Crnjanski, Miloš - Seobe 2
i te godine, u tom kraju, bila lepa i topla, a Sunce se tog dana rađalo, iznad Ujhelja, veliko, svetlo, na nebu tako vedrom i plavom, kao da je uvek tako plavo, i kao da će večno biti plavo.
Sunce, koje je zalazilo tog dana u Karpatima, u vedrom nebu, probudilo je, i u tom putniku, slutnju da je na svetu sićušan, kao sićušno zrno peska u toj beskrajnoj rumeni.
Matavulj, Simo - USKOK
Janko otvori kapke na prozorima, i duša mu se razvedri, vidjevši gdje na vedrom nebu istok rudi, a pod njim trepere brda, pokrivena snijegom. Učini mu se da osjeća daleki dah proljeća.
Sremac, Stevan - PROZA
« Od to doba jednako lepo žive. Bilo je, istina, u njihovom inače vedrom životu i mutnih i oblačnih dana; poneki put je pala susnežica na njihov ljubavni žar, ali je to sve stari žar najzad
Radičević, Branko - PESME
doba bijaše prekrasno, Sužanjstvo sada njima preužasno, Silna duše dirala je tuga, Al' niotkude ne viđa se duga, Po vedrom danu, po mračivoj noći Cvijelješe oni bez pomoći. „Ta zašto da nas vrazi tako tlače?
Kostić, Laza - PESME
« — Al' manuše bela krila, progovori moja vila: »Kuda jezdi? —- Našoj zvezdi!« — Reč se ori po prostori, po zvezdanom vedrom visu, zvuci bili — pa i nicy. — U tišini, po visini nosi vila dalje sina.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Pođoh tad uzbrdo k nebu vedrom, oblaci zelenom šumom obrasli luk su činili nad Bosforom i mnoge su mramorne stepenice vodile u podnožje mora.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Učinilo joj se da se odocnila, i ako tek beše sunce ogrejalo. Danas je išla sa čistom i vedrom dušom, sa onim istim sjajnim idealnim mislima, kojima se najviše bavila u školi.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 56. Oblak se vije po vedrom nebu, I lepi Ranko po belom dvoru, Oproštaj ište od svoje majke, Od svoje majke, od svoga oca: “Oprosti meni, mila
“ 61. Osvanu zvezda na vedrom nebu, Rabar devojci pred belim dvorom: “Jesi l’, devojko, peškir navezla?“ — “Jesam navezla, nisam povezla;
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nestaje noć, puna žalosti i bolnog razvrata, a ja ostajem u vedrom vidiku, modrim vodama, i rujnim šumama, kao sen trske, lišća, rosnog vlata. 1924.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pa ipak, u tom blagom i vedrom pogledu veštu oku nije se mogla izmaći po neka munja, koja bezuzročno, samo za jedan mig, za jedan trenut sijne i
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Sve to bješe krasno u jesenskom vedrom danu, te Bakonjine oči letijahu na sve strane dok se ne ustaviše na granju jednog stabla usred vrta.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
NA RASTANKU Iz korova glavu pomaljam: o trave Hvala vam na vedrom leku i skloništu. Ja se opet vraćam u svet gde me ištu: Bleda zamka nade, ljubav, slamka slave.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Na tom istom mestu, iznad toga drveta, videćemo uvek tu zvezdu kadgod pri vedrom noćnom nebu dođemo opet ovamo. Ta zvezda se ne pomera nikad sa svoga mesta.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Idućeg dana, u vedrom raspoloženju, krenuli smo rano njegovoj kući. Kristijan mi je tada predložio da obojimo i obložimo tapetama nekoliko
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Prešli smo preko vrha i uputili se blagom kosom. Vazduh je bio oštar, i naše lice vlažno od magle. Pri vedrom danu, ovuda se ne bi moglo ići, već dalekim zaobilaznim putem.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali Branka nije ostavljalo ono nešto bezbrižno i snažno što imaju ljudi koji malo misle na sebe. U tom vedrom i nekako uvek Bogu blagorodnom mladiću bilo je velikih moralnih snaga.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Smejale su mu se i oči i obrazi. Od sreće — žena zaplaka, a mladić podiže glavu kao da nešto naslućuje. Čudo! U vedrom, plavom nebu sav srebrnast lebdeo je oblak obasjan suncem, a iz njega su pljuštale kapi kiše.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
drago, ja ću leći sanak boraviti, ti večeraj, pa se nalij vina, pa pošetaj pred gospodskog dvora, pa pogledaj čistom vedrom nebu: je li jasan mesec na zaodu, je l' Danica na istoku zvezda; je li nama putovati vreme na Kosovo, lepo polje
Steva u meke dušeke, povečera Vaistina sluga, povečera i nali se vina, pa išeta pred gospodskog dvora i pogleda čistom vedrom nebu: jeste jasan mesec na zaodu, jest danica na istoku zvezda; jeste njima putovati vreme na Kosovo, lepo polje