Obradović, Dositej - BASNE
” Naravoučenije Ko bi rad u jednom opštestvu što dobro uživati, potreba mu je i svoje dužnosti prilježno i verno ispolnjavati. Čovek nije kao kurjak za samoću od boga stvoren.
Vzajmno visokopočitanije, soglasije, nepritvornu ljubov, verno družestvo i srodstvo duše i srca, koje ona zlatorečiva Evripidova musa ovako slatko poje: „Eστί δή τις εν βροτοίς
Človek je na zemlji za blagopolučije svoje onde gdi je svakomu dužnost njegova opredeljena i poznata i gdi je svak verno i rado ispolnjava, a gdi toga nejma, tu je nesrećniji nego zverinja koja u goram živi.
jošt sverh toga kad s čistoserdečnim, ljuboistinitim, bez svake pritvornosti, lukavstva i zlobe ljudma živi, gdi svak verno, prilježno i pošteno svoju dužnost ispolnjava: boljeg raja na zemlji nek ne traži.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pisac lepo sebi predstavlja sve to u pameti, ali mu je slabo pero, slab sav pisaći pribor da to verno nacrta; zato moli čitaoce nek se potrude pa neka to oni sami predstave sebi, jer je lakše sve to maštom predstaviti
Ali ima, verujte, i korisnih stvari, koje su verno ogledalo, verna slika društva; ima romana u kojima se bičem nemilosrdne i neumitne satire šiba strašna pokvarenost
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
je cela, u njemu nikad neće visiti neki ispeglani i fini sakovi i frakovi, cilinderi i mantili ali će on još za dugo i verno (i ako bez ključa) čuvati nečije rit e kao što su ove moje.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Djavolsko duh, preko plaća! Kako ćiš da mi platiš? PETAR: Gospodaru, ja te služim verno, evo ima jedanaest godina, pa sad da sam ti jošt dužan, to je sasvim čivutski! JANjA: Ha, Čivut, Čivut!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ona krije koliko može, svoju nesreću i sramotu, ali je htela da se izjada čoveku koji je tako časno, tako verno, tako beskrajno, voleo, svoju ženu.
A ostala je bila i domaćinova ćerka. Valdenzer je Pavlu pričao o svojoj prošlosti, o tome, kako je verno i pošteno služio grofa Para, četrdeset godina, a kako sad, eto, ne zna šta ga čeka. Kao da je on kriv za smrt Jupitra.
Ona ga je, kao i ta uspomena na pokojnu ženu, jedina pratila, na celom tom putu, verno. Isakovič je bio miran i leden u tom trenutku.
Ko te vidi, naka? Smiluj se! Zar ti pandur nad ženama? Zar vas nije dobro i verno služio Peja? Ti nam obeća u Rosiju preselit nas. Imali smo i kućer i kućišta. A pogledaj me sada.
Ovi su, međutim, ostavili svoju Serviju i Crnu Baru, koja je spaljena, za njima, Isakovičima, a nemaju kud. Tukli su se verno, na strani hrišćana, na strani Austrije, pa šta su dobili? Hiljade mrtvih glava.
Blago Isakoviču, koji ima familiju i odlazi u familiju. On, Agagijanijan, služio je verno Rusima u Carigradu, i doživeo da mu Turci istrebe svu familiju. Služio je i Volkovu u Beču, pa šta je dočekao?
Želi mi svaku sreću u Rosiji. Žalosno je, kaže, žalosno, da su tamo toliki otišli. Srbi su, kaže, služili, verno, Austriji, pa će služiti, verno, i Rosiji. Žalosno. Žalosno.
Žalosno je, kaže, žalosno, da su tamo toliki otišli. Srbi su, kaže, služili, verno, Austriji, pa će služiti, verno, i Rosiji. Žalosno. Žalosno. Pavle je pričao da su, posle toga, Engelshofen i on, mirno, razgovarali.
Pričaće se, kako to nisu zaslužili, jer su služili verno caricu, godinama, i ginuli, i ranjavani, za carstvo. Za hrišćanstvo.
Broj, izbroj ih, ako možeš! Koliko ih je bilo? Koliko je matera naših jaukalo i kukalo, pa je li ko čuo? Služili smo, verno, hrišćanstvo, austrijsko, neki Veneciju, drugi Tursku, pa se pročusmo, je li, i nagizdasmo.
Teraju ih u paore, da riju tuđu zemlju. Iako su šezdeset godina vodili austrijsku vojsku, verno i krvavo, u ratovima, sad ih otpuštaju, kao što se sluge – kad više nisu potrebne – otpuštaju.
Ona je tužno zavijala, podvijenog repa, i sklanjala se pod noge onoga, koga je, verno, u dalek svet, pratila. Sasvim je drugače, međutim, putovao transport iz Mošorina.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Zapadnomakedonsko stanovništvo je osobito verno očuvalo stare slovenske običaje. Jezik i nošnja su mu vrlo arhaični. Iako u njemu ima ovde-onde nekoliko oaza
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zatim smo nekoliko trenutaka išli ćuteći sve dok se Ataman nije pljesnuo po butini i zakukurekao tako žestoko i tako verno da se Rašida prvo trgla, a onda nasmejala.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Evgenija da ide neposredno za Vuičem, jer će Njegovo Visočanstvo Princ izići pred vojsku da vidi one Srbe koji su tako verno služili pod njegovim ocem, pokojnim, slavnim Karlom Aleksandrom, carskim feldmaršalom, pobediocem kod Temišvara,
Karlu Lotarinškom, već naprotiv, polazeći sa njima, imao je uvek utisak da ide u lov, sa psima što ga gledaju ponizno i verno, koje može da napujda da razgrizu sve što mu prepreči put.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Zmajevi epigoni verno su, i što nesvesnije to vernije, služili građanskom represivnom aparatu, trudeći se da decu odgoje kao poslušne i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
uticajem talijanskog humanizma i obnove, prigrlili su talijansku kulturu i talijansku književnost, i sav njihov rad je verno, katkada ropsko podražavanje talijanskih uzora.
On je tvrdio da je ove narodne pesme »čisto i verno« beležio »iz ustah kazatelja«, ali sva je prilika da je popravljao, doterivao i unosio svoga.
Izbor originalnih tipova, lokalna boja u slikanju, tačnost posmatranja i verno hvatanje crta iz života, docnije smelost, puna iskrenost i osećan pesimizam — to su osobine Sterijine kao pisca
tom delu najviše poezije Njegoš je umeo da bude i veran slikar narodnog života, dao mnogo lokalne boje, živo, reljefno i verno, gotovo bi se moglo reći realistički slikao ljude i događaje, tako da kroz celo delo čitalac ima utisak neposredne
Ovoga puta Karadžić je beležio verno, onako kako ih je »prepisivao iz usta Srba i Srpkinja«. Ali cilj skupljanja tih pesama još mu nije dovoljno jasan, i on u
I dvaput nam dobro došla što si verno po govoru prostoga naroda napisana!« Ali mu je Kopitar učinio i izvesne primedbe.
On želi da verno slika narodni život svog malog zavičaja, da dâ »ogledalo naroda našega« u Boki Kotorskoj, i katkada radi kao realističk
druge gde ima istinskog života i živih ljudi, izrađenih tipova iz srpskog društva, gde se pokazuje i posmatrački dar i verno slikanje istinskoga života.
Od osamdesetih godina on relativno realnije posmatra život i trudi se da verno slika život srpskih seljaka u Sremu. 1883.
On je realist po uverenju i hoće da verno i istinito slika. »Trudio sam se, veli on u predgovoru Podvali, da iznesem što vernije nacrtane tipove kakvih i danas
On vrlo živo i jasno naslika ličnosti, započne radnju vrlo prirodno i verno, ali za ljubav lepog i poučnog svršetka žrtvuje verovatnost i stvarnost.
Ono što je najlepše u njegovim pripovetkama, to je obilje poezije, toplota osećanja, i tek u drugom redu verno prikazivanje seoskog života. Iako je bio vrlo plodan, obim njegova rada nije veliki.
Sremac, Stevan - PROZA
sve koristi koje jedna siromašna kuća ima od jarca, izvalio i takvu jednu korist koja se nikako ne može ovde verno navesti, mada pisac ne mrzi na današnju naturalističku školu, i mada bi to skučeni prostor lista i mogao dopustiti.
Radičević, Branko - PESME
ova raka kleta, Ta od sviju njegovi milina Sada njemu ostala jedina, Sve nestalo, sve ga je izdalo, Ti jedino verno mu ostalo, Mlogo teo, mlogo započeo, Čas umrli njega je pomeo, Mesto danka spustila se tama, Mesto slave tebe ima
Crven si tada bio gore Neg' neba ono rujno more. Ti moje verno gvožđe drago, Golemo moje uvek blago! Kad tebe moja ruka dirne Prekrasni mene žar propirne.
visinu, Di zače živit mog života maj, I ostaviti srca svu milinu, Života moga dragoceni raj, Ah ostaviti sjajno verno oko, A to je mene tištalo duboko. 24.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Obediše ga. Uzedoše na dušu dušmani — Bog im sudio! A on? oh! nije kriv! — Branila si ga tako živo, ponizno i verno da nisam znao šta da mislim. Pogledah oko sebe, a zimski dan već uvelike svanuo.
Kostić, Laza - PESME
neme gore toga glasa nema; i ako katkad s one strane gore de se još teže molitvice ore, ako ga tamo koji junak čuje, verno ga čuva, verno ga štuje; žalostan s njime, s njime je volan, sa njega samo zdrav je i bolan, njime se pita, njime se
glasa nema; i ako katkad s one strane gore de se još teže molitvice ore, ako ga tamo koji junak čuje, verno ga čuva, verno ga štuje; žalostan s njime, s njime je volan, sa njega samo zdrav je i bolan, njime se pita, njime se truje, od njega mače
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ti me toliko godina služi verno, a sad me izneveri. Devojka se stane odgovarati: — Ja te služim toliko godina, pa mi nikad nisi dala užeta, a on
toliko me godina služite verno, a sad me izneveriste. A devojke joj se stanu pravdati: — Mi toliko godina tebe verno služimo, pa nam nikad nisi
toliko me godina služite verno, a sad me izneveriste. A devojke joj se stanu pravdati: — Mi toliko godina tebe verno služimo, pa nam nikad nisi dala metle, a on kako dođe, dade nam svakoj po metlu.
Najposle otide k lavovima, pa i njima stane govoriti: — Tamo oni ovaki i onaki! Šta učiniste? Toliko me godina verno služiste, a sad me izneveriste.
Tri godine dana proteku brzo, a veran sluga koji verno i pravično carovaše po carstvu cara Petra otvori kulu i pusti iz nje cara Petra, a kći mu tu ne bijaše.
NEMUŠTI JEZIK U nekakva čoveka bio jedan čoban koji ga je mnogo godina verno i pošteno služio. Jednom idući za ovcama, čuje u šumi neku pisku, a ne znadijaše šta je.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
jedino konji su nas verno nosili iz manje u veću daljinu i ptice nam letele nad glavama razmičući oblake. NAHOD Nađoste me gde ležim u lišću
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dok jedan od nas na zemlji diše: da ni jedan vrt ne zamiriše. Da živi groblje! Jedino lepo, čisto i verno. Da živi kamen i ruševine! Prokleto što cveta u visine. Mi smo za smrt!
rascvetan kao krin, blista, znam da ću, ovog proleća, zakašljati ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno, senkom i korakom, kroz vodu što zvoni, u nebesa čista.
Pevamo sentimentalno. A kasirku su pozvali jer je, zaista, verno služila svima u bataljonu. Dolazi, zatim, do tuče u javnoj kući i komandant mesta naređuje istragu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Eto, sad, neka vide kritičari da se u svetu sve može videti, pa da ne viču jednako: nije verno, ne odgovara prirodnosti; ličnosti kao da su pale s Meseca (a ne vide kako i pored njih i pored nas prolaze svakodnevno
Pandurović, Sima - PESME
snóvâ, ja se Spuštam po stepenima tamnici, s okovima, Pobeđen, miran naspram vreména što se gase, Kojima služih verno i svima sokovima Života svoga.
IV Ona, bez sumnje, leži ovde smerno U uskom grobu, istrulela lica; Ona i ne zna da dolazim verno Dragani svojoj, uz pevanje tica, Svežinom noći, pod lepotom zvezda, Kad instinkt snóva mrtvoj dragi kreće, Kad
Ona, bez sumnje, leži ovde smerno S nadama mojim obojenim smrću, I ne zna da je pohodim još verno; A žuti crvi oko nje se zgrću, I piju oči, moje oči sjajne, I troše telo, iluziju snóva, I snove moje raskidaju
Osećam da je ovo groblje pusto Spomena mojih, da verno nad njima Još samo starih breza lišće gusto Šušti i tužna saučešća ima.
SRCE O jadno, malo srce naše, Ti kucaš uvek verno, tačno; Ali te tamne sumnje plaše; Danas si tako tužno, plačno.
U njegovo telo, čvrsto, zdravo, živo, Mnogi je mladić nožem ureziv’o Ime drage svoje, tužan, u samoći. A on je verno čuv’o ta imena, Dočekiv’o tice, oblake i ljude, U srećne čase i burna vremena; Lomio je hrabro sve vetrove lude,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Z. NEMUŠTI JEZIK. U nekakva čoveka bio jedan čoban koji ga je mnogo godina verno i pošteno služio. Jednom idući za ovcama čuje u šumi neku pisku, a ne znadijaše šta je.
ti me toliko godina služi verno, a sad me izneveri.“ Devojka se stane odgovarati: „Ja te služim toliko godina, pa mi nikad nisi dala užeta, a on kako
toliko me godina služiste verno, a sad me izneveriste.“ A devojke joj se stanu pravdati: „Mi toliko godina tebe verno služimo, pa nam nikad nisi dala
toliko me godina služiste verno, a sad me izneveriste.“ A devojke joj se stanu pravdati: „Mi toliko godina tebe verno služimo, pa nam nikad nisi dala metle, a on kako dođe, dade nam svakoj po metlu.
“ Najposle otide k lavovima, pa i njima stane govoriti: „Tamo oni ovaki i onaki! Šta učiniste? Toliko me godina verno služiste, a sad me izneveriste.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Stoga i mi svi verno na slavlje njegovo svetlo stecimo se, dobrog pastira svetlo uspojmo pesmama: Raduj se, monaha pohvalo i utvrđenje, moli
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
đaka naći koji dobro ume čitati i pri cerkovnom pravilu i službi pomagati”: Ja mu se obeštam da ću ga za godinu dana verno služiti.
U dužnosti preko sile moje nisam se uvozio, a što sam mogao i pot[h]vatio se, to sam rado i verno ispolnjavao. Šest polezni[h] i radosni[h] godina prođu mi u Beču kako šest dana.
Popa, Vasko - KORA
blagim padinama vetra Hvata Čiste letove Bez odlaska i povratka Ispod veđa godišnjih doba Kida Jedino lišće Verno granama odsutnim Uzalud BELUTAK Dušanu Radiću Bez glave bez udova Javlja se Uzbudljivim damarom slučaja Miče
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
i odgovarati prilikama i duhu vremana u kojima se odigrala, njena glavna ličnost, onaj veliki naučnik, morao je biti verno pretstavljen, a još više njegova nauka.
Ona ga ne gledaše sada oporo, već sa puno saučešća, a njene usne kao da mu govorahu: „Aristotele! Ti si mi verno i dostojno služio“. I to mu razgali dušu.
„Monž je od srca voleo svog velikog učenika pa, iako se nije slagao sa njegovim monarhističkim načelima, verno je stajao uz njega.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Onamo jedna venčana, da ga prati na tešku putu, da se nađe u zlu i u dobru, kao verno pseto, koje samo zna da sluša, ne tražeći za to nagrade (tako je on mislio...).
A on veli: imam još sad na svaki prst po jednu... Dok sam išla za njim kao verno pseto, dok sam mu dala svu dušu moju, on već tražio druge i našao na svaki prst po jednu. Pa sad?...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I tako stari ostane u raju. NEMUŠTI JEZIK U nekakva čoveka bio jedan čoban, koji ga je mnogo godina verno i pošteno služio. Jednom, idući za ovcama, čuje u šumi neku pisku, a ne znadijaše šta je.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Da se poklonimo odano i smerno Pred vama, što ste rane bez leka Primili na se k'o znamenje verno Istinske službe, probuđenog veka.
U prolazu đače poznato mi, smerno, S osmehom na licu, u respektu mnogom, Praveći grimase, k'o psetance verno, Duboko se javi šeširom i nogom. Ja okrenuh glavu. Jer i na šta kriti!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
i iscrpljen i da nije bilo pomoći moga vernog švajcarskog vođe puta, poslednja četiri stiha ”Ekscelzior” Longfeloa, verno bi opisala moje penjanje na Titlis.
i iscrpljen i da nije bilo pomoći moga vernog švajcarskog vođe puta, poslednja četiri stiha ”Ekscelzior” Longfeloa, verno bi opisala moje penjanje na Titlis.
ga je jednostavnost njihovih otkrića jer je gotovo neverovatno da jedan disk može tako da vibrira da reprodukuje verno sve složene vibracije bez kojih govor ne bi bio razumljiv.
Telefonska membrana reprodukovala je verno sve što se govorilo sa druge strane pa sam pomislio: “Ovi Amerikanci su suviše pametni za mene.
Hanter je postao moj jahaći konj i verno me je služio punih dvanaest godina. Nikad bolji jahaći konj nije trčao padinama Ličfild Kauntia od Klipera, mog irskog
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Dijalekatski kolorit u Selimovom govoru verno, neposredno i unekoliko naivno odslikava onu tačku gledišta sa koje i most i njegov graditelj izgledaju kao „čudo
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Razume se, to što je u XIX glavi nama čitaocima predočeno nije toliko zanimljivo kao verno naslikan crkveni prostor koliko kao slika junakinjinog doživljavanja prostora u jednom izuzetnom i, za nju, tragičnom času.
znam da ću, ovog proleća zakašljati ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno, senkom i korakom, kroz vodu što zvoni, u nebesa čista.
krupne činjenice, kojima se istoriografija bavi, nego naročito one sasvim sitne, pomoću kojih se stvara iluzija o verno naslikanome životu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
vence ti noseći, I najmanji ka’no i najveći Iz nizina (gde se samo nada) I s visina (gde se samo vlada), Mnogi verno, Neki licemerno, Mnogim’ hora, Nekima se mora.
Još nešto lepo iz tebe sjaji: Druga se knjiga gubi, zataji, Ti si nam uvek verno imanje Nit’ te ko ište na pročitanje. Oj, knjigo, knjigo, slava ti, slava! Večita brigo poreznih glava!
Miljković, Branko - PESME
GOJKOVICA Itako budućnost mračnoj nadi posta Sužanj i talac zlo životu verno. Grlicu opeva kamenje što osta U predelu koji raste lakoverno.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ropkinja Fildžanom zlatnim skromno ponudi, Da šerbet primiš divno udešen Koji ti milost šalje pašina — Onda ću i ja verno pripazit Da se nijedna kapka ne prospe! Ha, ha, ha!... (Odlazi.
SPASENIJA: Vidô si, dakle, svojim očima Upale oči roba nesrećnog? Pa nemoj štedet srce sestrino, Opiši verno muke njegove, Da i Stanoje živo oseti Bolova mojih sliku žalosnu!
DRUGA SCENA Pređašnji. Stana dolazi. STANA: Pomozi bog, ljudi čestiti, Što carskog pašu verno služite! A je li doma paša Sulejman, Zločine raje otac milostiv? I je li zdravljem dosta ugodno?
GLAVAŠ: Nek’ se razruši trošna koliba Što je od studi vetra jesenjeg Hajdučku glavu verno čuvala! Neka joj temelj vihor raznosi, Kao paperak tice nemoćne Što ga je silan orkan dočepô, Da ga u visu
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja se zadovoljavam time što sam verno opisao ceo ovaj žalosni događaj, koji se završi smrću majora Velimirovića, pa neka svaki po faktima sudi kako mu se
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
„Preterpi, uzderži se!“ Te su na mudrosti dverma reči. Pozno se kaju, Mentora lišeni! Namisli tverdo, verno, pa sveršuj to. Bez posvednevne krepke volje K celi s’ ne dolazi! Beži vreme! Premudrost večna upravlja vselenom!
PRI PODNESENIJU ZLATNOGA PERSTENA Primi ovaj zlatan persten, Ančice, S njim ti dajem dušu moju i serce, Koje će ti verno biti I do groba teb’ ljubiti Mračnoga.
Ići mi stoji sad tamo gde kažu da žive jošt Srblji, Svete ostatke i poštuju Majke Anđelije verno, Fruška gde gora se, čuvajuć svetinje, kulama blista.
Stefan Lazić, taj naš najfanatičniji horacijevac, preveo ju je, po svome običaju, do nečitljivosti verno: Živeć bez mane i čist od poroka, Ne treba koplja maurski’ ni luka, Strelama niti teretna s otrovnim, Fusku moj, tula.
Tako je pesma, i pravopisno i jezički, ostala ono što jeste: do krajnosti šarena, ali baš time verno odražavajući zbunjenost Trlajićevu pred nesviklim, rizičnim i nesavladljivim zadatkom koji je njome sebi nametnuo.
Dok se meni zeleni Srpskog luga stan, U tuđinskom prezirem Raju ljubve san: Srpstvu verno služiti, Krv za srpstvo proliti Zavet sveti ostaje Srba Miloša. A pesnik P. N.
O. Karadžića, Bgd 1854, 136—7, štampane su, ne sasvim verno, samo prve tri strofe Živkovićeve. Samo prve tri strofe njene štampane su i u knjižici Tamburica, ili najodabranije i
Jakšić, Đura - JELISAVETA
dušu polaže, Osvetnici carstva njegovoga, Da mu krunu nezavisimosti Na grudima ovijeh krševa Svojom krvlju sačuvate verno... — I o tome, sedi poglavari, O svetinji, o slobodi srpskoj — Reč povedoh u svojoj tazbini!... RADOŠ: Zar i o tome?
Dobar je bog — I mi ćemo se njemu moliti Da slabe sile dužda mletačkog Kreposti svoje tvrdim oklopom U svakoj bedi verno zakloni. RADOŠ: To možemo, Al’ više?... Oče!
Je li to ona krv, ona kosovska, Što je još i za Lazara kneza, Najmanju korist srpskog naroda Svojima grud’ma verno hranila? VL. VAVILA: Oprosti, Radošu! Ali u tvojoj sedoj starosti Priličio bi tiši razgovor — I sâm si mnogo kriv!
tuđinke noga pogana Iskršila je venac lovorov, Što su mi dedi sa vekovima Na spomeniku svoga imena Viteškim radom verno nizali... Osveto, sele!
Oh, bog vas kleo, karô, ubio! A nesreća vam stopu po stopu Sramotan život verno pratila! I ti, zar i ti? Ta da se kuga s grozom ljubila, Grozniji porod ne bi iznikô! Neg’ ovo troje...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Istovremeno hagiografski intonirano i istorijski verno, a ličnošću pisca obojeno, Savino delo je neposredno i neponovljivo autobiografsko kazivanje najuglednijeg srpskog
I ostale pesme koje s ovim svojevrsnim epom čine celinu oblikuju hroniku ustanka. One verno beleže topografiju bojeva i njihov tok, predstavljaju pomenik srpskim ratnicima, ali daju i njihove ubedljive psihološke
Jakšić, Đura - PESME
] Iznemoglo telo survalo se dole Pored neke puste razvaline gole. Tvrdinja je bila nekad ovo stara, Čuvala je verno svoga gospodara, A danaske šta je razvalina ova?... Postala je gnezdo surijeh orlova!...
Ilić, Vojislav J. - PESME
I dok sam slatki sanak snivô, S gordošću ja sam očekivô Rastanka našeg tužni dan. Tako pobožno fakir pada. Služeći verno bogu svom: Svršetak igre smrt mu sprema, Al' on od smrti straha nema, Nego se gordo sreta s njom. 1887.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
svom obliku i po svojoj boji, ne odgovaraju, doduše, niukoliko pravilima estetike i arhitekture, ali zato pretstavljaju verno postepeni razvitak egzaktnih nauka na našoj Velikoj školi i Univerzitetu.
Malo iza toga pojavi se u sali sam patrijarh sa svim episkopima koji su ga verno pratili. Radovanju ne beše kraja, mnogi su plakali od uzbuđenja.
Ja počeh da prelistavam te spise, uzeh u ruke moje verno pero, i stadoh da pišem i računam. Kada sam se posle ponoći obazreo po sobici, dugo nisam mogao da dokučim gde se
Zemlju će obavijati ledena kora. Mrtva, ona će se kretati verno oko svoga Sunca, koje će je još obasjavati crvenkastom svetlosti. Proći će novi vekovi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vi ste dostojni sinovi vaših pradedova i dosad ste služili verno kralja i otadžbinu... Mi vam odajemo hvalu, a i buduća pokolenja biće vam zahvalna za sve žrtve... Junaci...
— Šta uvijaš, „onako“, „ovako“. Kaži: pitao si za ženske! — dira ga Živadin. — Nemoj da me prekidaš. Ja pričam verno kako sam razgovarao sa čovekom... Znaš, a on meni kaže: „Ama baš i ja to tražim.“ Vrlo dobro! I tako ti pođemo zajedno.
Vaš zadatak prema otadžbini izvršili ste verno i sa samopregorevanjem. U ovom momentu, ja ne mogu ničim da vam se odužim do time, da vam, kao časnim ljudima, pružim
Petrović, Rastko - PESME
U fantastičnim romanima o drugim svetovima, niko nije mogao izmisliti, i opisati je verno, kakvu novu boju npr., koju već ne znamo u sunčanom spektru. Neiskustvo oka bi ga pri tom potpuno paralisalo.
mnom on, Da ja sam njegov zao duh, on meni duh svetao, Da nema neba nit greha gde ne može nam biti dom Da praštati mi verno nije on nikad, nikad prestao, U časovima patnje ove da pati sa mnom i on.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, suncokreti nisu ni želeli da se sklanjaju. Pod vrelim okom svoga cara rasli su i jačali, verno sledeći sunčev hod svi, sem jednog nedavno rođenog mališana.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Znaš koliko sam te služila pa mi nikada reč ne reče a kamo li da se naljuti. TOMA (malo toplije): Jeste, Magdo, verno si me služila. MAGDA Služili smo, gazdo. I sada te služimo. Živimo u tvojoj kući. I evo koliko te volimo i poštujemo.
Šantić, Aleksa - PESME
27 Ti najduže si me verno Volela, brinuć se za me; Sred moje bede. i čame Ti si me tešila smerno. Ti me u danima mutnim Opskrbi pićem i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
One pevaju i Kraljevića Marka“, „ali dosta suvo, iako ne istorijski verno nego po legendarnim motivima. Nežnija je samo pesma o njemu i bratu Andrijašu, ona iz XVI veka, koju je Hektorović
istorijsku podlogu imaju samo dve-tri, ali i sve ostale — ma koliko bile ispunjene događajima nepoznatim istoriji — verno odražavaju stanje našega naroda pre i za vreme turske vladavine.
Prema tome, narodni pevač bio je prinuđen da postavi Marka Kraljevića u Osnovi istorijski verno — kao turskog vazala. Ali u narodnom pevaču, koji je bio pritisnut turskim nedelima, gorela je plamena žudnja za
“ U pesmama hajdučki život je — uglavnom — verno predstavljen. Pojedini događaji, pa čak i ličnosti, izmišljeni su, ali su istinito prikazana turska nedela i otpor koji
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ta i utonu u more. Tako ga nesta. (Jedan budavši zver, te znade za dobro čoveku i do smrti verno mu za to posluživa, a pakostni razumni ljudi sa zlom za dobro drugome vraćaju! Sve se ovo nama za svet i privodi napred!
Al' što ne mogoše, ne mogoše ujediniti ih. Jedva ostatak potaškaše i utvrdiše obstajati im kruto u prvome zavičaju verno. A što tadar otrže se i ode s uporom nepokorno ovamo, to već propade, ode, i dosad onako.
Vladika No de, dođi arhangele Gavrile, hoću te poslati do jednoga mesta da mi verno i pouzdano s potajom, mojoj neiskazatoj, nikim doznatoj tajni odslužiš!