Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
je to ova jutrošnja vedrina, ova vedrina iznad ovog stola, nebeska vedrina, kojoj su oslonci ovo jaje, ovaj luk iz venca, i ova čaša, s vencem prvijenca?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
da mu zapali kuću ili odvede čilaše. Zato pri polasku u penziju, mislim da neće biti lepšeg venca priznanja, spletenog za sedu glavu staroga Trifuna učitelja, od ove male slike onoga što je pre njega bilo.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
uz sam bok planine, Zamak je još zadržavao u staklima svojih ovalnih prozora odblesak sunca što je tonulo iza zapadnog venca.
Radičević, Branko - PESME
braćo, pesme bez svršetka, Eto, braćo, dva-tri uzdisaja, Eto, braćo, do dva, do tri cvetka, Tedo vama da opletem venca, Al' ne nađo više kraj studenca, Kraj studenca a života svoga.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Perjanica zvonikova zatreperi u lepetu iznad streha zemnih zala. S krovnog venca, uz brujeve, reč čamala u nekretu niz Dunavo pusti ždrala.
Od ludnje sudnje ljubice kresnu, pakao s rajem pod suncem sanja. o leden kamen nebesa tresnu i s venca planu sedma svitanja. Kazujem tajnu, tajnu čudesnu, plačem radosnim, znakom pitanja.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
proplanku i drugi: večeras nastaje oseka lepote ispod nogu se izvlači mlaz za mlazom od Rtnja, Ozrena i Zapadnog Venca ostaje goli greben noć bez petla lelek koji se sam sebi smeje i jezik mučen u njemu nada: neće morati da govori
glasu ti koji si kleo zmijske trbušine za tebe stvari loše ne stoje pamte se čak i neki citati iz tvoga venca. .. ...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
A ovo ti danas u najbolji!“ 82. Lepo ti je pod noć pogledati Gde devojka sedi kod devera, Ispod venca mladoženju gledi! Njoj govori mladi mladoženja: “Što me gledaš, draga dušo moja?
“ 113. Smilj Smiljana pokraj vode brala, Nabrala je nedra i rukave, Izvila je tri zelena venca: Jednoga je sebi ostavila, Drugi svojoj drugarici dala, A treći je niz vodu pustila, Pa je njemu tijo besedila:
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I kao što liči zgodnoj curici, Nastani se u Jug-Bogdana ulici, Kraj Zelenog venca, na tri koraka Od Mosta i od Manakovog konaka.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Nose kojekakvo trnje, aki bi od Hristova venca bilo. Što ćeš više? Nose grudve crne zemlje, izdajući i zaklinjući se da su pomešane s krvlju toga i onoga mučenika.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Izišao je iz zabrana opijen vlagom njenog mleka. Dolina između dva venca, prorezana mutnjikavom žilom Morave, sva se utisnu u raširene oči, a meke jagodice prstiju pređoše po neuštrošenoj
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“, upita se naš mladić, a onda pogleda na onaj deo hrama koji se video ispod toga zabata. Ispod daleko izbačenog venca, koji je služio za podnožje gornje grupe i ograničavao je odozgo, opazi on, između metopa, vajarski razrađene triglife
Latinski natpis ispod njenog glavnog venca kazuje mi da ju je sačidao car Ferdinand II i predao je Jezuitima. Pored nje, prislanjajući se uz nju pod pravim uglom,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Za jedan mig raziđoše se svi na razne strane. Đurica udari najgušćom šumom i, dohvativši se planinskoga venca, odjuri za tri časa u Brezovac. Vujo ga dočeka u sobi. — Svršiste li?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ona beše slika devičnosti, Bez svog venca, bela i nevina, Lutala je kroz taj život prosti, Lepa, mila, kao bašta krina.
A iz venca, a iz snova, Melodija i zvukova Zabrujaše pesme cveća, Pesme sunca i oblaka I anđela i junaka I mladosti i proleća: To
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Pa mirno gledaj tanke dimove Gde se kroz odžak tvoje kolibe Plavoga neba mirno mašaju. Na mekan kolut venca njihova Nikakav vetar neće duhnuti. ĆERIM (u sebi): Lijepo li moli!... Još nijesam vidio Turčina da bolje umije...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Kroz smrt samo valja proći, Pa ću s’ i ja s njima sliti, Ako l’ tamo nema ništa?! — I tad ćemo jedno biti. Evo venca tužna cveća, Koj’ sam tebi počô viti, A venac se šire spleo Sve vas može zagrliti!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
je pesmu Grobni cvet, koja glasi: Niči, niči, irine beli, I razvijaj divan cvet, Ja ću tebe tužan plesti U zeleni venca splet. Niči, cvete, čelo glave Zapušćenog groba tog. Gde počiva draga deva, Celo blago srca mog.
Niči, krine, rad’ utehe, I razvijaj rajski cvet. Da mirisom ljupkim krasiš Mog zelenog venca splet. Uz ovu pesmu, Podunavka je donela sledeću belešku: „Ovo je jedna od oni pesama koju su Pančevci u davanom ovde
Bojić, Milutin - PESME
Plačemo kad ponoć pred oči nam navre, Stid nas da bez venca mremo u osami, I dižemo s mukom gorostasne lavre, Da bismo ih svesno sagoreli sami.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ako, recimo, piljarev sin ne bi znao lekciju a doneo mu je danas, juče ili tih dana, dvadeset glavica kupusa i tri venca luka, onda bi ga ovako savetovao: — Vidiš, sinko, ti imaš čestita i valjana oca, pa bi trebalo na njega da se ugledaš.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Od pustinje Kalahari do Severnog polarnog kruga, od Plavog carstva do Sedmog nebeskog venca nije bilo slikara koji to nije znao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
il' prstena zlatna; vera moja tako mi pomogla, obe bi ti odsekao ruke, niti bi se nanosila glave, ni na glavi zelenoga venca!“ 11 MARKO KRALjEVIĆ I VUČA DžENERAL Ili grmi, il' se zemlja trese?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Uzalud je kamen mekšati i mrtvome što obricati. Ko se zapovedi boji, taj ne pati i zdrava su mu leđa. Bog venca nikom na prazno ne daje. Suzami ka iz kabla s vodom. Što ne može morska dubina zagasiti, to trne mala suza.