Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i zaključile da taj putnik nije ni Žida koji kupuje hranu, ni Švaba mašinista koji se razume u parnim vetrenjačama što veju žito po spahilucima, nego da je to čovek naše vere.
Pandurović, Sima - PESME
I svod k’o crni simbol je nadnesen Nad opštu, tužnu močar... Svuda jesen! Sto vetrova, kao sto uzdaha, veju Preko hrpe žutog lišća koje trune, Alejama što se baruštinom pune, Stazama gde, kao iz davnih davnina, Jeca marš
Sto uzdaha, kao sto vetrova, veju Mojim vrtom nada i spomena blagih U jeseni mutnoj mojih želja dragih, Kad spomeni redom, k’o lišće sa grana, Padaju
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ljudi na guvno i ugleda jednog starca koji je jednu nozdrvu zapušio prstom pa je duvao na drugu, a njih četiri čoveka veju žito. Junak upita ovoga starca zašto na obe nozdrve ne duva.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kako vsja zvjezdi pred njim iščezajut! Gordi jego zraci tmu razgonjajut, Veju vselenuju on zanimajet, vsja ot sna dvižet.
— Togda muž ne imjejet uveselenija o nej, i tako vsjako djelo jemu dosadno bivajet. Ona jest veju sramotu i strah izgubila, i javno govorit: Ja ne pekusja o tom čto ljudije o mnje glagoljut.” SLOVO NADGROBNOJE (str.
Bojić, Milutin - PESME
I još se redom naše kosti seju Po ostrvima i u vode strane, U pustinjama, gde samumi veju, I hladnoj stepi. I, kad sunce stane, S lešina naših site beže vrane.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Dnevi svoje zamračim, blesne videlo Boga. 2 U tišinu se oblačim, tajnom progovara tvar. Pepeo vetri me veju, ostane žar. 3 Bezdoman, topli nudim kut. Besputan, daljinama povedem na put.
PRIČA 1 Jesen po našem vrtu smetove lišća snela, te raskošna ti kosa, i nabori odela, dah veju pomrla bilja. A u nama pevaju milja; radosni, ruku pod ruku, gazimo po zlatu.