Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Naravno, ti si razuman, i veruješ onome što vidiš na televizoru, a ne onome što vidiš u tanjiru! I, umesto onoga ko te laže, ti onog ko ti govori
I jedan me crv ne ostavlja na miru: kako u tu istinu, kuvanu govedinu, možeš da veruješ bareći koprivu? I kako se nikad ne zapitaš zašto se ista istina, ista slika, kopriva ili govedina, ne vidi i na
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— O, da si ti živ i zdrav — reče mu jedan od kolega — to je već sve davno završeno!... Ako ne veruješ, evo ti zvaničnih novina pa se uveri!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Lepo veruješ da mu se molitva uslišava. To nije da samo čita i baca reči, nego čisto čuješ kako mu srce jekće tako se on molitvi
I neću se pred tobom obrukati, ma me glave stalo!... Meni je stalo za tim da mi ti veruješ! Volim tvoju ljubav nego ljubav sina svoga!... — Ama kako ćeš to učiniti? — Kad ti kažem da ću učiniti — učiniću!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jest, drugi, a ti, Jurišiću, glavo, upamti ti nisi ni rođen da u nju veruješ i da se u nju nadaš“ Sutra dan, onako neispavan i umoran, nervozan i rastrojen, Jurišić, nespretno i grubo izazva
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Neću da znam, razumeš li, neću da znam, sad ću još i u nekakve šole da verujem. AGNIJA: Kako? Ne veruješ u šolju? SPASOJE: Ne verujem. AGNIJA: Pa ti onda ne veruješ u boga. SPASOJE: Ama, šta ti mešaš boga sa šoljom od kafe.
AGNIJA: Kako? Ne veruješ u šolju? SPASOJE: Ne verujem. AGNIJA: Pa ti onda ne veruješ u boga. SPASOJE: Ama, šta ti mešaš boga sa šoljom od kafe.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Zašto si ulazio u crkvu, pitam te? - Pretpostavimo da sam se molio Bogu! - Ti? Do đavola, od kada ti veruješ u Boga? - U nešto bih i ja morao da verujem, zamisli! - U redu! U redu! Ne vrišti!
- U nešto bih i ja morao da verujem, zamisli! - U redu! U redu! Ne vrišti! Ako moraš da veruješ, veruj bar u nešto što postoji!
Tvoja majka veruje da ćeš već nešto biti. To, uostalom, veruju sve majke. A ti? Šta ti veruješ? — Zaboga, Rašida! — okrenuo sam je prema sebi. — Udaviće me rođena savest ako nastaviš da ćutiš! — Ti nemaš savesti.
Za mene je, ipak postojalo. Ja nisam mogao da ne mislim. - Veruješ li da je Rašidin otac već saznao, Vesna? rekao sam, a ona je odmahnula glavom, rekavši da sam konj.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Tek vidim kako se podmiguju. Pravo imaju: ko se neće podsmevati nesreći. MUŽ: Verujem. ŽENA: Veruješ, šta veruješ, da sam nesreća, je li? Pravo imaš. - Krasan muž, lep muž, blago meni kako sam se usrećila!
Tek vidim kako se podmiguju. Pravo imaju: ko se neće podsmevati nesreći. MUŽ: Verujem. ŽENA: Veruješ, šta veruješ, da sam nesreća, je li? Pravo imaš. - Krasan muž, lep muž, blago meni kako sam se usrećila! MUŽ: Idi dovraga!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Kako nećeš znati? Gledaš me pred sobom, poznaješ ...Čem će ti onda ono: lice osrednje, stas okrugao? Ta veruješ li svojim očima? — Kakve oči! U ovome poslu to ti ništa ne važi — odreza Pantelija.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HUSO: Da ne veruješ rođenim ušima! Pa taj je čuo i kad u sedmoj sobi zašušte dimije! Za to je uvek imao dobar sluh!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kuda će nas sve to naposletku odvesti? Jer ti odbijaš prosioce radi mene. Čekaš me. Podaješ mi se. Veruješ mi kao svecu i sva se sjaš od sreće. Pevaš celog dana da se ori bašta, potok. A i glas ti doš’o mekši, topliji.
Kostić, Laza - PESME
smelije, uglednije što te je slavit znao, — misliš li tako, onda nam je žao: do strašnog suda još pretrpi se a ne veruješ li, — posrbi se!
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SRETA (pokazuje kaiš): Pelo, ajde kući! SULTANA (klekne pred Trifića): Ako Boga veruješ, oprosti mi, neću više biti kao što sam dosad bila, ja ću te uvek ljubiti i počitovati.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
jedne bore na vratu, zubi mi se bele, tanka sam kao žilet, bogami, koža mi ružičasta, Čarli, evo, pogledaj ako mi ne veruješ, a tetka Brižitka mora da fura sa tamnim naočarima za sunce , da joj se ne bi videli podočnjaci! O!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Preko dana što nanižu, obnoć opet kradom dižu. Na kraju mi dečko kliče: „Eto cele moje priče! Veruješ li u nju, striče?“ „Sve verujem, al na stranu čokolada na Uranu. Da si tamo skitario, ti bi — stomak pokvario.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
FILIP: Aaa! Ti to, što ti se muti po glavi, nazivaš mišljenje? Mišljenje? Sa takvom glavom, kao što je tvoja? Ti veruješ da je to, što prolazi kroz tvoju glavu, neko mišljenje?
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Bog je nas više puta upotrebio za svoje božanske namere a na čovekovo dobro... Šta? Ne veruješ? Evo čuj! — kod nas mušica ima predanje, koje prelazi s kolena na koleno i čuva se kao sveto u današnjim našim
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Pa 'ajde, baš, da vi kažem. Ime joj Milica. — Neka baš. — Sad šta ću ti, kad mi ne veruješ. 'Ajde, Anđo, počinji, ime znaš. — Očiju ti, nemo' da đavoliš, no kaži ime. — Ja sam vi kaz'o.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
DANICA: Evo, pokušala sam ja da napišem jedan govor. JEVREM: Ti? DANICA: Evo, pročitaj ako ne veruješ. JEVREM (sumnjivo): A da nije nešto on to podmetnuo, pa opet: dole vlada!? DANICA: Pročitaj slobodno, pa ako ne valja..
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
ovo, što će sad biti, možda i sama noć ne čuje, tiho, grobno poče: — Ili, zar, sinko, čedo, Sofke, Sofkice moja, ne veruješ tati? Misliš da tata laže, da ima para, nego tako hoće, ćef mu da te uda. I ako to misliš, onda — pogledaj tatu!...
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ne navlači mi nesreću na kafanu! Ponesi ovu flašu! (Izlaze) CMILjA: A je l ti veruješ da čuda stvarno postoje? STAVRA: Naopako kad ne bi postojala! CMILjA: Što naopako?
CMILjA: A i ja, budala, verujem, pa sipam! IKONIJA: Naučilo to da ljude obrlaćuje, pa više veruješ njemu, nego i svojim rođenim očima!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Kad su đubretari polili ulice, mali voz izleteo je kroz prozor i spustio se na šine velikog voza u dolini. Ako ne veruješ, pitaj vrapce: bili su budni...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Kako da ne, dragi moj! Tvoje mišljenje me naročito zanima, baš zbog toga što se sa mojim ne poklapa. - Ta zar veruješ da mislim kako su moja učenja poslednja reč saznanja? Ona su tek skroman početak“. „E, pa lepo, slušaj dakle!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A ja ti podviknem: „Šta, žena da mi soli pamet? Ko je gazda u ovoj kuću?“ Pa si ućutim, i mesec dana, nećeš mi veruješ, ne govorim s njom.
A otud kad dođo', pa kad gu dofati, pa kad gu stego, bre plakala je, samo suza suzu stiže, nećeš mi veruješ. Tako se izmiri'mo i otad, fala Bogu, lepo!
Molim te da mi to veruješ. A ja imam svoju nadu. je onaj osmejak. Samo kad sam živ, sve ću drugo lako“ — tako je zaista nešto progovorilo u
I prošle noći i koliko puta... Čuju se topovi? I ti uvek veruješ i ostavljaš me da luda od stra’ drhtim cele noći dok se ne vratiš. Ja slutim...
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
(Razmeštajući.) Kad je poslednji put Sima aavanzovao, pogodile su mi, ne možeš čisto da veruješ kako su mi sve pogodile. Šta se utrpala između mene i Sime ova udovica! (Broji.
ČEDA: Eto, eto, kažem ja da će ona mene još da plombira. Kažem ja tebi, a ti mi ne veruješ. XV MOMAK IZ MINISTARSTVA, PREĐAŠNjI MOMAK: Jedno pismo za gospođu Popovićku, ministarku.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ: Izneveriće, Kad je i Hristu svome nevera! ISAK: Neće! GLAVAŠ: Dobro, Isače; ti kad veruješ, A ti se s Vukom danas preruši. Kakav ćeš oblik na se staviti? Prema potrebi gledaj, udesi! Kô derviš, hodža?...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ „Mi vidimo zvezdu ovu, Vidimo je kako trepti, A nje možda davno nije, — Veruješ li? — Verujem ti! Jer s’ i meni kašto čini, Usred noći sam stojeći, Kô da čujem slatke glase, Kô da čujem mile
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Bede i tuge je dosta! Bog hoće, nebo i sveci, turska da prestane sila. Ti ako veruješ tvrdo u Boga, sakrušićeš vraga. Sve može hrabrost voljom sa božijom združena krepko.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
I... nije to valjda... kako da kažem... MARICA: Jeste, jeste, svršeno je, ako si to htela da pitaš! Ako ne veruješ, evo da ti pročitam šta sam mu pisala. (Izvadi iz kecelje parče hartije.
Evo da vidiš, ako ne veruješ! (Nagne se prema gospodin-Žiki i digne peševe od kaputa te mu se vidi zadnjica sva ulepljena crvenim kancelarijskim
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ - „Ne verujem.“ - „Ne veruješ! Kako se usuđuješ da tako što kažeš?“ - „Šta drugo da rečem, no da na postavljeno pitanje pošteno i otvoreno odgovorim:
“ - „Šta drugo da rečem, no da na postavljeno pitanje pošteno i otvoreno odgovorim: Ne verujem!“ - „Ti ništa ne veruješ“, reče Tiho ljutito, „što ja učim, a veruješ u sve što drugi govore. Ta ti veruješ da se Zemlja kreće.
“ - „Ti ništa ne veruješ“, reče Tiho ljutito, „što ja učim, a veruješ u sve što drugi govore. Ta ti veruješ da se Zemlja kreće.“ - „Onako, kao što je to Kopernik učio.“ - „Budalaštine!
“ - „Ti ništa ne veruješ“, reče Tiho ljutito, „što ja učim, a veruješ u sve što drugi govore. Ta ti veruješ da se Zemlja kreće.“ - „Onako, kao što je to Kopernik učio.“ - „Budalaštine!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Obradovala sam se... šta ćeš, čovek se miri i navikava. Znaš li, i veruješ li, ponekad mi se čini da sam i ja htela da baš trgovac i špekulant bude, i da ono s doktorom, da je to samo tako,
Pavle onda priznade kako je uticao na sudbinu. — Pa zar je mogućno da ti u takve stvari veruješ! — Pavle je malo pocrveneo: — Mogućno je. Čovek čoveku smeta na sto načina, vidljivih i nevidljivih.
Samo, baš kad nešto lepo dobijem ili steknem, stane preda me nesrećni naš Milan... Dragi Pavle, veruješ li ti sasvim da Milana nigde na zemlji nema!...
Petrović, Rastko - PESME
O proleće divotno, sve sa tebe poludi! Da l' veruješ, draga moja, da je strašno umreti, I da li ću tako lako sreću podneti?
O proleće divotno, sve sa tebe poludi! Da l' veruješ, draga moja, da ću smeti umreti? Svu jesen mi u oči lišće padalo, K'o po šancu doskorašnjeg bojišta: Kakva sreća danas
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A ako ne veruješ mi što ti kazujem, to kade ti se zbude tadar ćeš proznati mojih reči dokonanje i višnjega Boga neizgovorno k tebi
Gavril O devojko, devojko, čudna li si ti! Te krošto, zašto li momu dobrom iskazivanju ne veruješ? Božija nevesto, dokle to hoćeš se sa mnom inatiti i nagovarati a ne primaš ugovora s neba poslatoga k tebi angela.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Bez teb’, reče, život si nema... — Kol’ko će put pa tija isti reči da mi kažeš i zboriš?... — Što, ne veruješ, bata-Mane? — Da se nesi posmešila, nevesto?...
Nikakva se naprajila! Eve, da vidiš, koliko gu milo za teb’ — tag će gu zar veruješ. „Odnesi mu i ovoj — reči mi Zone — i nituj ga: e li je bilo jošte u svet da je devojka na momka ovoj pratila?!