoja kuća, treba usavršavanje.

Ne, roman neću započinjati. Zadovoljan sam da živim i umirem s mojom istorijom. — Znate li da vaši đaci prepričavaju vaše časove po celoj varoši. — Kao ja nekada vaše. — I pretstavljaju vas kako oduševljeno govorite.

— Znate li da vaši đaci prepričavaju vaše časove po celoj varoši. — Kao ja nekada vaše. — I pretstavljaju vas kako oduševljeno govorite. Odlično vas pretstavljaju, zlatni su...

ćemo zidati Pavle i ja, na onom našem placu do katoličke crkve, i biće kupatilo, i bašta s travom koja se šiša kao vaše glave u berbernici i biće tenis. Englezi tako žive.

Ako od grobnice Vlaovića, malčice uzbrdo, krenete glavnim grobljanskim putem, i potražite, levo i desno, pokojnike vaše palanke: pod svakim kamenom po jedna ili po više potresnih istorija.

znaš to i ti! — Ne znam, iako sam mnogo puta izgledao da znam... To je, vidiš, ono vaše nasilovanje dece da uđu u kalup, budu stari, ostanu hladni, ničiji. Novac m o j, m oj, sin i unuk m oj, m oj!

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

« Ljubezni moji čitatelji, ja vidim da je vaše zaktevanje pravedno, ali ja vašoj želji udovletvoriti ne mogu, iz mlogi pričina: prvo, što ne znam ništa o tom.

— No međutim, da bi vaše zaktevanje zadovoljio, koje je česno i pravedno, moram knjige premetati, jer tako se spisatelji pomažu.

Vašu krasotu i ljubov ko knjižestvu u prvoj ću odi spomenuti. Malo je teška? O, ništa, ja poznajem vaše ostroumije; od onog dana kako ste se dosetljivo kod vašeg gospodara supruga izgovorili, ja sila na vaš razum zidam.

jutro; ja se preporučujem u milost vašeg izvezenog prusluka; bog da sodrži krasnu vašu ćurdiju mlogo godina na radost vaše familije i proče — ne znam drugo kazati nego da je to plan za onog filozofa koji želi po načinu vašem novu republiku

no budući da se niko ne usuđuje vas u vašoj sistemi uznemirivati, zato bi vam prijateljski sovetovao da se opet u vaše bure povratite, tamo šakom, kad nemate kutlače, vode pijete, svet prezirete i po vašoj glavi respublike pravite. Adio!

Čimpeprič: Smem li pitati koje su točke zakletve vaše? Ja umem tajnu hraniti. Gimnosofista: Kako gođ što ne mogu svi ljudi pod jedan šešir ući, tako ne mogu svi ni jednaki

i pregovaranja, budite istiniti muževi i naučite se jedanput da je pravi čuvar žene nevinost njena i razum, bez koji vaše podozrevanje i čangrizanje ništa ne pomaže. »G.

000. »Gospodična, vi se meni dopadate, i ja bi želio vas za suprugu imati.« Ova ima 8 hiljada. »Gospodična, vaše dražesti takove su i vaša svojstva tako su vpečatlenije na mene učinili da sam ja vrlo u vas zaljubljen, i za srećnog bi

Pogledajte, nebesna gospodična, kako lice moje vas radi svaki dan vene. Život moj o dlačici jedne vaše reči visi, i ja bez vas po tri dana ne jedem (ovde se razumeva »jer nemam šta«).

Zapovedite, ja ću u vodu skočiti, ja ću u nebo odletiti; ja ću lavove (od drveta) pobediti da se samo vaše ljubovi, vaše naklonosti dostojan pokažem.

Zapovedite, ja ću u vodu skočiti, ja ću u nebo odletiti; ja ću lavove (od drveta) pobediti da se samo vaše ljubovi, vaše naklonosti dostojan pokažem.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom, strpa vam se meću kolena, osloni se rukom prljavom od pekmeza na vaše nove pantalone, digne nožicu uvis i drekne: „Ja imam nove pipe!

Ne, ne, ono (srednji rod) vam neće dozvoliti ni reč više da progovorite, ono će se uspuzati uz vaše koleno, sešće vam u krilo, dići će akrobatski nožicu, podmetnuće vam je pod nos i zahtevaće od vas da govorite o

učili francuski, i tada bi izmeđ' nas otpočeo ovakav dijalog od reči do reči, po Olendorfovoj metodi: Pitanje: Brat vaše žene, ima li on jednu ticu koja lepo peva? Odgovor: Da, brat moje žene ima jednu ticu koja lepo peva!

Praktikant, prolazeći ulicom, prišao je meni, pomilovao me je i rekao: — Kako je slatko ovo dete, je l' to vaše? — Iju! — ciknula je služavka — otkud bih ja mogla imati dete kad nisam ni udata!

vam razbiti pesnicom nos i iščupaću vam pramen kose, koliko otprilike u besu jedan pravedan muž može iščupati; uzeću vaše pantalone kao korpus delikti, a vas, onako u gaćicama, izbaciti iz kuće. Sve to, razume se, pred dvojicom građana.

plećima hermeline, na glavi krunu i da veruje da na koritu sedi miropomazanik i da mu sa strahopoštovanjem šapće: „Vaše Veličanstvo!

— Razume se! — reče on kad mu rekoh sve po redu — sva je pogreška u tome što je moj prethodnik pogrešno zapisao vaše objašnjenje. I otkud kod vas češagija? Koješta — pešak i češagija, a i ćebe, molim vas, morali ste vratiti.

(Beleži). Ja: Da, vrlo je zanimljivo. Novinar: A smem li vas zamoliti da mi kažete još i vaše mišljenje o smrti? Ja: Odgovoriću vam vrlo rado i na to, ali mogu vam reći da sam promenio svoje mišljenje.

Novinar: Mene interesuje naročito vaše mišljenje, jer bi se ono moglo smatrati kao autentično? Ja: Odista je tako, i vi ste pali na vrlo sretnu misao: da

Novinar: Pa ipak, rado bih hteo znati: koje su bile vaše poslednje reči? Ja: Kakve poslednje reči? Novinar: Pa znate, red je kad čovek umre, da kaže neku poslednju reč, koja se

— Ne, ne za te troškove imam već predračun. No rad sam da znam šta ćete me vi koštati. Vaše posete? — Pa, imao sam deset poseta po pedeset dinara i jedan konzilijum, svega šest stotina dinara.

“ Novinar: Pa hoću li to zabeležiti kao vaše poslednje reči? Ja: Nemojte. Napišite: „Zbogom i hvala na pažnji!“ Novinar: Zašto to?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Tačno u devet došao je sedi Kralj u pratnji ađutanta i svoga ličnog lekara. — Vaše Veličanstvo — raportirao je komandant — stanje puka je ratno. Puk se nalazi na položajima.

A komandant, čuo sam, odgovara kako moral nikad nije bio na takvoj visini kao danas. — Vaše Veličanstvo, vojnici samo čekaju vašu zapovest, da sateraju neprijatelja u Dunav.

— Kuda idemo? — zapita Kralj. — Kod pešadije, vaše Veličanstvo. — Kod one u rovu? — Vaše Veličanstvo, vi se ne smete izlagati suviše.

— Kuda idemo? — zapita Kralj. — Kod pešadije, vaše Veličanstvo. — Kod one u rovu? — Vaše Veličanstvo, vi se ne smete izlagati suviše. Vi ste potrebni zemlji — govorio je ađutant.

— Doktore... mnogo si plašljiv... I još se sramotiš pred ovim ljudima. — Vaše Veličanstvo, nama nije mesto ovde. Ja nikada konja nisam uzjahao, a sad pod stare dane se lomim.

Zar da sinovi naši ukazuju prstom na oca izdajnika... Drugovi... 3emlja vapije za osvetom, porodice vaše vas preklinju da ih oslobodite... Zar da napustimo slobodu našu, i da savijemo dobrovoljno glavu pod ropskim jarmom?

Pešaci pristižu i zadirkuju: — Treba li da pomognemo?... Beše vaše... Drž za desni točak!... Koči uzbrdo! Kapetan Velja pomodreo od muke što mu konji neprestano padaju. A pešaci dobacuju.

— Nismo mi zarobljenici! — kaže poručnik Protić. — Znam, gospodo, delim potpuno vaše mišljenje, ali... šta ćete. Više komande su pristale na ovakvo rešenje.

Vojnici!... Ne zaboravite da vas zovu deca vaša, da vapiju vaše žene i sestre, da vas preklinju za pomoć iznureni roditelji vaši... Mi krećemo na daleki put za svoju zemlju.

Petrović, Rastko - PESME

jedne seća; Pa i kraljica ulazi u barku, A sam Amor nestašni ljubi je u pleće, Zatim šapuće u uvo: Kraljice, kraljice, Vaše veličanstvo zar ne oseća premaleće! I njeno se zarumeni lice, Ona ponovi: Vaše veličanstvo, kraljice, kraljice...

I njeno se zarumeni lice, Ona ponovi: Vaše veličanstvo, kraljice, kraljice... I odmah joj se iz crvene kadife obnažiše dve dojke Kao dve grude snega, Na lepotu

Imalo bi uvek po kog, koji bi mirno, zajedljivo odgovorio: Šta se nas tiče vaše ime; ili bar: tako prešno, tako neophodno, ime! A šta se mene tiče vaš mir!

sa očima bledim kao Zavist, ja ću baciti preko toga još ostatke svoje obuće i odela i slamarice i poroke, i šuplje vaše poglede, i pokrete vaše bez strasti, i pepeo i dim i makadam i zelenilo: sve ono što mi se sviđa ili što me gadi: samo

Zavist, ja ću baciti preko toga još ostatke svoje obuće i odela i slamarice i poroke, i šuplje vaše poglede, i pokrete vaše bez strasti, i pepeo i dim i makadam i zelenilo: sve ono što mi se sviđa ili što me gadi: samo da od nečeg sakrijem

Zaboravi! Zaboravi! Il pogledaj još jednom to divno veče što pada: Pre no što pođeš smrti, da ne živiš vaše nikada, nikada.

Ovčari ne sviraju više frule kao nekada, Ovčari sviraju u svoje nesreće, I ništa vaše nije ko što je bilo, jer zašto bi i bilo: I ništa više ne odgovara onom što predstavlja.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Vaše je da me jurite, moje je da bežim! — kaže, pun prezira za podmitljive sudije i stražare. Čemu se sudije ljute? Neka sude!

Šantić, Aleksa - PESME

U ove čase vi ste ruža bili, Ja leptir bio što na cvijet pada; Ah, vaše kose, oči, smijeh mili, I vaše tijelo i ljepota mlada Opiše mene... Mi bjesmo u raju, Jabuke slatke berući sa grana.

U ove čase vi ste ruža bili, Ja leptir bio što na cvijet pada; Ah, vaše kose, oči, smijeh mili, I vaše tijelo i ljepota mlada Opiše mene... Mi bjesmo u raju, Jabuke slatke berući sa grana...

No sve je prošlo... Kô jablan bez rose Sam ginem sada i u čežnji stojim... Noć sjajna, ko da svila vaše kose Polako šušti po oknima mojim. 1905.

1906. GOSPOĐICI Nekada sam i vas na kolenu cupkô I donosio vam slatke šećerleme, I ljubio dugo vaše plavo tjeme, I čelo, i lice nevino i ljupko.

Ja znam: vaše srce sada vatrom gori, Moje hladna zima okiva i mori; Vaše oči sjaju kô dva neba plava, A moje su mutne kao magle

Ja znam: vaše srce sada vatrom gori, Moje hladna zima okiva i mori; Vaše oči sjaju kô dva neba plava, A moje su mutne kao magle sinje...

I u mutne noći, kada bura reže, Kada nimfe ćute u morskome bilju, Ja ću s vama vući vaše teške mreže, Da, prekaljen tako naporom i radom, Jednom gordo pođem, s novom vatrom mladom, Kroz maglu zlih dana

ovu zemlju oni bjehu divi, Uzori svijetli što je branit znaše, U ovoj zemlji ostanite i vi, I za nju dajte vrelo krvi vaše.

O, ljubavi zlatne zvezde, Presjale su vaše moći, Ispod mene ponor puca — O, primi me, drevna noći! 64 Na očima s crnom noći A olovom povrh usta, Ukočena

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Roblje vaše sve tursko podnožje. Sve njih odnela je turska poplava. Ali raja je nagonila čak i zvezde da o njima govore.

Na koga ste nože potrgnuli? Kad ste, braćo, vi taki junaci, kamo noži, kamo vaše sablje, te ne biste sa mnom na Kosovu, da činite s Turcima junaštvo, desite se mene u nevolji?

To, je braćo, vaše zlamenije, bojati se da ne izginete“. Al' besedi Vaistina sluga: „Draga seko, Stevanova ljubo, neću, seko, nevere

Besedi mu Kraljeviću Marko: „Ja, Turčine, ja sam dobar junak, ali ti si od mene stariji, jer je vaše gospodstvo i carstvo, tvoj je mejdan stariji od moga, jer si mene na mejdan zazvao: već, Turčine, ajde meći strele!

Vi uzmite dvoje đece ludo, pa idite dvoru bijelome a ja odoh Smederevu gradu moliti se Đurđu i Jerini neka puste vaše gospodare iz tavnice, da je bog ubije!

knjigu na koljenu pobratimu Novaković-Gruju: „Pobratime, Novaković-Grujo, kako tebe sitna knjiga dođe, odmah izber' iz vaše družine, pobratime, tridest mladih druga, kojino su kao i đevojke, hajde s njima na Grahovo ravno, a našemu prebijelu

Roblje vaše sve tursko podnožje, namastiri turska poruganja!“ Pa dovati Rajkove noževe, udari se posred srca živa, — mrtva, tužna,

Besedi im Janković Stojane: „Stan’te, braćo, kićeni svatovi, dok se malo sestrice nagledim! Lasno ćemo mi za vaše blago, lasno ćemo — ako jesmo ljudi“.

Turci, braćo, sve sedam dahija, tako naši indžijeli kažu: da će vaše kuće pogoreti, vi dahije glave pogubiti; iz ognjišta pronić će vam trava, a munare popast naučina, neće imat ko jazan

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

četiri duga sata Dvadeset četiri gosta Možete skinuti s vrata Samo jednog Uvek natrag zovete Kada odlazi Vaše rođeno dete Svakog dana Ma koliko bio dugačak Čovek u srcu čuva Jedan potajni zračak Da će i sam Biti negde

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Napipaćemo mi već te bjegunce, te vaše vukove i lisice! — zaprijetiše ustaše knezu Valjušku. — Ili će ovo selo predati sve sakriveno oružje ili ćemo mi s

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

oproštenja nadišli su vam gresi, osvem svakog leka okrastaste se: vaši gresi bujaju, izvidati se nikako ne mogu! Vaše plivanje je na široku, u gnjurnom talasu pogubljeno.

LUKAVI DANI Lukavi su dani nastali; Probaljujte vreme; Vaše svake reči Nek su vam sa solju razblažene, Znano i vešto svakom po sebi Dobro znajući Što će ko kome I svakom na

ZDRAVICA I Davaću vam lepu kišu u svako njeno dobi, i zemlja će vam izdavati svoja žita i sve ostale useve vaše. I drva pitoma i divlja svoj će vam porod voćni izdavati i vaše vršenje žitno sustignuće berbu vinogradsku, a istočivanje

I drva pitoma i divlja svoj će vam porod voćni izdavati i vaše vršenje žitno sustignuće berbu vinogradsku, a istočivanje iz badnjica vina dopreti će pak sejanje žitno.

I do vaše volje svašta ćete imati jesti i piti i u svakoj mirosti ćete poživiti i boraviti na vašoj zemlji. Niti ćete se od koga

Niti ćete se od koga bojati i toga neće biti koji bi vas prestrašio, jer svake vaše pakostnike i neprijatelje, koji god na vašu zemlju uzvojuju, vi ćete sami nadbiti i proterati s vašom slobodom i oni će

Nego jošte vi ćete sami proterivati vaše neprijatelje š njinih zemalja i begati će pred vama i pokoravati se vam ... I staro do staroga žito će vam biti i

Ode pred njihove žrece i baci im u crkvu na patos pred njih one talire. »Najte vam — reče — novce vaše, aratos ih bilo što sam za njih zgrešio. Nekrivu krv izdadoh!« Oni mu na to rekoše: »A što je nama do toga?

I imaćete — reče — na toj večeri, svako carsko i gospodsko jeto, i ja vam za povedam da jedete do vaše sitosti, da imate sve izesti što god onde bude.

Jedne noći sni on san i sutradan kaza im što je snio. »Video sam, reče, vaše snopove gde se pokloniše svi mome snopu.

ikonu i počeše im se rugati s podsmehom govoreći: — Aha, baš uzalud ćemo mi gladni čuvati vama ovde ovo mesto vaše, čatući vam i pojući, svaki dan tu služeći, a niotkud ništa!

Taj posla po cara, svoga mu brata, da hitro skoro njemu dođe i reče mu: »Izaradi te vaše smućnje i prevare što imate vi među sobom so tim zidarom, evo ja danas zlo prođoh i s mojim se životom rastajem, kako

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— Što ne udavate, mori, Tašano, onoj vaše čupe?... — Koje čupe? — Ete, ono vaše Zone? — Pa će gu udavamo. — Pa što čekate veće?!

— Što ne udavate, mori, Tašano, onoj vaše čupe?... — Koje čupe? — Ete, ono vaše Zone? — Pa će gu udavamo. — Pa što čekate veće?! Neje daskalica, ta da si sedi u te godine.

Ja si s domaćicu zborim! — veli im doka preko ramena, pa nastavlja dalje mirnim tonom. — Ta ako iskate priliku za vaše Zone, e, ja si imam jednu priliku... pa za toj i iskoči’ sag do vas...

!... Zar što su čorbadžijski? — E de! Debarsko neje ovo, ta da se otimaju devojke... — Mori, i vaše se znaje! — planu Doka. — Deda kako ti se vikaše, kako se prezivaše?

“, veće si zbori: „Lele, a što vi ocrni obraz Zonče vaše?!“ — „Ćuti si, kučko, zborim si ja, kako je ocrnela obraz? — Pa stanula, reče, pobegulja za Manču onoga...