Radičević, Branko - PESME
Tako i ja druga svoga Nemam ovde milenoga, Tako i ja tužim, venem, Pa da zavek skoro trenem. Al' kaki se pra to diže, Kaki konjik pred dvor stiže?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
O devojko! zašto me ubijaš?! — Majka moja plače, plače ona, i ja venem. Kažem ti: ubila si me! Nemoj! tako ti duše, tako ti milošte materine, nemoj, devojko, ne okreći glave od mene!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ prekide Lovac nastali muk i skide luk. „A ja se spremam, od brige venem, kroz kuću našu da more skrenem, da pustim, tako, talase veće, da zbrišu smeće!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
i dignuvši ruke, zaturivši glavu, zapeva tako silno, da amam kao zvono odjeknu: Da znaš, diko, da znaš, diko, Kako venem za te.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ili bez nje ili s njome, Teško bednom sercu mome! Pri sastanku tajno stenjem, Pri rastanku plačem, ginem, venem. Drugi koj' u ljubvi strada, On se dobrom koncu nada; Al' ja ljubim bez Nadežde, Dragu moju drugi sojuz veže.
Jer ne vidih vozljubljene lice, Podražnosti nesravnimi Šar, I ne slušah moje ljubimice Mamin smernog razgovora čar. Venem kako što cvet bez rose vene, Lomim pak se kako što cvetak suv, Jer neščastna ljubov goni mene, Čeznem, tajem, molčim
Ilić, Vojislav J. - PESME
A kad sunce snova sine, 3amiriše svet, On spokojno opet leti Sa cveta na cvet. Što ja tužim? Što ja venem? Što da plačem ja? Kad mi srce tako lepo Uživati zna!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
U Banju, u selo, tamo je moje! Tamo, na mokru zemlju, na goli kamen da sedim, da se sušim, da ginem, venem!... A kod tebe! Neću, ne smem... STOJAN (zaneseno, isprekidano):... »Na goli kamen,... da sedi, vene, gine... Ne sme.
(Koštani): A ti? Kaži mi, da li si me bar kadgod volela, te da znam zašto ću da venem? Larma, svirka svatovca jača. Čuje se krckanje kola, bat nogu. STOJAN (naginje se nad Koštanom): Kaži mi!