Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A dobri bog, vidiš, kako lepo dade!... Eto, držim ovu vernu ruku, koja se celog veka na me i ja na nju naslanjao... Slušam žubor u kući, kao u kovanluku, i znam da je to sve krv
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
u izobilju, to jest, u prženim tikvama, i bundevama, u kuvanoj ovčetini, i talirima, isplaćenim te godine, za bivšu, vernu, vojenu službu, u ratu.
Čisto mu je žao, što mu nije zaprosio ćer, Teklu. Dobio bi dobru i vernu ženu, a kapetan bi je valjda zavoleo. Tekla bi ga volela kao što bi trebalo da supruga voli muža svog – kao što
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
gde je mnogo udobnije i prijatnije, ili u Beč, gde će ona provesti zimu, ili u Virtemberg, gde bi mu se zahvalila za vernu službu uz njenoga muža. Smešeći se pri tome, iznenada, tako raskalašno da se njemu odsekoše noge.
Radičević, Branko - PESME
I na noge on poskoči, Tamo-amo baca oči, Pa opazi vernu drugu, Ta baš onu pušku dugu, A pored nje te male, Što mu nikad ne slagale, I pored nji noža velja Sad mu sasvim
Sa Milanom je bašte tako bilo, On nije mogô sili toj odolet, Potonuo je u tom moru sladi. Na vernu svoju on je stiska grud, Nebeskom slađu veće opijenu — No je li i njoj kao što je njemu?
Da l' njeno srce ćuti istu slad? Na svoju vernu on je stiska grud, Ne ćuteć de joj svaka drkće ud, On žarko ljubi njena usta mala I ne vidi odunda ruže bežuć.
Tamo uma vatru naložio, Pokusnuo, lulu popušio, Pružio se niz tu pustu struku, A pod glavu podmetnuo ruku; Drugu vernu, onu pušku dugu. Tu je jedna, drugom grli drugu; Spava junak, zdravo se umori, — Nije šala vazdan drž' po gori.
Da li nešto zaista ga davi? Da l' je medved mamen i na javi? Skače junak, sav u smrtnom znoju, Pa dovati vernu šaru svoju, Te na jednu stranu ...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ćorava gu strana! — veli ćir Đorđe ljutito i reče i nešto još grđe, ali pisac, iako je dosada savestan bio i izneo vernu sliku onoga što je bilo ne izostavljajući ništa i ne dodajući ničega novoga, ipak neće to da iznese, jer svi znamo šta
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Znaš da sve za tim stoji. Kad bratija naša poznadu jedanput čistotu našega namerenija i našu vernu k njima ljubov, dobrovoljno naša predstavljenija i sovete primaju; i, što je više, ako u čemu kao ljudi i pogrešimo, rado
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ Sestro moja, sele, Odlani mi tugu, Oj, zagrli, sestro, Tvoju vernu drugu; Pa joj reci, reci... Oj, ne reci, ćuti Bolje je nek' ne zna, Neka i ne sluti Što da čuje jade, Kad razumet'
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Isto tako sam se obradovao kada pronađoh vernu sliku kuće u kojoj se rodio Isak Njutn, a u njoj mu sinule prve zamisli njegovih triju epohalnih pronalazaka.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
se tamo odakle treba da se pojave dva crvena oka voza koji i ne zna da nosi jednu ljubav tako odlučnu, neobičnu i vernu. Pa se crvene tačke pojaviše, srca nam zalupaše, a malo posle ala što je brektala stade.
Što se hvališ, crn ti obraz bio, Kad Kotare nisi ni vidio, A kamoli kuli dolazio Moju vernu Anđu obljubio! — onda on peva tako kao da je ona Anđa njegova rođena, i kao da će on za nju da pogine; onda se njegove
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Skidoše mi moju dobrovoljačku bluzu, moje opanke, moju crnogorsku kapu, oduzeše mi moju vernu pušku, pa me umundiraše po štapski, obuše mi ruske čizme od juhta, pripasaše sablju (koja je slobodno mogla izostati),
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ Sestro moja, sele, Odlani mi tugu, Oj, zagrli, sestro, Svoju vernu drugu, Pa joj reci, reci... Oj, ne reci, ćuti, Bolje je nek ne zna, — Neka ine sluti.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
No tamo dobrje, tam' izrjadnoj svjet, tam' žiti blago, tam' gdje mene njet, kudi ž' vernu eja, zlob ne minu eja ja prebjednoj, ja prebjednoj. 1762.
Plamtu obrazi sad mladom junaku, I on vernu danas traži sebi ljubeznu. Pogledaj, brate o mili, na sve mi pogledaj strane, Videćeš ružičnocvetajuće lepote.
Šantić, Aleksa - PESME
Tu bujna bašta je neka Gde trepti meseca sjaj, Tu vernu sestricu čeka Cvet lotov u zagrljaj. Na zvezda jato se sjajno Smeška ljubica cvet; A ruže šapuću tajno Mirisnih
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Na zamagljeno polje sletala je smrt, krvlju su plinuli i Lab i Sitnica. Samo smrt mogla je da rastavi vernu braću. Tako Milutin i izveštava Milicu: Pogibe ti osam Jugovića, đe brat brata izdati ne šćede — dokle gođe jedan
— one koje obeležavaju njihov različit odnos prema njoj (jedan će joj biti kum, drugi dever, treći će je uzeti za „vernu ljubovcu“), i ima se utisak da se tri pobratima — spremna za borbu i pogibiju, ujedinjena najdubljim prijateljstvom — samo
kneza; moli boga, moja dušo draga, da ti s' zdravo iz tabora vratim, tebe, dušo, dobra sreća nađe: uzeću te za vernu ljubovcu“. I odoše tri vojvode bojne: nji ja danas po razboju tražim“.
Mene tvoja žena ne trebuje, u nas nije kano u Turaka, — snašica je kano i sestrica; ja na domu imam ljubu vernu, plemenitu Jelicu gospođu; a sve bi ti, brate, oprostio, ali si mi izdr'o dolamu, već daj mene tri tovara blaga, da
gvožđe; drugo dobro — ždrala konja tvoga, koji konjic može preletiti zasobice i po dva bedena; treće dobro — tvoju ljubu vernu“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Te buncaš s hodom ti ka obajan, vrtoglavi zvizdan i mućak! Na svoju dobropoštenu radinu i čestitu drugu ti vernu za cela života mraziš cangrizajući je, najedaš pecajući s mnogom manom i s dosadom, s podnašanjem se s prekorom i