Jakšić, Đura - PROZA
Video sam junakâ. Gledao sam malene srpske četice gde, kao plevu, razveju čitave batalijune Madžara... O, veruj mi, dragi prijatelju, da nema pod nebom junačnijeg naroda od srpskoga... ali ni nesrećnijeg!...
Pa onda veruj onome što veli: „Ja poznajem čoveka...“ Varaš se, prijane moj!... U grudima je njegovim sud u kome je mrzost i ljubav,
Obradović, Dositej - BASNE
Mi smo taki u ovoj našoj koži da i sami sebi ne valja sasvim da verujemo. „Ne veruj, kume, pasja su usta” i „lakome su oči pri pogači”; ovo mi svi, hvala bogu, znamo, niti je potreba da ja toprv kažem.
Ta i ime mu je strašno! A gledaj ga kako smirom stoji, nikome se i nevešt ne čini, samo se liže i gladi. — „Ne veruj mu, velim ti, da ti zlo jutro ne dođe. I kad se on najneveštiji čini, onda ga se najvećma čuvaj!
„kad god dođem” — kaže — „na koji potok za napiti se, ne mogu dosta da se nagledam moje krasne kože! Veruj mi, seko, da sto očiju imam, imao bih šta gledati.
niti imam prežnjih misli, popečenija i kojekakvih glavobolja, što vi ljudi za velike i slavne stvari počitujete i držite. Veruj ti meni, Odiseju, ako hoćeš da znaš šta je život i slast ovoga sveta, budi svinjče kao ja što sam, pak ćeš onda znati.
Zašto nisu, kad čuvstvuju krasotu jestestva? Veruj ti meni, u njihovim prsima čelovečeska, verna i ljubovna srca traju, lepša i blagorod|nija nego u mnogih gradskih žitelja.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ama, popo, boga mi!... — Ama, ja čujem — preseče ga pop — da je Lazar pucao na njega zbog Sevića devojke... — Veruj, popo, nije istana!
— reče Ivan. — Znam dosta. Znam da su mi oni dušmani i da rade protiv mene; znam da si mi ti prijatelj. I, veruj, više volim tvoju ljubav nego što se plašim njihova neprijateljstva. Nego, ja!... Pa kad ćeš razgovarati sa Sevićem?
— Ne znam ni ja. — Tebe baš svi ostaviše? — Svi. — Zbog mene? Ivan je ćutao. — Je li? — Nisi ti tome kriv. — Veruj, dobri čovječe, da sam ja blage naravi!... Ja ne znam šta mi je te ne ubijem onoga psa, popa!... On je to sve učinio!..
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pripovetka je svršena. Veruj! Ja sam prema njoj samo galantan gospodin: pratim je na klaviru kad peva; dodajem joj igle kad ispadnu; ogrćem joj
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
sve njene opake i ružne sumnje, da oteraš sumorne slike što je vampirski dave, da piješ sve njene draži slađe nego ikad, veruj, slađe nego ikad, da ugasiš njenu žarku strast od koje će izgoreti, oh sva izgoreti. Dođi, oh što pre dođi!
Ja znam puno oficira što tako rade, ali ja, veruj mi nikad. ja se gadim. Uvek, u sred borbe, mislim samo na tebe. I ja ne znam od kud to, ali tada, usred okršaja,
Teodosije - ŽITIJA
Kao sigurno mi govorim ti, i veruj mi umesto zemaljskog carstva, za koje — ako mene slušajući ostaviš i k nama dođeš — nebeskoga večnoga carstva biću ti
na molitvu; i prepodobne svoje ruke podigavši sa suzama, zbog takva saveta Boga pohvali, i ljubljenom sinu reče: — Veruj mi, gospodine moj, čedo Božje, Bog koji xoće naše spasenje takvu misao do sada sakri od nas, da bismo i mi po dolasku
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: A ko ti garantuje da te i drugi put neće boleti glava? AGNIJA: I veruj, kad izađeš na vazduh, proći će te. VUKICA (jedva se reši): Dobro najzad. Samo da se spremim. (Ode u svoju sobu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- U nešto bih i ja morao da verujem, zamisli! - U redu! U redu! Ne vrišti! Ako moraš da veruješ, veruj bar u nešto što postoji!
Radičević, Branko - PESME
„O mani se tuđa sveta, Kod kuće je, veruj, bolje, Man' se, dragi, puta kleta, Man' se znoja i nevolje, Oh kad sunce letno plane, Oće junak da sustane.
Oj sokole, živ i zdrav nam bio, Ali nešto da ti kažem tio: Idi zbogom, prođ' se posla toga, Veruj, krasni, to je za drugoga; Al' kad žito vežu u snopove, I u vence kad sviju cvetove, Onda dođi nek te osamare, Pa
reko, pa onda poteko, Ka gorici jednoj nedaleko, Skoči s Pege, pa ga onda pusti Ispod puta na taj kalac gusti. Veruj, brate, svaki ljuto laže Ko god ovde za Pegaza kaže Da se samo amrozije sladi, Ne — i trave kâ druga kljusadi.
bratu ako si devojka I ljudska te odojila dojka, Kaži bratu, ol' devojka bila, Oli čarne ove gore vila, Jera čuda, veruj mi, takoga Još ne videh za života svoga, Pa oli si iz gorice vila, Ol' te barem vila odojila.
Bogom brate, kad rodnoga nemam, Ne daj samac da se na put spremam, Hajde sa mnom, jer bez bratskog drusta, Veruj, veruj, zemljica je pusta.
Bogom brate, kad rodnoga nemam, Ne daj samac da se na put spremam, Hajde sa mnom, jer bez bratskog drusta, Veruj, veruj, zemljica je pusta.
ruci, Ti njega oma samrtno utuci, No kruto njega nemoj da obaraš, U tavno mesto njega da zatvaraš, Za njega nije, veruj, ova tama, Visina njega jer veseli sama — O nemoj, nemoj jošte krući biti I lako njemu krilo salomiti, I pustiti ga
tebi te u pomoć oma; Jedan itac vešto, te u glavu, Krvca lopnu u zelenu travu; Pa da te ovo ne izbavi od muka, Veruj, brate, ja bi i utuka.
12. Seda brado, što zasija Ka kupina ona sveta, Ma iz tebe reč Božija Ne zaori, veruj, kleta! Iz tebe nam guja sinu, Po srcu nas verne šinu! 13. Proklet bio, dokle bio! A kad mro, ne umro!
“ A ostavi ljute jade, Veruj, brate, sve propade... 49. Muči, muči, man' se tuge, Gledaj samo pa ozdravi, A te teške jade druge Otisni i,
Jera čudo, veruj mene, tako, Sele moja, ne vide dojako, Pa oli si iz gorice vila, Ol' te barem vila odojila.“ Tako pita devojku
teši, ovako je kori: „Muči, zlato, ludo ne govori, Ta i dosad u boj sam odio, Pa ti svagda zdravo doodio, San je, veruj, san je laža stara, Mozgom krene, pa srdašce vara. Da će sunce s neba da se zgruva, Kad Bog živi nega svetu čuva?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ali bez toga ti nema svadbe, veruj mi, to ti kažem na vreme! BEG PINTOROVIĆ: Ma, zatvoriću ja tebe... MAJKA PINTOROVIĆA: Čekaj, kako ne vidiš...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Što si došô? — upita ga ona prigušeno. — Ja?! — Zagrcnu se on i uplaši. — Nesam, veruj, nego znaš, pođoh na njivu, i tvoj me čovek nađe, te — dođosmo! A ti se ljutiš? — Odmah da si išô!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Eto ti! dogovorila se s Jevremom kako će me prevariti. Ajde sad, veruj joj! JEVREM: Na moju oficirsku reč kažem, da Sofija nije ništa o tome znala.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MITA: Da, da se pretrpi! Lasno je tebi kad si se nagruvao upreko i uzduž. ALEKSA: Nisam ni okusio, veruj mi, pa opet trpim; trpi i ti malo. MITA: Kako ću kad sam malaksao, te jedva stojim?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Još ima, možda, od perja pod, pečene ševe krase mu svod. Ta kuća, veruj, obiljem sja. Poći ću, kradom, da vidim, ja.“ VUK Požuri lija, nečujna sena, paperje meko noga je njena.
Piše ti Šarov, poznanik Žućin, sa Japre, hladne vode. Dok ovo nižem, veruj mi, druže, prolivam suze vruće, hoću da pričam potanko, redom, kako nam nesta Žuće.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
GINA: To? Izgleda kao da je kutija. SARKA: Nije kutija, nego srebrn servis, Gino! GINA: Biće, veruj, biće servis, kad ti tako kažeš. SARKA (otvori kutiju): Pa servis, dabome! GINA: Iju, iju, iju, ko bi to rekao?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA: Ama, može li to biti? DANICA: Tako će biti, veruj! I ti mesto, kao pametna žena i kao majka, da pristaneš sa mnom pa da spasavamo oca sramote, a ti si se sama uhvatila
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Jok, brate. Možda bi neko i ćeo, al’ nije smio. A ko bi i mogao kod živoga Milisava?! Ono sve drugo — a veruj bogu — jedva da mu pandur bude. Svi graknuše ka’ iz jednoga grla na nj: »Ti čiča-Milisave, i već niko drugi!« — Phi!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
JAGODA: Kome, tome mom profisoru! A i on u stvari nije profisor, nego neki lakirer! CMILjA: Pa ti sad veruj profisorima! IKONIJA: Ja sam i sumnjala da je to neki koštapler! Čim je nešto fino, ne verujem!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
da ja ne znam šta ću mu odgovoriti, po nekolikom mučanju, opet bi počeo s većim userdijem govoriti: „Moj dimitrije, veruj ti tvom babi (sva deca, moja braća i bratučedi, babom smo ga zvali); meni imade blizu pedeset godina; ja sam iskustvom
A veruj ti meni da sam ja poznavao mnoge grečeske arhijereje koji pravdu ljube i koji dru|gojačije počinju misliti. Pravda da se
A ko viče na nauku? Oni koji nahode sve svoje 6lagopolučije u čanku i bokalu. Veruj mi, moj sinko, kad god čujem mladoga Rajića da besedi, uzdišem za mojom mladošću i da imam kakvu vlast, sve bi[h] ove
Što li od drugoga, koji me drugojačije sovetuje, govoreći, veruj evangeliju koje govori: „Istini poklonici klanjaće se ocu nebesnome duhom i istinoju”, duhom, sireč pameću, razumom i
Sav svet da ti reče da si slep, ti, imajući oči i čisto videći, ne veruj svemu svetu. Sav svet da ti rekne da dva i dva ne čini četiri, nemoj mu verovati; to je protiv iskustva.
A dok god oni muče, mora stvar ostati kako je.” Ja: „Ne stoj, brate, ni za arhijereji, veruj ti meni. Mi danas imademo arhijereja učeni[h] i razumni[h], svobodni[h] svake sujeverice i fanatičestva.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Dve zore nikad na istom bivaku. Kad menjaš ognjište, i narav ti se menja. Kad tebi otimaju, i ti otimaš. Veruj mi, u zlu su svi ludi zli. Tu, kao što Ti kazah, na ovo malo zemljice oko Morava, privremeno se živelo.
A Moj otac bio je vodeničar i sluga. Listić na kolovozu. Luka Došljak...“ „Aćime, veruj samo sebi, i to kad si sam. Sinovi treba da te se plaše i pomalo da te mrze dok ne ostariš.
voleo, lepo sam video, pri bistrom umu sam bio, tada, kad sunce pobeže iza oblaka, zemlja se naljuti i sva postade mrka. Veruj mi, nije mi u naravi da lažem. Nije, belog mi bagremovog koca, onog sa koga su kučići lizali krv oca mojega.
Ne čuje ga. Ni Moravu što se kala na bokovima njiva i po pomrčini oprezno gazi po belucima plićaka. Veruj mi, ti što se rađaš noćas da kazniš moje godine i na đavoljem guvnu porasturanu snagu, pa ne mogoh da zaorem jedinu
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I takvi, mi smo jači neg' nebo i šar zemni! Veruj u snagu, Rode, dobrih sinova svojih! M. Ćurčin CLXVI VERUJTE PRVO! Prvo je: svaki neka zna šta hoće?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ne, to sada nije mogućno“. „Onda idući put!“ reče Euristenes. „Do jeseni evo me s mojom lađom opet ovde“. „Veruj, ne mogu da ti obećam“. „Ali tvoji prijatelji te željno očekuju.
Ćerka se nasmeši. „Ali draga majčice, to nije potrebno; on će nam, veruj mi, i ovako dobro prijati“. „Da, vi Smitovi uvek ste gladni, ali moj siromah Isak uvek se skanjera pri jelu, jer
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ „Ona je silnija od svih ranijih, veruj mi. „I to može biti i ne čudim se, najzad, jer te poznajem. „A zar je mene teško upoznati?
trpimo gubitke, a rezultati nikakvi, pa povodom toga. Ali, veruj mi, ne muči me ono što sam tada kazao, već što nisam govorio sasvim onako kao što mislim da treba da govori pošten
— O, — rekoh brišući oči — Boba je već velika! — Jest, matorka... I radi nje, eto samo radi nje sve ću podneti. Jer, veruj, na svašta sam pomišljao u strašnim trenucima gorčine.
— Nikola — rekoh uklanjajući maramu s očiju — ti znaš i moje nesreće. Ali veruj mi kao bratu: do danas zbog njih moje oko nikad nije zasuzilo.
Kako da ti kažem? Ti, možda, imaš pravo: možda ja ne znam šta govorim. Ali veruj mi ovo: ima jedna veza koju ja nisam uobrazio, koju neprestano ističem, i tu mi ne možeš ništa.
I dok je ona naprežući se podizala vlažne očne kapke, on je nastavljao: — Za nekoliko dana, veruj mi, ama veruj mi, bićeš sasvim zdrava, trčaćeš.
I dok je ona naprežući se podizala vlažne očne kapke, on je nastavljao: — Za nekoliko dana, veruj mi, ama veruj mi, bićeš sasvim zdrava, trčaćeš.
Ozbiljan, grub, obrastao u bradi, namučen, prava junačina, čovek. Takvog da ga vidim, zagrlim i odmah da umrem... Veruj mi, stara, ne šalim se, sasvim mirno da umrem... Zadrhta zemlja.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA (izlazi): Šta kaže, boga ti? VASA: Šta kaže? Ništa! E, jesi čula, Živka, baš sam mu pametno govorio, veruj, da je drugi čovek, prelomio bi se, ali ono je, brate, arumski tvrdoglavo. ŽIVKA: Dakle, neće lepim?
ČEDA: Razume se! A veruj, što te više gledam, sve više verujem da ćeš se i ti njoj dopasti. Ja sam se, znaš, toga najviše bojao: da l' ćeš se ti
ČEDA: Otkad ja to govorim. DARA: A ne mogu da podnesem ni ovu sramotu. Posle ovoga što je izašlo u novinama, veruj, ja ne bih smela izaći iz kuće, niti bih smela da pogledam svetu u oči.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
(Po nemačkom) Hej, da mi je carevati Tebe radi, moja mila! Danas jošte, ovog časa Carica bi, veruj, bila. Pustio bih sve nek’ ide Svojim putem, svojim tokom Ja bih samo tebe slušô, — Kud ti okom, ja bih skokom.
Digoh ruku pa rukavom Zbrisah posô ceo. „Oprosti mi, mladi brate, Veruj, nisam hteo. Lasno j’ tebi novom bojom Ponoviti rad, Naslikati takav isti, I još lepši „Nad“.
Hristos će pomoći, al’ ne čudom novim Već primerom svojim koji svetu pruža. Veruj u tu pomoć i u snagu svoju, Ova vera nek’ te božanski oruža! »Starmali« 1884.
Miljković, Branko - PESME
USNIH JE OD KAMENA Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju, ali ne veruj moru koje nas vreba i mami. Prostore gde nevidljiva snaga sanja kojoj se suncokreti klanjaju vidiš li okrenuta
Nek traje lepota sunca do poslednjeg sna, gore prema vrhovima koji zagubiše nam trag. Al ludo ne veruj tome moru koje nas vreba i mami.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
I on, siromah, nešto govori, Al’ bog će znati šta. VUK: Ne znam ni ja. I pre bih, veruj, znao, Stanoje, Šta zbore čavke, mačke, miševi, Neg’ ovaj ovde što je od gladi, Možda, siromah umljem poklizô.
Al’ nećeš, veruj, stara grešnice! Ona je srasla s mojim grudima; Kô mreža tanka svile mekane Svako je vlakno kose njezine Isprepletal
JANjA: Al’ je utopljen! Sasvim utopljen!... Na dnu Dunava! I pesak ga je već zaronio!... Ako si ikad bogu verovô, Veruj mi, Rade, da je utopljen. (Klekne pred njime.) RADAK: Ne benavi se, beno matora, Već čamac daj! JANjA: Al’ je utopljen!.
PORFIRIJE: Pa Turci!... Rekao bih: ušli su u trag, čisto je gora od njih oživela!... Sve huji. RADAK: Vetar je, veruj!
Oh, sina, pašo, sina, sina daj! SULEJMAN: Dobro!... Dovedi kćeri!... Na smrt je meni, veruj, ne vodiš, Život je čeka, kao huriju!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Taj mladi Bugarin osvojio me je onako mrtav, te sam se zainteresovao za njegovu sudbinu... Veruj mi, i dan-danji žalim što nisam pročitao to pismo. Žurili smo, te sam pismo stavio u bluzu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
čudno međ gospama cveta: Ponose se jedne, druge su stidljive, Mnoge preko toga jošte su ćudljive — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i one dati namoliti.
— Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Kaluđerski živi sasvim seka-Neda, Nit' hoće u oči kome da
Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Iz same itike i Svete biblije Razgovori jesu gospođe Marije; Nit se ona
Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Lepa Fema ne zna jošt poljubac što je, Već uz harfu psalme Davidove poje.
U usti joj durma o svetinji slovo, Srce za čistotu umreti gotovo, — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. „Koga ljubov silna [može] odoliti, Koga li Kupido sebi pokoriti?
“ No to ne [— — — —] mora biti Seni, Jer na take reči od stida crveni. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Gospa Ruža šeta kano paunica, Često gospodaru ne da belog lica Poljubiti.
Dakle, uklont'e se, strani, Jer kome je dužna, i onome brani. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Danju-noću Savka na nebo uzdiše, Kako zvono čuje, taki metaniše.
I kad spava, samo o molitvi sniva, Zamazala sveca što često celiva, — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. O družestvu ko sme slovo reći Todi? Na senku se srdi što pored nje hodi.
Pre bi prstom tursku Srbiju potukao Nego što bi Todu na igru dovukao. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.
Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Sami čest nemadu poete kod Sove, Zato što ot ljubvi izdaju stihove.
Huli, ruži, grdi, kune njina dela, Žive bi ih pekla, tek kada bi smela. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.
Mogu li ja, bedni, to poželiti Da ćeš, serce, za mnom tako žaliti? Pre će, veruj, sjajnih zvezda, dušo, nestati, Pre će solnce ot zapada svoga ostati, Neg' ja ljubit, dušo, tebe prestati.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Pričinja ti se, Veruj, grlice! A to su dobri ljudi, dobri svi, Šulović, Mićić, — a i Vuksan je, — A što za Orlovićem žale?... Hm!
KNEZ ĐURĐE: Strašan je san — Al’ veruj, dušo, Lepšu ti javu donosi dan. JELISAVETA: Nikad! O, kneže, kneže, nikada!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
I kad te vežu za kolac, ti možeš mirne duše sam sebi reći: „Ginem, al' imam jednu olakšavajuću okolnost!” Veruj mi i poslušaj me, ja ti ovo govorim kao roditelj, radi tvoje budućnosti, jer ti si još mlad čovek, pa treba da misliš
Jakšić, Đura - PESME
„Ja te ljubim!...“ tvrdiš, mlada, Puna jada, puna nada — Ali ljubav sedom starcu Veruj, dušo, teško pada... Uvele su grudi moje, Tvoja ljubav — vatra živa — Pa se bojim, starac sedi, Od plamena i
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Oca mog danas neguje tvoja salašarka i tvoja forinta; ja stigoh u zemlju u kojoj humka ni kamička nema... veruj mi, Todore, dolazilo mi je da s pameti siđem... Julicu drži i sprema poočim kraj živa oca i majke...
Jȁ... Ništa nećemo kupovati, Todore; a ako umednemo sačuvati, nećemo biti siroti mi, ni iko naš, pa ni Julica. Veruj meni, koja sam ti iz tegotinje došla, nije siromah onaj koji nema, nego onaj koji je imao pa izgubio...
I sve se spremam da to jednog dana kažem i Nani... Ne volim, brate, ove naše škole. Sve koješta se tu uči, Nastase, veruj! Sve neki pokojni carevi, neki pokojni bogovi, i neke životinje kojih više nema, i neće biti. Budi bog s nama!
Meni je ta ambicija odvratna. A vidimo je dosta u gimnaziji, pa i među profesorima! Nezdrava stvar, veruj... Ja radim, gledam da nešto uradim, i to mi je sav zadatak i radost. Prvenstvo, ja sam za to lenj, kao i moja Tisa...
Možda baš neko ko nije odličan đak. Da se još jedared rodim, ne bih bio odlikaš. To je, veruj mi, jedna sasvim slučajna stvar, koju posle čovek dočepa i kao lud drži da ne pobegne.
— Pavle poče da se smeje. — Ovaj život ti je cirkus. Moj otac je Likota, snažan zdrav čovek i vojnik, a veruj, ispada da ja od njega imam malodušnost.
Da, rasa moje matere je na celom meni, a ta rasa je mnogo stara, bez osveženja i dobrih ukrštanja... Veruj mi, bar tamo u velikom svetu, naivnog i z e l e n o g mladića ili devojku skoro je nemogućno naći među Jevrejima...
— Uh, ala je strašno što je riba nema. Veruj, Branko, sav sam se naježio, sve sam čekao da jedna bar mora zacvileti. — Jesi li ti, kume, bogati, čuo malopre pucanj?
Ti se sećaš, je li? Nema čovek u životu ništa drugo do savremenike svoje, druže, veruj! U prošlost ne može niko. U budućnost, koliko njih odabranih će svega ući!
elita, i po obrazovanju i po udobnom i nezavisnom životu — uostalom, po cenu da ostane mator momak i bez dece — ali veruj mi, ja više ne bih hteo biti gospodin Joksim ni u Parizu, a kamo li u našoj varošici na Tisi... A sad o tebi, druže.
Ne pišem ga, ali ga mislim. Mislim ga bez poetiziranja, onako kako ga živim, i veruj mi, Pavle, ponekad mi se čini da će mi od tog „dnevnika” nešto prsnuti, glava ili grudi...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Odista ti kažem. — Čudo ne kažeš, osuđen si što si išao u crkvu na službu božju. — Ako hoćeš, veruj mi. — O, maj, to sad prvi put čujem. A je l' svako koji napiše pesmu treba da bude osuđen na robiju?
Petrović, Rastko - PESME
Prosjak prosi: daj mi paru, Tako ti očnjeg vida i ljubljene ti dečice! Veruj dragi, užasno je - manometar - srce moje Zatreptalo; i plakalo, tako dugo u fabrici.
Ne veruj, ne veruj ipak, u brlog, dim i tortu, Zanosu novom begunac kad preda vizitkartu, Prosjaku kome starom što čuva ulaz u
Ne veruj, ne veruj ipak, u brlog, dim i tortu, Zanosu novom begunac kad preda vizitkartu, Prosjaku kome starom što čuva ulaz u
pleća gola sad u odmicanju begunca Što kroz sve postelje proniže svoja kurvarstva: Više go, no mržnja našeg odsustva; Ne veruj ni sumraku u mlaz sunčani aorte.
Šantić, Aleksa - PESME
Gle kako njena Koralna pruga Veselo igra Po zidu gore! Veruj mi, tako I moje srce Hukti i bukti, Igra i besni, Manito, ludo — Ne zna šta radi, Sasvim se smelo; I evo, evo,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Marko s’ maši rukom u džepove, pred Arapa tri dukata baci: „Veruj meni, više nemam blaga, već kad bi me teo pričekati dok se vratim s lepotom devojkom, tamo će me darivati lepo, sve ću
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Moli se Bogu i skoro će te susresti božja lepa milost i veruj neće ti to snošenje naprazno biti: i u zaglibljivanju pod nogom se tvrdo što nahodi, te ne propadne do kraja čovek, pak
I od toga veruj nam da ništa nejma, nego li to ti pravije znamo kazati, da je tvoje ono blago što si mu do ruke izdao, — sve je ono
Al' te je sam Bog izobrazio i božija svetlost, vidim, kad nisam čula, — sve mi se čini da nešto ti mene ne varaš. Veruj mi znano da sam se vrlo prepala i dor se pronerazila u sebi kad te smotrih kod sebe gledeći mi na tvoj zračni obraz.