Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A kako to da razumemo? — zapita ga Melanija koketno i stade se hladiti lepezom tako da vetrići dodirnuše i Perinu kosu. — Dakle, molim... odgovor? Kako to mislite? — Kako mislim?
Radičević, Branko - PESME
Ču Bog ovo, ali ne pomože. Kako beše, ni znam niti znado, Samo znado da dole propado, Ode sunce, odoše vetrići, I odoše sjajni oblačići, Ode nebo, odoše čudesa, Ode zlato, čudo od čudesa!
dolina se vije, Kako gora podigla se gusta, A po gori sve ta lipa pusta, Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju, Uz kosove braća podvikuju: „Ao danče, ala si mi beo!
XXX De je on? De njeno milo? De je zlato nesuđeno? Eto s' nebo pozlatilo — Sunce granu — de l' je njeno? Svi vetrići za njom tuže, Slavlji tužne pesme viju, Vrela ječe, a te ruže Grozne za njom suze liju, Sve se, sve se o njoj bavi, A
Al' što peva neće u grob sići, Doće tice i doće vetrići I doći će gromovi ozgora, Trgnut pesme od nemili dvora; Tice će ih meni da pevaju, A vetrići po gori pirkaju,
Doće tice i doće vetrići I doći će gromovi ozgora, Trgnut pesme od nemili dvora; Tice će ih meni da pevaju, A vetrići po gori pirkaju, Grom će grmit, pesme kazivati, Što ne more, to će munji dati, Munja će i u nebo zapisat, A ko će mi
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Voždovca kad tamo nestane struje; TROJKA, koja se svakog jutra u Košutnjaku okupa: Kroz njihove otvorene uši sad blagi vetrići huje. Spavaju, na nogama. Samo im čistačica čisti Uši, pere im zube, da beli nikad ne trunu.
Pandurović, Sima - PESME
Žalila nisi, izgleda, što ména Života u smrt beše tako râna. Ispratiše te martovski vetrići, Sunce i uzdah sveta što je plak’o.
jesen: mlaki dani neki, S mirisom davnine, proleća i čežnje, S radošću naivnom k’o detinjske težnje; A spomene nose vetrići daleki, Milostivi, blagi, čežnjivi i meki.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kako gora podigla se gusta! A po gori sva ta lipa pusta! Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju; Uz kosove braća podvikuju: „Ao, danče, ala si mi beo! Još bih dugo gledati te hteo!
Šantić, Aleksa - PESME
31 Svet je tako divan i svod plav i mio, I vetrići viju tako blago, ti'o, I cvetovi mašu po luci i kosi. I sjaju i trepte u jutarnjoj rosi, I gde pogled roni, svuda