Obradović, Dositej - BASNE
„Audacem fortuna juvat: Slobodnog sreća pomaže”, vele Latini. Ko se odveć vetra plaši, nek ne ide na more, i ako se mraza boji — nek ne sadi vinograd. Pak što bi bilo?
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
4. Ako u tuđem oku Nisi sunce ugasio! Ako se nisi u vučje doba vučjim glasom oglasio! Sinulo ti sunce iz vetra, iz brata, iz ribe, kroz hrast, iz namernika, iz potoka!
posle bitke skuvati u šlemu šačicu pasulja, jadikuje vojnik, puška mu visi o grani, šlem se presijava u blistanju vetra, vojniče, pljuni u šake, uzmi ašov, zamani, i kopaj svoju blisku budućnost, duboku pola metra! 4.
A gore, visoko nad košavom, duva i zviždi vlažan severozapadnjak! Iz tog gornjeg vetra, kroz ovaj donji, kroz košavu koja prokišnjava, ledene kapi kaplju u naš mrak!
Zahvata ih nekoliko horizonata odjednom, točkovi kamenja, kameni točkovi vetra, cvet kremenom ukresan, klanac od koga hvata vrtoglavica, kroz glave im sevaju zlatne livade Argolide, međ nogama
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
stoji na brdu, kao ja na brdu kod topova, vrlo mu je lepo bilo gledati božije čudo, kako sva varoš ujedanput plamti. Vetra ni najmanje nema da duva, no iz dolje digao se plamen u vedro nebo, i kad visoko dim kao debeo stollj izađe, onda se
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dalje! — vikao je Turčin. — Njetko jest! Potraži! Potraži!... Momci su tumarali po pomrčini, ali se ništa ne ču sem vetra. — Nema nikoga? — Nikoga! — rekoše. Kruška se vrati u odaju, vukući Marinka za sobom.
I prođe dan kao da ga neko ukrade... I spusti se tamna noć, još tamnija i strašnija sa one oblačine i vetra... Ali ranjenici pospaše tako slatko i tako mirno kao da im sve po kući peva od zadovoljstva...
Dučić, Jovan - PESME
ZIMSKI PASTEL Zgurena na snegu seoska kapela Zebe usred groblja. Nebesa su bela. Niotkud ni vetra da se javi šumom, I zaplače gdegod za krstom, za humom.
Kao u sjaju novog dana, Dirnuta krilom vetra blaga, Grančica mirte zanjihana Ne ostavivši nigde traga. HIMERA Pamtim te pute kud sam jedrio Morima što su
DRUGOVI Kad se kroz huku noćnog planinskog vetra čulo da neko i po treći put zakuca na vrata, domaćin se diže da vidi ko je. U strašnoj noći čulo se kako laju lisice.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I on se radovao nedelji, a osobito ako se desilo te je nedelja bila lepa, bez vetra ili kiše; jer onda bi mogao obući svoje bele pantalone i metnuti na glavu svoj, jedini u selu, slamni šešir, koga sâm
— Fala, gnedige, ja volim dinju onako klot naturalnu; osim rajspulfera znate, zbog vetra, i na lice ništa ne mećem... — A, pa vi nemate ni nužde! Taka koža! — Dakle slušajte!...
Afrika
Stihove koje mi citira Vuije, i koji predstavljaju šum vetra u zoru, uoči bitke, imaju neverovatnu igru aliteracije. Gledajući akvarele na kojima sam zabeležio čudni indigo bubua
Velika gužva zbog crnaca koji se iskrcavaju u čađave petrolne šalupe, osvetljene samo lampama protiv vetra. Ne zna se koliko će trebati brodu da iskrca i ukrca robu. Gužva.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Vidi li on, kapetan, kako se grane, eno, u bašti, dole, od vetra, povijaju. Tako se eto i mi povijamo, a kapetan, čak i u snu.
U odsudnom trenutku, on joj dade znak u slabinu i ona se diže uvis, kao neko krilo, iz nekog vetra, u kom je osećao da poleću.
Teodosije - ŽITIJA
Vali se okolo gibahu, tako da su pokrivali lađu, i jedrila su se savijala, i od siline vetra zamalo se nisu slomila. Krmar je zbog mnogih vetrova upotrebio svu veštinu upravljanja, i nešto bolje da učini nije mogao
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
belu Šta da se lažemo 3 Neđu te uprtiti na krkače Neću te odneti kud mi kažeš Neću ni zlatom potkovan Ni u kola vetra na tri točka upregnut Ni duginom uzdom zauzdan Nemoj da me kupuješ Neću ni s nogama u džepu Ni udenut u iglu ni vezan
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Sada sam bio gotovo odrastao, ali nisam želeo ništa. Hod druga direktora kroz dvorište bio je kao nailazak crnog vetra. Prosto ste mogli da osetite kako stvari postaju za nijansu grublje i sivlje. - Pazi, pazi!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ponavljali su fijuk vetra, kas konja, a osobito poj petlova. Bog zna kako su se posle sporazumevali i mešali sa ukućanima, tek oni su pričali,
Ona je bila tu, blizu. U kući sve leglo. Zaspalo. Ništa se nije više čulo, sem vetra i laveža pasa. I neprekidan šum vode što je oticala. Podiže ruku i velika se crna senka načini na zidu.
bi mu telo kretalo se kao u snu, po kojoj bi mogao da se ispruži, da ga voda nosi, nosi, kao njegove lađe, kad nema vetra, lako i nečujno.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Povezane međusobno žicom, ove tetke današnjih televizijskih antena imale su zadatak da premreže nebo i uhvate glasove vetra, kad nalete iznad krovova.
Bez ijednog pokreta, bez daška vetra, u potpuno mirnoj noći, mesečina se odbijala o bele zidove tekije. Bilo je tako tiho da nam se činilo da smo se
mesili zemlju i nabijali je svojim kvrgavim tabanima, podižući s mukom zidove svoga budućeg doma od blata, pleve i vetra. Sećam se, bila je četrdeset i osma i svake noći se čulo puškaranje u blizini karaula.
zdravim usnama isiše zmijski otrov iz rane, ali dogodilo se da su ti studenti bili gradska deca i da su im od slanog vetra sa visoravni bile ispucale usne — niko se nije, dakle, usudio da isiše otrov, nego odlučiše da krenu brže i da se
čistim nebom, okruženi nedodirnutim i nezagađenim prostranstvom, nezavisni od svega sem od ćudi godišnjih doba, zemlje, vetra, snega i mraza, kiše i grada.
Oseti na grudima i mahovini između raširenih nogu toplinu bolesno mlakog vetra, koji se odnekud probijao u kotlinu. I protiv njene vole, bradavice joj nabubreše. Zastide se zbog njih.
Radičević, Branko - PESME
potekli, pa brže utekli; Dani tvoji, cvetovi njegovi, Procvetao, brže uvenuo; Dani tvoji, meki vrule zvuci, Tija vetra večernji su zuci, Zaječali, taki nestanuli.
Je li doma? — Ajde, ajde, Tamo reci pogledajde. XXII Eno šeće bleda, jadna, Razasula rusu kosu, Nit oseća vetra ladna, Ni studenu onu rosu. Šeće napred. — Kud? — Ne znade, Samo zna da napred mora.
Kostić, Laza - PESME
„Dobar veče!” avet me pozdravi; poznajem glas: kô ponoćnoga vetra piruk, kad inje stresa s vrba nadgrobnih; poznajem glas, tako je predisô u časovima svojim poslednjim Ruvarac Kosta.
Lalić, Ivan V. - PISMO
oka se prikrije U slutnju, u iščekivanje: Ružama planuće živice Kad april se preko ivice Izlije; kakvo prelivanje Vetra u vatru! Bašte su Raspamećene od kretanja Po vektorima svog cvetanja — A delom još od mašte su.
(10. VII 1989) TRI SNIMKA KLIPERA CUTTY SARK 1 Uz jedra puna vetra, dobar smer, U sat će mnogo čvorova da stane; Vidim kako pramcem ore okeane Se navіre glіѕѕant ѕur leѕ gouffreѕ amerѕ.
metastazi žutila i ruja, Tamnije kada zelene su boje U vrtovima, a strnjika suva, Tamnija donja amplituda bruja Vetra što obnoć u vremenu duva.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
sunča smilje Devojačkim bregom, a Reč sušta, večna nepropojka, koleba se pred Božjim pogledom, čije zrenje blagog vetra plovka uljuljkuje nad lirskim neredom. Tek mi gorko trepne oksid trave iz devojke u rebru oktave.
U crkvi lipe lipov bog se svetli. KIRIJAK RAČANIN: SAN U ISPOSNICI Šljivike gužva račvast nalet vetra. (Poteci, snago, izvoru u ždrela.) uz gudbu kruške breg se bregom pentra. Sa tmastih runa zažubore prela.
U špilji rog je, točkovi u klipu, a brazda žudna guši ralu škripu. Šljivike gužva račvast nalet vetra. Iz jedrog tkiva - prsla tikvo s međe! pocuri vlaga, plamću mèsojeđe.
Šljivike gužva račvast nalet vetra. DOROTEJ RAČANIN: SLOVO U PČELINjAKU Uz trmke trajem, molitven u bruju. Uljanik brunda.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Od toga dana u mlinu starom Toša i njegov drug uz vatru sede, pospano žmure, sanjaju topli Jug. A kada vetra udari val, njima se čini — proleti ždral.
“ „Bežimo, Žućo, batina evo! — povika mačak frčući brkom. — Tabanu vatru, petama vetra, spasavaj kožu, u šumu trkom! Dođe nam, bogme, garavi petak, ovo je strašnog suda početak!
Vijori za njim dimljiva griva, bela, crna i siva, brže od vetra po svetu juri konjic-lokomotiva. Žuriš se, tata? Šta li nam nosi gvozdeni konjic tvoj?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Tad se obazri i pogledaj dole te trke ludih šuma i zveri bešnje od vetra, na pustošnom vidiku naroda nema ni vitkih zdanja, još niko tu nije stigao, još ništa tu nije stvoreno, ni sabor
se klate i zvona biju, zažarene oči vuka ko skakavci roje se prizemljem, krovovi tiho klize niz nemirna pleća vetra, poneki glas odjekne kao da se vratima tresne, ženski plač po vazduhu kopa grobove za dvojne junake, na oblacima
ždrela ima li koga još stvarno živa da ga prenesemo u svoje sobe kraj crvenog gumna ispod sunca na gornje čaršave vetra gde se kalpak za kalpakom kotrlja? Deco gde je seme? Zar da vas nasledi trava?
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Duva vetar. Sa scene su otišli svi osim Sofije. Ona, sama, ošišana, obeznanjena, jecajući, tumara obalom. Iz mraka i vetra, i sam u velikom uzbuđenju, sa isukanim drvenim mačem, pred nju iskrsava Filip. Prepreči joj put. Ona ga ne prepoznaje.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
To sam došao da vidim. Drveće je ovde sve ređe a, u daljini, ima još samo ljubičastih, obrstenih od vetra, žbunova. Zemlja se ovde razgolitila moru. Mir nad kršem maglovit je i pust. Ja pružam ruke i milujem svu obalu.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Četiri vetra dohvatiše Svileno tkanje belje od snega— Svaki je za se hteo Dragoceni njen veo— I, bijući se, pocepaše ga U končiće i
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Uh, kako se oseća zadah ustajale vode koja se ne miče! Davi, guši. Vetra daj da krene nepomičnu trulu masu! Nigde vetrića... DANGA Snio sam strašan san.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Za njih je život, a za mene«... Misli mu se naglo presekoše, jer mu se učini da kroz plahovito zviždanje vetra opet čuje ono zanosno zveckanje. On se podiže na ruke, otvara usta i sav se predaje sluhu... Sluša...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Mesec oprezno iza oblačka izranja, I vidi: pleme Rogogu Od ludog noćnog igranja Spalo s nogu. Talasi vetra, koji mesecima teku Od Sredozemlja, preko peščanog tla, Zaustavljaju se u šumi — ne smeju da pređu reku, Opasnog
IZVOR Na raskršću kiše i vetra, Gde zukva buja i ljutić cveta, Zemlja je zinula, ali joj onda Usta ispuni bistra voda.
NOĆ POSLE KIŠE Noć posle kiše. Pomalo vetra. Ulični sat odavno stao: Dani su se od njega nekud izmakli! Noć je zver duga tri kilometra, S očima u vodi, s
ODČEGA JE SASTAVLjEN VETAR Gle vetra, lude mašine Za proizvodnju prašine! Kakva mašina? — Zbrka Klipova i čekrka, Kanapa, daski, kovčega, Uopšte:
Zveče tu, u bescenje, Tikve žute, jesenje, Ko glavni trg Krušedola Kad se raspusti škola. Gle vetra, lude mašine Za podizanje prašine.
Zastani, malo, na kiši U levku žbunovite i maglene doline, Dok ne uhvatiš poredak onaj viši: Tok dana, pravac vetra, i tajni smer godine. Drukčije šumi u septembru, drukčije u maju drveće. Godina uvek radi, uvek se nekuda kreće.
Rakić, Milan - PESME
Nigde ni šuma da zastruji tajno, Nigde ni vetra da graname mane. Tišina. Samo, tužno i očajno, Jeca ko dete cigansko ćemane.
Pandurović, Sima - PESME
A časovi struje monotono. Tužbe vetra u granama golim Sa zvucima mog srca se druže. Za sve koje volim — bol i strava, Nemir živi; a njih možda trava,
ZIMA U mome srcu, u starinskoj vázi Ubrano cveće spomena se suši; Nad srcem mojim jedan oblak blázi Zime i vetra, — nagoveštaj duši Da srećna doba nestali su trazi, A mračna studen spomene da guši.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“1 Bajanja mogu da budu raznovrsna po nameni. Naročito se mnogo baje: a) ljudima: od uroka, vetra, podljuti, nicine, zloga (čira), izdati, poganice (padavice), od kostobolje, nesanice i ujeda zmije; b) stoci: obično od
Zato ona jasiku prokune ovim rečima: — Treptala do veka, ni od vetra ni od kiše, nego od straha božijega! PAPRAD (BUJAD) Dok je još sveti Sava išao po zemlji, i činio dobra, pređe jednom
OD VETRA 1 Evo ide (ime bajalice) da izbije vetrove valovite, nagazne, natrapne, namerne, vodene, pljuskane, crvene, bele, morast
(Čovek s jednim okom, jer u onoga drugoga vidi dva oka, dok čovek s dva oka vidi u njega jedno) 282 — Ko živi od vetra? (Čovek koji ima vetrenjaču) 283 — Ko ima šest nogu, a ide samo na četiri?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Po tome ona dođe k vetrovoj majci, te joj pripovedi sve kako je stradala, i kako je došla da pita njenoga sina vetra nije li on gdegod video takoga i takog čoveka.
” I ona se skloni za vrata, kad ali eto ti vetra, duva, ruši, krši, prevrće gdegod što nađe, sav izgreben i poderan, pa kako dođe, nazva materi pomoz' Bog!
” Vetar joj odgovori: „Ima, majko, ima, već neka iziđe slobodno, ne ću joj ništa.” I tako ona iziđe pred vetra, i pripovedi mu nevolju svoju; a vetar joj odgovori: „Ja sam ga video, on je čak u drugome carstvu, tamo se oženio i
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Pak se čudimo zašto su neki mladići puni vetra, samovoljice, visokoumija i upornosti! Evo ti uzrok. Iz prve mladosti čuju kojekakve prepovetke, to vrlo upamte.
Tihoslatko i ljupko šu-ščenje i igranje s dolinom potoka, veselo različni[h] ptica pojanje, krotko i prohladno vetra dihanije, i njegovo s lišćem premetanje, daju ušima jednu tako slatkoslišnu muziku, da dovode čoveka u savršeno
kako bi kadri bili rasuždavati ono što čitaju, napune glavu svakojakih ponjatija, mnenija i protivrečija, pak hode puni vetra, čineći im se bog zna šta znadu.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Prohujalog doba vir me celog guta. Kamena kućo pocrnela od groma S tragovima kiša, veka, vetra, boga, Na tvome dnu sam bez govora i doma.
Ćosić, Dobrica - KORENI
U bradi se zgrudvala krv. Grudi su iscepane. Naježi se, ledene su nozdrve vetra, a dah mu uvek zaudara na daljine. A iza oblaka nebo je puno zvezda.
Kad je prestao da joj donosi marame, šalove?... Kratki rezovi vetra donose daleku i nejasnu opomenu. Odande odakle polaze vetrovi, dolaze i kazne ljudima.
u belom dimu snega i vetra Mijat jedna umiruje ugojene vrance što, njišteći, tuku kopitama u sanke, a jutro se nastavlja mislima poslednjih nesanica.
da se vrati, pa se prisetio da je i pošao ka Savi, zagazio u celac i krenuo uz obalu mlaćen košavom, podajući se snazi vetra što ga je gurao u zaleđenu reku. Zašto nisam skočio...? pomisli i zastenja, sada, u njivi, pod brestom.
Stoji kraj prozora i gleda u žućkastu mrlju svetlosti iz Simkine sobe. Napregnuto sluša tiho hujanje vetra u vrhovima jasenova. Kazna. Njegovom voljom mnogo je dece ostalo bez očeva. Stiže ga kazna.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Gle vraga! — jeknu Đavolak. — Gde mu nestade rep? Priča o čarobnoj ruži brzinom vetra obigra grad. Jedan za drugim, u nisku, trošnu kuću ulazili su repati i rogati, a izlazili odande bez repova i rogova.
Nemir je u njoj rastao. Morala je da odbaci gornju, od sunca i vetra ispucalu koru, kao da zbacuje iznošeno odelo. Još nije bilo u redu. Šta sada?
Unutra nikoga nije bilo. Sve je bilo kao i uvek: blistavo nebo, bubice u iskopanom zlatastom pesku, lako šuškanje vetra u daljini. Jedino nenom sjajnookom ni traga, ni glasa. »Kakva je ovo šala?« pomisli lepotica rođenja iz Kamenog jajeta.
Ali šta je to što se može sakriti? Brzinom vetra glas o selu rezbara prođe od jednog mora do drugog. Na planinu se pope prvi trgovac, pa drugi, pa treći, pa sto treći?
Žao mu je bilo starice, ali žao mu je bilo i da upropasti drugu želju. Zatiskujući uši, leteo je na leđima vetra, a ipak je čuo molećivi glas: — Zaželi da se oslobodim rana, pomozi! — Zaželeo bih da te nikada nisam sreo!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
svih prostora i slušao je kako se mrve, iz njega, one unutarnje težine a on, pomalo, nestaje, i već je samo prah vode i vetra, u trajnom izmicanju. U njega je ulazio mir.
Groznica je bila opasna. Vidari, koji su odmah pozvani, prepoznali su bolest crvenog vetra. Uplašeni, zahtevali su da se taj stari čovek što pre prenese na neko mesto zdravije od tih odaja Pašinog dvora u
To nije bilo moguće, nigde ni daška istočnog vetra, pričinilo mu se, ali zašto? Anastasijević je počeo da osluškuje sebe: šta li mu je, maločas, značilo ono naravno?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
„Dobar veče!“ avet me pozdravi. Poznajem glas: K'o ponoćnoga vetra piruk, Kad inje stresa s vrba nadgrobnih! Poznajem glas: Tako je predis'o U časovima svojim poslednjim Ruvarac Kosta.
Popa, Vasko - KORA
Gavrilovu Duž plodnih pločnika Gađenje skuplja Preživele osmehe Silovanih predmeta Na blagim padinama vetra Hvata Čiste letove Bez odlaska i povratka Ispod veđa godišnjih doba Kida Jedino lišće Verno granama
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
treptao, pun svečane radosti i mirisa svežeg lišća i trave, ja sam, milovan onim sasvim blagim duhom prolećnjeg vetra, gledao daleko u planine što se plavile. Oh Bože, zar je sve ono bilo vitlo? Oh Bože, trideset i pet godina!
A duboko dole u bezdanu tonule su nejasne trunke građevina. Ni zvuka, ni najslabijeg daha vetra, ni lelujanja alpijske trave.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Smrklo se. Đurica se provlači pored sniskih krovinjara, zavejanih snegom; grči se pod natiscima hladna vetra, koji skida s krovova snežnu prašinu i zasiplje njome drugu stranu ulice.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Po tome ona dođe k vetrovoj majci, te joj pripovedi sve kako je stradala, i kako je došla da pita njenoga sina vetra nije li on gdegod video takoga i takog čoveka.
I ona se skloni za vrata. Kad ali eto ti vetra, duva, ruši, krši, prevrće gde god što nađe, sav izgreban i poderan. Pa kako dođe, nazva materi „pomoz̓ bog“, pa joj
Vetar joj odgovori: — Ima, majko, ima, već neka iziđe slobodno, neću joj ništa. I tako ona iziđe pred vetra, pripovedi mu nevolju svoju; a vetar joj odgovori: — Ja sam ga video, on je čak u drugome carstvu, tamo se oženio i
Petković, Vladislav Dis - PESME
Il' da je groblja, senki, vetra, zvuka I igre mrtvih, avetinja kolo, Da je bolova, sećanja, jauka — Znamenja, da sam nekad i ja vol'o. Al' nije.
Je l' podnožjem pao Sad blesak zore, pod kojim je dis'o U tami čovek?... Gle, kako se nija I ide boja preko vetra, granja, Ustavlja nered i tišinu svija I dugu vuče! Otkud ove zore U času kada kob i očaj sanja?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U jednom naletu vetra odleteo mi je šešir sa glave i sve što mi je ostalo da je pokrijem, bio je jedan crveni fes kakav nose Srbi u Bosni.
Razmišljao sam kako je to divna noć. Nije bilo urlikanja vetra, prestala je lomnjava talasa, svet se nije ljuljao ispod mojih nogu, kao što je to bilo na iseljeničkom brodu.
Povrh svega, jedan iznenadni nalet vetra prevrnuo mi je čamac i ja sam teškom mukom stigao u Lucern kasno uveče. Vlasnik hotela primetio je da sam kaljav i
Povrh svega, jedan iznenadni nalet vetra prevrnuo mi je čamac i ja sam teškom mukom stigao u Lucern kasno uveče. Vlasnik hotela primetio je da sam kaljav i
Niti su šumeli talasi, niti je bilo daška vetra koji bi mu remetili misli. Njegove ovce su bile napojene, davno je pojeo svoju posnu večeru još pre nego je dan iščezao
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kroz konoplje brodova fijukne udar vetra i u isti čas zatrese granama obližnjih drveta. Zvižduk i šuštanje gdekojeg suhog lista gubi se negde u visini, praćen
Zvižduk i šuštanje gdekojeg suhog lista gubi se negde u visini, praćen tugaljivim hukom noćnog vetra što čak do srca dopire. Noć je vedra i hladna; ako tako ostane svanućem, biće i mraza.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Trava caruje među slovima I njihove redove Po svojoj volji prestrojava Kos otima svoje polje Iz ruku četiri crna vetra I savija ga od podneva do ponoći U ponoć nebo preleće I odnosi u kljunu nekud on zna kuda Svoj zeleni
Jedan prevashodno emocionalni doživljaj (oblaka, vetra ili grčke vaze) može dovesti do najsloženije intelektualne nadgradnje (Kits, Šeli), kao što jedna izrazito
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U kući sve leglo. Zaspalo. Ništa se nije više čulo, sem vetra i la veža pasa. I neprekidan šum vode što je oticala. - Podiže ruku i velika se crna senka načini na zidu“.
sudeći, nastala usled ukrštanja taktilnog utiska o trenju vazdušne struje po licu pri kretanju kola (odatle i pominjanje vetra) i vizuelnog utiska koji oko daje kad se takođe pri kretanju posmatraju snopovi sunčevog svetla u daljini.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Tada Hristos usta sred koraba, Blagim okom gleda desno, levo; Obe ruke nad njime raširi — Vetra nesta, i nore se smiri. — I potada više puti biva Ista slika na moru života.
Miljković, Branko - PESME
SLEPI PESNIK Filipu Višnjiću O čelo moje od sna i vetra mapo čudnih otkrića vidu ispod kože, u izmišljenoj senci cvete i lampo umesto reči koja se ponoviti ne može.
O čelo moje od sna i vetra mapo! Odajem se mrtav suncu posle mene jer nesreća i posle smrti traje. Slepi jasno vide sudbinu pred kojom
O tužne noći preko sna mog pale! Nek nebo usni oganj i oluju! U tihom se cvetu neke vatre pale. O čelo moje od sna i vetra mapo čudnih otkrića vidu ispod kože, u izmišljenoj senci cvete i lampo umesto reči koja se ponoviti ne može.
O čudna ptica čija namena da bude let zemlje i pesma opustelog neba, koja se čuje al ne shvata. O, belo udvaranje vetra toj ptici od plamena.
talas bez uspomene Zvezde koje se nad glavom mojom pale Kojima zamenih vid i ime svoga pravca Lađo puna zaborava i vetra bez pramca Nekoga sveta teške sene pale.
Srce puno mraka anđela svoga bira Da bdi nad gorkim morem i nameru mi krije. Crno jedro mog vetra plovidbo oslepljena Mojoj oholosti more do kolena Nad mojom glavom opasnost simetrije Svetova poređanih umom u privid.
Ona će sačuvati namere moje i tvoje I vaskrsnuće mrtve rođendane po milosti. U podnožju vetra nemerljiva sen oholosti Nestaće u pepelu onih što više ne postoje.
Progovorite seni slutim li prevaru mutnoga potiljka. O tužni severu tela nebo od četiri vetra pretvori u paru nad širom otvorenom vodom koja je raznela tamu oka po celome telu.
sam i ja pao s njima različit od onoga što ću reći VII Zelengoro hoću da izgovorim tvoje ime zelengoro začeta u trbuhu vetra zelena goro neba i zvezdo moje krvi strane sveta su se otimale za njihovu smrt koja je bila početak a ne kraj putevi su
Mrtva ona je izgubila sve moje dokaze protiv vetra, smrti, zime. Ljubio sam sramno, nežno, časno, to telo koje osvetljava sebi put ka svojoj smrti. Zar pesma?
vreme buduće noći veliki vodeni duše nad gorama kad grom mi snuješ u sluhu kad mi prostore pomešaš reko sa srcem od vetra kada mi sve nade zbuniš Možda bi trebalo da pevam tako da se ne razlikujem od drugih koji silaze po vodu ali pored
Krakov, Stanislav - KRILA
ustavljali se na usnama, koje su pile... Okolo je sve bilo plavo i hladno. Bora je slušao nerazumljivu priču vetra i zujanje elise. Dole po vrhovima planina je bilo snega, preko koga je trčalo jutarnje sunce.
Oficir je zastajao, ali je pratilac zamotan bašlikom tvrdio da dobrim putem idu. Na prevoju nagli talas vetra zgrabi čelični šlem sa Duškove glave i baci ga daleko u jarugu. Iz magle se ukazao transport promrzlih ranjenika.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Stihove koje mi citira Vuije, i koji predstavljaju šum vetra u zoru, uoči bitke, imaju neverovatnu igru aliteracije. Gledajući akvarele na kojima sam zabeležio čudni indigo bubua
Velika gužva zbog crnaca koji se iskrcavaju u čađave petrolne šalupe, osvetljene samo lampama protiv vetra. Ne zna se koliko će trebati brodu da iskrca i ukrca robu. Gužva.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ali i grudi reke studene U jarosti se svojoj nadimlju, Osećajući borbu strahotnu Što će sa hukom vetra studenog Još ove kobne noći voditi... JANjA (iza bine na obali): Konopac hvataj!... Vuci, drtino! Šta čekaš? Radi!..
Još nijesam vidio Turčina da bolje umije... GLAVAŠ: Nek’ se razruši trošna koliba Što je od studi vetra jesenjeg Hajdučku glavu verno čuvala!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
I ponekad sva cpeća i sva nesreća čovekova sastoji se u ovom neshvatljivom nečem, što se povija i rasipa po volji vetra«. Dim, što sam ga ja gledao, bio je kobne boje: crn sa naglim mešanjem crvenoga odbleska.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zastao sam da predahnem i tada sam ga pogledao. Lice mu je preplanulo od vetra. U očima mu se ogleda naivan izraz. Pre je ličio na nekog marljivog čuvara, koji savesno obavlja svoju dužnost, nego na
— ponudio nas je oficir graničar. Jedan pas privezan na dugačkoj žici, lajao je besno... Povodeći se gotovo od vetra, ušli smo u karaulu, gde se tek sada malo ispravismo.
Vetar je kovitlao, naterujući nam sitnije kamenje u lice. — Vidite, kako se na crkvi iskrivio krst od vetra! — pokaza nam jedan vojnik graničar. Na ulazu u crkvicu zastali smo. Svuda po podu ležale su rasturene ljudske lobanje.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Je li pogodan? Je li pred njome muški slobodan? KAP. ĐURAŠKO (za sebe): Kao plamičak sveće voštane, Što na sve želje vetra pristane — Tuli se, bukne, gasi se, plane, Dokle i sveće tako nestane... VUJO: Slobodan?... Slobodan, dakako!...
Bojić, Milutin - PESME
JA HOĆU DA STVORIM PUNO SNAGE DELO LEPOTA Ti gledaš vodopad kako se penuši, Slušaš fijuk vetra kraj rečnih obala, I osećaš maglu što štipa i guši, No ne vidiš sunce u bari sred kala.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
ne samo u ovome nego i u naredna dva, podjednako neobična romana: Predeo slikan čajem (1988) i Unutrašnja strana vetra (1991). U prošloj deceniji Pavić je bio jedan od najviše prevođenih pisaca u svetu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Vodom u kojoj su prokuvane b. žile ispira se mesto obolelo od crvenog vetra (SEZ, 40, 233). U jednoj skasci pop prokleo svoga ubicu »da ga mravi mrtva iznašaju na b.
list se meće na rane koje se gnoje (GZM, 12, 1900, 150), na izgoretine (SEZ, 16, 429), na mesto obolelo od crvenog vetra (SEZ, 16, 427), isto tako i kod bolesti utrobe i materice (іbіdem).
Toga dana ovce se na pašu teraju granom od l. (ZNŽOJS, 6, 320). Lišće od l. je lek protiv crvenog vetra (ŽSS, 273). Bobice su lek od sičije (GZM, 4, 152; 12, 151). L.
U latinskom tekstu Luіćeve Ljekaruše preporučuje se njen prah (pomešan sa ječmenim brašnom) kao lek od crvenog vetra (ZNŽOJS, 14, 108). MIROĐIJA Dіll (anethum graveolenѕ).
Koren skuvan u kozjem mleku od groznice (ib., 341). Oblog od r. i kiselog mleka upotrebljuje se kao lek od crvenog vetra (SEZ, 16, 427), izgoretine (ib., 429), čira (SEZ, 19, 224). R. se za lek bere u Međudnevice (ŽSS, 143).
da je sakrije: đ nije htela, i zato je Bogorodica proklela da joj se lišće uvek leluja i bez vetra (ZNŽOJS, 7, 1902, 195 id). Po drugom, uglavnom suprotnom verovanju, na t.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nada u nama treperi kao slabašni žižak, gotov da utrne na najmanji dašak vetra, a opet ima snage da se zapali i u oluji, u najvećoj nepogodi.
inat, zacenuo se od pakosti, spekao se i zategao kao tetiva na luku, ščepao se koščatim rukama za zemlju i nema tog vetra koji će ga oduvati. Gledao sam sve to iz pristranka kao nezainteresovani svedok i uživao.
Ne vidimo ih, izležavaju se po čestaru ili se kupaju dole u moravskim virovima. Ne pomera se nijedna liska, ni daška vetra. Osim zrikavaca, ništa se ne čuje, a oni po celi dan cvrče u treperavoj jari. To pištanje mi svrdla uši.
Umesto da se svi bace na vrata, ne bi li ih nekako zatvorili, mnogi klekoše na pod i počeše da se mole. Huk vetra i praštanje gromova koji su udarali sve bliže, zaglušivali su njihovo uznemireno mrmljanje.
Niko nije došao na prozor. Došle su kišne kaplje raspršene u fijukanju vetra. Stojim bos u ledenoj barici nakupljenoj između klizavih oblutaka, prsti nogu su mi se ukočili od hladnoće, košulja mi
Cviljenje nepogode u odžacima, siktanje mećave kroz badže i pukotine, dim koji se vraćao ne mogavši napolje od vetra, kašalj, hripanje, plamsaji po zidu, ključanje čorbe u bakraču, ispljuvci po zemljanom podu, gunjevi što se isparavaju,
Pola hvata rastojanja, ne više. Pa ipak mislim da se ništa ne bi desilo da nije bilo onoga mlakog toplog vetra što je iznenada banuo niz reku, mreškajući vodu Mrtvaja vira i šumeći u visokim topolama duž obala.
Ilić, Vojislav J. - PESME
hladni Borej dŷše, i snegom zasipa ravni; Gde slavuj ne peva slatko u tihi suton i tavni; Gde crna breza samo, pod vetra studenom rukom, Kô tajni prizrak se niha, i tužnim šumori zvukom.
Parnasa našeg Tirtej sêd, Glavaša pesnik dragi, Uvelih dana tavni rêd U sanak prima blagi. I samo vetra burni huk, Nad grobom koji huji, Kô zvučne lire gromki zvuk Očajno, strasno bruji!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
da, ne samo na Zemlji, nego i na drugim nebeskim telima, ima čvrstoga tla, brda i dolina, potoka, reka i mora, vazduha, vetra, kiše, snega, dana, noći i godišnjih doba, onda se nameće samo od sebe pitanje da li na tima dalekim svetovima ima
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Vetar je pištao neprijatno. Kod Lazarićevih, svi su nekako imali potrebu da se zabune, da ne čuju šum vetra i curenje vode. Gos-Toši nije bilo dobro, prilegao je i uvukao glavu u ćošak divana.
rekao da moj otac ima rđavu narav, a on opet kaže da moja ne valja, da je lakomislena: ti i tvoja mati, veli, vetar od vetra! — Branko se slatko smeje. — Jeste, ja sam po naravi sušta mati, i gospa Leposavi mojoj uvek sve dobro.
A zeleno-sivo ždraljinje krilo, koje čovek retko uočava, slično je doista oštrim mlazevima vode, kojima udarac vetra daje mah da lete, a lete dotle dok traju udarac i bol. — Dopada mi se kako si to kazao... Zašto si prestao pisati?
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« »O, prekrasni, imamo lepu muziku.« (Dugačka počivatelna; jer nesrećom nema kiše ni vetra.) »Frajlice, vi dobro izgledate.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
sunčeva zraka Slažu je u krstine Kos naglas čita Tajna slova rasuta po polju Božuri stasali do neba Služe četiri crna vetra Sjedinjenom krvlju bojovnika Polje kao nijedno Nad njim nebo Pod njim nebo VEČERA NA KOSOVU POLjU Svi sede providni za
zlato Trava caruje među slovima I njihove redove Po svojoj volji prestrojava Kos otima svoje polje Iz ruku četiri crna vetra I savija ga od podneva do ponoći U ponoć nebo preleće I odnosi u kljunu nekud on zna kuda Svoj zeleni
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Lica im obrasla u bradu, obrazi upali, a usta ispucala od zime i vetra. Nama u susret ide jedan Crnogorac sa puškom. Kada vide da stojimo na drumu, zastade i on. — Pomagâ vi bog!
Petrović, Rastko - PESME
Ko ti reče Šar planinu, kočijašu, drumovniče moj! Znam: i ti si sam, i ja sam sam, A psovka kočijaška - pozdrav vetra zavičajni Odiseju na moru.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
ruža, rasla i samoj sebi šaputala: — Da mi je izaći na svetlost dana, da mi je videti sunce i cveće, osetiti dah vetra! — Svetlije je na površini mora, pevaju i lete ptice šarenih krila. Šta da se o ostalim čudima kaže?
— 3ašto bi baš svi morali da rade isto? — govorio je, i umesto da sledi Sunce pratio let vilin-konjica i prolaženje vetra kroz travu. Tri brda u daljini, kao tri prozračna mehura sapunice, privlačila su ga više od svega.
Uzalud je zatim bežao. Žbun ga je sustizao, brzinom vetra, a iza njegovih leđa zgušnjavalo se drveće. Dok dlanom o dlan: grana se vezala za granu, lišće splelo.
Sve niže i niže spuštala se da ga izbliza osmotri, kad pod udarcem vetra poče padati oblak na kojem je bila. Padao je i padao, ko zna koliko je padao!
Oči su mu cvetale kao more u podne: živi Srebrenka, živi! Nadjačava i mreže i talase, brža od vetra, srebrnija od galeba!
Ali, i starac i dečak produžili su da spavaju u kolibi od kamena. Pred naletima vetra i talasa ona im se činila bezbednijom...
A onda, iznenada, opazi starac Luka da mu se unuk pred zoru iskrada, prikri se i pođe za njim. U lišću smokve ni daška vetra nije bilo, a more je bleštalo kao razlivena kap ulja. Samo je od pučine ka obali vijugao srebrni trag.
Zar da mu riba krade unukovu ljubav? Tajimice poče da plete starac čeličnu mrežu. Zatim nabavi čamac brži od vetra i noću, dok su jedino zvezde bile budne, poče da proganja Srebrenku. Čitavu noć je lovio.
Ne mogu dozvoliti da mi ubiješ najboljeg druga! — Trčao je dečak šiban slanim zamasima vetra. Hladan i vlažan bio je pesak pod njegovim stopalima, a po talasima je letela pena bela kao starčeva kosa.
Šta je, tu je: uzmaka nema! Začudi Varalicu tišina u kojoj se ni lepet ptičjih krila, ni šum vetra nije čuo. Blještalo je zlatno lišće na suncu, stablo se srebrom iskrilo, ali vešticama nije bilo ni traga, niti se čuo
Dolete do njih, strže im marame s glava, poče da beži. Ali, prenuše se veštice, pa za njim. Trči Varalica brže od vetra, ali dah veštica, svejedno, oseća na potiljku. Kad, najednom, kao ukopane stale veštice, pište.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
pantalona Rastimo Sa lastama lastimo Hajdevije Hajduci Hajdetići Junačine Ne birajmo načine Rastimo Do vetra Do krova Do ljubavi Do lova Do poslednjeg milimetra Rastimo DUGME SLUŽI KAPUTU Dugme služi kaputu Asfalt služi
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ADAM Meso od zemlje, kosti iz kamena, oči od vode, krv od rose, para i odihivanje od vetra, razum, pamet od oblaka, umlje s anđelske brzine... Kad umre, u to mu se telo opet i raziđe.
Jer i tako od huke morske i golema vetra i talasa pronerazni bijahu i zaplašeni, koje noćna rad prozorja ne dobro svidla, i sa smućnje od mora plahe, ne mogoše
Talas jošte i tadar velik bijaše i Petar smede nastupiti na njega a suproć vetra ne može obstajati! Pronerazi se, budavši mu tako već na blizu spram Hrista, — ha, da se rukuju.
Lakom slušanjem slatka glasom zabuša i ovaj po malu seti se, zinu, napuni se vetra i produži se te u malom slogu mnogo sagradi. Ne može u svačemu mudrost biti prva, pre će biti suluda.
i siromaši, hudim i visokim, plemenorodnim i potakim, sužnjem i poglavitim, — kano što nam jednako je dato duhanje vetra, sunčano sjanje, porod zemljani, voda i vatra za potrebu, promena vremenima i motrenje vilajetsko, što je god pod nebom