Jakšić, Đura - PROZA
O, znam te ja, ti, neblagodarni narode! A ima li Srbina da te ne zna? Vekovi protekoše kako po dubini srca našega riješ i svaki koren u njemu, iz kojega bi sjajnija budućnost iznići mogla, svojim
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Našlo se pisaca i novinara koji su govorili da su „ovi kolosalni uspesi“ ravni onima za koje su inače bili potrebni vekovi. Bugare su obično nazivali balkanskim Prusima ili Japancima. Predskazivana im je najsjajnija budućnost.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ardalić, J., „Narodni običai i pripovedke“, Srbsko-Dalmatinski magazin, Zadar 1865. Arijes, F., Vekovi detinjstva, Zavod za udžbenike, Beograd 1989. Adžić, S., „Kletve u gornjoj Hercegovini“, Raskovnik, Beograd zima 1984.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Mimoilazim se sa malom daktilografkinjom, a između nas su vekovi. — Stigao sam! — kažem. — Istina, malo kasnim, ali nema veze. Tu sam . . .
U kakav je to košmar iznenada zapala? Zar svi nataloženi vekovi evropske kulture i civilizacije, čiji su opipljivi dokazi ležali na metar od nje, u ovoj tmurnoj palanci danas ne vrede
Kostić, Laza - PESME
Upisaće se na drvetu tom: Ko za svog veka ne posrnu hrom, pohramaće za njime vekovi. Vekovito je drvo štaka ta, al' još to drvo, još to nije Vuk.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Za ruku ga starac uze, poljubi mu čelo bledo, A kroz suze prošaputa: „Primamo te, milo čedo”. Vekovi su prohujali od čudesne one noći, — Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći — Al' to dete jošte živi, jer njegova
Vekovi su prohujali od čudesne one noći, — Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći — Al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava, Jer to dete beše Rastko, sin
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Evo se utroba moja sa podzemljem složila, a do proleća ploda dugi su vekovi čekanja. Sa svećom po noći krstarim kroz svoje korenje, kome li će tamo u daljini, na izlazu pećine jutro moje krvi da
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Seća se prošlogodišnjeg ispita. Učili su se stari vekovi. To su već tako proste i zanimljive stvari, da i nema ništa lakše od njih za đaka.
Njima se otežu dani kao mesec, ovi pak kao godine, a godine kao celi vekovi. Tako je i u Glišinoj kući. Tri godine su prošle u tom varljivom nadanju, Kaja se mnogo izmenula no ipak je još najlepša
Rakić, Milan - PESME
i guše, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili, Ona, večno sama, na zlatu i svili Veze strašne bole otmene joj duše. Vekovi su prošli i zaborav pada, A još ovaj narod kao nekad grca, I meni se čini da su naša srca U grudima tvojim kucala još
Pandurović, Sima - PESME
MRTVIH 104 GODINE 107 NA KAMENOJ KLUPI 108 JESENjA SVEČANOST 110 KRONIČNA STAROST 112 II 114 NA CRKVENCU 115 VEKOVI 117 DANAŠNjICA 121 ZORA NADANjA 124 VOJNIČKI RASTANAK 126 NA KUMANOVSKOM RAZBOJIŠTU 128 NOĆ SLUTNjE 129 NA POLjIMA MIRNIM
A tvoja se pesma Razleže za suncem što nas sobom zvaše: „More, nasred sela šarena česma Tečaše, ago, tečaše...“ VEKOVI Ja sam tužna veza krajnosti svih strasti I veliko srce sveg oduševljenja; Ja sam puna čaša gorkoga prezrenja Na doba
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Osluškivao je, prolazili su vekovi, leva noga mu je još bila u čizmi, nije vredelo: tajac je bio potpun. Riga je, naglo, shvatio: pa to se Velestinac
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
i guše, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili; Ona, večno sama, na zlatu i svili, Veze strašne bole otmene joj duše. Vekovi su prošli, i zaborav pada; A još narod ovaj, kao nekad, grca; I meni se čini da su naša srca U grudima tvojim kucala
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „A njihova imena počinju sva sa „La“. „Prohujaće vekovi dok se takve tri veličine nađu na okupu“. Gospođa Lavoazije je vrlo ponosita što njen salon blješti takvim sjajem.
Petković, Vladislav Dis - PESME
NIRVANA Noćas su me pohodili mrtvi, Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao žrtvi, Kao boji prolaznosti stvari.
Noćas su me pohodili mrtvi, Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao žrtvi, Kao boji prolaznosti stvari. PRESTANAK JAVE Dolaze dani i noći bez jave, I kao
A možda božji i nije ži'mi Tek stavi na se ime k'o čin. A bezumni narod i to mu primi. Krvlju se umaza sav, vekovi da mu se čude, I reč je okov'o, prvi da u zlu bude. Al' car pogreši. Jer isti put Ne vodi slavi, nego užasu.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Gledam niz polje, posmatram svu ovu njegovu lepotu. Ali vekovi progovaraju i oči mi se mreže. Kao u bunilu. Slika prve zobnice, početak prokletstva.
Bojić, Milutin - PESME
oblacima u magli i prahu Zablesnu požar, i s krkljanjem bljunu Vaskrsla snaga i besvesno grunu — Jer u toj stravi vekovi se klahu.
Iz groblja se začu Iz svakog srca veća pesma teče No što je moglo gudalo da reče, Jer ljudi ćute kad vekovi plaču. (1917) XXXVI SUTONI Vaj, svaki je suton neprijatelj za me.
Ilić, Vojislav J. - PESME
PROLEĆE 118 DRUGU 119 LELEK 120 ČEKANjE 121 NA GROBU VOJVODE DOJČINA U SOLUNU 122 SVETI SAVA 124 (VEKOVI SU PROHUJALI...) 126 POMENAK 127 ZIMSKA IDILA 128 (ŠTEKĆE LISICA GLADNA...
se dignem s njome, No polazak beše pun borbe i tuge; I ja dugo plakah u lutanju svome, I u vedre dane, i u noći duge. Vekovi su prošli i vremena duga, Mnoga carstva pala, a mnoga se digla; Ali moja sumnja, kô i moja tuga, Još nikako nije svome
po večernjoj tihoj tami I pesma se bolno hori i bolniji glasak biva, Al' na njene setne glase odgovora nigde živa! Vekovi su prohujali i proveli burne dane, I survali sjajne kule i kapije i dvorane.
3a ruku ga starac uze, poljubi mu čelo bledo, A kroz suze prošaputa: „Primamo te, milo čedo.“ (VEKOVI SU PROHUJALI...
“ (VEKOVI SU PROHUJALI...) Vekovi su prohujali od čudesne one noći, Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći Al' to dete jošte živi, jer njegova živi
“ (VEKOVI SU PROHUJALI...) Vekovi su prohujali od čudesne one noći, Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći Al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava, Jer to dete beše Rastko, sin
duh se gluposti smejô na njenom šarenom tronu I gruboj sokačkoj ludi, i robu salonske mode, Narcisu fanfaronu. Vekovi minuše tako.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
vatri, pa kad su se ohladile, one su odnesene i složene u svoje stovarište, biblioteku, dok ova nije bila krcata puna. Vekovi su prolazili jedan za drugim.
I moje krsno ime. Velika liturgija. Činodejstvovao patrijarh uz asistenciju svih prisutnih episkopa. Vekovi nisu videli ovakvu crkvenu svečanost, a ja je posmatrah, kao iz dvorske lože, sa počasnog mesta gde je nekad sedeo
U toj plamenoj drami prolaze vekovi a ružičasta boja užarene Zemlje postaje sve tamnija, kao da ovu neka nevidljiva ruka zavija u laki crni veo.
Bengalsko osvetljenje treperi, drhće, izdiše, oživljuje i ponovo se gasi. Vekovi prolaze. Na Zemlji ovlađuje tama. Košulja navučena na njeno telo pretvorila se u kameni oklop, koji je čvrsto stegao
Nebo ne izgleda više potpuno crno, nego se na njemu ocrtava kao neka slutnja svetlosti. Novi vekovi su protekli. Na Zemlji je još uvek noć, ali se na obzorju ukazuje pramen srebrnoga sjaja.
Velika dela ljudskih ruku i razuma opustiće i doći u stanje ovih ruševina na kojima sada sedim. Vekovi će prolaziti. Ledene sante zaplivaće i u tropska mora, a ledenjaci će zatrpati poslednje tragove ljudske kulture.
Ledene sante zaplivaće i u tropska mora, a ledenjaci će zatrpati poslednje tragove ljudske kulture. Proći će novi vekovi.
Mrtva, ona će se kretati verno oko svoga Sunca, koje će je još obasjavati crvenkastom svetlosti. Proći će novi vekovi. Sunce će se obaviti u taman veo, svetlost dana će se ugasiti.
“ To nije bila neskromna sujeta, jer, zaista, vekovi će prohujati dok se koji od smrtnih mogadne podičiti onakvim delom kakvo je izveo Leverije.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Naišli smo na selo Neokazi, čije su kuće oblepljene blatom i ograđene oronulim zidovima, kao da su se vekovi odmarali na njima. Pola sela zauzima muslimansko stanovništvo, a drugu polovinu hrišćansko.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Oj, kakvih je tu čuda bilo! Kakvih lica! Jedva je prošlo deset godina, a izgledalo je da su vekovi protekli. A onda u krčmu uđe jedan slikar i uskliknu: — Gle, lepotana!