Obradović, Dositej - BASNE
Mi smo taki u ovoj našoj koži da i sami sebi ne valja sasvim da verujemo. „Ne veruj, kume, pasja su usta” i „lakome su oči pri pogači”; ovo mi svi, hvala bogu, znamo, niti je potreba da ja
A mi, koji smo po mislosti božjej svetom evangelskim prosvešteni i verujemo boga i besmertije duše naše, smatrajmo privremenu smert kako san, i radujmo se onima svetima rečma: „B l a ž e n i u
Ako prve reči za istinite verujemo, kako i jesu, moraju svjačeski i ove druge neložne biti. Cerkov gonima i udručajema, bila grečeska ili latinska, može
A sad, kad, blagodarenije budi bogu, nismo idoloslužitelji, no poznajemo i verujemo u boga jednoga, sad ne trebuje ni ubruscem ni kostima apostolskima klanjati se kromje bogu večnomu.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I kako smo se tako brzo, tako lako, ovoj novoj veri priklonili? Zar mi u Boga verujemo manje nego kuvarica u pijačnu vagu? Zar je naša nada u Gospoda manja od nade ribara u crva?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— Turci kažu: „Mi smo iz Beograda, izun imamo od Karađorđa da idemo na naš vilajet; no dajte lađe”. — Kažem da „mi verujemo, no lađe bez binbaše ne smemo dati, no vi ra̓at budite: sad će on doći”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Meni mi ne verujete? — Nije da ti ne verujemo, nego nisi mi još platio ni oni vrljike što sam ti onomad doterao. — Ni meni one vrljike, znaš? — dodade Tiosav.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ta verujemo, verujemo, slatka prijo, — odgovara pop Spira — ta kad je još komšija komšiju prevario! Posle zvaničnog dela, pošto
— Ta verujemo, verujemo, slatka prijo, — odgovara pop Spira — ta kad je još komšija komšiju prevario! Posle zvaničnog dela, pošto je
« A ja im kažem: »Niko ne zna i ne veruje šta sam ja sa šnjim izgubila!« A one kažedu: »Verujemo, slatka, i same smo take!« A ja, slatka, ništ’ ne znam za sebe, već furt padam iz jedne nesvestice u drugu!
Teodosije - ŽITIJA
i viđen, a nisi se odvojio od nebesa kao Bog; koji si po zemlji kao čovek hodio, čudesima divnim uveravajući nas da verujemo tebi istinitom Bogu, nas radi očovečenom; koji si raslabljenoga pri Ovčijoj banji video, i ovoga iscelivši i od odra
Hoću, dakle, da ispovedanjem vere svi pokažemo kako verujemo. Znam da se smatrate vernima, i da ste pre nas od svetoga i prepodobnoga oca našeg Simeona pravoverjem zasađeni, ali
I svi čuvši ovu strašnu pouku upućenu k njima, govorahu: − Verujemo kao što zapovedaš i ispovedamo kao što nas ti, vladiko, naučiš!
I sledujući u svemu apostolskim predanjima i savetima svetih otaca, tako verujemo i tako ispovedamo, a sve jeretike i svu njihovu zlu jeres proklinjemo!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
jer smo sedeli u zgusnutoj tami ispod nasipa, ali mi smo videli njihova lica kako žvaću ili dremaju i nismo mogli da verujemo svojim očima.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Tolikom zdravlju, tolikoj radosti i dobrodušnosti, mi danas možemo da verujemo samo u dečjoj poeziji. Zato su se navedeni stihovi, prvobitno pisani za odrasle, sami preselili u nju.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
da nam svi ruke ljube, i kliču i krune meću, i opet zatrube trube, cveće i čast i sreću. Mi više tome ne verujemo, nit išta na svetu poštujemo. Ništa željno ne očekujemo, mi ništa ne oplakujemo. Nama je dobro.
Pokušavamo da oslobodimo, mnoge, bivših sramota, veza, zakona i zabluda! Verujemo u te nevidljive, predestinirane, slušaoce i čitaoce naše!
Verujemo u te nevidljive, predestinirane, slušaoce i čitaoce naše! Kao što verujemo u dublji, kosmički, zakon i smisao, radi kojeg se tuga, iz Kamoenjšovih soneta, kroz tolika stoleća, prenosi u nas.
Gorke zakone u osmehe tužne i lake, što sve kidaju strašću i miljem. I tako bez nade mesto u nas verujemo u šume mlade. I tako bez moći nesretni smo i ljubljeni ko noći.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Naša nada - sen praznoga sena! Posedasmo pored odra njena. Mi i senu verujemo slepo. - Ona moli: - „Pričaj mi što lepo!“ Gladeć' kosu sa čela joj vrela, Smišljam šta bi rado čuti htela.
Mi verujemo! i stisnutih pesti, Sa ruku naših lance ćemo stresti! V. Petrović CLXVII ZAROBLjENOJ BRAĆI Stari snovi naši nisu bili
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ta to nije potrebno, učitelju“, reče Glaukos, „mi ti verujemo na reč!“ „Aha“, reče jedan od starijih drugova Glaukosu, „ti hoćeš da sebi uštediš račun o kubaturi piramide i zida!
Ali kako je on čuo da mi svojim očima ne verujemo, osmelio se da nam kaže; što hoće“. „Hm, čuo sam da živi u neprijateljstvu sa Dioklom“.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Intuitivno osećamo da nauka nikad neće prodreti u tajne te pozadine, ali nas naša vera bodri da verujemo kako iza toga neprobojnog zastora ove večne pozadine stoji presto božanske sile, duša vidljivog sveta, čije delovanje
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
One ističu svoja plastična svojstva i okupljene su u jedinstven prizor objavljene lepote. One lepote za koju verujemo da nam je jedino poezija, jedino umetnost može dati.
uveliko izmenjena – ponegde i u ponečem čak potpuno promenjena – čim su se njihova dela počela pažljivo ispitivati, tako verujemo da će se i slika o Radu Draincu primetno izmeniti posle bližeg proučavanja, za šta nam izvanrednu priliku daje izlazak
I to ne samo zato što njegovim pažljivim posmatranjem možemo bolje razumeti i uspešnije objasniti Matićevu poeziju. Verujemo, naime, da se ovde mogu razabrati neki razlozi za to što se u današnjoj poeziji neprekidno osipa tekst i što se retko i
Ko o njoj piše aljkavo, već mu unapred ne verujemo. • I, pri kraju razgovora, tri ličnija (ne i privatna) pitanja. Koliko su studije o književnosti određene onim ko ih
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Znamo, dobro znamo! Verujete l’ veru Koja drži naše dive I po smrti živo, Pa da uz njih gremo? — Verujemo, verujemo! E pa davor, zdravo! Davor zdravo, Sarajevo drago, U tebi je njegova kolevka.
— Znamo, dobro znamo! Verujete l’ veru Koja drži naše dive I po smrti živo, Pa da uz njih gremo? — Verujemo, verujemo! E pa davor, zdravo! Davor zdravo, Sarajevo drago, U tebi je njegova kolevka.
Miljković, Branko - PESME
Svet nestaje. A mi verujemo svom žestinom u misao koju još ne misli niko, u prazno mesto, u penu kada s prazninom pomeša se more i oglasi rikom.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Naša nada, — sen praznoga sena — Posedasmo pored odra njena. Mi i senu verujemo slepo. — Ona moli: „Pričaj mi što lepo!“ Gladeć’ kosu sa čela joj vrela, Smišljam šta bi rado čuti htela.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Prilazeći zbornom mestu, čujemo uz put od komordžija da je Drinska divizija razlupana na Kajmakčalanu. Čisto ne verujemo. Čitali smo zvanični izveštaj... Ali komordžije tvrde odlučno.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Sumornost i neodređenost ove skaske daju nam razloga da verujemo da je ona etimološkog porekla. Ali iz različitih imena ove biljke jasno je da je to senovita biljka, i da stoji u vezi
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
To valjda i nije bila nikad neka naročita tajna, kako smo mi ponekad skloni da verujemo. Obreo se on tako jednoga dana pred Laušem.
Jer kad već verujemo u zaštitu Tvorca, čemu onda služi ta naša nervoza i zašto se mi tako panično prihvatamo alata i oružja.
samo mrka boja izrasta konj, alat, malo prevelike zadnjice i pretankog vrata, no mi znamo da Matija upravo crta paripa, verujemo mu, nećemo da se majemo oko sitnica i da sa svojim pakosnim upadicima otežavamo rađanje toga živinčeta.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ono najviše, i ono, kako bar mi hrišćani verujemo, najniže... Evo ti još malo poslovničkog materijala iz mojih fiša. U vezi sa siromaštvom i bogatstvom, velika većina
li se sve to složeno svesti na jedan, na neki jedan uzrok; kao što mi, lekari, a, mislim, i vi, vaspitači, pogrešno verujemo, i uzalud tražimo? — Mislim da si postavio tačno pitanje, važno pitanje, ali teško pitanje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Gr-r-u!... Gr-r-r-ru! Gr-ru! Namah se sve utiša. — Šta je ono?! — povika komandant. Izvismo se iz zaklona. Ne verujemo očima svojim. Iznad naših pešačkih rovova stajao je streljački stroj nemačkih vojnika u šlemovima.
Posle podne odazvaše u diviziju komandante pukova. Sada verujemo da je došao poslednji čas. Čekamo pred štabom puka... — Svršeno je, gospodo — reče pri povratku komandant.
Našto će nam, kada nas u San Đovaniju „čekaju čitava brda od hleba“... Razdragani smo, jer verujemo da smo pred novim životom. Iako malaksali, ljudi naprežu poslednju snagu, pa se čak smeju i šale.