Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
juče je ta ruka bila putokaz u pobede od kojih se očekuje da oslobađaju i ujedinjuju gradove, klance i planinske vence, slivove reka, žetve, vinogorja, bele rade, ovce i oblake, sve do grčkih i albanskih sela!
Vredi li po tu cenu ući u raj? KOŠAVA Košava raznosi sa krovova dim, preko trgova kotrlja vence trnja! Tako duva, da divlju patku, u letu, posuvraća kao rukavicu!
u vreće i vodenice; slažu se u kace glavice kupusa, tikve u ambare, paprike u korpe, beli i crni lukovi u vence; razastrt po platnima, na suncu, suši se pasulj crveni i beli: sve se danas, s bogovima, zbira, da se sutra s
Dučić, Jovan - PESME
Znam za neizmerne i bolne samoće, Kad sat mre nečujno, kao cvet što vene, I kad srce prazno prestaje da hoće Ni vence pobede ni ljubavi žene.
Teodosije - ŽITIJA
Ali sada nije dozvoljeno pohvalama vence plesti Stefanu. Da nastavimo pričanje. Kada su svenoćno stojanje i molitve bili svršeni, učenik svetoga, poslan iz
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Zaručnik umre. Katica, kao negda Isaure Clemence, ide na groblje na ružičalo, deli cveće, vence, i poklone čini ljubećim se, da im svezi njihovoj pripomogne.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Obično se detetu poželi da bude živo i zdravo i da „dočeka zelene vence“.⁷⁴ Glavni događaj na ručku jeste kazivanje imena.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
visoku travu samo zbog toga da mi se dopadnu: donosili vodu u vojničkoj čuturici izlažući se opasnostima, kupovali vence suvih smokava (jedna smokva, jedan lovorov list — bože, kako je to mirisalo!
I gle, nas dvoje počinjemo da prestižemo ostale automobile, grčke zečeve, smrt, sve — a zatim, duž puta, vence onima što su najdalje stigli, i krhotine skupocenog lima i laka iz kojega već điklja večno šiblje, maquis...
Radičević, Branko - PESME
ti kažem tio: Idi zbogom, prođ' se posla toga, Veruj, krasni, to je za drugoga; Al' kad žito vežu u snopove, I u vence kad sviju cvetove, Onda dođi nek te osamare, Pa ponesi narodne tovare: Ta Bog veli što je svet sazdao, Što za
19. I cveće jošte brali smo šareno, Na travu dole pa smo posle seli Pod drvo kakvo koje ladi seno, I vence zatim od njega smo pleli; I provodeći vreme tu mileno, Od usta poljub pili smo mi vreli: I opet malo ruka nam je
Il' sunce moje odonud uzeti, Na nebo moje amo to preneti, Života moga da obasja dane, Pletući zlatne u nji svoje vence, Il' moje sunce odonud doneti, Razmrskan padom iliti umreti.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Deca hlebac u jajca umaču I s jaganjci po travici skaču. Srpske kćeri mlade na udaju, Cveće beru, vence spletavaju: Sa ružicom prsi svoje krase I vesele uzvišuju glase; Na pohvalu RIMSKOGA CESARA, Austrijskog dvora
Kostić, Laza - PESME
I na krune i na vence i na mitre od obreda, i na starce i mladence, na rumena i na bleda. I na zlato i na svilu, i na pesme od vesela, na
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
lično keva Neznanog junaka, koja živi u potpunoj, ali potpunoj, bedi, mada delegacije svaki dan bacaju ogromnu lovu na vence i ceremonijal na grobu njenog sina ... Odlučila sam se ipak za svoj sopstveni stil zarađivanja.
klase i, taman kada je nekako sakupe, sastanu se da se dogovore koji će pogrebni marševi biti in tonirani, kakve će vence da kupe i ko će šta da trkeljiše nad otvorenim grobom, kao i sve ostalo što uz to fura, dok neko od njih obično (ja sve
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
obećanja od kojih se niko ne trezni veselost se žarila u svakoj žili koleno trzalo niz obronke preci su vraćali vence jedino dobro behu metle koje snažno rastu na svakoj njivi.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
tamo hej, gde se savija svod nebesni, vidite, u gustoj magli dugačke planinske vence... od tih venaca dižu se bliže ovamo sniska brda i humovi. Pod njima teče moja šumna Morava... — A, vi ste Moravac?
— Pa.. trebalo bi... reče on, smešeći se i gledajući u daleke planinske vence. — Gledaćemo da dobijete... Ja ću vam biti na usluzi svakad, kad vi zaželite. — Hvala vam unapred.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kraljice su došle; Daj, da darujemo; Ne ćeš mlogo dati: Kralju vrana konja, A kraljici vence, Vence i oboce, Mladom barjaktaru Svilenu košulju, A beloj dvorkinji Burmu pozlaćenu.“ 37.
Kraljice su došle; Daj, da darujemo; Ne ćeš mlogo dati: Kralju vrana konja, A kraljici vence, Vence i oboce, Mladom barjaktaru Svilenu košulju, A beloj dvorkinji Burmu pozlaćenu.“ 37.
Za rana mi snau prstenujete. Kada budeš u taštine dvore, Kad izvedu lepotu devojku, Ne gledaj joj vence ni oboce, Ne gledaj joj šarene zubune, Nit’ joj gledaj vezene rukave; Zubune su terzije šarale, Rukave su vezilje
Ne gledaj joj šarene zubune, Nit’ joj gledaj vezene rukave; Zubune su terzije šarale, Rukave su vezilje navezle, A vence su kujundžije vile; Već joj gledaj stasa i obraza, S kim ćeš, brale, veka vekovati. 51.
Pogledaj, mori devojko! Jeli ti slika prilika; Ako ti nije prilika, Uzmetni vence, pa beži, Do posle da ne govoriš: Prevara što me prevari Jošte u dvoru majčinom. 52. Ao kono, nama drugarice!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
A Eva bi ih brala, brala, zadevala ih u kosu, plela od njih vence i njima obvijala glavu i vrat i bedra svoja pa ih davala i mužu.
Pandurović, Sima - PESME
Ideala kratkih utrnuli zraci, I znamenje tužno nostalgije trajne Za napuštenim zavičajem duše, Humkama, po kojim vence, nekad sveže, Mirisavih snova vetrovi rasuše, A listovi suvi tu i tamo leže. Sve je to prošlo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(— i tu prelomi slamku). Dabogda ne dočekala zelene vence! (zakletva devojke). Onako mi živjelo što je od moga srca palo! Sutrašnji dan ne dočekao!
Sveti Sava - SABRANA DELA
želeći, za slatkim i dobrim pastirom i učiteljem Hristom hitaju, stradaju njega radi i mnoge muke trpe kako bi savršene vence primili na nebesima, raspinjući se živi, odričući se svoje volje, koljući se nožem svojevoljnim, onome koji se zaklao nas
kao što kod mnogih iskorenjujemo nesitost i učimo vas da malim i potrebnim budete zadovoljni, a ujedno vam ovde pletem vence uzdržanosti. Nego odvraćamo vas i od tajnog tamnog dela i nepoznatog, da ne kažem i ukradenog.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I ja sam se peo, uzdizao gore, Mislio sam da si na najvećem visu, I da pleteš vence, donosiš bokore, Da si sva u cveću i samom mirisu.
Posle jesen došla na saranu maja. Na sarani maja bila je i ona; Saranila dane cveća i mladosti I sa njima vence, i svoje radosti, I sve što je bila njena vasiona.
Snevala je ona, Da ljiljan bere, zapitkuje ruže Za boju, vence, i da l' kadgod tuže Na grudma, velu — da li kadgod tuže?
Al' dugo srećna zanela se ona Uz miris želja! I dođoše ludi; Sad plete vence, niko je ne budi; Osmehom diše, udaraju zvona; Razgleda nebo, spušta se opelo; Sad broji zvezde, uzimaju telo: Živi
Idite i vi, moje nade zdrave, Nađite sebi vernijega druga: Ja moram ovde, kraj grobnice slave, Da pletem vence, da ih nosi tuga, Dok crne tice dan leševa plave.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Povremeno bi se reka izlivala i u kuće dovodila vojsku pacova koji su proždirali sve, čak i vence ljutih paprika. Meni su ove štetočine bile dobrodošla zabava.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
To je ono od čeg’ podli blede! Strah im šapće šta te žrtve vrede. Danas vrve, vence ti noseći, I najmanji ka’no i najveći Iz nizina (gde se samo nada) I s visina (gde se samo vlada), Mnogi verno,
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
riju, ruše stubove, Na kojima se drže planine, Što biljem svojim hrani čoveka Po urvinama sveta srušenog, ’Vake bi vence gospod metao... To je strahota!... PRVI TURČIN: Sirota žena! TREĆI TURČIN: Još nije videla!...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Taj retki junak kog’ mi pesma slavi, Razberi samo sve srpske heroje, Ah’ tko će brati sve cveće po travi Od kojeg vence glas naroda poje Na Dunavu, Timoku, Savi, Dravi, Tko stvorit slasti nektarskoga pića, Tko l’ stići slavu Miloš’
Oko svog obraslog sa nevenom groba, Oko slave vije s’ duh mu svako doba. Ravne kocke dusi tu s njegovim bruje; Vence slave njine sve zemske oluje Nigda spirit neće, nigda kadre biti, I podluni dusi sveže će im viti Dok poslednje traje
Bojić, Milutin - PESME
Kad požar koji snagom doji Pepelom zaspe zvezda prah, Sreća će himnu da zapoji Prosuće vence ruža Bah, Grunuće snage vulkan plah. (1912) ZEMLjA OLUJE ''Ne dodiruj me!
Dočekujte nas, čelični junaci, Dočekujte nas, neveste skrhane, Starice, pred nas vence ruža baci, Da kade rane dece izabrane.
Bacajte pred nas vence suncokreta, Kličite porod što za slavom plovi, Kličite bajke, ponos mladih četa! Gospode, nove naraštaje zovi,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Devojke meću b. u đurđevdanske vence (SEZ, 19, 53). Njime se kite svatovi (SEZ, 16, 204; 19, 143; ZNŽOJS, 11, 114; 117).
radi orijentacije, M. Murko, Daѕ Grab alѕ Tіѕch, 89) momci i devojke pletu vence od v. mladica, p kroz njih se ljube i pobratimljuju (Vuk, Rječn., ѕ. v. družičalo; ŽSS, 108; Karadžić, 1, 1899, 271).
Uoči Ivanjdana, ili na sam Ivanjdan (24. juna po st.), rano ujutru devojke i žene beru i. c., pletu od njega vence, i meću ih na kuće, na zgrade, u njive, u lukove, na torove, itd. U vence upliću i beli luk, koji je posle lekovit.
c., pletu od njega vence, i meću ih na kuće, na zgrade, u njive, u lukove, na torove, itd. U vence upliću i beli luk, koji je posle lekovit.
U vence upliću i beli luk, koji je posle lekovit. Pletući te vence, pevaju ovako: »Ivanjsko cveće, petrovsko, Ivan ga bere te bere, Majci ga meće u krilo, A majka Petru na glavu« (ŽSS,
281); kod Popovaca »bivalo je slučajeva da su se vjenčavali i u svojim kućama«, oko sinije, pošto bi na glavu stavili vence »na kolut (okrug) od lozova pruća«, obavijene crvenom svilom (SEZ, 65, 1952, 194); u Kratovu pomoću v. l.
uoči Đurđevdana sa ostalim »đurđevskim cvećem« i »đurđevskim travama«, pa se s njima i vrbovim grančicama plete u vence, koji se stavljaju na krovove zgrada i na vratnice (SEZ, 58, 1948, 241, Gruža; v.
) i produži dalje (SEZ, 70, 1958, 389). K. se na Presvetu (prvi dan Duhova) upliće u vence u crkvi i zatim upotrebljava za lečenje gušobolje, sugreba i nesanice, a i protiv moljaca u rublju (ibid., 388).
cela zaore u brazdu (»žetveni venac«, GEM, 33, 120 id); kukuruz za seme »obično odaberu još pri branju, spletu korenje u vence i obese ga« »obično pod strehu, u dimnjake« (gde borave duše predaka), pa pred sejanje »skinu vence i raspletu ih, a ne
spletu korenje u vence i obese ga« »obično pod strehu, u dimnjake« (gde borave duše predaka), pa pred sejanje »skinu vence i raspletu ih, a ne kidaju, da ne bi vetar lomio i kidao strukove na njivi«, zatim »korenje okrune samo iz sredine« za
da rodi muško ili žensko (SEZ, 19, 84), nosi se na kapi radi zaštite od zlih duhova (SEZ, 84, 164), bere se i plete u vence o Đurđevdanu (GEM, 20, 17 id) i u mnogim drugim prilikama, meće se na badnjak (ZNŽOJS, 40, 494), njime se pričešćuje na
aprila pletu vence od grančica sa devet drveta (Oelіcherčík, Slovenѕký folklór, 57), i Nemci, kod kojih takođe u vračanju imaju svoju
Ilić, Vojislav J. - PESME
I hrabri sinovi tvoji, Uz gromke udare lira i Rige i Bajrona, Spletoše bezbrojne vence međ vence pobeda svoji'. Gde, u susret dana bela, Uzdišući Filomela Čeka da se javi s neba Kolesnica zračnog Feba; Gde
I hrabri sinovi tvoji, Uz gromke udare lira i Rige i Bajrona, Spletoše bezbrojne vence međ vence pobeda svoji'. Gde, u susret dana bela, Uzdišući Filomela Čeka da se javi s neba Kolesnica zračnog Feba; Gde pastir,
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kroz njihov nestalni veo, mi vidimo pokatkad delove planetske površine, visoke planinske vence sa duboko urezanim dolinama. Sada vidimo već i jedan potok ili reku koja juri ka dolini. I njen veliki slap.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Dobro da me razumeš, Todore. I mi volimo uspomene iz mladosti, samo, znaš, u našem kraju ostavljaju venčane vence tako samo katolici, Švabe, a ja ti, brat si mi, ne volim Švabe...