Dučić, Jovan - PESME
Minu sa svojom svitom celom I ljubav s njenim bolima, Sa paževima i sa velom, Plačna u zlatnim kolima. A krv još puna žeđi besne — Žeđ mača i kad miruje!
sličan, Ni svojim obrazom, ni mišlju, ni delom, Koji u pokretu stojiš nepomičan, I strašan i mračan pod sunčanim velom!
Afrika
slikarstvu, o Montičeliju i Sezanu, kad se arhipelag Los pojavi na horizontu u predvečerje, prevučen golubijim plavim velom, i približi nam se naglo kao iz sna. To behu duga niska ostrva u produženju jedno iza drugog.
Neobično elegantna, pod belim kolonijalnim kalpakom postavljenim zelenom svilom, sa zelenim velom preko snežno bele odeće. Želela bi da je ozbiljna kad me vidi, ali ne može da izdrži i zacenjuje se od smeha.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Dinarski ljudi obavijaju svoje najdublje narodne ideale, kao velom, nekom sjajnom mistikom. Poznato je sa koliko su takve mistike odenuli i ukrasili u pričama rođenje i život Kraljevića
Često su kao zapeta puška, zanesenjaci, i ove njihove izrazite osobine jedva se skrivaju pod velom patrijarhalne mirnoće. „Narodna je duša“, veli slavni talijanski pisac srpskohrvatskog porekla, N.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Od jednoga pesnika danas bi se mesto te blede, prozračne, rasplinute poezije, obvijene velom maglovite tuge, tražilo više unutrašnjega života, više samoniklosti u stvaranju, više originalnosti i snage u idejama i
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zatim je izvedoše tamo među njih i posadiše u sredu. Posle donesoše ono „ćupče“, pokriše velom jednu devojčicu i dadoše joj ogledalo, te poče vaditi iz „ćupčeta“ kite. Tek što da počnu, dođe i „ona“. Visoka, puna.
Oh dođi, dođi i javi mi se!“ ... Devojčica, pokrivena velom, zavuče ruku u ćupče, promeša i izvadi jednu kitu. Sve se nagnuše da vide čija je.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Putuje mlinar bez brige, straha, kite ga velom srebrna praha nemirne krupne zvijezde. A kad u klanac, u šumu zađe, u mraku gustom Ćosa se nađe, pred nosom nesta
NOĆ Evo i noći nad šumom celom nadvi se suton sa modrim velom. Promakne samo leptirić koji i vetar noćnik listove broji.
Iz jedne knjige, prepune slika, devojče neko, čarobnog lika, iziđe kradom, u ruhu belom, zavi je magla prozirnim velom. Devojče luta i kuda kroči putniku svakom zaseni oči.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
i mi amo, ZADOCNjENI PUTNIK Ne dižu se više sa šarenih polja Lagani lepiri i svilena stada; Sve obavi jesen maglovitim velom, I uvelo lisje na zemljicu pada.
Rakić, Milan - PESME
ORHIDEJA Kad sam te vid̓o kraj mirisnih leja, U parku, uz pesmu sakrivenih gnezda, S viticama gustim, s velom, i, ko zvezda, Na belom šeširu crna orhideja, Tajanstveni suton, pun ljubavi strasne, Šaptao je čežnju kroz mirisne
I ne videh ništa. Ni daleke gore Zabrađene tankim velom magle plave, Ni ritove mnoge što spokojno gore Kraj obala mirnih nepomične Save. Ti prođe.
narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se sećam tebe i tvojega doma, Despotice srpska s kaluđerskim velom!
Pandurović, Sima - PESME
Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć. To je tišina veselih očiju Sa tankim velom misterije zvuka, S polusnom sreće kroz tu pesmu tiju, Tako daleko od životna huka K’o sreća zvezda, i sna, i
Zaspaću mirno pod Istine velom Sa vencem snova preko mrtvih grudi. STARI MOTIV Raznežena jesen: mlaki dani neki, S mirisom davnine, proleća i
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
M. Rakić LXXVII ORHIDEJA Kada sam te vid'o kraj mirisnih leja, U parku, uz pesmu sakrivenih gnezda, S viticama, s velom i, k'o crna zvezda, Na belom šeširu crna orhideja, Tajanstveni suton, pun ljubavi strasne, Šaptao je čežnju kroz
I ne videh ništa. Ni daleke gore, 3abrađene tankim velom magle plave, Ni ritove mnoge što spokojno gore Kraj obala mirnih nepomične Save. Ti prođe.
Okolo žute lojane svijeće, Mi, djeca, sjeli, k'o kakvo vijeće, Radosni što je već grudanju doba. Pod tankim velom plavkastoga dima U peći vatra plamti punim žarom, I sjajne pruge po ćilimu starom Veselo baca i treperi njima.
narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se sećam tebe i tvojega doma, Despotice srpska s kaluđerskim velom!
mu srce smrtno žuta glava), U večeri mlake pune mesečine, Kad zabruji pesma silnih zrikavaca, Neviđenih, skritih pod velom magline, Ja volim tu pesmu bezbrojnih srdaca.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A ti iskrivila glavicu, u onom tvom putničkom šeširiću sa velom ja uživam da te vidim sa tim velom i tako te naj više volim, i svaki čas me pitaš: „Je li, gde smo sad, dragi?
A ti iskrivila glavicu, u onom tvom putničkom šeširiću sa velom ja uživam da te vidim sa tim velom i tako te naj više volim, i svaki čas me pitaš: „Je li, gde smo sad, dragi? Gle onaj pejzaž, ono divno parče!
i jarki, mali i raskošni šumarci, kao u samim vazdušastim čipkama, a sveži i mladi kao neveste obavijene devičanskim velom.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
To nije ni moć piščeva - mada ni ona nije mala - da rekonstruiše atmosferu i istorijske prilike prekrivene velom zaborava.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Prođe pored proste žene, velom prekrivene, Juri u svom hitlovanju, i ne gleda na nju. Žena otkri blago lice — oh, kako je mila! Rulja većem odaljila.
Petrović, Rastko - AFRIKA
slikarstvu, o Montičeliju i Sezanu, kad se arhipelag Los pojavi na horizontu u predvečerje, prevučen golubijim plavim velom, i približi nam se naglo kao iz sna. To behu duga niska ostrva u produženju jedno iza drugog.
Neobično elegantna, pod belim kolonijalnim kalpakom postavljenim zelenom svilom, sa zelenim velom preko snežno bele odeće. Želela bi da je ozbiljna kad me vidi, ali ne može da izdrži i zacenjuje se od smeha.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
) Svetlosti!... Jaoh, gospode!... zar tako brzo Svemoćne draži pogled čudesan Sa beznačaja velom žalosnim Promisla tvoga menja desnica?... JELISAVETA: Moj otac, he! On rubinima i ne trguje — Bogat je strašno...
Bojić, Milutin - PESME
'' Dok njegove oči nemo u mrak tonu, Pune toplog sna su, velom obvijene, Primicale, pune mirisa i nara, Robinjice tople, bose i rumene.
'' A Grad Sveti spava pod velom tišine. Strast je zakliktala na lešini Vere. (1911) SALOMA Iznemogoh i veoma oslabih, ričem od trzanja srca
Ilić, Vojislav J. - PESME
I ZADOCNjENI PUTNIK Ne dižu se više sa šarenih polja Lagani lepiri i svilena stada; Sve obavi jesen maglovitim velom, I uvelo lisje na zemljicu pada.
I Lada gledaše zemlju, I rosno gledaše cveće, I njene božanske grudi ispuni osećaj sreće. Pod njome, u nemoj dalji, pod velom maglice sive, Zelena spavaju polja i vlažne crne se njive; Kraj sniskih ograda svuda visoka trava se pruža, Gde bršljan
1892. (KAD SE UGASI SUNCE…) Kad se ugasi sunce i tama na zemlju sađe I velom zvezdanim svojim pokrije burni grad, I polja, i dole, gore; kad lahor ćarlija slađe Kroz opusteli sâd Ja siđem usamljen
Pred samim oltarom svetim, Sa crnim dugačkim velom, klečaše nekakva žena. Plave i suzne oči ona je podigla gore, Kô bledi anđeo tuge.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Patrijarh i desetak episkopa, svaki u svojoj stolici, sa visokim kamilavkama pokrivenim lakim svilenim velom, sa svojim zlatnim krstovima i ikonicama, izgledali su kao svetiteljske statue.
Zato je Jupiter ražareno gazovito nebesko telo, ali obavijeno velom vodene pare i oblaka. Kroz te oblake ne prodire svetlost njegove usijane jezgre, i zato Jupiter ne svetli.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Isparenje je odmah obavilo žižak velom. Neki dečko skače po dasci na jednoj nozi i vesla u vazduhu rukama. Tamo dalje, neko, kao žive terazije, stoji na dasci
Žene s lupusom lepo izlaze u svet, pod gustim velom... Dobro je ovo, zasada. Ali kad se više razjede, moraću se zazidati u ovu kuću, u moju dragu kućicu...
Šantić, Aleksa - PESME
Okolo žute lojane svijeće, Mi, djeca, sjeli, kô kakvo vijeće, Radosni što je već grudanju doba. Pod tankim velom plavkastoga dima U peći vatra plamti punim žarom, I sjajne pruge po ćilimu starom Veselo baca i treperi njima.