Upotreba reči veka u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Da l’ mojih il’ svojih muka? Ili je, možda, sažaljevao celo koleno što se u trećoj desetini devetnaestoga veka izrodilo?... Ja ne znam, a on je ćutao. Kad mi je video istrcani šinjel, što sam od cara dobio, setno se nasmešio.

Obradović, Dositej - BASNE

kako su god pre na svetu izmenjenija bivala, tako će i posle biti; Turska niti je od iskoni Turska bila, niti će do veka ostati; sama je božja vlast večna, a čelovečeska pravljenija izmenjavaće se kako i pre, a pri izmeneniju vladjenija

Niti su apostoli nikad do veka ni pomislili da k svojemu poklonjeniju narode i jezike privedu, nego k bogopoznanstvu, k bogosluženiju i k dobrodjetelji.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

U MRAKU 93 ČELNIK 94 SINGER 96 PROROCI NA KOSOVU POLjU 97 BALAČKO VOJVODA 98 TRI VEKA U OBRENOVCU 100 UZIMANjE UŽICA 101 DRUGI JADAC 103 MIŠU 105 KRUNISANjE BUNDEVE 106 TAMNI VILAJET 110 ISTINA O

Jedan poruku nosi važnu (pre veka kralj ga poslao), drugi okreće vola na ražnju svak nastavlja svoj posao. Ustima ko je pre pola veka (a žedno ih

Ustima ko je pre pola veka (a žedno ih razjapio) prineo lonče mleka sad ga do dna iskapio! Ko je pre stoleća izbriso Sim... sad stiže i ...

Gasi to! - gaze je nogama pa zar ne vidiš, bogamu, da i na svice pucaju! Ko otac, pre pola veka, sad sin, dok pada noć, zbog mirisa hleba i mleka, na pušku stavlja nož.

TRI VEKA U OBRENOVCU 1. Gluv sudija po putu piše štapom. Gluv krojač koncem nišani u iglu. Pod sijalicom od 20 sveća, gluv,

POSLE UŽASA Šta se to - od veka dublje i moćnije sad, kad je sve zanemelo, glasi ovim trenom koga ispunjava suncem upaljen miris mirođije?

miris sa zujanjem pčele ispod kapaka zaklopljenih, kroz celo telo, do vrhova prstiju, širi, i za tren - dublji od veka u sunčeve oblake taj miris me nosi, sa ranom bez leka, sa svetom bez nade, taj miris me miri.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Englezi su nekako nastrani ljudi. Mnoge priče pričaju se o njima. Tako vele da je nekakav Englez po veka preležao na svom krevetu i pljuckao u tavan, vežbajući se da pogodi u jedno mesto.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

SUBAŠA Ali pravo veli poslovica: „Nikad dva dobra!” Život je bio odista lep. Takvim bi se životom dalo živeti i dva veka, ali se vazda nađe nešto što ga remeti, što ti zagorčava njegove slasti.

JELICA Mi se divimo ljudima iz toga doba. Nama se čini da je nemogućno učiniti ono što su oni učinili. Početak ovoga veka isturio je divove kakvi žive samo u pričama... Ti su ljudi čuda činili.

A dobri bog, vidiš, kako lepo dade!... Eto, držim ovu vernu ruku, koja se celog veka na me i ja na nju naslanjao... Slušam žubor u kući, kao u kovanluku, i znam da je to sve krv krvi moje!...

— Bog neka nam svima oprosti... I poljubiše se. Petra uđe u sobu. — E, hodi ti ovamo!... S tobom sam svoga veka delio i zlo i dobro!... Ako ti kadgod na žao učinih — oprosti, i tebi neka je bogom prosto i hvala ti!...

Digoše se s ponjavama i jastucima te u novoj kolebi namestiše ranjenicima taku postelju kakvu svoga veka nisu imali... Stankova majka sa snahama dvoraše ranjenike. Ona više ne beše nemoćna.

Dučić, Jovan - PESME

Dao si mi oči da ti vidim delo, I sluh sav tvog glasa da napojen bude; No da celog veka odričem te smelo, Primih duh mudraca, deteta i lude.

Mnoge svoje misli bacio je seme, I hrabro je brige prebrodio mnoge: Pola veka opšte nosio je breme, I toliko isto nosio je roge.

Dvestagodišnji gavran svu noć sneva mutni san o nečem što je bilo pre dva veka. Snevao je o prvom svom poletu sa gnezda, u nebo, u sunce.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— pitate vi. Nesreća, pa to ti je! Da je pio, čini mi se, ni po jada. Nego... Videćete! To je mojoj majci pola veka ukinulo. Plače nekih puta da svisne. A nikome da se pojada. Jedanput dođe on, tako, docne kući... Ništa!...

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

sinčić. Dobio sinčića, pa k’o jabuka, dete zdravo. k’o tresak! Kaže frau-Cvečkenmajerka babica da svoga veka još nije vid’la tako dete zdravo pa grlato... trinaest i po funti, kaže, teško, a dere se k’o mali bik...

Po duvarima neke slike mal’te neće biti sve iz prošloga veka. Bile su to neke stare kontrafe sa crnim okvirima; neke ptice na drveću sa prirodnim prilepljenim perjem; jedan uramljen

— Melanija samo sedi pa plače... Što se ovo dana siroto dete naplakalo, neće se celoga veka toliko naplakati. — No, pa šta je dakle? — Kod svoje rođene kuće, pa da ne smeš ni nos da promoliš kroz kapiju.

Konjski zub, sasvim konjski, i to još koliki! Takva velika zubekanja, kakvu ja, Persida, svoga veka nisam vid’o!... Vid’o sam samo jedared još jedan takav, i to na cimeru jednog dentista...

Strašne reči! Sreća što ih niko dalje nije čuo, i što su izušćene u drugoj polovini devetnaestog prosvećenog veka, kad nema ni inkvizicija ni anatema.

Ali kad onaj »tencer« izvali jednu taku poskočicu kakvu frau-Gabriela izvesno svoga veka nije ni čula ni čitala gde, — frau-Gabriela viknu samo švapski »Na!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Ali to ne bi duga veka. Tajom prevlada druga. Varošanka je bila. Bila sluškinja, pa se propila i počela da prosi. Nova je bila, tek od skora

A svi su znali zašto ona toga, Paraputu, evo već celoga veka nadgleda, čuva. Muž joj, kao što u ona vremena dolikovaše jedincima i naslednicima bogatih očeva, tako i njen muž,

I šta su mogli drugo? ... Naposletku jedva su iznašli, doveli toga Paraputu i dali joj ga, da celog veka, gotovo zatvorena u kući, samo njega hrani, čuva, nadgleda.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

krišku baklave, smrvi je u mleko, polak uspe u Alkinu, polak u svoju čašu „auspruha”, pa nazdravi Alki za duga veka i zdravlja. To je ista kriška koja je ulogu igrala u procesu. Marko umre, a Mica ostade večita koketa — bez muža.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

„Nema tu, veli, do veka za ruku, niti je Beograd preko sveta, promuči se, brajko, muni se, prođi, vidi sve, pa nađi i gde ćeš stanovati i

A godine prolaze kao glas i ne može čovek celoga veka, kao svi mravi ovde, polaziti i vraćati se. Dakle ima jedna stvar pre svega.

Afrika

Varoš je jedna od najstarijih afrikansko–evropskih varoši; neke su kuće još iz XVIII veka. Prostrane, na više spratova, patinirane kao holandske slike, one se penju zelenim brežuljcima, i pojavljuju katkad samo

Malo dalje, kada se prođe ribarsko seoce i šumica na reci, počinje Bamako, grad koji su pre dva veka osnovala, bežeći, dva crna fetišera nazvavši ga: „Najveće kupatilo krokodila.

Rase Volov i Serer, zatim degenerisani ostaci rasa Tuklor, Pel, Bambara. Više od jednog veka kao da su hrišćani i muslimani i nesvesno trošili ogroman trud da ih sasvim pokvare i upropaste.

pa posle prodavani po svetu, sa svojim skromni balovima za oficire i guvernerske žene, bio je za vreme od dva veka: Evropa pred Afrikom.

Potom evo groba nekog a marabuta, kažu još iz sedmoga veka, ne znam koje ere, sa vrlo lepom starom fasadom i unutrašnošću pokrivenom arabeskama.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Nebo se posle, opet, spusti na tu praznu zemlju kao plava zavesa. Sve do kraja XVIII veka, u tom kraljevstvu ratovi su bili česti.

Taj bolesni oficir nadživeo je Pavla, i umro, u Novom Sadu, sedamdesetih godina osamnaestog veka. U zaostavštini tog oficira, pored testamenta, nađeno je i jedno pismo počtenorodnog trgovca budimskog, Georgija

Žive do trideset godina, ali su trideset godina, u životu konja, možda, duže od ljudskog veka. Prema mišljenju franceskih filosofa, dužina života čak nije ni važna. Nego bezbrižnost u životu.

Sreća je, uostalom, ono što svi oni traže, iako su, kao i konji, kratka veka. Niko ne plače nad sudbinom i nesrećom njihovog naciona.

Božič i on se slažu kaže, u tome, da lepom i dobrom, na ovom svetu, nema duga veka. Božič je dopunjavao veterinara. Eto, kaže, nek se Isakovič seti Valdenzera!

Svet misli da je upravnik imućan. Međutim, on, di Ronkali, zna da nemaju novaca. Bili su štedljivi i pošteni celog veka. A grof će mu uzeti, za Jupitra, sve, ako nešto i ima.

Iz tog zatvora, u tvrđavi, na bregu, iznad Graca, retko se ko vraćao. U to vreme, sredinom XVIII veka, kad su turski ratovi nedavno bili završeni, Istok je bio odgurnut, daleko, od Beča.

Ako bi ti Isakovič, dijete, sreću doneo, ja bih mu pismenoe emstvo dao, da ću mu čizme čistiti svako jutro, do veka!

Nozdre mu se behu tako skupile, od besnila, da je jedva disao. Ako mu dete bude umrlo, kaže, neće biti duga veka, ni Trikorfosu.

U austrijskoj vojsci, koja je početkom XVIII veka oslobađala Serviju, okupirala Serviju, gubila i predavala Serviju, isto su tako stranci komandovali, Savoje,

Nije imala hrišćanski, ni verski, smisao, kao što su to docnije, pri kraju XVIII veka, na Zapadu, filosofi mislili. Nego je to bio simbol, znak, ruski, vojeni, veliki. Krst na Aja Sofiji!

Rusi počeše početkom XIX veka da silaze na Balkan i u Serviju. Gde su bili oni koji se odseliše u Rosiju? U svojoj beskrajnoj ljubavi prema svom

Teodosije - ŽITIJA

je dobar Bog Izrailjev pravima srcem, koji smirene uzdiže na visinu i daje milost onima koji ga se boje sada i u dane veka vekovima! Zar se nećemo zadiviti ovome?

Jer ulazeći na nebesa reče: „I evo ja sam s vama u sve dane do skončanja veka“. Apostoli u svoje vreme počinuše, a Hristos je sa svojim vernima do skončanja veka kao i sa apostolima.

Apostoli u svoje vreme počinuše, a Hristos je sa svojim vernima do skončanja veka kao i sa apostolima. Jer kada moljaše Oca svoga za apostole, reče: „Ne molim se samo za ove nego i za one koji njihovim

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Srpske narodne pesme i pripovetke skupio je u početku XIX veka Vuk Karadžić. To su najbolje i najpotpunije zbirke folklora od svih južnoslovenskih.

Iz toga je doba značajni Dušanov zakonik. Uspeli su da velikim naporima krajem XII veka osnuju svoju nezavisnu crkvu. U novije su vreme stvorili dve nezavisne države.

U srednjem veku su imali znatnu književnost. Još je znatnija dubrovačka književnost od XVI do XVII veka. Najzad je vrlo poučna nova istorija svih Južnih Slovena u XIX veku, u doba njihova preporođaja i delanja.

Književni jezik i književnost postali su zajednički Srbo-Hrvatima naročito od početka XIX veka. Međutim su Slovenci i Hrvati imali već u HVІ veku zajedničku književnost verskog karaktera, usled protestantskog

Velika književna epoha bila je ona u Dubrovniku XVI i XVII veka. To je bila zajednička srpsko-hrvatska književnost, pisana štokavskim, hercegovačkim dijalektom, pošto je dubrovačko

Ova je akcija počela već krajem XVIII veka. Veliki srpski pisac, poreklom iz Banata, Dositej Obradović, čija je porodica proizišla iz srpskih doseljenika sa

ljude od srca i savesti imaju naročita imena: duševnici, savesnici, koja datiraju još od Dušanovog zakonika iz srednjeg veka. Po narodnim pesmama oni štite pravdu od nepravde, brane „Božju pravdu“, apsolutnu pravdu.

Ova tako visoka narodna svest još se više razvila za vreme Turaka. Od kraja HV veka ona se brzo i naglo širila iz oblasti Raške, Huma (Hercegovine) i Crne Gore u svim pravcima.

smo seljake i seljanke visokih kopaoničkih sela koji su išli u posetu manastiru Studenici, Nemanjinoj zadužbini iz XII veka. Govorili su da idu da se mole studeničkim svecima da spasu Srbiju.

S druge strane, u Šumadiji se konstatuju, naročito u toku poslednja dva veka, najveće promene u geografskoj i društvenoj sredini i u zanimanju, promene koje su sa svoje strane uticale na

Promena geografske sredine. — U doba oslobođenja, u početku XIX veka, najveći deo beogradskog pašaluka ili Šumadija, bio je pokriven lugovima i šumama, naročito hrastovim i bukovim šumama.

U toku poslednjeg veka izvršile su se mnoge promene u fizičkom izgledu zemlje. Prirodna sredina je sve jače eksploatisana a stanovništvo se

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

bićeš ličnost negativna, rugobice moja dnvna! a tvoja će jadna majka celog veka da se vajka! JEDNOG ZMAJA KRAJA Jednome zmaju dosadi da živ, jer mu je život bio strašno siv.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

To je život, takav je život! Tako je to otkako je sveta i veka. Ti si zauzet poslovima, odlaziš u ranu zoru na građevinu, ručaš s nogu, vraćaš se s večeri umoran, pa i takav sav se

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

da ne veruje u te priče: da je Baronica uistinu baronica i da ima zlata, ne bi hodala unaokolo u haljini iz prošlog veka; jela bi i nešto drugo sem povrća, i ne bi spavala u onoj kući od naboja niže groblja. - Pravih barona više nema!

stranu, kao neku utehu samome sebi, rešen da od sada učim iz nje, iako sam unapred znao da ta rešenost neće biti dugog veka.

Na sebi je imala haljinu koja je pre pola veka mogla biti bela. Kad god bih pogledao u njenom pravcu, video bih dva sitna, smeđa oka uprta u mene.

Činilo se da je zabrinuta. Tako nekako morala je izgledati pre pola veka, kad se vreme konačno zaustavilo za nju, samo sa jednim mladim licem umesto ovog, preplavljenog borama.

- Vaš otac bi me ubio da me sretne sa vama! - dodao sam i to je bio odvratan trik. Njen otac trunuo je više od pola veka u baronskoj porodičnoj kosturnici. Njoj se činilo da sam u pravu. - Da! - rekla je. - Vi ćete doći za mnom.

- Ti ne shvataš, Rašida! - uhvatio sam je za nadlakticu. Ti ne shvataš da se za nju vreme zaustavilo početkom ovoga veka. Nije shvatala, ili je shvatala odviše dobro, nisam pozvan da odredim.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Taj mali široki, taj mora da je svog veka pojeo sto merova graha, a pedeset centi zejtina. — Taj će naš biti — Taj će moj biti!

su nosili italijanski karbonari, članovi tajne političke organizacije koja se borila za ujedinjenje Italije početkom XIX veka) karnijol, karneol (lat. caro meso, gen.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

patnju, kojoj nikad kraja biti neće, seobu duša svojih, ne samo dece svoje, promenu večnu, koja će kao kreč u grobu do veka da im grize meso s kostiju, dok god budu u ovoj zemlji, iz koje ih više pustiti neće? Marija Terezija.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

žena ne valja ni da pali voštanice za dušu pokojnika, a ne valja ni da gleda u prazan grob, jer će dete celog svog veka „biti bledo i bolešljivo“.

se da gleda pomračenje (sunca ili meseca), jer će joj dete biti poremećene pameti, odnosno, po nekima, neće biti dugog veka.⁷⁵ Za nju ne valja ni da spava napolju kad je pun mesec, jer može „mesečina da â fate“, odnosno da rodi mesečara.

ma bilo to i njeno vlastito dete, „jer žaljenje sluti detetu što je u utrobi zlo, a njoj, opet, da bude žalosna do veka“. Za trudnicu i plod posebno je opasno ako ona doživljava intenzivno osećanje straha.

(U Bosni, međutim, misle da će dete rođeno u utorak biti srećno, ali da neće biti dugog veka, a u Skopskoj kotlini da je „najubavo“ da se dete rodi u utorak, četvrtak i ponedeljak.

Još je Fortis u svom klasičnom delu iz 18. veka ovako opisao ovaj drevni običaj: „Prigodom porođaja, osobito prvoga, svi rođaci i prijatelji šalju rodilji na dar jela od

Ime V’lk (Vuk) bilo je veoma rasprostranjeno kod Srba još krajem srednjeg veka. U opštem katastarskom popisu iz 1455. godine oblasti Brankovića (Kosovo), ime Vuk sreće se 178 puta.

¹¹⁷ Od metalnih predmeta, najraprostranjenija amajlija jeste minđuša. Da bi dete bilo dugog veka, veruju Srbi na Kosovu, treba mu (ako je muško) u levo uho staviti minđušu, a ako je žensko — u oba uha, da stoji kao

blagoslov: „Kao što preko ovog praga, koji je mnogo godina tu, pređe mnogo nogu, tako i ovo novorođenče da bude dugog veka i da poživi dugo godina!

“ Srbi na Kosovu, kada čuju da je nerotkinja uspela da rodi dete, da bi dete bilo dugog veka uhvate se za neki gvozdeni predmet i kažu: „Da živi dete!

Dalje, ova zbirka je pouzdana i zbog toga što je vreme zapisivanja, a to je prva polovina 19. veka, bilo pogodno za registrovanje onog arhaičnog sloja jezika koji se polako gubio u poslednjih sto godina.

46) — Za rana se vidi što će kopriva biti. (LMS, 1858, knj. 98, br. 28) — Ima ljudi što se sveg veka detinjstva ne odriču. (LMS, 1959, knj. 98, br. 143) — Matora drva ne dadu se presađivati.

verovanja i običaja, odnosno da se uporede sa podacima o istim ovim običajima iz Levča prikupljenim na početku ovog veka (Mijatović, S. M., Običaji srpskog naroda iz Levča i Temnića, SEZ, 7, SKA, Beograd 1907).

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

i panoramu, za čoveka koga i u vozu, i na gozbi, i u hramu, i u raju, numerisano mesto čeka, za one koji još za veka grobnicu gde će leći znaju; za ljude koje na svakoj vodi čekaju brodi i kotva u svakom brodolomu, kojima su svi znani

ZA ONE KOJI NE UMIRU NA VREME Za duševno stanje kao od pre pola veka, za čoveka koji voli starinske ljubavne pesme, za one koji se prohujalog drže, koji pišu kako se pisati ne sme, za

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Šugavac će nas goniti, a svi ostali će trčati. Bežati kao bez duše, baš kao što su još od srednjeg veka, u vreme pokore, ratova i nesreća, bežali njihovi preci od kuge i od šuge, nadajući se da će ih samo ludačko bekstvo

mesno Društvo prijatelja starina ne dozvoljava da se sruši levo krilo letnjikovca, jedinog vrednog spomenika iz srednjeg veka, kada je varoš bila važno raskršće karavanskih puteva.

ispunjenu isto tako plastičnim i privremenim predmetima što se troše pa bacaju, umesto da traju duže od ljudskog veka. U čoveku se budi neka čudna, dotad nepoznata ljubav njegovih predaka za posedovanjem zemlje, za posedovanjem uopšte.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Pa i kad se posmatra u širem okviru, kao dečja lektira, koreni joj ne sežu duboko. Tek pre dva veka prvi put je u istoriji obraćena ozbiljnija pažnja na decu kao čitalačku publiku, tek tada je započet razgovor o deci i

Od Veka Prosvećenosti interesovanje za decu neprestano se pojačava, pa se, u vezi s tim, i dečja književnost sve bujnije razvijal

Sloboda duha, nesputano mišljenje i učenje na primerima najviši su ideali kojima se teži. — Danas, kao i pre dva veka, poreci sile i vlasti odbacuju Rusoove stavove, i u praksi idu suprotnim putem.

Tako se, oko deteta i u vezi s detetom, počela razvijati jedna književna tehnika, koja je, krajem HIX veka, doživela razmah i izvesno potvrđivanje.

Autori kojima potrebe dečje čitalačke publike HH veka ni na pamet nisu mogle padati izvanredno zadovoljavaju njene „zahteve”.

Ovaj se oblik tek nedavno, pre jednog veka, osamostalio i izdvojio iz opšteg toka pesništva. Otada on živi kao na kakvoj vrlo istaknutoj margini, mimo svih

Ars poetica XIX i HH veka ne opeva svet; ona ga stvara. Pesnički sistemi, dovršeni i nedovršeni, ne daju se izbrojati.

MESTO I ULOGA ZECA U dečjoj književnosti, koja se od XVIII veka počela izdvajati kao poseban rod, zečevi su odigrali vidnu, pokretačku ulogu.

U ovim stihovima iz XVI veka, sročenim na novolatinskom, već se oseća nota dečje pesme. Moj prepev je slobodna parafraza živahne popevke u kojoj se

Nadahnjujući, dobri duh zeca prepoznao sam i na jednoj graviri iz XVI veka; nju sam, krajem sedamdesetih, zamotrio u starom izlogu pariske Rue de Seine.

je dugouhi „radost za plemenite i otmene” (donnant plaisir auh nobles & gentils), a plemenite i otmene duhove će, tri veka kasnije, Maks Žakob (Mah Jasob, 1876—1944), preimenovati u decu i osetive.

Izbor je bio prepušten vaspitačima i izdavačima. Sa pojavom posebno obučenih dečjih pisaca, negde u osvitu HH veka, usmeravanje je promenilo karakter: sa preporučivanja i tumačenja ono je prešlo na stvaralačku opredeljenost Pisanje za

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

SOLARIĆ 85 VIĆENTIJE RAKIĆ 87 II OD RACIONALIZMA KA ROMANTIZMU 88 KULTURNE I KNjIŽEVNE PRILIKE U PRVOJ POLOVINI XIX VEKA 89 NACIONALNO-KULTURNI ŽIVOT SRBA U UGARSKOJ 90 SRBIJA I NjEN NACIONALNI I KULTURNI ZNAČAJ 91 ŠTAMPARIJE 94 PROŠIRIVANjE

Ovde je iznesena srpska književnost od početka XVIII veka, od pisaca koji čine sponu između stare srpske srednjovekovne kaluđerske pismenosti i nove književnosti, pa sve do

Stara srpska književnost živela je nešto duže no stara srpska država, lokalne književnosti su se počele javljati od XV veka, otprilike kada je nestalo stare srpske države, i trajale do početka XIX veka, kada se javila nova srpska država i

književnosti su se počele javljati od XV veka, otprilike kada je nestalo stare srpske države, i trajale do početka XIX veka, kada se javila nova srpska država i kada su se stvorile moderne književnosti srpska i hrvatska.

Od kraja XIV veka i u prvim desetinama XV veka, stara srpska književnost počela je unekoliko gubiti svoj isključivo crkveni i obredni

Od kraja XIV veka i u prvim desetinama XV veka, stara srpska književnost počela je unekoliko gubiti svoj isključivo crkveni i obredni karakter, i s nešto svetovnijom

Ali, to su samo izuzetni i retki pojavi. Srpski istoričari XVIII veka, i Đorđe Branković, i Pavle Đulinac, i Jovan Muškatirović, pa i Jovan Rajić, vrlo malo znaju o istorijskim spomenicima

Tek polovinom XIX veka, kada se naučni rad sredio u Matici srpskoj i Društvu srbske slovesnosti, istoričari i filolozi upoznaju Srbe sa

i Društvu srbske slovesnosti, istoričari i filolozi upoznaju Srbe sa njihovom starom književnošću, koja je od XVII veka bila samo jedan mrtav spomenik prošlosti.

Kao i srednjovekovna književnost, tako i lokalne književnosti od XV do XIX veka nisu imale nikakva uticaja na stvaranje nove srpske književnosti.

Za pravoslavne Srbe XVIII veka u južnoj Ugarskoj mletačka Dalmacija bila je daleko, a verska pregrada bila je tada veća no ikada.

Jedini dalmatinski pisac koji je bio nešto poznat među Srbima XVIII veka, i koji je ostavio izvesnoga traga u srpskoj književnosti onoga vremena, bio je Andrija Kačić Miošić, i to svakako

Sremac, Stevan - PROZA

pisaru, tako da mu je to već postalo druga priroda njegova, pa je na prstima išao tako reći celoga svoga veka, svuda, i u kafani i na ulici, gde god bi samo video starijega od sebe.

Ne, ruka bi mi zadrhtala kad bih ja takvu klevetu napisao! Bio je blage duše, suvremen, znao je Emila devetnaestog veka napamet i kazne je upotrebljavao samo one koje su bile pobrojane u Metodici, ne znam na kojoj strani.

Radičević, Branko - PESME

Sad bi gledô deno moma Ponajlepši ima, Pa bi vesô tamo oma Poleteo njima, Da s' nagledam mlada veka Ti čarni očica, Da s' nagrlim beli seka, Naljubim usnica. (1844, 5.

Što s' oteže moru Crnu, Sve to Dušan sebi zgrnu, To učini boža volja, Dušan, Dušan, bujna reka, Srbin junak pa do veka!

Ao veka, Mlada veka, Sad na konju, sada peške, Sad kod Jaše, sad kod seške, Sad pri čaši, sad u kolu — Gledaj, bože, braću

Ao veka, Mlada veka, Sad na konju, sada peške, Sad kod Jaše, sad kod seške, Sad pri čaši, sad u kolu — Gledaj, bože, braću golu!

pesmom trudna uspavljuju, Sa mnom paje, a na mojim grudim', Pa se bude kad se i ja budim, Ao braco, čestitoga veka! Je l' sretniji kogod od meneka?

I tako će dok je veka biti, Jedno grabit, drugo donositi, Al' što zima ugrabi meneka Ne povrnu niko ni doveka. Daničiću!

Ali sade — svrši, Bože, jade Il' onako, il' više nikako; Nema leka, pa našto i veka! Zbogom, svete, nekad tako beo, Zdravo li mi beše omileo!

strašna biti, Pa i njega tebi ugrabiti, Njega, njega, materinu sliku, I za malo jedinu ti diku, A jedini spomen boljeg veka — Neće, neće, još ti ima leka, Opet će se on tebi pribrati, Divnom snagom opet opasati, Posinuti u vis ko nekada,

Kostić, Laza - PESME

Upisaće se na drvetu tom: Ko za svog veka ne posrnu hrom, pohramaće za njime vekovi. Vekovito je drvo štaka ta, al' još to drvo, još to nije Vuk.

mladu, ukradoše i njemu jedinu nadu, jedinu milost kob mu uze preka, i odreče se milosti svake i svakog leka za svoga veka. — Nije ni znao zar da sam živa? u bogu, mnio, duša mi počiva, zato i sebe predade bogu. U bogu, reče, naći je mogu!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

NAŠOJ NARODNOJ PRIPOVECI I OVOJ ANTOLOGIJI Blesak narodne poezije krajem XVIII i početkom XIX veka bio je tako zasenio oči tada vladajućeg u umetnosti pravca, romantizma, da njegovi ljubitelji pored junaka deseterca i

Tek glas najznamenitijih evropskih književnika mogao je prenuti srpske klasike prvih decenija XIX veka iz njihova zanosa za antičkim piscima.

A on sa svojom braćom i mladom otide kući svome ocu, i onde je živeo i carovao do svoga veka. U LAŽI SU KRATKE NOGE Bio jedan car pa imao tri sina, i tako je bio star, da već nije čuo ni video.

se digne sa svojim sestrama u svoje carstvo, i sretno dođu k materi, pa mu mati preda carstvo, te je carovao do svoga veka.

Onda carica usedne na ovoga konja i tako otidu sretno u njezino carstvo i onde ostanu carujući do svoga veka. GRBO I KRALj ĐAVOLSKI Bila tri brata, najstariji, srednji i najmlađi.

Tada ih blagoslovi anđeo i ostavi onde, te su srećno živeli do svoga veka. PRAVA SE MUKA NE DA SAKRITI Bio jedan siromah čovek, pa se pribije u nekakva bogata čoveka da služi bez pogodbe.

Lalić, Ivan V. - PISMO

crni ili smeđi, Odnosno oker, ko opeka; Polifem s kocem u zenici; Ahil i ini neurastenici I ljubavnici starog veka. Kad kucneš, glasi se praznina, Onako kako oblik kaže, Najčešće muklo. A duh vina S duhom se ulja teško slaže.

Ovde i ruševine Sarađuju, iz veka u vek, sa savršenstvom: Svetlost je halina duše i na tim stubovima Što mesto arhitrava ozbiljno vazduh nose.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Gde sam se ono rodila, i ti sistemi! Rodila sam se u porodici neuspelog pisca s početka pete decenije ovog veka. Od oca sam nasledila ljubav prema lepom (!), a od majke sistematičnost u masiranju.

o ostavljanju, o suzama, o oblacima i tim fazonima — moglo bi mirno da ufura naglavačke u bilo koji spomenar iz prošlog veka. Prosto neverovatno! Ne možete da dođete sebi od čuda!

Zamislite ovakav pasus u knjizi Istorija srpske književnosti dvadesetog veka (Tom VI, strana 546): „Početkom sedamdesetih godina prošlog veka zamire uticaj jednog od najznačajnijih književnih

pasus u knjizi Istorija srpske književnosti dvadesetog veka (Tom VI, strana 546): „Početkom sedamdesetih godina prošlog veka zamire uticaj jednog od najznačajnijih književnih centara Srbije, poetične kafane „Tri šešira“.

strane moljaca, stoji sa šeširom na glavi i belim rukavicama pred ogledalom i jodluje u ritmu čuvenog hita iz prošlog veka „Vino, pesma i žene“.

ni posle više od četvrt veka ne ide u prilog da se naš glavni grad oslobodi od okupatora i kvislinga — njegovih izdajničkih slugu?

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miodrag Pavlović SRBIJA DO KRAJA VEKA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miodrag Pavlović SRBIJA DO KRAJA VEKA VELIKA SKITIJA 6 SLOVENI POD PARNASOM 7 EPITAF SLOVENSKOG PRAPESNIKA 9 LOV 11 NAHOD 13 TUŽBALICA RATNIKA 15 U SAMOĆI

ZA SVETOGORSKE MONAHE 161 BEKSTVA PO SRBIJI 166 APOKALIPSA ILI UŽA SRBIJA 187 TO SLOVO 211 SRBIJA DO KRAJA VEKA VELIKA SKITIJA SLOVENI POD PARNASOM Glavari su nas na južne doveli strane od bezverja pijane, od snage zelene, da

Mnogo se bunara u kneževini otvara noćas da posečene glave junaka sutra u bistrinu veka vekova prime. I vuk je kroz kobi pitom postao, a trave u podrumima mog dvora podivljale podižu kamen.

krova u selu, ni jednog voćnjaka bez groba, ni mrve na trpezi krušne, a kiša pada, kažu, siva već duže od jednog veka.

u ruke i krenu dalje, zatvarajući krug prebivališta u sledu ko zna koliko puta ponovljenom u trajanju svog dugog i posnog veka. Na jednom mestu pomislih: ovde će me sigurno zmija ujesti.

razume zbor novih naraštaja koji rado protivreči i peva mimo uobičajenog licemerja sve je u hlebu istina ovog veka koju hvalim hleb koji se peče preko celog dana hleb koji se prostire preko državne granice njegova kora je slast i

isceljenja i dugog čekanja da neko pruži ruku odozgo gde su proste linije i mali zbir nema šta da se čuva duže od veka.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SVI: I nećemo! AGATON: Pa nećete, dabome, a i ne morate, jer naposletku ne može se od vas ni tražiti da celog veka žalite pokojnika. Mi koji ostajemo u kući, mi ćemo ga i dalje žaliti i priređivati mu parastose i palićemo mu kandilo...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

I da je Tanasije bio na domaku njegove šake, celoga veka bi pamtio kada se uhvatio za konopac zvona. A ovako, na odstojanju, narednik ga je samo gledao besno.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Blagoslovi božja majka: “Što slušalo, rod rodilo! Trepetljika ne rodila! Uzaman mi trepećala, Od danaske pa do veka!“ 11.

šarale, Rukave su vezilje navezle, A vence su kujundžije vile; Već joj gledaj stasa i obraza, S kim ćeš, brale, veka vekovati. 51.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Pesnik se zato rešio da čitaocima doda, uz Itaku, i nešto komentara. Crnjanski, preci pesnika, nalaze se, krajem XVII veka u selu Itebeju, u Banatu. Pesnik zna samo da su tamo došli iz obližnjeg sela Crnja.

Ja se, iz te antologije, sećam pesme Spomen na Ruvarca i smatram tu pesmu, i sad još, za najlepšu pesmu XIX veka. Moj drug, u Temišvaru, Dušan Tanazević, nosio je tu antologiju sa sobom i u ratu. On je sa tom knjižicom i poginuo.

“ kaže negde Branko. A policijski pisar Nikoljče u Beogradu: „Neki Branko, da odmah u policiju dođe!“ Pri početku XX veka naš narod je bio zaostao u XIX veku.

Austrijskom carstvu bilo je odzvonilo. Međutim, posle atentata, Beč se raseljavao u banje, prema običaju XIX veka. Sve se iz Beča razišlo u letovališta. Niko nije ni sanjao šta nas čeka.

Kao sva ta, muzikalna, carstva, iz XIX veka, i Austrija je imala specijalan način kažnjavanja krivaca u ratu na izgled skoro human..

Idućeg dana novi oficiri priređuju pijanku u javnim kućama Ostrogona. Krajem XVII veka to je bio rascijanski garnizon.

kamena, ima lepu, gotsku vitkost, a u modelaciji ukusno obnavlja svežinu i čarobnu naivnost francuskog srednjeg veka. U rešenju držanja deteta ima novog.

Pošao sam u St. Paul de Leon da vidim crkve. U St. Jean du Doigt‑u gledao sam jednu iz četrnaestog veka, i prst svetog Jovana u zlatu, pa sam se zaželeo gotike.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Evo kako on dalje priča. Pre čitavog veka moj je otac teško ranjen i zarobljen u ratu, a zatim odveden u tuđinu iz svoje domovine, gde se opet oženi devojkom

Od mene je dosta i to. Drugi nisu ni toliko činili... A i umorila me politika. Šta će čovek da se lomi celog veka! Sad sam došao gospodinu ministru da ga molim da me o idućim izborima izabere narod za narodnog poslanika.

sadržina: „Bilo jedno nestašno dete, pa se popelo na drvo i s drveta se omakne, padne i slomi nogu, i tako celog veka ostade bogalj.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Ne brini, evo ti moj revolver; šest metaka dosta je do kuće... — Ih, da si mi po Bogu brat, odsad pa do veka... daću ti dinar za svaki metak...

Nekakva neodređena zebnja beše ga obuzela još juče u podne, kad je opazio da su mu najglavnije partije iz srednjeg veka ostale nejasne, zbrkane, pa gotovo i — nepoznate. Užas ga obuze, kad mu slučajno padoše u oči naslovi: Vidukind...

Pogledaše se značajno, pa će tek gospa reći: — Lepa antika iz XIX veka. — Na šta se odnosi vaša napomena, gospo? rekoh joj. — Ta na vaš časovnik iz XIX veka.

— Na šta se odnosi vaša napomena, gospo? rekoh joj. — Ta na vaš časovnik iz XIX veka. On je, kao što znamo, u prošlim vekovima bio u velikoj upotrebi.

Ja ću vam sad odmah sve objasniti. Vidim da ste vi doista čovek iz XIX veka i da vam sve mora biti čudnovato, što opazite kod nas. Danas je, moj gospodine, cela naša zemljina kugla u drugom stanju.

— Pa? — Pa ništa... Sve te dužnosti vrši sad naš ženski pol, koji ste vi mračnjaci XIX veka tiranisali i oduzimali mu, izveštačenim i neprirodnim vaspitanjem, sve njegove podobnosti, kojim ga je priroda obilato

Gospodin ili bolje reći gospođa Persa stidljivo obori trepavice i poče da diše ubrzano, baš kao kakva curica iz našeg veka posle nežnog poljupca.

— Ah, gospođa Milka, viknu mu direktor. Izvinite što vam dosađujemo. Ovo je gospodin Nikolić, profesor iz XIX veka, savremenik našeg preuzvišenog. Gospodin Milka pokloni se graciozno i reče: Drago mi je osobito.

Jedna lepa dama predavaše Istoriju srpskog preporođaja, — — tako nazivahu vreme od XX do njinog veka. Ne smem vam ni pričati šta sam se tu nagledao i naslušao. Ta pravili su nas gorima od životinja.

Ništa od toga ni nalik nije bilo u XIX veku. Ja sam iz toga veka i mogu vam posvedočiti. Ali odjednom nastade takav urnebes u školi, da mu ni sam sv. Ilija ne bi mogao naći reda.

na ruci: sudim se sa ovim mojim komšijom, pa gledajte molim vas nek ispadne povoljno za mene, biću vam blagodaran cela veka« i t. d.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

SPIRINICA: Ama, čoveče božji, valjda i ja imam prava da zinem, ne mogu tek celog veka ćutati. SPIRA: Znam, al' kad zineš, a ti ne znaš da se zaustaviš. JEVREM: Dosta, čekajte!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Sve pojedoše, pa sad, veli, mora sam ćata Pera, na sramotu civilizacije devetnaestoga veka, da kukuriče jutrom kao petao i da budi selo!

im gromoglasno, kao iz jednoga grla: Dole sa toga svetoga mesta na kome nezaslužno sedite, vi Neroni devetnaestoga veka!« A dopis završi sa: »Ima reč kapetan i g. Purko.« Tako je postao ovaj drugi Sretin dopis iz ovoga sela.

da razumemo što se mržnja prenela na lepši pol u selu; jer ako još nemaju (na velju žalost Sretinu, a na sramotu ovoga veka) pravo glasa, one imaju prava da se interesuju, da bar, kako naši kažu, kroz plot gledaju tu političku borbu, imaju,

I Sreta ga je žalio istinski, ali je i zadovoljan bio što je ugrabio bar jedan broj za kratka i mlada veka njegova, i štampao bar jedan dopis. Tu će ga, dakle, radoznali čitalac moći naći i pročitati cela.

Tako konstruisan odbor umalo što nije bio vrlo kratkoga veka, jer ćir-Đorđu se bunila čuvstva kad mu »Đuzelu« izabraše i htede da traži: ili da ona dâ ostavku, ili da i on uđe u

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

ODA HADžI-TODORU Sredinom veka, na Karaburmi, živeo je Hadži- Todor Namršten kao Vuk Karadžić, nemilosrdan ko kondor: U jednosobnom stanu, sa ženom

Vrtim se, slepo, poput vretena, Međ sopstvene korake upletena. I celog veka, tako, koračaj: Pravac i smisao nemaju značaj!” — To vam je ponešto od onoga O čemu, hodajući, misli stonoga.

Ovo drvo tu je tek pola veka. Ranije beše šibljak. Još ranije, pustara. Pre toga: kamen, prašina, krš i smeće, Duga stoleća...

Boju: taj nežni, plavkasti dašak, trag magle i krede, onaj prašak što se, potajno, celoga veka prenosi među prste čoveka, ko dokaz da nešto nejasno ima na zemlji i na nebesima.

Četiri puta menjaše joj nišane, Davali su joj strelce mlade, dobro držeće, Al ona dva veka ne htede da pristane Da puca na ljude, na zveri i na drveće.

Jer ja ne znam ni kako izgleda Moj voljeni čukun-čukundeda! Mutno ga nazirem, izdaleka Preko dva brda i tri veka, Grmalja, sa brkovima do ušiju, Vidim muškarčinu najmuškiju, Čobanina, skitača, hajdučinu Koji zaprži čorbu

Grad je tišina narodne biblioteke, Grad je ono što na kraju veka preteče: Grad je nešto mirno, zaspalo kraj reke Posle sto godina, predveče.

— Pita ga: „Who are you? Do uou speak English?” Cvili kočnica, sikće kvačilo, U dva veka sve se izopačilo. A naopako je počelo još Dok se znalo ko je dobar, ko loš: Ni onda, naime, nisu dva loša

Vi ne znate da je trgovina ljudima Ukinuta još pre pola veka! „Ne, tu nije reč o Starom Avdi, Već o jednakosti, bratstvu i pravdi, A meni, iz ponosne Crne Gore Ti ideali od

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

To je bilo jedno stvarno otkrovenje i značajan prvi korak ka rasvetljenju jeguljine misterije. Oko polovine sedamnaestog veka Mondini je prvi zapazio na jegulji uhvaćenoj u okeanu tragove organa za reprodukciju.

njoj krstario, hvatao jeguljine larve i proveravao Šmitovo tvrđenje da se tu odista nalazi ono o čemu je on celoga svoga veka sanjao, a to je da je to plodište jegulja.

Takav je jedan pokušaj učinjen krajem prošloga veka u Savi i Dunavu, u koje je bačeno nekoliko hiljada komada odraslih jegulja.

koji večito pliva po okeanskim dubinama, negde između površine i dna mora, ne mogući nikud, dok traje sveta i veka, stići na dno.

Međutim, krajem osamnaestog i početkom devetnaestog veka uhvaćeni su neki organizmi na mnogo većim dubinama. Tako je ekspedicija Džona Rosa 1818 godine izvukla mrežom iz dubine

Prve njene ekspedicije u tome cilju slate su još u prvoj polovini osamnaestog veka. Jedna veća i poznatija takva ekspedicija bila je ona od 1766 godine, sa kojom su francuski ispitivači Bugenvil, Sonra

To je tako trajalo do znamenitog američkog polarnog moreplovca Franklina, početkom devetnaestog veka, koji se zainteresovao za tu značajnu okeansku pojavu.

Verovatno je da je iznad toga dna, na koje ćete vi sad sići, prelazio pre neka četiri veka i Kolumbo tražeći nove puteve«. »Izvolite sa mnom i ne bojte se ničega. Treba nam još dublje sići.

Rakić, Milan - PESME

OBIČNO PESMA Naša je ljubav bila kratkog veka, Trenutak jedan — tek godinu dana, I rastavi nas naglo sudba preka, Bez uzdisaja, bez suza, bez rana.

Da ih bacim svuda, i na vjeki veka! Po predelu mračnom, sjajnom, toplom, lednom, I s očima punim planina i reka Da proživim život u trenutku jednom!

Ja bih da iscrpem dane moga veka Naprečac, u kraju toplom, ili lednom, I s očima punim planina i reka Da proživim život u trenutku jednom!

Danas nama kažu, deci ovog veka, Da smo nedostojni istorije naše, Da nas zahvatila zapadnjačka reka, I da nam se duše opasnosti plaše.

Pandurović, Sima - PESME

U meni je duša Osamnaestog veka I plemići gordi u svili i čipki; Ja živim, za trenut, sred raskošna jeka Vremena Vatoa, menueta gipki’.

Izdanci slabi ovog veka gnjilog, Mi ćemo biti tvorci kobnog vrenja, Savesti griža jednog doba bilog. I ne stvorimo l’ ništa sami sobom,

On je bio dete svog Velikog veka. III Istina I onda kad mu vreme kose dirnu, A život lice borama izbrazda, On je svoju starost provodio mirnu

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

On spopao ponajboljeg brava. Ja imah prut u ruci, bacim ga, pa uhvatim brava za stražnji trup, i rekoh: veka, Ilija, ne zameći kavge danas, tako ti velikog imena božijega! — Kakve kavge?

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Zato ona jasiku prokune ovim rečima: — Treptala do veka, ni od vetra ni od kiše, nego od straha božijega! PAPRAD (BUJAD) Dok je još sveti Sava išao po zemlji, i činio dobra,

(Muha zlatica) 170 — u tamnoj klijeti veze i tanku gajtu plete? (Pčela) 171 — Celoga veka prede, a žicu mu ne vidiš? (Mačka; — mačak) 172 — Crna kudelja bijelu žicu daje?

(Drugu digne u vis) 391 — Šta se po smrti veseli? (Koža od gajda) 392 — Šta celog veka prede, a žicu mu ne vidiš? (Mačka, mačak) 393 — Šta čine dvanaest gusaka na ledu?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Onda carica usedne na ovoga konja, i tako otidu sretno u njezino carstvo i onde ostanu carujući do svoga veka. 5. STOJŠA I MLADEN. Bio jedan car pa imao tri kćeri, i jednako ih držao u potaji da nisu nikad na polje izlazile.

se digne sa svojim sestrama u svoje carstvo, i sretno dođu k materi, pa mu mati preda carstvo, te je carovao do svoga veka. 6. ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT. Bio jedan čovek pa imao jedinca sina. Ovaj sin reče jedan put ocu: „Babo, šta ćemo raditi?

A on sa svojom braćom i mladom otide kući svome ocu, i onde je živeo i carovao do svoga veka. 9. ZMIJA MLADOŽENjA. Bila jedna sirota žena koja nije imala od srca poroda pak se molila Bogu da joj da | da

” Kad mati tako vidi svoga sina, onda stane misliti kako bi učinila da on onaki ostane do veka. Jednom reče snasi svojoj: „Hajde, snaho, da mi njegov svlak izgorimo: ja ću užariti peć i u vatru ga baciti neka

to čuje tast njegov, odmah mu još za svoga života preda carstvo, i tako on postane car, te je carovao sretno do svoga veka. 10. OPET ZMIJA MLADOŽENjA.

ustane, pa otvori sanduk s novcima, i stane bacati po sobi sve same dukate, govoreći: „Kako meni danas, tako njima do veka.” Kad ujutru dan osvane, ali nema onih dvorova velikih, već mesto njih srednja kuća; ali i u njoj opet ima svega dosta.

nego srebrni novci i gdekoji dukat, Usud stane prosipati novce po sobi govoreći: „Kako meni danas, tako njima do veka.

i otvori sanduk, pa stane prosipati sve same džidže i gdekoji marjaš nadničarski vičući: „Kako meni danas, tako njima do veka.” Kad ujutru svane, a koleba se pretvori u velike dvore kao što su bili prvi dan. Onda ga Usud zapita: „Šta si došao?

Kako je meni bilo onu noć kad se ko rodio, onome će onako biti do veka. Ti si se rodio sirotinjske noći, ti ćeš biti siromah do veka.

Ti si se rodio sirotinjske noći, ti ćeš biti siromah do veka. A tvoj se brat rodio sretne noći, on će biti sretan do veka.

Ti si se rodio sirotinjske noći, ti ćeš biti siromah do veka. A tvoj se brat rodio sretne noći, on će biti sretan do veka. Nego kad si se zakanio i toliko si se trudio, kazaću ti kako ćeš se pomoći.

Tada ih blagoslovi anđeo i ostavi onde, te su sretno živeli do svoga veka. 15. MILOSTIVA SNAHA I NEMILOSTIVA SVEKRVA. Bila snaha i svekrva.

Sveti Sava - SABRANA DELA

2, 9) „Jer tamo žele i anđeli zaviriti“, (І Kor. 1, 12) i zatim reče: „Nije slava sveta ovog slična slavi budućeg veka“. (ІІ Kor. 3, 11) Takođe i muke ovoga sveta ništa nisu prema onima, jer od njih, kaže, dršće i sam sotona. (Jak.

u državi bivše vladavine moje, i pomoć Presvete Bogorodice i moja, ako i grešna molitva, neka je sa njima od sada i do veka. A zapoved pređašnju dajem im: Imajte ljubav među sobom! (Jn.

Gospoda Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, da bude ovo što je napisano i činjeno, da mi i oni posle nas do kraja ovoga veka časnim molitvama oca našeg i ktitora pazimo na ono što se govori, i posledujući da činimo sve što je ugodno Bogu,

2, 9) Jer tamo žele i anđeli pogledati. (І Petr. 2, 9) I zatim reče: „Nije slava ovoga sveta podobna slavi budućeg veka.“ (ІІ Kor. 3, 11) Takođe i muke ovoga sveta nisu ništa prema onim, jer od njih strepi, reče, i sam satana. (Jak.

Stanković, Borisav - JOVČA

i seoski (zurlaši, bubnjari) DECA, SLUGE, PRIJATELjI Događa se u Vranju, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. I U dnu dvospratna kuća, s tremom i od pola s doksatom na stubovima, pod širokom strejom.

MLADEN A, pa to. Jest, to. Služim, ali nije to služba. Tebe kad služim, to nije služba. Nije teško... i celog veka ću te — služiti!...

Hoće da ga još više raspali nestašnim pitanjima, zadirkivanjem, gradeći se, kao da ga ne razume): »Celog veka ću te služiti!« Znam, zbog plate, bakšiša, da stekneš što više para. (Smeje se.) MLADEN Ne, Vaska.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

javivši svetu moje pripoznanstvo i blagodarnost k njima; spominjaću se nji[h] i ljubiću i[h] dok god duša moja, sireč do veka, i neću prestati želiti da milostivi bog učini večno nagraždenije nji[h]ovoj dobroti.

Što god duh sveti jedanput uzakoni i ustanovi, to mora vo vek’ veka nepokolebimo i sveto ostati. Ljudi čestokrat sami sebi protivoreče i protivuzakonovljavaju, jer su ljudi | podložni

I na ovi sami način bićeš blagopolučan i blažen vo vek veka, jer si za to stvoren, slovesnim umom i besmertnim duhom odaren! Budi pravedan, budi dobar, lju6i dobrodetelj!

Dokle ćemo tuđe pogreške osuždavati, a naše sakrivati i opravdavati? Niko se neće va vek veka ispraviti i poboljšati druge ukoravajući.

I, budući da smo mi malovremeni na zemlji i ne možemo i[h] ovde do | veka spominjati, zato predajemo nji[h]ova slatka i prečestna imena, prvo bogu, koji je sam kadar pravu dobrotu po dostojnosti

Udrže me oni ljubezni ljudi dvanaest dana | i nipošto ne dadu poći; jedva se rastanemo, kao da smo mislili do veka živiti skupa.

Nađem nekoliko Serbov u Hilendaru, koji se va vek veka s Bolgari inate i ne mogu da se pogode čiji je Hilendar. Moj dobri i ljubimi Teodosije Karlov|čanin, i on se tu mora

reku; ova baš kod manastira spušta se u preužasno duboku strminu s takovim hukom da sam mislio, tu čovek nikad do veka ne zaspa!

gospodariti vmenjavati — zamišljati, pripisivati vnimanije — pažnja vnutren, vnutreni — unutrašnji vo—u vo vek veka — uvek vo veki — uvek vo veki vekov — uvek vodvoravati se — baviti se, stanovati vozbraniti — braniti

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Prohujalog doba vir me celog guta. Kamena kućo pocrnela od groma S tragovima kiša, veka, vetra, boga, Na tvome dnu sam bez govora i doma.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ako. Ona je ovde gazdarica, a on neka plaća gde zanoći. Valjda nije to. Gde bi sada, pred kraj veka, kad mu je više prošlo nego ostalo, činio sramotu kući i kaljao sebi obraz?

Celog veka, ti, psino, skitaš po vašarima, čaršijama, po belom svetu dane i noći ostavljaš. Sigurno si trpeo za mojom snagom i

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— jaje se podrugljivo nasmeja, a lepotica planu: — Ja ću je naći. Makar do kraja sveta i veka kopala — naći ću je... — Lepotica rođena iz Kamenog jajeta prkosno podiže glavu i pođe ka pustari.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

staro vreme, tako se nazivala ona četvrt Beograda ispod današnje Ulice cara Dušana koja je, krajem XVІІІ i početkom XIX veka, bila naseljena pretežno nesrpskim življem: Turcima, Grcima, Jevrejima.

Neki od radnika koji su, početkom sedamdesetih godina XIX veka, učestvovali u rušenju i otklanjanju onoga što je preostalo od šanca pričali su da su nalazili, naročito u blizini

Pričalo se, na primer, o kugi, prokletoj moriji, koja je još uoči Kočine krajine, krajem XVІІІ veka, a i kasnije, čak i posle Prvog ustanka, u nekoliko navrata prodirala u grad i harala kako je htela.

kovitlaju se davne decenije, i srča, i komađe pakpapira i tankog kanapa, i poneki pucanj iz kubure zaostao iz ranog XIX veka.

Tako, pre dva veka, sanjari Čarapić, ali ne na proplanku gde je i sada njegov, Čarapićev brest, nego na samom vrhu Avale gde je Spomenik

pored one zmajevske silovitosti ima i mnogo od zamaha junaka socijalističkog rada iz kasnih četrdesetih godina ovog veka, i da je umetnost socijalističkog realizma svojim jednostranim viđenjem obeležila tog bronzanog Zmaja od Avale.

u samu zoru, na Avalu i gledao kako se, kroz prostore nad udaljenom tvrđavom i nad rekama, primiču prve godine novog veka. Ponekad bi mu se učinilo da mu pogled dopire do samih gradskih zidina i da jasno vidi baš Stambol-kapiju.

Vasa bi da pozdravi tog mladog Mihaila (i u životu je bio, i u smrti je ostao, mlađi od njega za više od pola veka) ne zato što je bio knez nego zato što je, od Turaka, uzeo ključeve srpskih gradova i zato što je naredio da se poruši

Vasa Čarapić gleda u visoku zgradu, sa kupolom, ukoso od Doma JNA: zidana tridesetih godina ovog veka, sačuvana u bombardovanjima, ona označava početak Ulice 29. novembra.

U zoru 30. novembra valjalo je napasti Beograd. Bila je šesta godina devetnaestog veka, novembarska noć je, u svom prolaženju, prostirala crni led, od Save i od Dunava naletali su vetrovi, sudarali se nad

Uzun obično prošeta nekoliko puta svojom ulicom i zastane pred sivom kućom, iz HIH veka, sa brojem 1, u kojoj je dugo bila Beogradska opština.

Ide u Upraviteljstvo varoši Beograda, tamo, u dnu Velike pijace. (I posle jednog veka, 1943, u toj će zgradi biti stara Uprava grada Beograda, policija, Glavnjača.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

- Preletela letom vrh meneka Polovina polovine veka, A ja ležim u dalekom kraju, u tuđini, tuđem zavičaju. Što to trese moje ledne grudi? - Trošni pep'o lako se ne budi.

Rani nam treba brzoga leka, Otvor'te izvor sretnija veka! Dižite škole, Deca vas mole! Jer brza reka pored nas teče, A mi na bregu naše nesreće; Ko ima svesti, otud se

- Nikad! Moja suzo, kada ćeš mi stati? - Nikad! A. Šantić LXIV OBIČNA PESMA Naša je ljubav bila kratkog veka, Trenutak jedan - tek godinu dana. I rastavi nas naglo sudba preka, Bez uzdisaja, bez suza, bez rana.

Ja bih da iscrpem dane moga veka Na prečac! u kraju toplom, sjajnom, lednom, I s očima punim planina i reka Da proživim život u trenutku jednom! M.

Danas nama kažu, deci ovog veka, Da smo nedostojni istorije naše, Da nas zahvatila zapadnjačka reka, I da nam se duše opasnosti plaše.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Iz stare Atene pođoh u staru Aleksandriju u doba kada je onde živeo najveći astronom Staroga veka, Aristarhos sa Samosa.

u doba Gerarda, Rim u doba Kopernika, Magdeburg i Beč polovinom sedamnaestog, a Pariz i London polovinom devetnaestog veka i kakvi su bili običaji, način života i nošnje u tim vremenima.

Njime sam mogao živo i pregledno predočiti i stanje francuske nauke u doba srednje trećine devetnaestog veka i u daljim poglavljima svoga spisa upoznati svoga čitaoca sa svim znamenitim francuskim i italijanskim naučnicima toga

Istim načinom sam jednim jedinim poglavljem svoga spisa ocrtao i stanje nemačke nauke polovinom devetnaestog veka jer sam njene najznačajnije pretstavnike zatekao okupljene na Kongresu nemačkih prirodnjaka, održanom u Insbruku godine

„Imaš pravo!“, odgovori mu Hipokrates. „Već puna tri veka otimaju se sedam naših varoši o Homera, pošto su ga za života ostavili da luta kao beskućnik po belom svetu“.

To beše najjača duhovna koncentracija najvećeg astronoma Staroga veka. Uskoro mu posta jasno da se i sam tok godišnjih doba, prouzrokovan kosinom ekliptike, može neusiljeno rastumačiti

Kad preduzeh da ocrtam kako je živeo, razmišljao i delao taj najveći astronom Staroga veka i njegov najgenijalniji mislilac, uvideh već pri prvim koracima da je to vrlo težak zadatak, jer o njegovom životu zna

heliocentrični sistem, protivnici tog sistema uvukoše rogove, jer Arhimedes beše bez sumnje najveći geometričar Starog veka. Kakav je utisak ovaj događaj načinio na mladog Apolonija?

e. u Aleksandriji, a dvadeset godina docnije na Rodosu, najveći praktični astronom staroga veka Hiparhos iz Nikeje. Iz istog izvora saznajemo da je Hiparhos, upoređujući pozicije zvezda, kako ih je sam našao svojim

kako ih je sam našao svojim posmatranjem i odredio premeravanjem, sa pozicijama tih zvezda, kako su ih utvrdili dva veka ranije aleksandriski astronomi Timoharis i Aristil, opazio da su se te pozicije promenile od tog doba u odnosu na

U tom pogledu stoji Ptolemajos u zavidnom položaju prema svim astronomima staroga veka. Obe sveske Ptolemajova dela stoje stalno na mojem stolu, na dohvat ruke.

Aristarhova heliocentrična nauka, iz koje je iznikla teorija epicikala, došla je za vreme ona četiri veka koja dele Aristarha od Ptolemaja, potpuno U zaborav; ćerka Aristarhove nauke, kad je porasla, ubila je svoju rođenu

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

A ja sam rekao: „Snajka, pobratime, da Bog da celoga veka bili srećni kao danas. Eto to je sve što znam i mogu da vam kažem“, pa sam bacio praznu čašu u travu.

Ovako crkavaj od gladi i pružaj ruku celog veka. — I još da nema dobri' ljudi, braćo! — Pih! Onda bi prodavali vaške pa bi živeli.

U početku modernog veka Makijaveli preporučuje da se podanicima sugerira: kako su državni zakoni božanski zakoni, da oni potiču od Boga.

neka povrate i triput je većom učine pa od tada neka žive i vladaju u sreći i zadovoljstvu sve dokle traje sveta i veka.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Domaćica Vujova, videvši ga ovakova, ne iznenadi se, jer je, za duga veka, dosta ovakvih prizora gledala. Ona samo mahnu glavom u stranu i još više nabra svoje zbrčkane krajeve oko usta, a

— Pa... vidiš sam... Zlo je, ne može biti gore. — To znam, al’ opet... valjada neću ni ja do veka ovako. — Ja šta ćeš, posle onih mrtvih i ranjenih glava? — Ni jednoga nisam mojom rukom dirnuo.

Tako bi se smirio za čas, pa ništa !... Ne bi ništa ni znao, ne bi osećao muke... Ja bih se opet mučila celoga veka, a on bi bio miran za navek ... Neću tako...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Onda carica usedne na ovoga konja, i tako otidu sretno u njezino carstvo i onde ostanu carujući do svoga veka. ČARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMLjI Bio jedan car, pa imao tri sina i jednu kćer, koju je u kafezu hranio i čuvao kao

A on sa svojom braćom i mladom otide kući svome ocu, i onde je živeo i carovao do svoga veka. ALA Bio tako jedan čovek ubiti siromah, pa imao neku livadu na jednom bregu, koja od pamtiveka nije rabotana.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Gledam doba izgubljeno, tavno, Gde u hladu bajki se odmara; Vidim prošlost po'abanu davno, Vek do veka, i vremena stara.

Il' sam ja izraz truleži mog veka, Koja tka zadah i svud nemar stere? Il' to korača duh propale sreće, Propalih misli, napora i snova, Kao opelo za

Sve se to desilo sa brzinom reka U ime morala ove otadžbine: Kao da je narod celog svoga veka Spremao se za to da slobodno gine. Kao izmišljeni da su bili ljudi Sa žrtava svojih i svojih podviga!

poklonimo odano i smerno Pred vama, što ste rane bez leka Primili na se k'o znamenje verno Istinske službe, probuđenog veka.

Tol'ko sam mali da me je strah: Živim saranjen kao u noći. Ah, ti moćni ljudi iz ovoga veka. Više nemam kuda, umirem bez leka. 1916-1917.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Uz njeno ime vezana je zanimljiva istorija. Sve do početka osamnaestog veka turske najezde su stalno uznemiravale austrijsku imperiju.

Krajem šesnaestog veka ona je doprla čak i do Beča i bila bi ozbiljna opasnost po celu Evropu, da nije poljski kralj Sobjeskib pritekao u pomoć

Početkom osamnaestog veka naš narod je pod vrhovnim zapovedništvom princa Evgenija Savojskog pomogao da se Turci proteraju preko Dunava.

su se sećali priča koje su slušali od svojih očeva o austrijskim ratovima protiv Fridriha Velikog tokom osamnaestog veka. Sredovečni ljudi bili su u borbama za vreme mađarske bune, a mladi su tek prošli kroz pohode u Italiji 1859. i 1866.

srpskih seljaka i nikad se nije umarao pričajući o njegovim herojskim borbama protiv Turaka na početku devetnaestog veka. Ove priče o Karađorđu su na poselima kod suseda primane sa više oduševljenja nego sve njegove druge zanosne priče.

To su metodi koje koriste statističari u analizama raznih pojava u društvu. U Njutnovoj mehanici, koja je već dva veka dominirala u Kembridžu, nije bilo pomena o statističkoj metodi.

U prvoj polovini devetnaestog veka najslavnije je otkriće ”Princip o održanju energije”. Naš po rođenju, američki filozof Bendžamin Tompson iz Voberna, u

Današnji naučnici su srećni što žive u doba druge polovine devetnaestog veka, kada je čovečanstvu otkrivena velika elektromagnetna teorija.

Ali postoji jedna velika razlika u istorijskom toku nastajanja ova dva velika otkrića devetnaestog veka. Mnogi naučnici su naslućivali da postoji zakon principa o održanju energije, u ovom ili onom obliku, mnogo pre nego

Faradejeva otkrića u nauci o elektricitetu u prvoj polovini devetnaestog veka, privukla su pažnju i izazvala divljenje celog sveta.

Divne i neverovatne stvari koje su došle odmah iza ovog otkrića, i pre završetka devetnaestog veka, potvrdile su veličinu ovog otkrića.

Ovo rešenje omogućilo mu je da analizira treperenje violinske žice, poznagi matematički problem osamnaestog veka. Hrabro sam se upustio u traganje za rešenjem opštijeg i manje apstraktnog problema ove vrste.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Te noći Ivu Poliću ostaće urezane u mozgu celoga veka. Dok bi smrklo, on bi, sanjajući i maštajući, švrljao oko stambulskih džamija.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

I KULTURA 22 JEZIK, KNjIŽEVNOST I KULTURA 27 O NEBESKOJ ODEŽDI ANĐE KAPIDžIJE 34 II IZ SRPSKE KNjIŽEVNOSTI DVADESETOG VEKA 45 PESNIK „STRAŠNE MEĐE“ 46 ANDRIĆEVA NOVELA „MOST NA ŽEPI“ 51 JE LI STVARNO POSTOJAO ČARNOJEVIĆ?

Jedna linija književne evolucije u srpskoj poeziji XX veka mogla bi da se označi kao sve potpunije odbacivanje nasleđenih pesničkih konvencija.

Jasnije rečeno: prema tradiciji koja nam dolazi iz XIX veka i koju sa mnogo razloga treba vezivati za romantizam, pesnik treba da se koristi posebnim, ekspresivnim, stilski

slučajno, možda i ne – sva potiče iz zapisa koje je Ivan Jastrebov, taj veliki prijatelj našega naroda, krajem prošlog veka objavio u Petrogradu.

kum, starojko, dever i svekar prstenuju nevestu, oni joj – prema Jastrebovljevom svedočenju iz 70tih godina prošlog veka – vele „Ispruži prste! Tvoj te je otac nama dao, mi te nećemo uzeti silom“.

U Enciklopediji likovnih umjetnosti zagrebačkoga Leksikografskog zavoda ističe se tako da su se negde od petoga veka posle Hristovog rođenja uz razumljivo poštovanje ikona počele širiti i – očito se misli da su nerazumne – „različne

Pošto je predmet mog izlaganja srpska književnost i kultura, napomenućy da je početkom veka naš izvrsni matematičar Mihailo Petrović tada novu teoriju modelovanja zasnovao na odnosu skupova, od kojih jedan služi

Danas su nazivi ponovo odvojeni. Početkom prošlog veka Vuk Karadžić je kao osnovicu za novi srpski književni jezik uzeo novoštokavske govore.

To je početak i nove srpske književnosti, pa prema tome i kulture. Oko sredine veka Karadžićev novi književni jezik prihvaćen je i u Hrvatskoj.

razvoj srpske književnosti i imala udela ne samo u ranijoj nego, sasvim neočekivano, i u najnovijoj književnosti XX veka.

književnost je nesumnjivo antitradicionalistička, ali ona osporava kanonizovanu književnost i kulturu nasleđenu iz XIX veka, a otkriva zapostavljene, drugačije i starije vidove kulture i književnosti.

U grupi staroslovenskih priča i u poeziji. Vremenski početkom XX veka stilski paralelna pojava postoji u više slovenskih književnosti.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

služavka Devojčica krojačica Štamparski šegrt Prvi Drugi građanin Događa se u doba susreta prošloga i sadašnjega veka ČIN PRVI Obična građanska soba. Staro kanabe, dve fotelje i nekoliko prostih, trpezarijskih stolica. Troja vrata.

) – A vi, je li, smejete se u duši i podgurkujete se, je li? Ali, Čedo, upamti: nosićemo se dok je sveta i veka, nećeš ga majci više mirno ni oka sklopiti. (Čeda ode.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

konteksta, za dva perioda u razvitku srpske književnosti: Nečista krv je pisana tokom prve decenije ovog veka, u vreme srpske moderne, a Seobe u drugoj polovini dvadesetih godina, u vreme srpske avangarde.

Njihovi razlozi nisu valjani pogotovu kad se misli, a mora se misliti, na realizam kao stilski pravac iz devetnaestog veka, sa svojim posebnim književnim programom.

A sve to, i u tolikoj meri, prvi put se pojavljuje u jednom srpskom romanu. Naš moderan roman dvadesetog veka počinje, ne samo vremenski nego i suštinski, Stankovićevom Nečistom krvi.

A to je - jednom više, drugi put manje - postojano izazivalo nedoumice već kod prvih kritičara početkom veka i izaziva ih sve do današnjih tumača.

zamisli da napiše nešto dužu pripovetku pod naslovom Nečista krv bila sadržana teza - u književnoj prozi krajem XIX veka prilično pomodna - o psihofiziološkom izrođavanju, i to na dvama porodičnim stablima, ukrštenim u Sofkinome liku i

Vranje Stankovićevo zapravo jeste i u isti mah nije što i zbiljsko Vranje s kraja prošlog veka. Jer je ovo drugo građa iz koje je stvoreno ono prvo; drugo je pomoću književnih pogodbi modelovano u prvome.

za slugu, ali će s njim doći i porod neželjena porekla; naposletku, zatvorili su je u kuću i doveli Paraputu da celog veka samo njega dvori i čuva.

No pitanje je mnogo složenije, i bilo bi nedopustivo uprošćeno kad bi se kazalo da su pominjani kritičari s početka veka, pa i kasnije, gledali iz ovoga suženog ugla.

” Dalji razvoj - viđen upravo kao usavršavanje - Popović prati sve do početka dvadesetog veka, kada u punome jeku „dolazi pesništvo s najvišim umetničkim oblikom i uglađenošću, s primesama retorskim, pesništvo

iznalaženje novih mogućnosti i odbacivanje ,glatkog pisanja', čega je inače tako mnogo bilo u ruskoj književnosti XIX veka.

nije u XIX veku imala mnogo „glatkog pisanja”; imala ga je nešto više pri njegovome kraju, a najviše tek na početku HH veka.

), koji su inače karakteristični za realistički roman iz druge polovine XIX veka; ali nisu ni subjektivni opisi onoga što se dešava isključivo u čoveku, i koji na kraju završavaju u „toku svesti”,

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Opazi ga jedno momče: „Eh, kad bih ga dragoj dao! Al’ ja srdu molit’ neću, — Ma do veka jadovao“. Stručak plave ljubičice Već se puno rascvetao; Miris mu je sve na svetu, — Ma ga niko i ne znao.

I jadi su znali da si srca meka, I jadi su pali, pali na čoveka: Patnja beše pratnja celoga ti veka... I zato se pesnik sad seća tebeka...

Zvona zvone, a iz njina žalostiva jeka Čujem glase: „Slava tebi, diko našeg veka!“ Slava tebi, ti uzore građanskih vrlina, — Otadžbina t’ gubi danas najdičnijeg sina.

Evo dvesta forinata — Više nemam. Kuckao sam po kamenu Celog svoga trudnog veka... Tika-taka, tika-taka — Neka, neka. Uvek pognut, ja ne viđah Kako gore sunce sija.

To s’ kandilo pripaljuje Rad’ spasa i leka, Od kolena do kolena, Od veka do veka. To kandilce, omladino, Gleda tvoju metu, Raduje se svakom tvome Naprednijem letu.

To s’ kandilo pripaljuje Rad’ spasa i leka, Od kolena do kolena, Od veka do veka. To kandilce, omladino, Gleda tvoju metu, Raduje se svakom tvome Naprednijem letu.

Udovici s’ grlo stište Kâ da j’ gŷši mòra neka, Pa ne može da izusti: „Nisam krala moga veka!“ Ode doma praznih ruku, Deci svojoj bez goriva... Sirotica, neznalica Ne oseća da je kriva.

Teško j’ dobrom među zlima! Oseća se u samoći — Al’ da nema jarka sunca Do veka bi bilo noći. On će ići svoje pute, Da poseje seme zdravo; On će trpet’ muke ljute, Al’ će reći što je pravo.

živa — Pa kad stigli glasi do starca kukavna, Te na svetao obraz pade senka tavna: Zaplaka se starac prvi put svog veka, Lati s’ dževerdara, jedina mu leka: „Rođeni mi sinak čisto ime ote — Pa na što mi život pod senkom sramote!

U mnogoj kući prosvetna veka Ti si vascela biblioteka. Mnogi se skocô od umna posta, Al’ tebe ima, pa mu je dosta.

Pazi samo: već te pita. »Starmali« 1881. BALKANSKO POLUOSTRVO Prošlost ti znamo Od mnogih leta, Od mnogih veka; To i ti znadeš, — Al’ šta te čeka? Čeka te dušman. Da se raspudiš; Čeka te prijan, Da mu se nudiš.

Krakov, Stanislav - KRILA

U gornjem gradu sred nagnutih kuća sa rešetkama platani su bili žuti, a u Svetoj Paraskevi mozaici iz V veka bili su tako divni, da se sada tanke usne jednoga plavoga vojnika smešile u snu. — Ukrcavamo se u zoru.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Varoš je jedna od najstarijih afrikansko–evropskih varoši; neke su kuće još iz XVIII veka. Prostrane, na više spratova, patinirane kao holandske slike, one se penju zelenim brežuljcima, i pojavljuju katkad samo

Malo dalje, kada se prođe ribarsko seoce i šumica na reci, počinje Bamako, grad koji su pre dva veka osnovala, bežeći, dva crna fetišera nazvavši ga: „Najveće kupatilo krokodila.

Rase Volov i Serer, zatim degenerisani ostaci rasa Tuklor, Pel, Bambara. Više od jednog veka kao da su hrišćani i muslimani i nesvesno trošili ogroman trud da ih sasvim pokvare i upropaste.

pa posle prodavani po svetu, sa svojim skromni balovima za oficire i guvernerske žene, bio je za vreme od dva veka: Evropa pred Afrikom.

Potom evo groba nekog a marabuta, kažu još iz sedmoga veka, ne znam koje ere, sa vrlo lepom starom fasadom i unutrašnošću pokrivenom arabeskama.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

„Tiče l’ se roba to? I rob da zna? Ha, ha, ha!“ Grozno se smeje on. A meni, svome robu, poklanja Dva veka bola, jada, čemera: Na oštar kolac pored Pajsija Bratovu glavu besno udara; Pa da je gavran ne bi kljuvao, Onde na

nosioče novog bremena, Što ti stoleća narav surova Na muška leđa grozno tovari, Ne pitajući stare godine Hoće li veka teret strahotan Pomolit kosti snage staračke... HADžIJA: Hajd’ napred samo!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

I to gotovo nasilno! Ja celoga veka mrzio na kancelarije, protokole, registre, numere I ostale formalnosti i sad baš meni palo y deo da sa tim stvarima

Prizor je bio užasan. Što je hiljadama porodica čitavoga veka teklo, podizalo i privređivalo, sve to sad proždire strašan požar i do sutra će sve biti gar i pepeo!

Ali slava pripada francuskim republikancima-revolucionarima što su to predviđali još pre po veka. Da je broj ovih uviđavnih ljudi t.j.

kad srpski narod izneveri principe i ideju svoje svetle i dične revolucije, koja ga je ozarila u početku ovoga veka, onda je sam sebi potpisao smrtnu presudu.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Selo je bilo sravnjeno sa zemljom. Posle sedamnaest godina, što predstavlja četvrtinu čovečjeg veka, o tome se ne zna ništa. A ovde, oko ove reke, izginulo je koje naših, koje Bugara, preko hiljadu.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

lirici opevao bio Stražilovo i belilo (ne ono karlovačko Belilo, nego apstraktno belilo pastoralne poezije XVIII veka), i što je Šulce za srpsku poeziju bio otkriven već dobrim pre njega: neka dublja uzročna povezanost i umetnička namera

U prvoj polovini XIX veka već su vidni otpori ovoj poslednjoj. Milica Stojadinović Srpkinja, predstavnik novijih težnja, i koja u svojoj nejakoj

života sredina iz koje je ta poezija nikla bila je dugo sasvim različita od one plebejske Srbije prve polovine XIX veka.

štampao sonet u slavu Beograda: Kod ostanaka tvoga zlatnog veka, U zidinama i sad gorostasnim I predelima neizmerno krasnim, Gdi ašikuje s' Savom Dunav reka, — Kad čujem kakvu srpski

Zanimljiva, skoro do potpune nesličnosti izdiferencirana dvojnost paralelnih jezika kod Srba početkom XIX veka i tokom čitavog XVIII retka je pojava u književnosti uopšte u novo doba.

nepouzdanost, i iznenađenje koje ovakav postupak nehotično donosi, dobro su poznati već iz građanske lirike XVIII veka. Sve to, uostalom, jedva da je i zanimljivo.

Petar Runjanin priča kako su po Sremu krajem XVIII veka i devojke pevale razne soblaznitelne pesne, i kako su ih ipak, autoritetom škole i crkve, s uspehom istisnule pesne

na samome pragu književnosti a retko je se kad sasvim ozbiljno domašivši, stoji takozvana građanska lirika srpska XVIII veka (zalazeći dobro i u XIX). Nju ipak ne treba potpuno potcenjivati, ali joj još manje pridavati značaj koji nema.

Otkako je veka i načala sveta, Pristrastije čudno međ gospama cveta: Ponose se jedne, druge su stidljive, Mnoge preko toga jošte su

Sam da si tekao, ne bi ni gole palice tvog za Veka imao. Plug mi se ako pokvari, udešam Sam; a ti ni oritka držati, ručice nit’ znaš.

A svaki suze roni. Na kakav ideš put Kad s’ zvona glasi roje I majka bije grud? Svenuo to je cvetak U maju veka svog, Smrti ga ladna ruka Sa sveta skide tog. Suze ga sviju prate Jer lepa duša bi, Pak se i bogu samom Na nebu omili.

Tako Ćorović u Predgovoru Srpskoj građanskoj lirici XVIII veka, XXII, piše da je u pesmarici Matije Ivkovića prepisan Gorestni plač, a potom i Plač (v.

Bojić, Milutin - PESME

Zarazno tvoji mirišu oltari: Tu vek vrh veka u stenama spava. Evo su došli stari gospodari. Jesi li sita krvi što spasava? Ti ćutiš. Vetar kosti razvejava.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

odmah svršimo stvar; ako ne pristanu, ja ću doći tebi u hotel i pući će bruka kakva se nije desila otkako je sveta i veka. Tada već ni otac ni majka neće imati gde...” (Prestane čitati.) Ovo dalje te se ne tiče! Eto, sad znaš! Jesi razumela?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

I 19. VEKA (AUTOR JOVAN DERETIĆ) 24 Između stare i nove književnosti 24 Evropeizacija i rađanje nove književnosti 25 Patrijarhalna i

i građanska kultura 26 Romantizam i procvat lirike 29 Realizam: Doba pripovetke 32 KNjIŽEVNOST 20. VEKA (AUTOR NOVICA PETKOVIĆ) 36 Moderna 36 Avangarda i međuratna književnost 40 Savremena književnost 43 KRATKA ISTORIJA

U sedmoj deceniji 9. veka dva učena Vizantinca iz Soluna, braća Konstantin (docnije u kaluđerstvu Ćirilo) i Metodije, koji su odlično poznavali

Do kraja desetog veka jezik tih prevoda postao je bogoslužbeni i književni jezik većine Slovena, u prostoru od Jadranskog i Egejskog mora do

filozofskih i psiholoških, u koji su se bile ulile tekovine razvoja grčke misli tokom antičkog perioda i ranog srednjeg veka, dobio je tako jednim potezom adekvatne slovenske prevode.

Sve do 15. veka jedini društveni sloj sa širim obrazovanjem bilo je sveštenstvo. U njegovim rukama nalazila se ne samo religijska

Takva je lektira bila privlačnija za svoje čitaoce ako je izložena na jeziku koji će oni razumeti bez napora. Od 15. veka romanima se pridružuju i letopisi, istorijski spisi laičke sadržine.

Karakteristično je da je u srpskim štampanim knjigama iz 15, 16. i 17. veka zastupljen jedino crkvenoslovenski jezički izraz. U stvari, turska vladavina je konzervirala srednjovekovno stanje.

Promena je nastala u drugoj četvrtini 18. veka, i to prvo među Srbima na zemljištu Habzburškog carstva, koje je krajem 17. i početkom 18.

veka, i to prvo među Srbima na zemljištu Habzburškog carstva, koje je krajem 17. i početkom 18. veka preotelo do Turske najveći deo područja srednjovekovne Ugarske, i zateklo tu i brojno srpsko stanovništvo, uključujući i

Nezavisno od intencija srpskih crkvenih vlasti, u dugoj polovini 17. veka iz Rusije su se počeli prenositi i drugi sadržaji osim verskih.

postala je posrednik preko kojega je ta kultura prodirala u sredinu srpskog građanskog društva, nastalog tokom 18. veka u habsburškim zemljama. To je omogućilo odstupanja od norme crkvenoslovenskog jezika.

Jakšić, Đura - PESME

Pred njima je borac stari, Uzor sveca i čoveka, Što idejom svoga veka I vekova gospodari. Čelo mu je bez oblaka, Mudro oko puno plama, Gleda decu crnog mraka, Gleda četu pustinjaka U

Nastasijević, Momčilo - PESME

3 I od kamen mu sudbine, i od čelik-veka, mekano da paperje, da zlatali zvek. 4 I da sila mu je data, bodar iz neprebol-dubine, izroni li, svima da

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Nemam ja ništa više. Ti imaš sve. Sve je tvoje. Ja ništa više! I kao dužnih koji celog veka neki dug nosi, celog života živi i trudi se da to jednom skine, a dug veliki, teški, pa kad to dočeka, odnese

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Šap kod stoke leči se tejom od v. kore, kojim se živinčetu isplaknu usta (SEZ, 13, 429). Prema jednoj lekaruši iz XV veka, v. je sastavni deo teja koji treba da pije žena da bi imala mleka (ZNŽOJS, 15, 128).

DRAGUMIĆ Brunnenkreѕѕe (naѕturtіum offіcіnale). Dragumić, vodena gorušica, potočarka. U jednoj lekaruši XV veka preporučuje se d. u vinu kao lek od vodene bolesti (ZNŽOJS, 14, 95). DREN Hartrіegel (cornuѕ maѕ). Dren.

Naročitu snagu ima j. koji se ubere na Biljani petak (cf. Karadžić, 3, 1901, 121). Gatanje ječmom spominje se u rkp. 17 veka (GZM, 6, 451). JOVA Erle (alnuѕ glutіnoѕa). Jova (jah, jahovina, jelša, joša; Sofrić, 133). Reč je praslovenska.

u unutrašnjosti on nije bio dovoljno poznat, i njegova kultura lagano je propagirana i zvanično pomagana sredinom 19. veka, v. S. Trojanović u SEZ, 13, 1909, 68 idd. O vremenu sađenja k. postoje razna verovanja.

udari bradvom, naopako nasađenom, u omoriku, iz nje poteče krv, i progovori glas da će ćuprija ostati i toga dana i do veka (GZM, 6, 368, narodna pesma). Ali o. ima značaj i u kultu, naročito u lustracijama. OD o.

Bion, poznati filozof, celoga veka hulio je na bogove, ali kada se u starosti obolestio — kaže njegov biograf — metnuo je na vrata od svoje kuće trn i

u našim krajevima, bilo »opšte, i za uskršnja jaja i za bojenje tekstila«, a kao najstariji spomen o tome (iz šesnaestog veka) smatraju se stihovi Mavra Vetranovića: »Ošlji badem jošte raste i broća se još nahodi, U što žene jaja maste Uskrsenje

U Negotinskoj krajini »početkom ovog veka bio je običaj da na Uskrs rano ujutru donesu naforu iz crkve i da se svi pričeste.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Ah, sećaću se celog veka Kao prijatnog, slatkog sna, Preko jaruga i jendeka Kad sam za vama trčô ja! Vetar je silno poljuljivo Vaš tanki veo,

- na dobrome hatu, Kad bi se vrline cenile po vratu. 8. Eto tu su deca našeg burnog veka, Počevši od momka do zrela čoveka. I sva ona grupa, što tumara sada, Raduje se nešto i nečem se nada.

Tri veka minuše tako. U silnom Lhasu gradu Već maharadža Azok preuze junačku vladu. I Brama zadrhta tada od ruke njegove jače, Kad

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Pisana reč, naprotiv, dužega je veka, a ima ih koje večito žive. Zašto, dakle, da se ustručavamo njima poslužiti se, kada mogu da prebrode i prostor i vreme.

Veći deo dana provodim u staroj zgradi Univerziteta, u Kapetan Mišinom zdaniju. Polovinom prošloga veka poznati bogataš i ortak Kneza Miloša, Miša Anastasijević, dao je sazidati ovu dostojanstvenu zgradu i, u nadi da će mu

je zvezda udaljena od Zemlje 230 svetlosnih godina, pa zato vidim Zemlju onako kako je izgledala pod kraj sedamnaestoga veka, jer je svetlost koja je tada sa Zemlje pošla taman stigla do mog oka.

Najveći astronom šesnaestoga veka, Tiho Brahe, bio je Haldejac od glave do pete. Glavni cilj njegovih posmatranja neba bio je da odatle čita sudbinu ljudi.

Zato proučavam brodogradnje starih Grka. Sa najlepšom lađom klasičnog doba starog veka, mi ćemo na put. Bilo je to, ako se ne varam, u rano proleće 219 godine pre Hrista.

Tako smemo u ovom klasičnom obliku, bez zazora preskočiti dvadeset i dva veka i zakucati na vratima Arhimedove palate u Sirakuzi.

Jedan od njih je Hiparh iz Nikeje. Živeo je pola veka posle Eratostena i podigao je na ostrvu Rodosu, koje je tada pripadalo Ptolemejskom Egiptu, veličanstvenu zvezdaru.

stoji poslednji veliki aleksandriski astronom Klaudios Ptolemajos u zavidnom položaju iznad svih astronoma staroga veka.

ponosita, osećajna, a odrasla u društvu naučnika, pesnika i umetnika, Kleopatra je bila najizobraženija žena staroga veka. Govorila je savršeno grčki, latinski, arapski, jevrejski, koptski i perzijski, a istoriju je poznavala bolje no iko.

prestonicom vizantiske carevine, i za sve to vreme nije on dao nauci stoti deo onoga što je Aleksandrija dala za dva veka.

On je Aristarh novoga veka. Treba li mu drugog slavopoja nego što je ovaj! Pa kada je on, protivno Ptolemeju (Aleksandrincu), učio da Sunce

U jednom grčkom manastiru u Carigradu čuva se jedan stari rukopis, jedan hrišćanski molitvenik iz trinaestog veka. Listići od pergamenta na kojima je taj pobožni tekst napisan, starijeg su veka.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

(ČIKA PERA), VESELOST 57 PODACI O PISCIMA 58 HRONOLOGIJA POČETAKA SRPSKE KNjIŽEVNOSTI ZA DECU (OD XVIII DO POČETKA XX VEKA) 62 ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA PREDZMAJEVSKI PERIOD U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI ZA DECU Pod

i 19. veka koja su namenski nastajala za decu i mlade ili su svojim stilsko-tematskim osobenostima odgovarala književnosti za decu:

i 19. veka. Međutim, i pored nekih vrednih pesama iz ovog perioda, poezija Zmajevih prethodnika predstavlja dragoceno svedočanstvo

bajke Priče moje majke guske (1697) Šarla Peroa pisane su za vaspitanje i zabavu aristokratske omladine; početkom 18. veka u Francuskoj su rado čitani prevodi odlomaka Hiljadu i jedne noći, dok se bajke i priče iz zbornika Đovanija Franciska

vek) prevode i pripovedaju širom Evrope. Krajem 18. veka neka od ovih dela prevode se na srpski jezik – čitaju ih, pre svega, deca Srba u Austrougarskoj.

Takođe, na samom kraju veka budimski učitelj Nikolaj Lazarević prevodi verziju romana Robinzon Kruso (Život i črezvičajna priključenija slavnoga

To nam dokazuje i činjenica da ju je pola veka kasnije (1818) Mihajlo Vladisavljević preradio (dodavši joj nekoliko svojih stihova) i štampao „oboeg pola serpskoj

Time je, po rečima Ognjanovića, bačeno zlatno zrnce na, tada još uvek neplodno, tle poezije za decu Prva polovina 19. veka prepoznatljiva je po izdanjima narodnih pesama i pripovedaka Vuka Stefanovića Karadžića.

i 1845. izdaje Dimitrije Popović. Polovinom 19. veka prevode se i čuveni romani svetske književnosti Čiča Tomina koliba Harijete Bičer Stou (izašla u šest svezaka 1853.

i 1854) i Grof Monte Kristo Alekandra Dime (1855). Zasnivanje i razvoj školstva u drugoj polovini 19. veka utiče i na srpsku kulturu i književnost.

Uopšte gledano, drugu polovinu 19. veka karakteriše veći broj časopisa namenjenih deci školskog uzrasta (Dečji prijatelj pokrenut je u Zemunu 1875, Radovan u

Njihov značaj je veliki pošto nude presek književne lektire za decu u drugoj polovini 19. veka. Osim toga, u njima su promovisani svi važniji pesnici i prozni pisci ovog perioda: Kosta Aberdar, Ljubomir Nenadović, J.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

uzeću je na brigu kao svoje dete, ne mogu pustiti da dobra i lepa devojka ostane luda, i vuče batine od muža celog veka. Jači deo života gospa Nolinog bio je život udovice.

— Ne govori se švapski! E, onda ćeš još pre tamo da ideš! Baš volim da ne govoriš švapski celoga veka. Nastala je sad scena dirljiva i topla.

Osnovno stanovništvo varošice bilo je u to vreme, pre više od osam decenija, šezdesetih godina prošlog veka, uglavnom dvojako: Srbi i katolici. Jedni su se nazivali po narodnosti, drugi, brojniji, po veri.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

će gdikom nepravo biti što smo Romanu u prisustviju nas sviju otpočivati dopustili; no kad pomisle koliko ljudi celog veka svoga prespavaju, kad pomisle koliko ji je na svetu koji danju spavaju, a noću leventaju, kad uzmu najposle na

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

jer je ona i u životu umela ne samo da ispreda nego i da mrsi konce; a Atropa, ona što drži makaze da odseče dužinu veka, moja najmlađa tetka, bila je kadra i inače skratiti čoveku vek, te su joj makaze bile sasvim izlišno oruđe.

Jer, odista, vladaoci staroga veka nosili su tako strahovita imena da je čoveku bila potrebna fakirska moć da ih izgovori.

Istorija se, kao što je poznato, deli na stari, srednji i novi vek. Ispred staroga veka, kao neki predgovor istoriji, postoji predistorijsko vreme, a na kraju istorije, posle novoga veka, kao pogovor ili

Ispred staroga veka, kao neki predgovor istoriji, postoji predistorijsko vreme, a na kraju istorije, posle novoga veka, kao pogovor ili možda kao „ispravke štamparskih grešaka“, što se obično i stavlja na kraju knjige, dolazi najnoviji vek.

Istorija beleži početak novoga veka velikim događajem otkrića Amerike, međutim, sudeći po svima posledicama ovoga događaja, izgleda da je Amerika nas

A taj se vek, kao što rekoh, svršio falsifikovanjem istorije. Krajem novoga veka rodio se jedan čudnovat pisac istorije. Zvao se Napoleon Bonaparta.

Ali se u zapisivanju događaja novoga veka otišlo veoma daleko, svaki profesor istorije smatrao je za dužnost da po štogod zapiše, a možete misliti koliko ima

Jer valja znati da smo se mi vratili onome lepome običaju srednjega veka, stavljanju nauke u stihove, kao jedinome načinu da pojedine teoreme, principe i zakone naučimo napamet.

On je još tada, pre dvadeset i četiri veka, izmislio jednu matematičku zagonetku, koju su svi oni koji ne znaju matematiku davno i davno rešili i sa kojom svi

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Ti si, druže, prebrinuo. Čvrknulo te i kaži: hvala bogu... A džaba mu bilo ovaj moj život. Ako ja celoga veka treba da se mučim, onda je bolje neka me upute na front da poginem.

Petrović, Rastko - PESME

Nad jezerom se oglednu lovac iz srednjega veka, Na dnu ugleda nepomičnog strelca da luk zateže; Trulu mu kožu spiraju talasi pristižuć iz daleka, Kao meka dlaka il'

Nad jezerom se oglednu lovac iz srednjeg veka, Na dnu ugleda nepomičnog strelca da luk zateže; Trulu mu kožu spiraju talasi pristižuć' iz daleka, Kao meka dlaka il'

IZ KOVNICE IZAŠAV O šumo, goro, zagrlim li te jutros breza mirisnih Bi stid me veka o kome priču usnih: Da otac je hladno pogubio svoga sina, Pa u senci ga zakopao velikog moga mlina, A da lav mladunca

O šumo, goro, napijem li se žedan vina zalutalog oblaka Opet me stid je nekog dvanaestoga veka. Snim: bogumile gone usana žeđju puklih ko raka I nezasitljivih bola, umornih, samrtnih bez leka; I tu se životu

Hoćemo da obnovimo vrlo melodične koncerte Talijanskih anđela iz petnaestog veka: Neka je muzika beskrajno prosta i igra prostija još Uspavanke kad su malo smešne.

u meni kao lupa, I ne znam čega još strašnijeg prezah u bolu tog časa, Činilo mi se da neizvesnost traje čitavo pola veka, Tako mi večnost se javi pred onim što me čeka.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Nije moguće! — prođe mu kroz glavu. — Ludo bi bilo poverovati da je ovo ono isto devojče koje je još pre pola veka video kako iz mreže vadi ribu i baca je u reku? Sumanuto! Ugledao ju je samo jednom, i nikad više.

Ne sanja li? Prababa njegove bake spominjala je stolicu nalik cvetu, ali moralo je to biti pre dva veka! Mladić, u neverici, protrlja oči!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Kad je započeto stvaranje naših epskih pesama ne može se tačno znati, jer prve jasnije vesti o njima imamo tek od XVI veka, ali je prirodno pretpostaviti da su one — kao i kod drugih naroda — pevane mnogo ranije, pre pojave feudalaca, u vezi

Veliki seljački ustanak izbio je već u prvoj četvrtini XV veka. Od toga vremena do kraja huj veka dešavale su se samo izolovane bune.

Veliki seljački ustanak izbio je već u prvoj četvrtini XV veka. Od toga vremena do kraja huj veka dešavale su se samo izolovane bune.

Od kraja XVI veka počinju stalni pokreti protiv turske vlasti uporedo sa sve većim dažbinama koje su prouzrokovane sve većim potrebama

Mitološkom odnosu prema prirodi ništa nije smetalo. U tome pogledu naš čovek s kraja XVIII i s početka XIX veka malo se razlikovao od svojih vrlo dalekih predaka.

Sudeći po tome što su bugarštice ranije zapisane i što su ranije izišle iz upotrebe (ugasile se u toku XVII veka), reklo bi se da su one i starije. Ali sudeći po drugim osobinama, izgleda da je stariji kraći stih.

Nežnija je samo pesma o njemu i bratu Andrijašu, ona iz XVI veka, koju je Hektorović zabeležio, i u kojoj Marko smrtno rani Andrijaša, i ovaj mu na samrti poručuje da ne kazuje materi

One pevaju n braću Jakšiće, junake srpske s kraja XV veka, koji su zajedno s Brankovićima vojevali protiv Turaka, i predstavljaju ih nežno kao idealnu braću čiju ljubav njihove

Primorju od Kotora do Zadra, kojem je poslednjem gradu posvećena naročito lepa pesma Majka Margarita iz početka XVII veka... U isto doba, one pevaju i hrvatske junake i događaje, Zrinjskoga na primer, i njegove bojeve s Turcima.

Ugarske, izabranog na pet godina (Svilojevića u pesmama), kojem je poslednjem posvećena i vrlo lepa pesma XVII veka Popivka od Svilojevića, koja opisuje njegovo legendarno junaštvo...

„Čim je“ kaže Stojan Novaković „događaj malo ustupio u prošlost, njega je obuhvatila poezija. Već XV veka, a može biti i ranije, postale su pesme u kojima se pevalo čudno delo Miloševo.

Srpski pisac sa samog kraja XV veka, kojega su Turci pri uzeću Novoga Brda (1454) kao mladića zarobili i u janičare odveli, priča uglavnome ovako isto,

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

DOBRO PROMENA KOBNA 28 PROĆU DUŠEVNIH NAŠIH NEPRIJATELjA, K NAČELNIKOM, K VLASTEM, K MIRODRŽNIKOM MRAKA OVOGA VEKA 29 PROPAST SVETA 30 OGANj POHOTE I MESA 31 PRAVICA 32 POHOTA OČIJU 33 SMRT I ŽIVOT U JEZIKU STOJI 34 PTICA STRAHA

PROĆU DUŠEVNIH NAŠIH NEPRIJATELjA, K NAČELNIKOM, K VLASTEM, K MIRODRŽNIKOM MRAKA OVOGA VEKA U naši leti jest trud, A ti, bogati, u tvojih godina otpočivaj; U naše godine bolezan, A ti u tvoje veseli se.

Drugi opet: Skoro da bi nas prestigle tvoje kadre milosti gospodine, kojeno od veka su ti! I drugi pak svaki po sebi: Gospodi, izbavi mi dušu iz preispodnjega mraka i izvedi iz pakla dušu moju i ne

Večiti domovi tamo, i selišta mnoga, magaze pune s blagom, otvorene stoje: nebesno carstvo pre veka i sveta prigotovljeno je — takvo golemo dobro, što ga nikad niko nit ga je čuo ni video!

MUDROST Gospod me je sazdao na započetak putova mu svojih; pre veka me je osnovao, pređe sviju brda rodio je mene. Kade je hatario more, i tvrdio ga je da mu voda ne prehodi međe ni roni

I krošto nas sade, i ppeđe toga vremena sa svetlošću tvoga lica, mirodržitelje mraka ovoga veka, napolje odovud, tamo u večnu pomrčinu izgoniš, pređe negoli dok dođe ono dobi neothodnoga našega boravljenja u paklenoj

crkvu u Carigradu, što se zove Aja Sofija visoka (po srpski reći se, toj crkvi ime je Sveta Mudrost ili pak že Od veka utajeno je.

Lepo sam s poštenjem ti došao kazati taj dobri glas, što ti je ostava zašteđena dati se sad pre veka i sveta. Devojka (Na to odgovori...

A u po noći, kade po veka svota preživi. A kad petli počnu čestati pred zoru da poju, to je ono naše smrtno dobi, kad već u celoj svojoj pameti

I ovo eto, dade joj u prstenu, a drugo hise obećao dati joj onoga veka... Hromi skaču, razglavljeni se steguju, vrtoglavi i budale se upremudruju, i hitleni bivaju, harmicari, tuđoizelice

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— Vika, čorbadžijska kuća, čorbadžijska kerka! E veće nema! I čorbadžijsko neje do veka... — E, dosta de! — veli joj ozbiljno čorbadži-Zamfir. — Došla si, navodadžisala si, ništo neje bilo, — e, sag se vrćeš..

Kako bi to bilo da pas vodi kolo?!... Priseća se da li je ikada video da pas vodi kolo. Ako iko, on se baš svoga veka dosta naigrao i bio kolovođa, ali da je pas kadgod vodio kolo, toga se ne seća!

) Ta noć je, dakle, mirno prošla, ali je Tašanina radost ipak kratkog veka bila. jer sutra na podne, kad je stari Zamfir došao iz čaršije, bio je ljut kao ris. Čuo je sve.

lakovane deverske cipele i novu zlatnu minđušu u uvo (Manulać je bio prvenac), i još svrh toga da će mu celoga svoga veka kupovati za njegov račun ovčije i jareće kože i, kao pobratimu svom, naravno, bez i jedne pare ćara davati.