Matavulj, Simo - USKOK
Drugi trgovac dodade: — Vjere mi, sad viđu i velju da bi za nas trgovce — a, bora mi, i za pomorce i za zanatlije i za seljake!
— doda Krcun, koji ga, osim Janka, jedini još slušaše. — Da! Prvi put ponio sam barjak na Kčevu, kad’no razbismo onu velju tursku vojsku, najveću što je ikada udarala na Crnu Goru!
Radičević, Branko - PESME
Odo doma, lego u postelju Da odspavam svoju ranu velju, Lego tako, pa lego inako, Al' ne dođe sanak mi nikako, Sad se tamo, sad amo premeći, Al' nikako tužan mira steći,
Pa kada bi imô kaku želju, Jednu b' imô samo ali velju, Kad bi tako smanjao se tudi Da te mogu pritisnut na grudi, Ta na grudi i na svoja usta, Oh željice, ala si mi pusta!
bolest je golema, Za nju nema na zemlji melema, Al' ne boj se, sve će dobro biti, Samo valja smesta očatiti A molitvu velju goropadnu.
Biće junak sred beloga dvora; Bacio se njemu na prozora, Na desnicu naslonio glavu, Te on gleda Božu velju slavu: Kako vijar oblacima vije, Kako munja u rastove bije...
Al' dobiću jednu sitnu knjigu Koja velju učini mi brigu; Sitna knjiga 'vako govorila: „Vodenicu munja ti spalila, Jošte tuča što udari juče Vinograd ti u
„Jako juriš!...“ Plači, turska majko! Uleteo u zlotvore Bajko, Velju pušku turio o ramo, Konjem vrda i tamo i amo, Oštrim mačem oko sebe maše, Dve je ljute posekao paše: Baš Halila i
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Crven mračak iz Crmnice pukne narom s puškarnice. Prestižem li crnu prelju? Je li viđu što i velju? II TRŠIĆ U taljige milogledne Vuk s Filipom u snu sedne. Oko klena i jasena lete gusle i pismena.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»Eto, kažem ja: samo polako, pa ko zna šta još može biti !...« pomisli on i pogleda kradom Velju, pa opazivši na sebi njegov pogled, mahnu mu glavom kao preteći.
Baš mu reci i za mene, neka zna... što ? viknu čiča i pogleda Velju, koji se spremaše da ga zaustavi. — Dobro, dobro!...
Srećom, danas se ništa ne dogodi. Uveče se dogovori sa Stojanom da sutra rano pozovu Velju. Izređaše se toliki događaji a njega još nema. A Ljubica leži, ili sedi po ceo dan.
zvrr... uleti žandarm... Zovi mi... hm... koga ću ... a, zovi Velju učitelja iz BreZovca«... I Gojko razvukao usta dužinom cele vilice, smejući se prizoru, kad Velja uđe i vidi ga kao
Predsednik odvede Ljubicu u jedan kraj, k stolu, da svrši upis i naplatu uloga, a Gojko ugleda Velju u prvom redu, pa mu se odmah uputi. Sa Veljom stajahu nekoliko mlađih učitelja i dve devojke.
— Ho, brate... Ovaj mi švrća veli: oženio se naš Gojko i priča vazdan tamo... Daj, velju, da vidim našu »mlâdu« kako izgleda kao muž, govori Vlajko, zdraveći se sa Gojkom i gledajući ga ozgo sa visine, sa
Prava lepotica!«... Gojko se malo ušeprtljao, zvera očima i gleda prekorno Velju, držeći da je on kriv ovako nezgodnu ponašanju Vlajkovu. — Znaš ga sam, odgovora mu Velja, smešeći se.
I to sve Velja, on izbegava... Da okušam ja zavesti razgovor među njima ?... Ko zna šta im je; pitaću Velju nasamo...« I opet Gojko sumnjivo mahnu glavom i stade sa nekom zebnjom pogledati čas jednoga čas drugoga gosta... Ništa!.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
No naposletku, hajde što mu drago, da razumemo što se mržnja prenela na lepši pol u selu; jer ako još nemaju (na velju žalost Sretinu, a na sramotu ovoga veka) pravo glasa, one imaju prava da se interesuju, da bar, kako naši kažu, kroz
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
ocem — đakonom — Aleksijom, mojim preljubaznim u Hristu bratom, otidite, rekoh, u moju smirenu ćeliju, pa dohvatite onu velju, zelenu, četvrtastu bocu mučenice. Donesite da s njom potrujem ove perčinaše. Ajte!
„Da mu iziđemo na susret!“ rekoše neki mlađi od glavara, te se odvojiše i odoše pred manastir. Iguman ostavi velju pušku pred vratima, a pod malim i jataganom uđe, pristupi Vladici pa se i s ostalim cjeliva.
Cuca ne htje, kao iz počasti prema Petru, no mahnu glavom na serdara da dâ čašu šuri. „Drž kad ti velju!... Ti si brat Radojev; mio si mi s njega, a da ne s tebe!“ Ovaj se nasmija, primivši u šalu to, pa stade nazdravljati.
Svi se pogledi stekoše na serdara. On bijaše poblijedio. „Ja, Gospodaru,... ja ne velju ništa... No kako ti rečeš, onako će biti!“ „E, dobro!
“ „Ja sam to držala kao u ruci. Ta sam reče onomadne da je dobra kuća, da je dobar čovjek, da...“ „Ja to i sad velju. Ama si se ti zaletila, ako si im počisto obrekla.“ „A što ću, de!“ reče ona snuždeno.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— veli knez. — Kažem ti: poslom! Ajde odma po Kenju Krkotića. — Štaa? Kaako? — Ajde po Kenju, kad ti velju. Reci mu da je njegov posâ i njegova korist, ali se čuvaj da te ne čuje njegov ćaća. Kušmelj zinuo, te ga žena gurnu.
— Ma, ja, ka velju da... — Čuj do kraja! — prekide ga Bakonja. — Meni se sažali za tobom, pa stado moliti strica: „Nemojte, dujo, dok se
da im ljubi ruke, govoreći: — Ja, onaj, čuk, da vam triba konjušar, pa, onaj, kao rekok, da pođem do u manistir, kao velju: mogâ bi ja... — A odakle si? — Ja? Je li? Iz Bukovice, iz Zelengrada... — Ma ti si rišćanin? — Ja? Je li?
Dokle oni „prkelahu“, Bukovičanin tako blesasto gledaše da su se đaci kidali od smijeha. — A, bi li smija, kô velju, da prostite, ući u crkvu, ko velju, da mi se bogu pomoliti? — zapita Grgo. — Pričekaj, pa ćeš!
— A, bi li smija, kô velju, da prostite, ući u crkvu, ko velju, da mi se bogu pomoliti? — zapita Grgo. — Pričekaj, pa ćeš!
— Ja? Je li? Ja, oče, da mi daš opanke, i košulju da mi daš, i ranu da mi daš, a novca, kô velju, koliko ti vidiš, koliko zamiritam. No, molim ti se, da me pustiš u crkvu.
Ti misliš da je veliki gri proveseliti se malo u ova doba, uz mesojeđe, a u našim godinama! Ja ne velju da baš nije gri; ali je sasvim mali, uprav griščić, koji se može otpostiti.
— A viteže! — viču mu drugovi. — Je li ja? Je li? Ja kâ velju... — Nosi te vrag beštijo! — progovori Naćvar — koji jedva dođe k sebi od čuda. — Nagrdi mi konja, beštijo!...
— Nagrdi mi konja, beštijo!... Uvedi ga, Škeljo, i istari dobro!... — Je li ja? Je li? Ja kâ velju... — Ma da nisi ti onaj iz Zelengrada što može skočiti iz bačve u bačvu? — pita ga Srdarina. — Kako to?
Znam samo da je bija smeten. — Da nisi ti taj, Grgo, bolan?... Kaži, jesi li? — pitaju. — Je li ja? Je li? Ja kâ velju... — Nemate ga rašta pitati — umiješa se Trtak.
— Doli! Doli! — viču svi. — Čučni pa: op! — Ja bi ništo rekâ! — zatutnji Bukar u bačvi. — Pa reci! Šta je? — Ja kâ velju, ako pribijem gnjate... — Neka te vrag nosi! — izdera se Srdarina...
— viče Srdar. — Ne zaboga u vodu! Neka vrag nosi šta je ponija, a čuvaj se ti! — moli gvardijan. — Udrite kad velju, a za mnom ko oće! — viče Srdar. Bakonja ćuši nogom konja, koji zagazi, pak se malo-pomalo oslobodi i zapliva.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Šest nebesah kolovitnih pređem, šest mlečnijeh preletim putovah, velju sferu igrajućih šarah, koji vječno svijetla dviženja u pravilnim kolim' izvršuju koja im je ruka svemoguća
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— E pa nema se kud, tako ti stoji, evo vidi sama. — E nije, zdravlja mi, i para, e nije očiju mi, e nije, velju, tako mi... — De, de, dobro, — popušta on — ne kuni se, daj mi tri groša, džaba ti para!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sreten pođe uz nju. — Ja, znaš, obilazio pšenicu, pa vidim tebe da ideš ozdo sa sudovima... pa velju, daj da pričekam... Znaš, onoga... pšenica mi mnogo dobra : biće sto krstina.
to je istina, ali ti ne moreš s onim kurjakom izići na kraj. To ja znam, i znam zašto .... vjeruj mi. Doći će dan, velju, pa ćeš i sam sve razumjeti i viđeti, a dotle ga moraš zavaravati.
— To mi, kanda, veliš, da idem pravo njemu i da ga slušam što god mi rekne? — Ne ja, bogme! Ja ti velju samo što on misli, a što ja mislim, čućeš poslije. — Aa... — oteže Đurica i lice mu se razvedri.
— More, ne znam ni ja... bio sam lud.... — Zar nije bole, velju, da ih biraš kâ gnile kruške... Da vi’š samo ovu moju gošću, da ti oči stanu!.... — He-he...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—A—ja, vidi se da si nevješta. Nećeš ti danas kući! —Što veliš, bolan? Šališ li se? —Velju ti, neće ti dati biljeta, da ti je taman novčić otkrnjen. Poznajem ih. —Ubijaš me... Nemoj tako! — iznenada će Cveta.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
) PORFIRIJE: Da l’ da ih složim dole da vatru? RADAK: A nu?... Da šta?... PORFIRIJE: Velju, ugledaće vatru? RADAK: Ko? PORFIRIJE: Pa Turci!... Rekao bih: ušli su u trag, čisto je gora od njih oživela!...
TREĆI TURČIN: Pa onaj vjetar! Čovjek bi rekao da se debeli bedemi na gradu urvaju... Zemlja drmi, a ukrstile munje, velju, kihametu doba dolazi! Pa još kad ona šehitanbaba zakrešta: „Hajduci!...“ E, mislio sam sve će nas paša posjeći.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
He!... VUJO: Volja l’ ti je, baš bih i sjesti mogâ. — nu velju neće bit lijepo? JELISAVETA: I nije!... Odlazi! VUJO: A nu, boža mi vjera!
VUJO: Gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Šta je, Vujo? VUJO: Dobro je, gospodaru — a bolje ni je u božjoj ruci!... Tek, velju, nije lijepo!... Ždravlja mi, nije!... Sijed čojek... p’ onda... možda je i grijeh?...
Tek, velju, nije lijepo!... Ždravlja mi, nije!... Sijed čojek... p’ onda... možda je i grijeh?... Al’, velju, bolje da si ga kâ skota ubio!... JELISAVETA: I tebe s njim! VUJO: De! de!.... Hoću l’ ih puštit...
KNEZ ĐURĐE: Govori ko je došao? VUJO: Božja mi vjera, ne more! U tuđinstvu je, gospodaru, gorak osmijak!... Tek, velju, poklonićeš ga?...
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Porubaću ti kravu, — veli rubač i povešću je sobom. — Goni ti .... ali, velju ti, nije moja. Krava je Ilije Smiljanića, dao mi je na po. —A čiji je vo? —Petrov, dao mi ga na izor...
i radi njega, vuk ga zaklao, odsječe mi glavu, a za ništa! Rubač naredi rondaru da povede kravu. —Ilijina je, velju ti. —Ne mari... Uto bane Ilija i Petar; neki klapac kaza im da je rubač u Vojkana.
—Platićeš ti sve ovo! — smije se Petar smijehom što šamar nosi, ali izdrža. Platićeš, Velju ti!... — Porubaj me za prvo i za ovo! — jari ga Vojkan. — A mogao si glavne... već vrag ne dam.. Bolje dati advokatima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ne dižući glavu, potpukovnik Petar pogleda preko svojih gustih obrva kapetan-Velju, pa će reći: — Misliš... Hm! — on mahnu odrečno glavom.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Gavril Slatka divota lepa tvoje su te besede, čista! Toga rad i velju ti da ne od želje ženske ni od muške ko tomu bolje hoćeš začeti nego li od višnjega Boga i nahodenja svetoga na te duha,