Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kraj grobljanskog bunara, dala je gospa Nola sahraniti nesrećnog pijanicu veterinara, a posle je tu došla i Pava veterinarka.
Šta još hoćete, i što palite lampu kad je svetlo! — reče jednog dana pametnu reč gospa Pava veterinarka. Međutim se u kući gospa Nolinoj ponovila stara scena: — Ili da idem u Trst, ili da se udam za Milušića.
i prijateljstva sa izvoznicima, eto, draga gospa Nolo, to nas je pomoglo, i to nas je sad i upropastilo — kuka Pava veterinarka. — Pre smo te reči s radošću izgovarali, a sad ih se grozimo. Moj Vasa je propao. Uvek pijan.
Da, da, ne gledaj me. Daćemo sad i tebi jednu njivu, i štajervagn, pa smo onda same žene upraviteljke: ja, ti, Pava veterinarka. Sve smo se udavale, i sve ne može biti lepše usrećile...