Crnjanski, Miloš - Seobe 2
doba, i nije bilo pravi teatar, u današnjem smislu, nego neki saltimbanko, komedijant, u traktiru, čiji su glumci bili Venecijani, koji su bili poveli i po neku lepuškastu Bečliku.
pretvoren u lutku rokokoa, u austrijskoj vojsci, kao što su to bili i drugi oficiri, iz tuđine, toga doba – ajlugdžije: Venecijani, Irci, Jakobite, Francezi, Pavle je, kao i Vengri, ostao čudnovat čovek i varvarin, i za Austriju, i tu, sladostrasnu,
Ako je išao, veli, nije živ izišao! Ako je išao i živ izišao, dobro bi bilo. Venecija ima dugu i tajnu ruku. Venecijani je do Vijene pružaju.
Venecija ima dugu i tajnu ruku. Venecijani je do Vijene pružaju. Samo, kapetan treba da zna, da ni Venecijani nisu protiv Vasilija, zato što hoće da seli Črnogorce, da za Rosiju ginu, nego zato što bi hteli da puškonoše njegove,
U to doba, u Rosiju su bili došli Slavonci i Venecijani, sa grofovokim titulama, kupljenim u Raguzina, pa uzeše nekoliko ruskih knjaginja i odenuše se u bele prsluke, sa