Obradović, Dositej - BASNE
A ovi, nimalo ne misleći, namah mi odgovori: „Vera ti bož'a, ako i to ne znaš, baš si pravi ćuk! Najbolje ti je znati da imaš novaca u kesi, a najgore da nejmaš!
Turci, dok su toga zakona, nikada se neće s naukom prosvetiti, zašto im njihova vera ne dâ, koja budući silom i s oružjem raširena, na njima je i utverždena; ko se tu usudi najmanje što reći protiv onoga
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Zar je naša nada u Gospoda manja od nade ribara u crva? Koliko vredi naša tvrda vera? Litar ulja? Kilo soli? Tovar drva? Da li će nam ova druga vera trajati duže nego ona prva?
Koliko vredi naša tvrda vera? Litar ulja? Kilo soli? Tovar drva? Da li će nam ova druga vera trajati duže nego ona prva? TAMNI VILAJET U šta su nas ovo uterali? U šta su nas ovo zatvorili?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Moj stric kaže im, da on ne sme među Turke više ići, i da neće knez da bude. — Turci kažu: „Slobodno, tvrda je vera. Fočić hoće opet kneza od vašeg odžaka, i neće da ide, dokle iz vaše rodbine koga ne okneži”.
da ljudi iskreno govore, i da hoće da ustaju, samo ako se mi oko Valjeva krenemo, poverim se njima i kažem: „Je li tvrda vera, da vam kažem?” — „Jest, jest!” odgovore oni.
Ja se pobojim da ne čuje ova vojska i kažem: „Veso, o tome ćuti, nikom da nisi kazao; jer, jednom ako kažeš, tvrda je vera: ti ćeš poginuti”. Zatim ga zapitam: „A gde je Živan buljubaša, Raonić i Živko Dabić?” — „Otišli kućama”.
razgovora reknem ja: „Ili Poreč-Aliju iz Valjeva isterajte, ili se nadajte: eto nas na Valjevo, pa što kom Bog dade; a vera je tvrda: za pet dana nećemo udariti, ne bi li vi Poreč-Aliju sami isterali.
Ne krij se, ne boj se, tvrda je vera, pre ću ja umreti nego vi. Ova dva brata ne znam, ali tebe poznajem, i sad znam kuda idete i šta nosite, i ja ću se na
Moj pobra kune se: „Tvrda je vera, ne boj se ništa za tebe” itd. — U toj se noći ne spava. Kako zoru opaziše, sva se ona sprema, da ja đoja ne vidim,
Poče mi govoriti: „Proto, čujem ja, da si se ti vrlo uplašio; ali ne boj se, pope: tvrda je turska vera, tvrđa od kamena; ja sam alis (pravi) Turčin Krajišnik, a nisam ka̓ ovi Bošnjaci, koji dadu veru pa pogaze.
Šta će onoliko Turaka oko moga čadora?” — Kapetan: „Ne boj se, tvrda je vera; ono je moja naredba, za tvoju i moju fajdu, a sve ću ti posle kazati šta je”.
Užičani kažu da i̓ oni isterati ne mogu, „niti i̓ vama u ruke predati možemo, jerbo to i naš din (vera) ne dopušta”.
bolje mogu, koje s politikom koje s novci, neka se s Turci pomiruju; makar goli ostali, samo duše da se sačuvaju i vera. 25. januara. Išao sam g. Pavkoviću i dao mi ona pisma: od 7.
, šef pisarnice, pisar DIMNICA, porez za vladiku, koji se uzimao od svake kuće (po dimu) DIN, tur., vera DLjA, rus., zbog, radi DOROGA, rus., put DRAMLIJA, tur., sačma DUMENDžIJA, tur.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ne mogu samo za ater ovih poštenih ljudi a ne bih ti dao ni zrnca, pa makar se terali po svima sudovima!... Ali neka! Vera i bog, gledaću da i ja tebi zajam vratim u čem bilo — zaista! — Neću da čujem! To je po ateru! To nije pravo osečeno!
— Ama ti ništa, Đuko, ne ruča, vere mi — reći će jedan od njih. — Ja, bogme, ne može bolje biti... Alal vam vera i vašem dočeku! Vi osvetlaste obraz danas, beli! — uze ih hvaliti Đuko i potapka obojicu po ramenu.
Kad ih tu videše zdrave i čitave, diže se vika, graja, veselje. Samo se čuje: »Alal vam vera!... Tako mu i treba!... Baš ste junaci!« I sva ta galama ode pravo Purkovoj kući.
— Je li tu Purko? — Viknu opet čiča Sredoje ozgo. — Jest, more, jest! — odgovori Purko. — Upitajde ga je li vera da neće biti kavge? — Aha, boje se! — reče čiča Mirko. — Imaju i koga! — dodade Ćebo. — Ako neće, more...
— dodade Ćebo. — Ako neće, more... — viče čiča Sredoje — da mu dođemo kao prijatelji! — A je li tvrda vera, more, je li? — upita ga Purko. — Jest, more, jest! — oteže čiča Sredoje. — Pa kaži Živanu nek dođe! — viknu Purko.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Nadao sam se da ćeš me zvati. — A zar si znao? — upita Nogić. — Javio mi je Srećko. Nego, alal vam vera! Ono što ste na Žuravi uradili — vredi carevine. — To je ovaj! — reče Nogić i pokaza na Stanka.
Ja ne bih pucao na Aleksu ni za kako blago ovoga sveta; ali on, čovo, hoće da ubije za svoje!... Pravo ima, alal mu vera!...” Turčin je stojao na pragu i gledao za Ivanom sve dotle dok ne zamače u lug.
Ovda-onda prekidali su priču uzvicima. — Oho-ho! A kad svrši priču, Zavrzan reče; — Alal ti vera!... Vidi ti se i po rukama, krvave su. — Dajte vode da operem ruke, pa da ručamo! — reče Stanko.
Zavrzan ga diže uvis: — Bog te dao rataru, sad si alat i ratniku!... Alal ti vera, Devo!... — I zamače s družinom u šibljak!... Noć se spustila mračna... Oblaci se razigravahu po nebu kao mrki vuci.
Turčin se izvrte, jaučući, a on skoči s konja i pobeže u neki čestar. — Alal mu vera! — reče oduševljeno pop Miloje. — Ja posle nisam tu bio — nastavi Stanko — ali čuo sam, proneo se glas, da je vojvoda
Alal ti vera, Jovica!... Ne daj se, Nogiću, stari hajduče!... Udri, udri, Ivanko!... Samo neka se pravi džumbus!... Ja volim samo
Stari Trčag, koji beše u neku ruku kao starešina zbega, uzvikivaše: — Tako, deco, tako!... Alal vam vera!... A čija si ti, snaho? — upita Jelicu, koja iđaše pod grdnim teretom jednog stuba kao delija.
— reče Zeka. — Ko ovo ovako lepo pogradi? — Vojko i Petronije!... A... oni taj posao znaju!... — Alal im vera! Nastade vesele. Jelo se i pilo do mile volje. Jedini Stanko beše nešto setan međ družinom. — Šta je, Stanko?
Vojvode veselo prohodiše kroz vojsku; oni tapšahu svakog pojedinca po ramenu dovikujući: — Alal ti vera!... Borcima ovladalo neko oduševljenje za bojem.
bundeva gida — želja grm — hrast dalga — val, talasanje vode divan — vrsta kreveta za sedenje ili spavanje din — vera, zakon dolama — duga gornja halina preko koje ide pojas duvar — zid dupke — uspravno, stojeći durbilj — pogled
Dučić, Jovan - PESME
O, ta Najveća tajna što traje: Granica dveju lepota I dveju sujeta! Šta je? To nemo raskršće vera, Most bačen između sreća, Ta međa dveju himera — Neg život i smrt je veća!
Pa kako to ipak boli neizlečno Kad svrši snevanje, i prazno, i tašto... I obamre snaga, i zanemi vera, Dok žeđ tamnog srca postaje sve veća; Tad vidiš da često, koliko i sreća, Vredi jedna topla i lepa himera.
I sto volja kao belih jata k jugu, Da sva na tvoj ostrv padnu očarana; I sto vera da ti slede jednog dana — Kô sto blede dece u litiju dugu.
Tvoj nož ne ubija nego blista blistom... Jer ti beše trenut u mojoj himeri, Moj san o dobroti i vera o čistom. PESMA Jednim istim putem nestaćete obe — Ti i moja mladost, lica nevesela, I s pečatom gorkog
Ideja u nemi kamen uvajana; Vera sva u suzi što neće da kâpi; Ta zakletva što je u neznan čas dana; I najviši zakon bola koji vapi.
Stoji ljudsko srce, ta očajna mera Stvari u kosmosu. Kraj je svih dilema, Konac svih pitanja i sudba svih vera: Jesi li ti samo ili tebe nema.
Drug i neprijatelj, izdaja i vera, Naš deo i kontrast; simvol svega bola, I simvol svih sreća; zabluda i mera Svih ponora srca i nereda spola.
Gospode, raba Olivera Despotu Lesnova i Ovčega polja, I Anu-Mariju, i decu; i volja Tvoja budi blaga kao tvoja vera.
— A ti ćeš odgovoriti sutonima i tišinama: „Ima nešto što ne umire za ljudsko srce, a to je nerasudna ali nenadmašna vera u nerealno i nemogućno.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ranije bila je vera i ta vera činila ga je mirnim pa je za nju radosno išao u smrt i branio je svom snagom. Ali sad je došlo pravo na
Ranije bila je vera i ta vera činila ga je mirnim pa je za nju radosno išao u smrt i branio je svom snagom. Ali sad je došlo pravo na život, ono
vidim sa svim kako s praskom prskaju svi oni obruči stare životne moći društvene i kako se brzo gasi sva ona vera u stare pokretačke sile.
na granici jednoga društva koje propada, i koje sa svih strana posmrtna zvona oglašuju, i gledam odande kako se nova vera traži i sam sebe grozno mučim.
Jer je ona stara, mahnita vera svu moju krvavu dedovinu pretvorila u jedan veliki grob u kome mirno leži ona bujna, ona divna sadržina i skromnost.
Bojim se, jer, eto, pred mojim preneraženim duhom ruši se i poslednja vera u sigurno. O zemljo, kao i nebo, tajno večna, jel' blizu doista tvoj kraj? Gledao sam te kad trijumfuješ.
Afrika
I to nisu bili prošli dani koji su me usrećavali, već, kao i oduvek, vera u beskrajnu lepotu onoga što tek ima da dođe: da dođe sa mnogo radosti i sa mnogo trpljenja.
Teodosije - ŽITIJA
A iznad svega ukrašavaše se milostinjom, po Solomonu: „Neka te ne ostave milostinja i vera“. I zbog toga se još više podvizavao k Bogu, i pošto ga je Bog slušao jer ga ljubljaše, smelo i bez bojazni govoraše:
“ Proroštva dar na mužu vidim, i njegov dar od Boga hvalim, a smelost njegova i vera u Boga zadivljava me i užasava. Znađaše da će Bog izvršiti njegovu molitvu, kao kada bi sin što molio u oca i uzda se da
Čudesna je smelost i vera njegova, kao kad bi neko držeći u rukama carev dar sazivao drugove i susede, govoreći im: „Hodite i vidite na meni
A onima koji su bili u vlasti zabranjeno beše da vređaju narod, odasvud se prostiraše vera blagočašća, svi ništi bili su hranjeni, a ljubav između braće utvrđivaše se poukama njegovim.
— Kao svima, i nama Bog želi spasenje: otac moj i ja iz zemlje naroda našeg jeres zloverja odagnasmo, i pravoslavna vera raste i množi se. Jedino nam nedostaje što nemamo svoga arhiepiskopa, da u našoj zemlji osvećuje i uči u Gospodu.
Jer vera spasava kada čini u Bogu ljubavlju dobra dela. Mir i blagoslov svima dade, i tako otpusti blagočastivoga kralja Stefana
Jer vaša vera u mene grešnoga i moje molitve Bogu učiniše da dobijemo što smo molili. I svi zajednički, dakle, Boga pohvalimo, i ne
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ova postojanost i apsolutna vera u nacionalni ideal glavni je fakat u njegovoj istoriji. Sebe smatra kao Bogom izabranog za izvršenje nacionalnog zadatka.
Sve Ere govore jekavskim ili ijekavskim dijalektom srpsko-hrvatskog jezika (mlijeko i vjera namesto mleko, vera i mliko, vira ostalih srpsko-hrvatskih dijalekata: ekavskog i ikavskog).
Nad svima ostalim preovlađuju dva osećanja: plemenska slava i čast i nacionalna misao ili „vera Obilića“, glavnog kosovskog junaka. Crnogorci su ispunjeni „verom Obilića“ kao Jevreji Staroga zaveta verom u Jehovu.
Crnogorac se ne usteže oženiti devojkom kakvog arbanaškog junaka. Razlika u veri, naročito ako je u pitanju katolička vera, nije prepreka ili se bar o njoj ne vodi računa, utoliko pre što Arbanase smatraju za rođake crnogorskih plemena.
Za njih je „vera“, data reč, čak i neprijateljima, bila svetinja; oni, koji datu reč nisu poštovali, bili su ljudi bez vere.
Kod bosanskih seljaka se sve više razvijala prava vera u Srbiju. Pod uticajem svoje dinarske mašte zamišljali su Srbiju kao živo biće, kao izvanrednu, dobrotvornu snagu,
Preislamski ostaci i uticaj muhamedanske vere. — Možda nijedna vera ne menja tako duboko celokupan život i karakter nekog naroda kao islam.
Izgleda da je ova vera u sudbinu uticala i na dinarske hrišćane i pojačala kod njih primitivne sklonosti toga smisla, koje smo pomenuli.
Sloveni su se i pogrčavali i poarbanašavali. Ista vera je, naročito u varošima, olakšavala njihovo pogrčavanje, koje se izvršivalo na miran način.
Druga je osobina ovoga varoškog stanovništva njegovo vizantijsko ili grčko-cincarsko pravoslavlje. Vera je ovde bila od većeg uticaja nego u drugim balkanskim oblastima.
Za njih su Bog i vera upravo strani svetu; oni su gospodari, gotovo neprijatelji, koji određuju kazne i daju nagrade. I sveci su strašna
Dinarcima vera nije strana, već je njihova. Oni su sa njom duboko vezani, jer ih zastupa, osim drugih domaćih svetaca.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Pa vera tu ne smeta ništa. Frajla Lujza zadržala bi svoju veru i kod nas. — To vi kažete, a bogzna kako vaš otac misli.
— Jesam li ti kazao. — Polaček je strašan katolik. — Kao ja pravoslavan. — Vrlo me učtivo primio, al’ smeta mu vera. — Valjda ne dâ da kći na našu veru pređe? — Ne dâ. — A ja bi’ to hteo. — Od čega je opet to?
— Valjda ne dâ da kći na našu veru pređe? — Ne dâ. — A ja bi’ to hteo. — Od čega je opet to? — To je red, jedna vera u kući! — Hoćeš li pristati na to da ona ne primi našu veru? Zato se opet možemo slagati.
mi da moja kći provodi svoj vek u kući, — inače ma kako poštovanoj — u kući gde se jedino-spasavajuća katolička vera ne slavi.
Otišao je u Peštu, pa je kod frizera od Lujzine kose dao isplesti venac i u sredi pismena: „Lj.” „V.” „N.” — „Ljubav”, „Vera”, „Nadežda”, pa taj venac posle metnuo u zlatan medaljon. I taj medaljon će Šamika uvek u džepu kod srca nositi.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
se razvio u Dinarskim krajevima veliki kolektivni ciljevi potpuno potiskuju individualistički motiv ljubavi“, zapaža Vera Erlih.
Iz toga sledi da su svi muškarci rođeni u zadružnoj kući, a da su sve žene „dovedene“ u kuću kao snahe, kaže Vera Erlih.⁶ Zadružnu porodicu, dakle, sačinjavaju otac, oženjeni sinovi i njihove porodice.
Jedan korak u pravcu istraživanja ove „geografije kažnjavanja“ već je načinila Vera Erlih u svojoj knjizi Jugoslovenska porodica u transformaciji.
¹⁵ Ove razlike u rasprostranjenosti fizičkog kažnjavanja Vera Erlih objašnjava različitom istorijskom prošlošću, kao i različitim društvenim ustrojstvom u pojedinim krajevima
III. ⁸ Erlich, Vera, Jugoslavenska porodica u transformaciji, Liber, Zagreb 1971, s. 26—31. ⁹ Trebješanin, Ž., „Shvatanje deteta i razvoja
28. ³ Vlajinac, M., Moba i pozajmica, SEZ, XLIV, SKA, 1929, s. 32. ⁴ Erlich, Vera, U društvu s čovjekom, Liber, Zagreb 1978, s. 212. ⁵ Cvijić, J.
, Etnologija naroda Jugoslavije, I, Naučna knjiga, 1960, s. 85. ⁵ Cvijić, J., isto, s. 340—341. ⁶ Erlich, Vera, U društvu s čovjekom, Liber, Zagreb, s. 218. ⁷ Marković, S., Srbija na Istoku, BIGZ, 1973, s. 57. ⁸ Trojanović, S.
113. ¹⁹ Pavlović, J., isto, s. 123; Filipović, M. S., isto, s. 86. ²⁰ Karadžić, V. S., isto, s. 123. ²¹ Erlich, Vera, Jugoslovenska porodica u transformaciji, Liber, Zagreb 1971, s. 38. ²² Đorđević, D., isto, s. 160. ²³ Petrović, P.
, „Narodne praznovjerice“, GZM, 19, Sarajevo 1907, s. 489. ⁸ Pavlović, J., isto, s. 79. ⁹ Erlich, Vera, Jugoslavenska porodica u transformaciji, Liber, Zagreb 1971, s. 71. ¹⁰ Jovičević, A., isto, s. 50. ¹¹ Nikolić, V.
M., Život i običaji narodni u Leskovačkoj Moravi, SEZ, LXX, 1958, s. 159. ¹³ Nikolić, V., isto, s. 405. ¹⁴ Erlich, Vera, isto, s. 57—58; Karadžić, V. S., Srpske narodne poslovice, Prosveta—Nolit, Beograd 1987, s. 171; Vlajinac, M.
213—214; Miodragović, J., Narodna pedagogija u Srba, s 321. ¹⁵ Erlich, Vera, isto, s. 55 (Grafikon 5). ¹⁶ Erlich, Vera, isto, s. 57. ¹⁷ Grbić, S. M., isto, s. 136; Erlich, Vera, isto, s.
213—214; Miodragović, J., Narodna pedagogija u Srba, s 321. ¹⁵ Erlich, Vera, isto, s. 55 (Grafikon 5). ¹⁶ Erlich, Vera, isto, s. 57. ¹⁷ Grbić, S. M., isto, s. 136; Erlich, Vera, isto, s. 57; Petrović, P. Ž.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Gde u selo dođe da mu se pokloni vera, da mu se kao gostu ukazuju časti, da mu se s puta skloni trn i kamen, da se preda nj ne da razbojniku ni guji; pa
sve što bukti i tinja, poharaju sedam majskih škrinja; za sedam glečera koji slede sedamdeset i sedam ranih vera, sedamdeset sedam zanosa; za skamenjenih sedam java bez ushita i bez snova, bez gejzera i bez duga, bez kolibara, bez
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Jedino što sam uspeo da sačuvam svojoj deci bila je vera u Deda-Mraza. Sve ostale bajke bile su sumnjive. Držao sam se za deda-Mraza kao davljenik za slamku, kada me jednoga
Naravno, čeznuli smo za nekim potpuno drugim, nedostižnim devojkama koje nas nisu htele — Vera je ublažavala naš ljubavni jad, a da se niko nikada nije zapitao pati li možda zbog toga što se ne zaljubljujemo u nju.
Svih tih dugih noći, dok smo po ko zna koji put raspredali priču o Evropi, Vera je samo ćutala i pušila. Poslednje veče avgusta uhvatila me je za ruku i prvi put zatražila da je sam otpratim do kuće.
— Nije ni ovde tako loše... — zaključi neko. Mislio sam sve vreme na to kako je Vera poverovala u naše priče da negde mora da postoji jedan drugi svet, sa više smisla i radosti, tako različit od naše
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
su došli u jednu isključivu katoličku državu, gde se ispovedalo načelo: cujuѕ regіo, іllіuѕ relіgіo, čija vlada, njegova vera.
Oni se nalaze na niskom kulturnom stupnju, ogrezli su u neznanju i praznovericama. Vera je za njih samo forma, i oni u godini praznuju i ne rade sto šezdeset dana.
Praznoverice i ludi i štetni običaji caruju: vera u vampire, vukodlake, veštice; slave i svadbe se okreću u orgije koje traju po nekoliko dana; pojave dvoženstva su
I ta vrlo skladna mešavina starinske nežnosti i osetljivosti, a s druge strane vedar i krepak duh, jaka vera u »bogodanu svobodu uma«, čine Dositeja Obradovića jednom od najsrećnijih i najujednačenijih priroda.
Dogme i obredi, cela forma raznih vera nema veze sa pravom religijom, religijom ljudske savesti, koja jedino počiva na evanđelskoj istini.
Verske mržnje među ljudima, sinovima jednog istog nebeskog oca, raspiruju oni za koje je vera postala zanat od koga žive: magi, bramini, bonze, jerofanti, lame, hodže, fratri, popovi i kaluđeri.
grčke crkve, toliko i latinske sljedovatelje, ne isključavajući ni same Turke Bošnjake i Ercegovce, budući da zakon i vera može se promeniti, a rod i jezik nikada«.
On proklamuje da vera ne opredeljuje narodnost, no jezik i krv, i da su isto tako Srbi i katolici i muslimani. To je za ono doba bila nova i
Istorija za njega nije bila ni nauka ni zanat, no strast, poezija, vera i patriotizam, silno sredstvo za jačanje narodne duše i podizanje narodne svesti.
Radičević, Branko - PESME
gusti, A ja pipni, pa onamo kroči, Pa protari, pa izbulji oči, Pa posrni, pa pipni opeta, Beči oči, ao tamo kleta! Vera i Bog, trajalo je mlogo, Dok sam samo nazirati mogô, No sad ču li, neće t' biti žao, Kad progleda što sam sagledao.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pitah mater, ona mi odobri. — Idi — reče. — Ionako ovde nisi za vajdu. Samo pazi da Ciganke... jer se sad, ta vera razmilela, pa... Pođoh.
Pošten je i čist kao ogledalo. Ne govori mnogo, ne brza, ne plete se. Priroda jaka, vera iskrena, a duša neokaljana i čista kao izvor planinski. Žena mu, moja tetka, dobra. Nema pod nebom žene mekšeg srca.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
grčke crkve, toliko i latinske sledovatelje, ne isključavajući ni same Turke, Bošnjake i (H)ercegovce, budući da zakon i vera može se promeniti, a rod i jezik nikada.
Kostić, Laza - PESME
tebe su oči, ruke, »zvezda ima zrake, zvuke; »ti su zvuci, mili druže, »od slavuja svecke ruže, »reč načelna sviju vera »prvi prozor nerazmera, »rajski krotnik divljeg zvera, — »Armonija sfera«.
Za nosili' će ići rodbina njena sva: Lepota, mati njena, i Vera, sestrica. A kraj nje će da idu sve sitna siročad, skorašnjih poljubaca ljubavni porod mlad.
Sprovedimo mu prtljag, braćo, taj. a doma je već otputovô sam. NA PARASTOSU VUKA ST. KARADžIĆA Parastos opet: vera, ljubav, smrt Od neko doba vile srpske glas parastosa se ne naparasi. Parastos Vuku, umro nam je Vuk. Pa šta?
Sad me ljube, sad me mare, sad mi nude Sare, Mare, — poneare! — Filišćanke nisu verne, al' neveru ljubim njinu, jer je vera u svojinu, u rođeno, u maternje.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Stvarno vas ne masiram? Vidite, jedanput mi je jedan Pera Alal Mu Vera napisao u pismu da „žestoko napadam svet u kome živim, ali da ga ipak ne napuštam!
“ Dobro je to sastavio momak Pera, na časnu reč! Alal vera! Sve iz glave, sve slobodnoručno! U stvari, jedanput sam htela da kao napustim taj svet i pođem tako sa izvesnim deda
Doviđenjce! Divan dan, danas, zar ne? — i te sisteme, tako da taj novinar, alal mu vera — to jest plajvaz, raspali člančinu ko čaršav po sirotom, izlapelom, finom tipu, pa mu tako oduzmu tačkice za
— Tako ti je to, moja Anči — govorio je gosn Sule — za mene nacija, vera, boja kože i lova uopšte ne odigravaju kada je u pitanju drugarstvo!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Stišan romor: pucka štica kao suha kotarica. Lepa starost: žiži vera s lutalice kaluđera. (Žubori li kraj Dunaja rodno bilje rodnog kraja?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Hristos na Golgoti, Kad ga Jude razapeše, Vekove je Srbin strad'o, Al' na krstu nije klon'o; Jer mu vera tvrda beše, Jer se Srbin u spas nad'o.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
100 KRVAV TEKUĆI POSAO 105 NA UZORANIM I PUSTIM NIVAMA MAČVE 110 ALAL TI VERA, TOBDžIJA 121 PO ZAKONU OTPORA 129 STRAŠNA VEST 135 SELA SU GORELA 142 U IŠČEKIVANjU SMRTI 147 PA DOKLE ĆEMO?
— Jeste li ga videli? — trže me smeh Tanasijev. — Udarilo ga posred grudi. Alal mu vera... Ali nema ništa. Jedva dođoh k sebi. — A šta nema? — Ja mu opipah džepove. Ali ga već pretresli.
“... pa Radojku na nadležnost. Eto... Hajd u zdravlje! — i izgubi se iza šatorskoga krila. ALAL TI VERA, TOBDžIJA Legli smo obučeni jedan pored drugoga i pokrili se tankim ćebetom. Potporučnik Aleksa zaspao je odmah.
Vojnici, raspoloženi, veselo prilaze Tanasiju. — Alal ti vera, tobdžijo! — Ha... Šta mislite... da ljubiš top, bato!... — Ono jes...
Poznanici su dolazili. Još s vrata bi uzvikivali: „Alal vam vera!... Nema šta, dokazali smo da smo junaci!“ Pozadina je bila našim uspesima.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— E položila si ispit za domaćicu. Alal ti vera!... Još da vidim kako ćeš se pokazati na ručku. — Znaš da moram biti u školi do deset. Šta mogu učiniti za dva časa?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tebi, što si me srela ovenčanog trnjem sumnja, zakona, suza i vera i zdrla mi sa čela taj venac. Tebi, što si mi narumenila usta plodom dobra i zla, da sve znam, slava, Slobodo!
Ako su feljtoni literatura, onda moderna poezija postaje ispovest novih vera. Inače, sva ta hrpa stihotvorstva, zanata, ne bi bila ništa drugo do odvratno traćenje vremena.
Crnoj pašu da dočekamo pa kad je prokletstvo naše krv i nikad nije još pomogo bog, ni plač, ni čast, ni junaštvo, ni vera, pomaže večna nada roda mog i protiv brata i protiv zvera. Nada u majku, osvetu i krv.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ni oni seljaci i susedi, ni daj bože! Mrze se kao da nisu, bože me prosti, jedna vera. Jedan drugome ni boga ne nazivaju.
U poslu sam, žuriti se moram! — A, bravos za taj reč, eškoljs’n, tako je! — prekide ga i odobrava ćir Đorđe. — Alal ti vera! Kodža vreme prođe, sutra si imam poslu. Dosta se naliste, nesam ni ja Krsmanovik!
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
pred Vladikom koji te venčao, moli da mnogoletni u dobru život voljena ti čeda provode bogougodno, moli da pravoslavna vera hrišćanske neoskudno stoji u otačastvu ti, moli pobeditelja Boga da pobedu podari voljenim ti čedima, knezu Stefanu i
Pandurović, Sima - PESME
Ti si svetlost moje radosti i tuge I molitva čista srca u samoći, Radost mojih snova u bojama duge, Vera moga bića u danu i noći.
Istorija slave, poleta i pâda! Promiču ponos, milosrđe, vera, Polet i ljubav, i hrabrost i nada; Lud vetar muka naše želje tera Predelom mrtvim umrlih balada.
Pred nama su bile vera i lepota U svom spasonosnom, tajanstvenom sjaju, I prešli smo stazu nemirnog života U prisnom, i strasnom, toplom
Pri naletu divljem nečastivih sila, Kad vera trne pred likom rasula, Ti si uvek bila moja dobra vila Ponosa i spasa, i svetilja kula.
DOSITEJ I Vera Pneo je klicu svog života plodnog U žaru svojih ranih ideala, S verom u drugi život izvan zála, Kad je, k’o dete,
da se Nađe svojim svetim obmanama blizu, Da obuče crnu kaluđersku rizu, I da traje teške, isposničke čase. Vera traži žrtve; i on joj se pred’o, Da ispašta dane svojih mladih lêta; On je sjajnim okom u daljinu gled’o Tražeći
Ipak nije bila zalud ona vera Što je nekad bila vodilja i mati. Video je da ga Vreme grobu tera. Ali on je znao, i morao znati, Da će mu
Budućnosti, snovi mašte izatkani k’o na svili, Tašti ponos, gorde misli i velikih strasti klice, Ljubav, mržnja, vera, spletke, tvoje šale, tvoje zlobe, — Ceo svemir nedokučni i lepote i rugobe. A sad? — Ništa!
— Sve kojèšta! — Ovo je kip takozvanog kaluđera. To je čovek kome cilj bejaše „vera“. Takav nije jeo, ni pio, ni znao Za ženu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Bolje je obreći, nego riječ ne držati. — Bolje je sirotovat’, no sramotovat’. — Veru ko lomi, njega će vera. — Obraz pred obraz. — Sa obrazom nije ništa pomešano. — Ko hoće časno, ne može (neće) lasno.
narodnog verovanja, gde najviše uživaju pravednici i bogougodnici detlan — detlić dimličice — male dimlije din — vera, zakon dona — molitva doganja — dućan dodola — devojka koja se u običaju dodola — „svuče do košulje sasvijem, pa se
Sveti Sava - SABRANA DELA
2, 19) „jer vera ova jeste čista i neoskvrnjena pred Bogom i Ocem.“ (Jak. 1, 27) „Da razumete da je vera bez dela mrtva.
2, 19) „jer vera ova jeste čista i neoskvrnjena pred Bogom i Ocem.“ (Jak. 1, 27) „Da razumete da je vera bez dela mrtva. Ne opravda li se Avraam, otac naš, delima prinevši Isaaka, sina svog, na žrtvenik?
Ne opravda li se Avraam, otac naš, delima prinevši Isaaka, sina svog, na žrtvenik? Vidiš li da vera pomože delima njegovim i kroz dela ispuni se vera?
Vidiš li da vera pomože delima njegovim i kroz dela ispuni se vera? I zbiše se knjige koje vele: „Verova Avraam Bogu i uračuna mu se u pravdu i drugom Božijim nazva se.
I ovo je pobeda koja pobeđuje sav svet:“ (I Jn. 4, 18-21; 5, 1-4) vera, nada, krotost, trpljenje, post, moljenje toplo sa suzama, a najpre nad svim ovim anđeoska lepota, smernoumno poslušanje i
A milostinje i vera da ne ostavljaju vas, privežite ih o svoj vrat i napišite na tablici srdaca svojih, i naći ćete blagodat.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Je li to nešto na japanskom? Sve smo pobrkali, daj da se prvo sredimo! Mozak bolje radi s punim stomakom! Alal ti vera, vojničino, tako i treba: kašiku na gotovs! Vi se dogovorite šta ćete za piće, a ja odoh da naručim škembiće!
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA Eh, bilo to. VLADIKA Ako je bilo. I neka je bilo. Za tebe je, Jovčo, sve, i alal ti vera! Ne da kažeš da ti sad ovo u oči laskam, ili ma šta...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
se — zgroziti se zadovlesostvoren — zadovoljen zaključavati — izvoditi, suditi zaključenije — završetak, kraj zakon — vera zakono — zakonito zakosnenije — zakašnjenje zapletka — zaplet zapt — strogost, disciplina začinjavati — počinjati
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tu se istrošila njegova vera. Znao je da ni svi čudotvorci ni svi manastiri na svetu ne mogu Simki da pomognu, a godine ga pritisne uz neku drugu
Đorđe mi razbio gusle, a ja opet nove nabavio. — Roza je bela kao sir. I oči su joj bele. Kad se ona, Švabica i tuđa vera, petla oko Simke, biće nešto gore od ženskog. A naopako je i radio Đorđe. Je li to lepo što je Tolu naterao da me bije?
Selačka majka je on bio. Trgovao i radio, a sve pošteno. Pa bunu što je podigao... Alal ti vera što si njegov unuk! danas trguje sve sam božji krivomerac. Štitio je seljaka i siromaha na svakom mestu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ako dođe, pitali su se Srbi, a doći će tvrdili su. Tako su gotovo u isti čas iskazivani i sumnja i vera. Taman je ponešto i naučio kad mu ded i otac poginu, u Kočinoj krajini, u borbi sa Turcima.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ - „Pokušajte, milina je!“ „Šta si hteo? kud si poš'o?“ - „Tamo kud se stići mora!“ „Zar je vera tako jaka?“ - „Uvek jača od zlotvora!“ „Malo nas je koj' bi smeli!“ - „Al' vas jaka sila kreće!
u te, Kao izgubljeni zvuk u dolinama; I sto volja kao belih jata k jugu, Da sva na tvoj ostrv padnu očarana; I sto vera da ti slede jednog dana, K'o sto bele dece u litiju dugu.
A. Šantić CXXII ISPOVEST (1-5) 1 Na trošnom čunu, bez krme i nade, U meni vera gubi se i mre; Ja ništa više ne verujem, ništa! Il' bolje reći, ja verujem sve...
zgaz'te sumnje zmiju, I bor'te se za uspeh bez šićara. Verujte prvo, i stisnite pesti, Pa onda tresti, tresti! Vera u uspeh, uspeh je pola.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Oštećenja koja su nanešena našim utvrđenjima nisu velika, a ja sam ih popravio koliko god sam mogao“. „Alal ti vera!“, povikaše većnici.
A šta je za vas učinio?“ „Načinio me izdavačem trećeg izdanja svojih „Principija“.“ „Alal mu vera! - Vi ste, dragi gospodine, sada, što no kažu, na konju. Vrata profesure stoje vam širom ostvorena.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
To su pametni ljudi, neće tebe pitati. — Ama oni jesu pametni ljudi. Samo znaš kako je, đavolja je to vera, podvaliće. Sekula se napinje da nešto kaže. — Ćuti ti, Sekula, ne razumeš se ti, brate, u svačemu. — ... Đogate, a..
Interesantno je da taj zvekan nikad ne pominje ženu. Ama nijedanput, ni u jednoj prilici ta vera ne reče: moja Leposava, moja Aspazija, ili Paraskeva ili Ranđija, ili kako hoće, ćorava mu strana, samo da je spomene..
Ali šta je to što je njoj davalo snage da izdrži? Otkud samo istrajnost one nade? Otkud ona vera da će sve ono proći i da će nastati lepši dani? Šta je održalo njen razum?
vizija, gospođa Leđenski ugleda još jednom svu prošlost sa strahom koji je kamenio: ono blaženo detinjstvo, onda vera devojke, pa sumnja, pa razočaranja i rezignacija koja je ispunila njene poslednje, najteže godine života.
Nikad! I kao uvek dotle mi se uputismo onim uskim sokačetom za Grand hotel. Šta smo mogli da radimo, uostalom? Ta vera nikad nije htela proći Vasinom ulicom od Narodnog pozorišta do Klasne lutrije.
Da znaš kakva je to vera! Sutra da ga pozovu buknuo bi on starom vatrom, onim velikim buntovničkim ritmom zaigralo bi ovo srce sutra samo kad
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ja hoću prvo da mu postanem prava žena, pa posle da se ne razdvajam od njega. — Alal ti vera, snaho! — viknu Radovan. — Takvu ženu i ja bih slušao. Starče, kažem ti, kupi svatove!
Otkada pamti za sebe, nikada mu još niko nije tako otvoreno u dušu zagledao... I takva vera, takvo poverenje u njega, razbojnika!... Čovek govori pred njim ono, za što bi mogao izgubiti glavu...
svetla milina, i ono u trenucima liči na srca ljudska: htelo bi da se nada, da ljubi, da prašta; neka svetla neodređena vera u dobro obuzima i njega... Đurica se vratio zavičaju, kamo ga je snažnom silom vuklo srce njegovo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Veliki ponos, moja vera trune — Trunuće zato dok imaju snage; Crni oblaci vidik rada pune, Moja pregnuća i časove blage.
Kroz moju dušu, preko straha, rana, Prođe pobeda, vera, novi zraci, Osmeh i lice zore dobrog dana, I prosto ime: seljaci, seljaci.
Bolesne, blede, pospale tako Nada i vera, i bol utrn'o; U mraku ovom vidi se pak'o, Čovek u njemu, život u crno. I došli dani tegobni, mučni, Za ljubav, misli,
Nebo mije tvoja ljubav, tvoja soba, Vera mi je tvoje lice bez oblaka — Knjigo moja sviju snova, evo roba, Da te grli, da te voli iz svog mraka. 1912.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
da promenim svoje poglede u odnosu na psihičke i duhovne fenomene, jer za to apsolutno nije bilo nikakvih osnova. Vera u njih je prirodna posledica intelektualnog razvoja.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Samo čvrsta vera u boga i uverenje da će uslišiti molitve moje majke, dala mi je snage da savladam strah i da se hrabro suočim sa
Saznanje o našim tradicijama i naša duboka vera u njih, stvarala je u nama osećanje nadmoćnosti nad onim ljudima koji su lutali unaokolo bez tradicije i bez ičega što bi
prosvetitelja, a u narodnim pesmama svoga naroda traži tumačenja Svetog pisma, ne može se očekivati da ga zagreje ovakva vera kakvu je ispovedao g. Braun.
odvažnost da se hrabro izdrže svi napadi i nepravde... odanost dužnosti bez koje se ne može baviti naučnim radom... vera da su istina i plemenitost nerazdvojivi.
Nekad sam naslućivao, a sada znam, da je ova vera bila probuđena i održavana u srcima tih ljudi ovde i u Britanskoj imperiji, svetlošću života i veličanstvenih otkrića
sila, sa neobičnim fizičkim moćima sadržanim u pritiscima i napetostima, ostavljale su takav utisak na mene da moja vera u novu doktrinu nije bila naročito velika. Vera bez uverenja je kuća sagrađena od peska.
u pritiscima i napetostima, ostavljale su takav utisak na mene da moja vera u novu doktrinu nije bila naročito velika. Vera bez uverenja je kuća sagrađena od peska.
Bog je svuda, a gde je on, tamo je sve njegova tvorevina.” Njena vera naučila ju je kako da shvati dušu nauke, i zato sam oduvek verovao da nas nauka može naučiti kako da shvatimo dušu
odvažnost da se hrabro izdrže svi napadi i nepravde... odanost dužnosti bez koje se ne može baviti naučnim radom... vera da su istina i plemenitost nerazdvojivi.
Sada znam... da je ova vera bila probuđena i održavana... svetlošću života i veličanstvenih otkrića Majkla Faradeja...
“ Ono što tvrdim je, dakle, da težnja za istinom kao takvom, da vera u dobro koja je uvek vezana za istinu, ta odanost dužnosti koja je posledica takve vere i težnji, predstavlja verovatno
Njihove težnje, njihova odanost, njihova vera, najbolja su upozorenja protiv niskih političkih ciljeva, koji se nazivaju politička korupcija.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ovde je smešteno veličanstvo dveju vera jednoga boga. Ali što ovde podseća na boga koji se u duši javlja? mislio je Ivo Polić.
Zaželio se polja i slobodnog prostora. Išao je bez cilja kroz prostrana predgrađa raznih vera i narodnosti. Kroz neke mirne ulice, pune tišine, prolazio je kao kroz arkade koga hrama.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
u osnovu je svekolike čovekove kulture: tu se učvršćuju i kanonizuju, na primer, naše levo/desno, gore/dole, vera/nevera, istok/zapad.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
I posle toga gotovo da dignem ruke, kad jednog dana – ti odskoči i uskoči u ministarke. Alal joj vera, Živki, rekô sam mojoj Kati. Kažem ja da neko iz naše familije mora da ode visoko.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
He, a kako je divan, na primer, Petar Kostin! Kad bi se taj poturčio, vera i bog, brzo bi Postao ili veliki vezir, ili šeih-ulj-islam... Slomljen je već Sulj-Kapetan.
bektaš što je na samrti podelio svojih poslednjih trista groša tekiji, džamiji i Dečanima: „pred Bogom jedna je vera prava — valjda će koja od ove tri pomoći meni grešnom pijanicu!...
Pobožni su samo kad Ugledaju ćivot Svetoga Petra, a božja vera, uštinuće kakvu snašu iz drugoga sela čim iziđe iz crkve još na onom mostiću...
Opružili ga na ledini ispred opaspaljene vodenice kako mu vera propisuje, pokrili mu lice šarenim rupcem, koji beše neko odvio sa svoga ćulava.
Jablana neće smeti niko ni popreko pogledati. Vera božja; ona tvrda, arnautska, jaka kao din turski... Nije lagao Arslan Košutan.
sa Kasalom poslao u oteti mlin, da tamo budu nastojnici i da se na taj način sačuva pobratim kad mu je već data vera. I na kraju: prikrao se neko prošle noći i na spavanju ubio Jablana...
Arnauti poustajaše i ponikoše da je s pažnjom propuste, jer dalje običaj ne dopušta da se ide. Druga je vera. Ali Arnautka koraknu nekoliko koraka, učini rukama po muslimanskom običaju poslednji pozdrav pokojniku, pa se naglo
Odredili mu neko selo kraj grada i dali zemlje. Pomogli i da se nešto kuće podigne. U selu džamija, hodža, drži se vera, klanja se.
“ — upitali ga — „Supruge“. – „Obe?“ — „Obadve“, — „E, to naš zakon ne dozvoljava!“ — „Pa ja sam musliman, vera mi daje“. — „Jok, ne daje više, u zdravlje Gazi-Paše“. — „Aman, efendum!“ — „Ćuti!
Sto pedeset godina su oni zakopavani u Čabru. Biće i za njega mesta. Neće ga barem Anadolci, nikakva vera na ovom svetu, spuštati u grob svojim skrnavnim rukama.
samara arno, harno — dobro (govori se u Prizrenu i Makedo– niji ataman — kozački vojni starešina besa — arnautska vera, zadana reč bektaš — pripadnik derviškog reda kojeg je osnovao Hadži–Bektaš binjiš — širok ogrtač od čohe bulju(g)baša
— sumanut, sulud, plah goč — bubanj derudedžija — najamnik, plaće– nik def – muzički instrument (sličan bubnju) din — vera, verski zakon domuzovina – svinjetina, krmetina derman — pomoć, spas, lek, rešenje izlaz iz kakve teške situacije
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Rodio se Hristos, koji će da kuša Je l’ nam vera tvrda, p’ onda da spasava. Rodio se Hristos, koj’ se raspet’ daje Ali ne ustupa, nit’ se ponižava.
Veruj u tu pomoć i u snagu svoju, Ova vera nek’ te božanski oruža! »Starmali« 1884. HRISTOS NA MORU (Uz sliku) Vozili se (tako knjiga piše) Apostoli s
Zar ćeš pustit’ tu da izginemo! Svaka sila u tvojoj je vlastn, Tvrda j’ vera — ti nas hoćeš spasti.“ Tada Hristos usta sred koraba, Blagim okom gleda desno, levo; Obe ruke nad njime raširi —
Pa kô onda tako i sad biva: Kad već snaga malakše nam živa, Odbije se vetrina od lađe — Tvrda vera spasitelja nađe. »Neven« 1882. BOGATAŠ I UBOGI LAZAR (Uz sliku) „Glad me mori, daj mi jesti, Ako ti je duša draga!
Da je majka tvoja živa, Znam da ne bi tako bilo. Da je óca u životu Ne bi dao — vera tu je — Da mu ćerka ovom svetu Milostivom dosađuje. A ti prosiš koru hleba — Hoće l’ ti je kogod dati?
Petrović, Rastko - AFRIKA
I to nisu bili prošli dani koji su me usrećavali, već, kao i oduvek, vera u beskrajnu lepotu onoga što tek ima da dođe: da dođe sa mnogo radosti i sa mnogo trpljenja.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— A mislite li da njino prisustvo i njine besede raspaljuju oduševljenje u vojsci? — Raspaljuju, raspaljuju, vera mnogo može, ona fanatizira i čeliči.
— E, Turci, kao Turci, odgovara vojnik ne razumev pitanje Komarova — pogana vera, baš su neki baksuz ljudi. — Pita đeneral Komarov ima li Turaka ovde pred nama — umešam se ja. — A? Ima li Turaka?
Kakva ideja njih kreće napred? Je li to gorak i težak život koji je za njih izgubio svaku draž? Ili je možda vera?... Jedan Rus razmahnuo rukom koliko igda može, pa se tako energično krsti, da mu po čelu, gde udara sa tri prsta,
Vredno je upamtiti da tada u Srbiji nije bilo nijednog nezavisnog lista. Ristićev »Istok« i »neverna vera svakog gospodara« »Vidovdan« bili su jedini organi »javnog mnjenja« u Srbiji.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pa još uz to srpsko srce, Čim se zlato moje kiti, Čvrsta vera, kojom-no će Nebo uvek nebo biti. XXIV Ljubi mene, ljubovanko, Nećeš se kajati, Jer će moja silna ljubav Večno
LXIX Šalaj, luče, Ne od juče, Već luče od lane, Bog i vera — Srce j’ mera — Ja ti ne znam mane! Nit’ se srdiš Kad te karam, Niti kad te ljubim; Ćef mi dođe — Napijem se,
Kad su bili časi zlatni, Kad vremena behu srećna, Ja sam imô mnogo vere, — Al’ zar vera nije večna Zar je vera što u jadu Izneveri sirotana!? — Zar te ne smem svojom zvati, Vero moja — zakopana?
Kad su bili časi zlatni, Kad vremena behu srećna, Ja sam imô mnogo vere, — Al’ zar vera nije večna Zar je vera što u jadu Izneveri sirotana!? — Zar te ne smem svojom zvati, Vero moja — zakopana?
Neka pada nad i vera, To mi ljubav, ne savlada — Ja te ljubim, prazna senko, I bez vere i bez nada! XI Bežeć’ nekud — dođoh, stigoh U
Čuješ večnost kako bruji, Na njenom se suncu zgrevaš; Kroz dušu ti vera struji — I ti ne znaš da to snevaš. XXXI Od muke se pesme viju; Rad leka se suze liju, Al’ ko pita za te noći,
Dragi časi, — mili zagrljaji — Reči pesme, — uzdisaji, nadi, Ljubav, vera — a vera se sjaji — Kad’jonica mladosti ih kadi.
Dragi časi, — mili zagrljaji — Reči pesme, — uzdisaji, nadi, Ljubav, vera — a vera se sjaji — Kad’jonica mladosti ih kadi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pritrčali smo mu. A on, sav uvaljan u prašinu, s teškom mukom se pridiže. „Fikus“ ga lupi po ramenu. — Alal ti vera!... Ti „ižlažiš“... kao grogromovnik Ilija iz... oblaka.
Ali se oni ipak nadaju i veruju da ćemo se vratiti, pošto su „deca Vera i Nada u odličnom zdravlju“... Bugari su počeli da regrutuju naše mladiće, ali oni beže iz vojske.
— Džamiću, donesi posuđe za dvojicu, i stolice! — naredio je Radoslav. — Alal vam vera — trljao ruke Bora i okretao se po sobi. — Solidni momci!... Na vas dvojicu se kezi budućnost. Nigde ženskih na zidu.
moralno izdignut, i vratila mi se vera u samog sebe. Na ulici se nisam snishodljivo sklanjao, već sam se prsio pred svakim izlogom...
Mali, šepav, sav srozan, trapuljao je za konjem držeći ga za rep. — Alal ti vera, druže! — dobacio sam mu. — Tako Tasa pegla! — odgovorio je onaj ispod džaka. Gle, Tanasije!... I uvek on.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Črez mene znate! Ta vam je pradedni Jezik i vera; sveti i građanski Ocena stari običaji: Stara bez osnova zla je novost!
Vražda seje ljuto seme, Vera s zove neverom, Vuk se diže, Miloš pada, Miloš, dika rodu svom. Burno sviće Vidov danak, Da opravda prošlu noć, Al’
skverni Odgovori: „Do kolena ti seda Taj izdajica zlobni i čemerni, A sjutra će se znati pravde mera, I tko je vera, tko li je nevera!
Odmah setim se mog sna, i u nedri mi srce Štrecne, i sva mi umah krv u žilama stane. Al’ mi u isto doba i majke vera i kćeri Sveta čistota volju nestašnu tesno sapnu. Neće usna moja sa lica t’ rosu satresti, Sam u sebi reknem.
Neće usna moja sa lica t’ rosu satresti, Sam u sebi reknem. Majke je vera sveta! — Nikad se valjda nije u takvoj Laksemburg slavi Blistao. Nikad ona tako ne bjaše mila.
Sam bez razloga slast tu sad ukidaš sebi! ...Kad sam rekao, što ću! Ma same stalo me glave, Srpska ni danas vera neće kod mene slagat. Al’ se neću više zaricat da neću što mogu, Kajao sam se uvek, pa se i danas kajem. 1857.
Neima ruga nama toga Dok je ljubav, dok je sloga, Dok je vera, dok je Bog; Dok nam carska milost daje Da Danice rumen sjaje, Da se ilirski diže rod.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ah oče! Oče! Otvori oči, pa nas pogledaj! Na tužnom polju šta nam propade, A šta ostade?... VL. VAVILA: Ostade vera, Da u promisô svemogućega, Da u njegovu pomoć veruje. RADOŠ: Svet oče, verujem, — Verujem tvorca boga, đavola!
Brat krvnik!... Sloboda ime!... Narod prevara!... A vera, zakon oltara nema!... Ili je ono gde podlost klanja S metanijama laži pritvorne Prizivajući ime Hristovo, Da
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— blagoslov, oproštaj; sa srećom, blagosloveno (ti bilo) alaliti (halaliti) — blagosloviti, oprostiti aman — milost; vera, zadata reč; kao uzvik znači preklinjanje; baš, upravo ardović — burence aršin — stara mera za dužinu (između 65 i 75
Bojić, Milutin - PESME
ŽENI 32 GRIFOS 34 HIMNA 37 POLjUBAC 38 MOLITVA 40 RAZVEJANE VATRE 42 HEROSTRATI 44 POD LETNjIM SUNCEM 46 ZEMLjA OLUJE 48 VERA 50 DEUS DEORUM 52 SVAKIDAŠNjA PESMA 56 STRAH 57 SEVERNI BOGOVI 59 JESEN NA VARDARU 61 HIMNA POKOLENjA 63 POSLEDNjI
Evo su došli stari gospodari. Jesi li sita krvi što spasava? Ti ćutiš. Vetar kosti razvejava. (1912) VERA Tada dohvati se očiju njihovih govoreći: Po veri Vašoj neka vam bude. — I otvoriše im se oči.
A pod njom sazreva Vera i ponos. No svemoć ne trube. Slave put što ga Večni Zakon dube I grme rođaj sahranjenih dneva, Kad rasklapa se
A na dnu mora plačna očajanja Zamrzla Vera, snegom pokrivena, Proklinjala je jesenja vremena. I jedne noći ču se duh Poznanja.
U klancima sam i reč moja trne I moja vera i ponos se gasi; Nada mnom lete oblačine crne. Sram teški pada na još mlade vlasi.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
vreme Ramazana čini sve što im je suprotno, a onda se na prekor carev pravda: "Ako pijem uz ramazan vino,/ ako pijem,/ vera mi donosi".
Jakšić, Đura - PESME
U Rajni je tako lepo! Brda plava, reka plava Od pakosti zaštićava I grehove prašta svima; A nauke nova vera Potresaće vekovima Podlu četu kaluđera!... — 1877.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Ukletog oca dušom tu sav sin, spasi, kad klonu sve, i u srcu još, samotnome mom, kameni vera u spas!... Jer nije na Kosovu zadnji čin; i kobni gde naroda glas, izdajom već ime ti ocrni, jadni oče moj, sin ja
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne znam pouzdano zašto, ali ta vera me nije napuštala. Dok je radio ovde, upoznao se s Janjom, kurvom, koju su držali na Kuli Lauševi vojnici.
Dobro je to što on, Nikanor, sanja anđele, jer je to dokaz da je u njega vera postojana, ali je zlo što sam, na svoju ruku, prepravlja drevne običaje svoje Matere Crkve i što to čini na paganski
Zgurene prilike su promicale bedemom i suženih očiju posmatrale belu goru na istoku. Vera je bila pomalo splasla. I oni najneumereniji hvalitelji behu umukli po ovom mrazu, jer je bilo suviše bleštavo i vidno.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1883. ISPOVEST I Na trošnom čunu, bez krma i nade, U meni vera gubi se i mre; Ja ništa više ne verujem, ništa! Il' bolje reći: ja verujem sve.
Na trošnom čunu, bez krma i nade, U meni vera tubi se i mre; Ja ništa više ne priznajem, ništa! Il' bole reći: ja priznajem sve.
U krv ogreznu, trupinom se pokri, I cirk, i forum, i polje, i grad, I snova vera iz krvi se diže, I snova svetli zablista se nad.
Ja gnevno potresoh lirom. I svetla vaskrsnu mladost, I s njome propala vera u borbi i u zlu, I žice pukoše jasno - i neka očajna sladost Dušu mi prožme svu. 1890.
I sve je propalo redom: zavičaj, ljubav I druzi, Pa i toplina želja, i vera, pa i nad; I ja sam ostao samac. O pojte pesmu o tuzi! Smrtno je moje telo razoren, prazan grad.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Nisam bio malo začuđen kada sam ispod toga grba pročitao naslov Ministarstvo vera, sa kojim u životu nisam imao posla; a tek koliko je bilo moje iznenađenje kada sam u pismu pročitao da me gospodin
Nisam više sumnjao: desilo se nešto veliko na licu Zemljinom, kad Ministarstvo vera stupa u oficijelni kontakt sa nebeskom mehanikom. Odjurio sam u Ministarstvo.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Svi težamo polje, Znamo još za mobu, Ne znamo za zlobu Svi smo krepke volje, Milo moje selo, Budi mi veselo! U nas vera tvrda, U nas pune čaše, Gostoljublje naše Vreme ne pohrda. Milo moje selo, Budi mi veselo!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ali on se jednako snebiva. »Ama, bojim se«, veli, »da ja, kao tuđa vera, pa da vi posle, nekako rđavo ne uzmete a naročito ti, dedo, da ne zameriš?
Jer kažem: Vera i Bog nije za mrtve već za vas žive. da vama, živima, život olakša: da što vas snađe u životu, osobito smrt, verujući
A što vam vera i Bog naređuju da pokojnicima odlazite na grob, iznosite jela, pića i to delite sirotinji, to je opet za vas žive.
! TAŠANA (s podsmehom): A tebi krivo? SAROŠ Meni ne. Pa čak i da mi je krivo, šta sam ja, ko sam ja? Tuđin, tuđa vera! Propali Saroš. I onda, otkuda ja smem... TAŠANA (prekida ga s ljutnjom i ironijom): Gle! Gle!
Ne samo ti, već niko od mene nema da se stidi i boji. Jer šta sam ja, koji? Za vas, Hrišćane — Turčin, tuđa vera; a opet za moje, nisam pravi Turčin, jer ne mogu da vas mrzim onako kao što vas oni mrze.
Ja sam dete ovoga kraja. Za mene nema Srbin i Turčin, naše i vaše... (Odsečno): A ako me vera odvaja, vera me neće odvojiti! DžAFER BEG Ti si naš.
Ja sam dete ovoga kraja. Za mene nema Srbin i Turčin, naše i vaše... (Odsečno): A ako me vera odvaja, vera me neće odvojiti! DžAFER BEG Ti si naš. JUSUF BEG (Sarošu, da bi ga razveselio): Saroše, ni ja nesam Anadolac.
HADžI RISTA Pa nešto mora da se sačuva... vera i Bog. MIRON Zar je Bog i vera za krv? Zar Bog hoće krv na zemlji, a ne živote? Čujte me: prokleću vas.
HADžI RISTA Pa nešto mora da se sačuva... vera i Bog. MIRON Zar je Bog i vera za krv? Zar Bog hoće krv na zemlji, a ne živote? Čujte me: prokleću vas. SVI Ne prokletstvo!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jedno Totica, drugo Talijanka, treće Švaba; a ono što je moja vera, kanda neće valjati... Ej, smrti! Ali pre toga da mi je još planinu videti... Joso!
Ovamo-onamo, najsigurniji je Švaba. Kažu u ovom kraju: solidan k'o Švaba. E, baš se ta švapska vera meni potkopala solidno. Ja ga i volim i ne volim, ali šta ćeš, kad njega voli Bog.
U kući, Švaba je napredan, a moja vera krivuda, a ja se držim, i najgore zaboravljam... Sebična nisam; jedan Bog zna da nisam.
Ne voli ih niko! Oni su svet kao i drugi svet, a opet izvan sveta... Strahoviti su to napori, i užasna vera u sebe, i, ja ne znam šta još i još! ... E, vidiš, i naša frau Roza je u toj drami jedan od dobrih glumaca.
Subotom uveče, ako je večera malo bolja, pa vera u život poraste, Sava i njegova žena razgovaraju, mnogo žele neki komšiluk, maštaju da nekada dozidaju još jednu
Ovde, u Novom Sadu, u Vršcu, niti se ponemčujemo, niti pomađarujemo, nego se posrbljujemo, a nismo Sloveni! Zajednička vera, liturgija i groblje, to nas usisava! A da nas ne bi usisalo, neguj veru, religiju, groblje!...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Hajdemo dakle u gimnaziju! HRIŠĆANSKA NAUKA Hčeći hrišćansku nauku meni je neobično omilela neznabožačka vera. To dolazi verovatno otuda što nas je katiheta, koji nam je taj predmet predavao, tako nehrišćanski tukao da se ja i
Srednji vek: vera u jednoga boga i stalni ratovi i pokolji zbog toga jednoga boga. Obožavanje žena i stalna borba i ubistva zbog žena.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
KLISURA 24 LIHVARI SAHRANjUJU DRŽAVU 32 MOJA, PETA BATERIJA 35 NA PRAGU OTADžBINE 45 KOD GRANIČNOG KAMENA 50 KO JE VERA, A KO NEVERA 54 GOLGOTA 65 U PLANINAMA 71 USTA MIČU, TRBUH NE OSEĆA 79 BESPUĆE...
Po mraznoj i mračnoj noći stigosmo u Peć, i smestismo se u hladne učionice neke škole. KO JE VERA, A KO NEVERA Poslednje utočište naše.
Nikad!... Nikada, drugovi! Ja vas ne zadržavam. Ko hoće neka ide. Ali sada je došao čas da vidimo: „Ko je vera, a ko nevera!“ Vetar je duvao iz Rugovske klisure.
Ali komandant kaže: „Ko je vera, a ko nevera“... Izdajnik. Teška je to reč — izdajnik... Jer Kralj je sa vojskom, njihove starešine... drugovi...
Moral i vera nanovo se uvlači u naše duše. 10. avgust Uvidela se potreba da se izvrši pregrupisavanje artiljerije. Moj komandant,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
One su tu više kao nekakav ukras. Malo se polaže, kad je pobeda u pitanju, na pomoć od boga, vila, zmajeva itd. Cela vera u pobedu zasniva se na ljudskom heroizmu. U tome je i izuzetna snaga realizma naše narodne epike.
To što Marko nateruje na poslušnost opake vile i što je pomagan od vila posestrima, to je — u stvari — vera u beskrajnu moć čovekovu, u njegovu sposobnost da ovlada nebom i zemljom i da stane u prvi red kao umni i divni graditelj
Iako je ropstvo bilo dugotrajno i teško, narod je uporno verovao u oslobođenje i borio se za njega. Ta vera se prenosila od oca na sina, sa pokolenja na pokolenje, i iz veka u vek bivala sve snažnija, vedrija i stvarnija.
U hajdučkim — i uskočkim — borbama prekaljivale su se narodne snage. U tim borbama rasla je narodna vera u pobedu nad vekovnim dušmanima. Iz tih borbi sirotinja raja ušla je u veliku bunu iz 1804.
je njojzi tijo besedio: „Sreća tvoja, lepoto devojko, što se nisi jabuke mašila, il' jabuke, il' prstena zlatna; vera moja tako mi pomogla, obe bi ti odsekao ruke, niti bi se nanosila glave, ni na glavi zelenoga venca!
“ Al' besedi Kraljeviću Marko: „Poočime, care Sulemane, ako pijem uz ramazan vino, ako lijem, vera mi donosi. Ak' nagonim odže i adžije, ne može mi ta obraz podneti da ja pijem, oni da gledaju, — nek ne idu meni u meanu.
E, 1 vilajet — zavičaj, ljudi, narod Vilindar (Hilandar) — manastir u Sv. gori, zadužbina Stefana Nemanje vira — vera Visoki Stevan — despot Stefan Lazarević, sin Lazarev, vladao od 1389. do 1427.
(v. bel. E, b) zazor — stid zaklonjati — zaklanjati zakon — vera, običaj: Na kumstvo se ide po zakonu zamandaliti — prevući mandal ili zasovnicu preko vrata zametati (kavgu) —
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
GODIŠNjA DOBA Zima je ljuta — ko li suproć mraza može ga obstajati? Odelo nam je vera s dobropoteklom; sedeć na hjeruvimeh, samozavijen s krpetinami na zimi u jasla leži.
kako su se ujedno blagočastivo držale ove dve crkve, do leta Hristova roždenija 640-ga u miru je vilajet i vera bila. Druge jeretike jednako su progonili i proklinjali ih.
papi osamdeset četvrttom Sergiju Sirjaninu, kako se konačno crkve razdeliše, te istočna se crkva prozva grčkoga zakona vera, a zapadna rimska nazvana bi — saborno papiška vera.
konačno crkve razdeliše, te istočna se crkva prozva grčkoga zakona vera, a zapadna rimska nazvana bi — saborno papiška vera. Od to dobi posta vika i hula: oni huleći nas, i mi pak gore i ružnije njih.
Ili na putu kob motriti, na mlad mesec, na Đurđevdan, na velike godove, kod kuće, u polju o svačem čarati. Eda je to vera? I hrišćanski zavičaj, je li? Koje no se ni u drugih vera takvi poslovi ne nahode, to se međ' nama nahodi.
Eda je to vera? I hrišćanski zavičaj, je li? Koje no se ni u drugih vera takvi poslovi ne nahode, to se međ' nama nahodi.
Te to vi je vera i zakon i Boga spominjanje. Neće ni da se prekrsti, nego prviput vraga spomene, pak hajde kudgod u polje, ili na put i za
Ka svinje od ispiranja u blato. Prolazi ka voda kroz badanj. U zlo dobi višega se zla valja bojati. Ako i jest vera jedna, ali krozaznanje svakom svoje. Po svojoj volji nevaljaloj hodi, te mu i trag zlim glasom smrdi.
A što li je to u čuvenju? To jest u pravom verovanju. Zašto vera je ono što se pravo čuje i razbere se da je istina. Što li je pak u verovanju, to nije u naslađivanju ni rukom
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Eh, reče, pusta, reče, vera što ni smiće i na nas i na vas, a keif mi, reče, da gu uznem, ete, za mojega Halila!...“ I istin’ zboreše žena!
Nov adet da vidiš! Sag mladoženje, ete, spremaju boščaluke, a devojke jok!... Kakva je ovo vera, vikam? Ela ovamke da vidiš tvojega jevropejskog „galanterista“! — Lelee, tugoo! — uzviknu Jevda sva preplašena.
— E, lošo li sam zborila? — brani se Doka. — Što da neje prilika kad smo, ete, jedna vera... Stari Zamfir je umiruje, i sve bi se mirno svršilo da Doka nije dirnula u stalež.
Od tatka mi ostade, a on gu dobija u damno vreme odi vladiku Melentija, onoga što ga u grčku bunu obesi pšeška vera tuj na nišavsku ćupriju... Pa zar za toj mi može da je keif da čurim na njuma.
— Saraf i banker... — E, saraf! Kako može saraf dever da bidne?! Neću sarafina! — Ama de, nije Čifut... naša si je vera!... Em, mlad, ubav, bogat... sarafče i banćerče... u naš varoš nem’ ga, ete, jošte jedan potakav!...