Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ni morska pučina, ni na pučini postavljen svadbeni sto; ceo moj vidik sad je ovo golo, oljušteno, jaje, na koje veje so.
SNEG NA MEDVEDNIKU Bože, ala veje! Neka veje! Sir bez crnog luka srebrnjaka nije sir, Nit je proja bez pepela proja, Nit je slatka slanina bez
SNEG NA MEDVEDNIKU Bože, ala veje! Neka veje! Sir bez crnog luka srebrnjaka nije sir, Nit je proja bez pepela proja, Nit je slatka slanina bez čena belog
Dučić, Jovan - PESME
Tako noć prolazi tiho, jednoliko, Vetar mesečinom zasipa i veje; Spi nebo i zemlja; i ne dozna niko Tu pagansku ljubav sred mrtve aleje.
Nebo pepeljasto. I kopno i voda Kô da noćas dišu nekim čudnim bolom, Tiha tuga veje sa dalekog svoda... A sto srca noćas kucaju u meni, I celo mi biće budi se i diže Časom nekoj zvezdi, a čas kakvoj
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Otići u sneg, u daljinu, u nepoznato? Mesecima, tamo, veje sneg i traje ciča zima. Svi će rasuti svoje kosti u tu daljinu, bez traga.
Drugi njegov, nezaboravni, doživljaj bio je sneg. Sneg svuda, sneg beskrajan, na Kijevu, u daljini, duž Dnjepra, sneg. A veje i veje, kao da nikad više neće prestati. Sa njim nastaje velika tišina.
Sneg svuda, sneg beskrajan, na Kijevu, u daljini, duž Dnjepra, sneg. A veje i veje, kao da nikad više neće prestati. Sa njim nastaje velika tišina.
Radičević, Branko - PESME
„Žeravico, de se trudi, Nemoj tako sporo.“ Ribica mu veće rudi, Gotova je skoro. Krasno miris od nje veje, Već mu je pečena; Srce mu s' u grudi smeje. „Amo ti milena.“ „Dole sad ćemo mi sesti, Al' će da se sladi!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Golo telo - jabuka rumenka! Uzduž sobe puknut mogranj, grimiz. Ruj-stidnica zuji o vretenu. Veje perje - zujac u refrenu. Zaleluja kućne duše miris. MALA SOBA, BUNCALICA Bunca zdjela podbjelom.
slapovitog Blagovesnik arhanđeo uzdigao haljine je: prozaruje stopalima ono što je usud spreo a s kolena krin mu veje.
A među ruljom, među ljudima, čini mi naklon ruža Budima. Hvata se inje po rubu teksta, pa pršti, veje, dok ne obveje domove šumne, strofine streje, podriv-slikove i mračna mesta pod snegom duše, što su košnice
Trenuci to su neslovni i slovni. Niština škripi, krckaju joj šarke a garež veje, ugarci se drobe, dok vidik puca s razlomka deobe.
Ne teče mleko poljem dobročinstva, već vajno veje pepeo slavuja sinonim pevom iščezlog kraguja. U srcu gajim ljubav gostoprimstva.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Sipa i veje sa sviju strana, čuje se tužno graktanje vrana. Prozbori Žuća pogleda setna: „Oh, alaj sipa mećava cvetna!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
u blagom sanku iz prošlosti davne Bolnoj tici tako proticahu dani; Nit' se iz sna kreće, nit' oči otvara — I sneg tiho veje — da tiče sahrani... POSLEDNjA RUŽA Odbeglo je krasno leto, Ogoleo dô i breg Mila polja i vrtove Zavejao beli sneg.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
u reku vidi šta ribe rade i odozgo ptice u njivi bacaju istu mrest kao čovek što seje kroz klasje poruka u vis veje u zelenom struku ljudsko se uzvisuje klica samu sebe gazi ko se klijanja drži taj se uskrsuje i traje takvo je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Istraga ne pomaže. Rat kao rat. I točkovi su nestajali. Samo ukradena se stvar ljubomorno čuva, pošto jedan duh veje, a postupci su isti. I onda se pronalaze novi putovi, nove jedinice, dok jednoga dana ne zakukaše i Šumadinci.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nikad ga ne ču ona da tako njoj govori... Gle kako drhće i treperi taj poznati joj, krupan, muški glas... a iz njega veje tako nežna, tako vatrena I živa ljubavna čežnja!... Ne, ne, nije mogućno da je to on...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da i sa tih promena pada mrak pepeljasti, i veje, gusto, bliskom i daljem, snom i javom. Serbiu, jedinu još, hučala je ta bura, koje se sad, modar od davljenja, gorko,
Kako napolju veje i pada kiša. Osmejkujem se nemoćno, pa posle rešavam da odem iz Zagreba. KAO KOMENTAR Ja sam 1918.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Zima. Sneg veje i duva vetar. Siroče: Zima... sva drkćem... izišla sam iz škole, nisam ni knjige odnela kući... soba je tako hladna,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
On otimlje oči od ovih sumornih prizora, ali je sve pred njim crno, sumorno, strašno... I kao da iz cele ove mešavine veje oštri samrtni dah...
na svima licima i sve oči ostadoše kao prikovane na onom bledom, smežuranom samrtničkom licu sa koga neprestano veje nekakva ledena stud... Bolesnik se opet zakašlja I pljunu u činiju pored sebe.
Gosti osećahu nezgodu, upravo strah od daljeg bavljenja u ovoj sobi, gde tako jasno i tako strahovito veje užasan dah ledene smrti. Jedan po jedan oprostiše se sa bolesnikom i nestade ih mnogo brže no što su se pojavili.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Tu spava, u hrpi novina, dok noću, ispod streje Mećava luda duva, i sneg u klancu veje. To ti je pravi život: u kakvoj staroj pojati Spavati i grickati; grickati i postojati.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Dole iz štale samo se čuje kako šušti čupana u naramcima slama i seno i kako nošena sitno pada i veje putem. U kujni, sve kao svršeno, i mirno, tiho. I to tako strašno tiho i grubo.
Pandurović, Sima - PESME
Mesečina. Kroz aleje sane Tuga veje, i šumore grane. Išao sam. Al’ svemirom celim Bled se nemar, tiha tuga širi; Svet sa bolom života se miri; Ruže
Vrâne, našoj majci da idemo javi. Draganama kaži: „Pošli su gde grca Naše roblje i gde vetar mržnje veje; Gde će tanad vrela razdirati srca; Gde će urlik smrti horiti se samo, Strašni pomor nove grobove da seje“.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Kapa) 109 — Oganj gori, i u ognju čovek stoji? (Ogledalo) 110 — Odovud breg, odonud breg, a u sredi veje sneg? (Naćve, sito i brašno) 111 — Orlovi nokti, bumbara glava, svračji rep?
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
O najlepše se lipa smeje — U samom vazduhu kao gust vrt. Pod očima trava mirno veje. Žuta se lala u njoj zlati I klati i tako teku sati.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sav je sebi iscepan u duge. Pukotine između njih nemaju dva. Po tim provalijama veje poznat miris ženinog tela: u tami gore sve zapamćene i nezapamćene noći, posle nekoliko meseci prvi put je trezan
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
lelujavom a ogromnom, ugledao pred sobom Jovana Dobraču kako stoji, i on sav beo, zasut nekim praznim snegom koji veje tu, među njima. Ali, to je bila samo pričina Crnoga Đorđa. Izgledalo je da se, posle, ništa nije izmenilo.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić LI BDENjE U dnu uspavane i neme aleje Stoji u noći pod jesenjim mrazom Mramorna vila. Vetar tiho veje Samotnim vrtom i zamrzlom stazom. Svuda je mirno.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Dah novog vremena veje kroz njega!“ Lavoazije me pogleda svojim blagim očima i želi, to vidim, da mi nešto lepo kaže, no u tom trenutku
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Napolju nije prestajalo da veje kad je, tako očaran ovim opštim utiskom, prišao prozoru. Odatle, uzbuđen odlukom koju je doneo, posmatrao je sad već
pred njim pružila se duga, beskrajno duga, bela pustinja, i crkve nestalo, i sve ponova nestalo, a oči zasenjuju, i sneg veje, i kao da hoće da ga zaveje, i kao skoro ga zavejao.
slavi, pa se osvežio i Bog zna kako popravio u onoj gvožđarskoj kalfenskoj menaži (sa tri puta nedeljno pasuljom), te veje iz njega bodrost i svežina i sav mu izgled izaziva veselost, i pita ga njegova naja šta ima nova tamo u Beogradu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali se pred usijanim očima tiho nosi i veje hladna i crna nema pomrčina, ulevajući u dušu još veći jad i crnji bol... »Šta je ovo ?... Šta ovo bi ?...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Starac reče: — Jesi junak, ali ne tako veliki, nego kad si došao, eto sada je jedan delija oteo starcu što veje žito kćer, a ovim ljudima sestru, pojuri za njim, pa ako otmeš devojku, uzmi je za ženu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kad lepa Todora zahvata vodu, voda momi kanda sama kreće u susret, a nad njom soko krilima maše ili, još lepše, veje: Lepa Toda na vodu doodi, Sama gu se voda zavaćaše. Više Tode siv sokol vejaše.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
] kako vas tek onda zagreje oko srca, kad se vidite tu, u toj ututkanoj, toploj i meko nameštenoj sobi, po kojoj veje miris tamjana, treperi užagren vazduh više mangala, a iznad glave vam puckara kandilo . . . kako onda?!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Vidite li tice kako drukče lete Kô da s’ miris cveća sam u venac plete. Lahor kanda veje dušu suze čiste — Osećate l’ danas što još nikad niste?
„Šta, adiđar? Čudna adiđara!“ Tako su me mnogi ismejali. Susrete me jedno momče mlado — Sa čela mu tiha tuga veje — Čim opazi srce, poznade ga, Poznade ga i reče čije je.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Veni, vetre mili, I na zlatnih krili Ti dovej mi glasak I mio i sladak: Da na mome kraju Mir i sloga traju. Veje vetar, veje I želju mi greje Kao sunce majsko. Bilje krasno, rajsko, Kad proleće dija I cveće izbija.
Veje vetar, veje I želju mi greje Kao sunce majsko. Bilje krasno, rajsko, Kad proleće dija I cveće izbija. O vej, vetre sladak!
Sreća mi se, hudom, ah! ne smeje, Ljubov uvek ljubjaščeg me beži; Men’ veselje radost i ne veje: Mome skorb i jad na srcu leži.
Bojić, Milutin - PESME
Kô uzdrhtalo lišće tobom kruže Seni dedova sa časnim putirom, Dok oko tebe jesen veje mirom I sa padina sveža groblja tuže.
U toj jezi kao i bogovi sami Da su se pred bolom u ambis povukli. Samo beli bezdan pahuljice veje. (1915) KROZ PUSTINjU Lutasmo pustinjom odmerenim hodom Bez ognjišta svoga, ogoljena raja, Ali sumnja našim ne zastre
Ja čitam pisma, no sumor me hvata, Jer prošlost vrh njih već ostavi traga, I tuga Bilog iz vijuga veje: Seća se danas strasne čežnje, gde je Sahranjen spomen na let belog jata, Što ode u noć bez zbogom i kradom, Još
Ilić, Vojislav J. - PESME
u blagom sanku iz prošlosti davne, Bolnoj tici tako proticahu dani; Nit se iz sna kreće, nit oči otvara I sneg tiho veje - da tiče sahrani... 1880.
s njim; Gde molitva šumi po čudnoj samoći, I k nebu se diže od izmirne dim, I šum tiho struji od Mrtvoga mora, I tišina veje sa prastarih gora. 1887. U SPOMENICU PRIJATELjU SIMI J.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Iz njih veje svežina Vaše duše i svežina skandinavskog vazduha. Baš sada besni, ovde kod nas na jugu, strašna vrućina, pa sam zato
Šantić, Aleksa - PESME
Sve je tu pusto, i sve je Vrtove pokrio led — Svrh šedrvana sneg veje, I dršće jorgovan bled. 1921. RODOLjUBIVE PESME NA UBOGOM POLjU...
'' — ''Otišô je, reci, Na nebo, za vas da nabere zvezda''... 1913. SELjANKA Sneg pada i veje. U seoskoj luci Sve je pusto.
Iz granja Jela se smeje I za njim gleda. Zora. Radosno miris veje Rose i meda. 1914. POGLED S VRHA Lepote! uz reku, kao labud beo, Leži Mostar i, pun sunca, adiđara, Sav
Prenem se, kite nema, Nit' pamtim tvoj šapat mio. 57 Noć huji, dažda leva, Jesenji vetar veje; Gde je sad moje sirotno, Plašljivo dete, gde je?