Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Raznosi vetar stogove sena, ona sad spava, Mala baklja pšenice u vetru pucketa Sve, šýmom i drhtanjem, vatru podražava Ona je praznik, nedelja usred leta Kroz krov bez crepa vidim njen
korenje, iščupan, njegov jezik, u nova vremena, iz svake grane izbija ko list, u hrastovoj krošnji s večeri na vetru, nikle iz vode, iz ptica, iz grobova i vukova, njegove reči, zlatne i zelene, cvetaju, bruje i rastu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On više ne beše čovek — nego zver... Kolo, veselo kolo, veliko kao gradina, povija se kao plamen na vetru: to ovamo, to onamo...
Tu se nije mislilo samo na pobedu. Išlo se na to da se uništi, da se satre, da se razveje kao pleva na vetru, te da ni traga ne ostane od onoga što se zove neprijatelj!
Dučić, Jovan - PESME
I tu šumi s njima, dajući, polako, Moru koju granu, vetru listak koji: I, kô srce, sebe kidajući tako, Tužno šumi život. — Sama vrba stoji...
U duboko veče, kad ugasnu staze, Duša mrtvog dana, sumorna, još hodi, I šumi: kô tamne, iskidane fraze Muzike u vetru, u granju, po vodi. Tad se javi eho nepamćenog jada, I bol neke davno prebolele rane...
Ti si i Da i Ne; a u tajni mora Na vrhu si svetlost, mrak u ponorima. I kao po vetru lako perje ptičje, U tebi se kreću svetovi i bića: Život nije drugo do tvoje naličje, Tvoja druga bitnost sav
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Grdna prašina i pleva letela je i padala, blagodareći pospešnom vetru, na pop-Ćirinu kuću baš kad su izašli da se šetaju, a rešeto je užasno zablebetalo i lupalo, da je Melaniju formalno
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ovaj do zla Boga rizičan prolaz, vršen po klizavici, na najvećem mrazu i ledenom vetru, zadavao je besprimerne napore.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KATICA: Zaboga, da ne propadnete! JANjA: Da propadnim! Da dođi jednu vetru, da mi uzmi za kosu i da mi nosi u luftu! O, moje lepo Miška, moje lepu Galin!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ponavlja laskave reči, čak i ćerci domaćina, ponavlja, kao što vetrenjača maše krilima, i kad je prazna, na vetru. Taj čovek ne ume da sakrije svoju čežnju – ni za novac, ni za žene – iako ga je to davno prošlo.
Kao što to biva, na putu, Isakoviču se život činio, sad, kao neka vetrenjača na vetru. Iako se ljutio na Kajzerlinga i Volkova, koji ga, na put, šalju, u rosijskoj vojsci nalazio je, sad, za sebe, jedinu
neprolazni, oganj ljubosti, prema sapatnicima, nego je bio kolebljiv, kao što se granje, starih, vrba, lako ljulja, na vetru. On je jahao, pognute glave, nekoliko sati, za tim svojim sunarodnicima, a posle se vratio.
Dizali su se u visinu. Leteli su u nekoj toploj mesečini, i prelazili lako – kao žut list na vetru preko druma – planinske vrhove u plavetnilu, iznad zemlje, koja je ostala, sa svojim brdima i šumama, u dolini.
Teodosije - ŽITIJA
Prema vetru i u oči suncu naseli se da živi u njoj. Mrazom smrzavan i suncem žežen, podvige posta izvršavaše. Stajanja njegova na
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
To ju je punilo nemirom, pa je podrhtavala kao jasika na vetru. Muškarci su se ludački okretali za njom. Ona ni najmanje nije izgledala kao žena koja ima sina visokog dva metra, dve
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Osunčan, prosijan, oseti se topal, a ne težak, kao i da ne jaše, kao i da ne postoji, u tom nevidljivom vetru, koji ga je dočekivao s lica. Zatim potera konja kasom, kroz prazninu.
Tri topole su treperile tamo na vetru i on ih je jasno video, iz svih daljina. Mudrost i spokojstvo, mir koji je obuzimao dušu, polazio je otuda i stizao ga,
ga je Komesar, sa svojim kirasirima, posmatrao, izgledao kao neki veliki cvet, sad beo, sad rujan, što se povija na vetru. Kada je prvi put pao, poliše ga vodom i gurnuše dalje.
Na vetru, koji povija kišu, po rekama, lađa Aranđela Isakoviča, puna konja, što beše na putu, preko, k Turcima, bi zahvaćena vodo
toliko moći da im čini ono što on hoće, već je sa njima, i bez njih, morao da se vrti, po volji drugih, kao neki čekrk na vetru?
Osunčan posle, prosijan, oseti se topal, a ne težak, kao i da ne jaše, kao i da ne postoji, u tom nevidljivom vetru, koji ga je pratio sa leđa. Zatim potera konja kasom, kroz prazninu.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
pomilovanje za zovinu sviralu nedužnu koja govori u lice caru što se samo zemlji poverava, što krišom dotura vetar vetru i mrav šapće na uvo mrava.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« Plavi se ljiljan u dolu, lelujaju se trave na aprilskom vetru, nadimaju se pletene košare pune ukusnih poslastica...
ovo sunce, ni ova Terasa koju sam toliko voleo, ni ovaj otmeni svet kome sam nekada želeo da pripadam, ni zastave na vetru, više ne pričinjavaju nikakvu radost, baš kao da je neki rasejani scenograf posle predstave zaboravio da skloni stari
Mladić se vrati iz recepcije sa koferom u ruci. Krenuli su zajedno preko snega, ispod međunarodnih zastava na vetru. Prozirna grudva udavi se u pepeljari sama u sebi. —Pogle šta dišemo dole!
svuda unedogled ustalasana majska trava, po kojoj tu i tamo raste cveće kome ne znaju ni imena niti svrhe — krošnje na vetru i sanjivo zujanje insekata... Uznemirava ih ta teška tišina ispunjena mirisima bilja, vlage i isparenja.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Švabica ima sasvim autobiografski karakter, u Verteru, Vetru i u nekoliko odlomaka on unosi lično sebe. U svima njegovim pripovetkama ima mnogo toga ličnog i lirskog, svuda se vide
Radičević, Branko - PESME
“ Pa dovati jera tananoga I još onog, brate, debeloga, Tog u desnu, onog u šuvaku, Udri njima po vetru i mraku. Bože veli, čudna dela tvoja!
tek što ona suknu, A on ti je pijučinom fuknu, Ona pade, vetru dušu dade, Ako dušu kakovu imade. Ode sova, brate, najstarija, Najstarija i najglavatija, Dika, ponos svoj i
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
nastavljao da čita, okružen gomilom stripova, zabavnika i ilustrovanih časopisa koji su se sami od sebe prelistavali na vetru.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Nji-nji Kobilić to putem grabi, a trn i njega pa za rep zgrabi! „Ti nemaš vune, al daj mi strune, na vetru Ćira hoće da svira.“ Prođe i seljak, starina neka, napola gluh, a Ćira njega cap! — za kožuh. „Ne diraj, vraže!
Čitave noći orač sanjao glatke ručice pluga, jablan se viti svu noć klanjao toplome vetru s Juga. Čitave noći mačak skitao za tragom Brke miša, brezik je mokri svu noć pitao kada će stati kiša.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
SOLUNSKA BRAĆA Kao dva nerazdvojna hrta zađoše međ Slovene da ih love u blizanačke mreže, po vetru su pošli iz Soluna dva Dioskura, uz obronke naroda neznanih što mnogo pevaju i psuju a malo slove.
NOĆNA ŠETNjA DEČANSKOG Krune se krošnje na vetru dok spava uručeno mi stado, šetam gradom. Mantije se nebom viju, ja hodim u ubožničkoj vreći, u strahu su i
zima i zaista dok su oblaci niski on staje na mesto visoko na vrh koji se zove Golija poput vodenog stuba koji na vetru govori kao da je od šupljikavog metala tako i sija i kaže vrlo jasno da je čuo naša htenja i zna snagu naše volje
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Obično bi kujnu doterao tako blizu, do rovova, da smo katkad, u vetru, mogli da namirišemo masnu goveđinu. On nam je donosio i poštu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
NA PIJACI 246 PIJACA NA KRAJU GRADA 248 LONAC PASULjA 250 ODČEGA JE SASTAVLjEN VETAR 251 VETROVA MUZIKA 252 SLUTNjE PO VETRU 253 GDE SU ONI VETROVI 254 VETAR I PAPIRIĆ 255 ŠUMA POD SNEGOM 256 ZIMSKI SUMRAK 257 KAP 258 PLAMIČAK KROZ PROZOR
I vir se ježi, jer ga golica Dodir njegovih vitih nožica. A u vetru se, ko plamen sveće, Gasi dan, i širi veče. KUPUŠNjACI KRAJ REKE Kad jesen, u brdima, Razvije barjak od
OGLAS Školjke, kavijar, jesetru, Dimljeni losos, gomoljike, Pršutu sušenu na vetru I đakonije druge tolike Dajem za pastrmku iz vira, Za mrenu iz rečnog mulja, Za komad ovčjeg sira, Za čanak
SLUTNjE PO VETRU Ako vetrina duva iz toplih pušnica juga (Noseći miris balege i otopljenog snega), To znači: zima je bila oštra i
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Riba se odmah raspori, očisti, pa se obesi o motke na brodu da bi se isušila na vetru i održala u dobrom stanju za više dana lova.
Ona se iseče na debele kriške, ove se kuvaju u jako slanoj vodi, iskuvane kriške se suše na vetru ili u naročitim sušarama, slažu se u limene kutije, preliju se zejtinom, kutije se hermetički zatvore, greju se radi
Pandurović, Sima - PESME
je srce moje znalo, K’o jasikovo lišće s grana, Treptati svakad, mnogo, malo, Treptati uvek: u tišini, U burnom vetru, na visini, U mirnom kutu, gde se čini Da ne dopire val orkana.
Samo, crnim društvom, kao tanak vlât Na vetru, zadrhti slutnja što se krije, Monotono, kobno, k’o domaći sat U zidu, dok jedna opomena bije.
Ali ga je život putevima pov’o Što zdravlju duše i svetlosti vode; Našao je sebe i uzdanje novo; I on se razvio na vetru slobode.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
sa božićnom slamom, sa badnjakom, sa česnicom, sa polažajnikom, sa plećkom, sa orahom, sa crnim lukom, s prstenom, po vetru, sa sitom itd.
Bež’te, uroci! Po vetru ste došli, po vetru i otišli; bez semena ste postali, bez semena vas i nestalo! Bez oca začeti, bez majke rođeni, bez
Bež’te, uroci! Po vetru ste došli, po vetru i otišli; bez semena ste postali, bez semena vas i nestalo! Bez oca začeti, bez majke rođeni, bez popa kršteni, nemate
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A mesec joj odgovori: „Rajska dušice, ja ga noću na zemlji nisam nigde video, nego idi ti k vetru, te njega zapitaj nije li ga gde video, on prevrće drvlje i kamenje i zavlači se svuda.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Aaa! Saćemo mi to drukčije, energičnije, saće to da se promeni iz korena! STAVRA: Ti na svakom vetru raširiš repić! MILE: Primiš ga u svoje redove, ukažeš mu poverenje, ko čoveku, a on iz cuga počne da ti rovari!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Oprosti ptici koja i dahom Hoće da ti postane drug. Oprosti senci što te prati I vetru što te u krug vodi. Zagledaj se u tanke vlati I reci nečem malom: hodi Šumno kao što ptice slete Sa plavog mira na
A trubu Mladosti nek zatrube Drugi za druge i grube. O vrati se o vrati. Lomi se već tvoja trska Na vetru. I kiša prska Po golom mesu što pati. BUKET Karanfil, crvenkast kao stid, Otvara slatku laticu sećanja.
Ni senku čak da baci sinagoga. Rupa mesto crkve: ni porte, ni boga. Nema kuće u vetru, zida, lupe vrga. Gde je veliki dan i mi sred njega mali, Ogromni toranj i sat koji nas prati Dok bežimo na Tisu koju
I dok za svojim stolom sedim, Osećam kičmu, dasku, jetru. I čas se znojim, čas se ledim Na izmišljenom suncu, vetru. Za staklom — ko za rešetkama — Dok bdim u nekoj bivšoj veri Okrenem glavu prema vama: Zavidim čak i mački
Ćosić, Dobrica - KORENI
u ćutljivog i strogog gazdu, koji je mladića dobro pamtio i o njemu, pod mesečinom, oblacima i zvezdama, po kiši i vetru, često i dugo s podsmešljivom tugom mislio. Samo mu nikada nije video lik. A šta sada? — zanjiha glavom.
Iskreće glavu i osluškuje. Vetar sitnim zubima gricka Mlado lišće jabuke. Bog sve zna. Svuda je on. I u vetru. Iako je poslednjih meseci svake nedelje po celu službu odstajao u manastiru, ne u crkvi popa Velička, i to je
Otimala se, bojala se što je jači, sve toplije disanje je sipilo kao suv pesak i škripalo na vratnicama uskim vetru, želela je da viče, a nije mogla od „tupim nožem, kurvo“, koje je zaudaralo na rakiju.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
šta među sobom šumi brezino lišće, ali ono je šumilo isto što i ostala zelena braća i na isti način treperilo na vetru. U nedoumici, jasenov list odluči da se obrati za savet najstarijoj grani, ali grana nije imala vremena za priče.
Ali mala lutalica nije htela ni da zastane. Brže od lišća otkidali su se dani, list je treperio na vetru, smejao se i pevao: — Najzeleniji sam, najlepši, niko mi nije ravan!
i odnosili po nekog starčevog sina ili unuka, dok nije ostao sam na salašu, usred širokog žitnog polja zatalasanog na vetru. Gde li je sada to polje? Taj salaš? Rođaci koji su dolazili tek u jesen da pokupe plodove čuvenog starčevog oraha?
Nego šta! Ali ni pomisao na zlato ne otvori ribarima usta. A bor je za to vreme šumeo na vetru, pitajući ptice: — Jeste li videle male svirače? — Videle smo, videle! — odgovarale su ptice.
Loveći u žitnom polju, princ ugleda žetelicu kojoj je zlatna kosa lepršala na vetru, pa reče: — Nju hoću! Uzalud je devojka plakala. Uzalud tvrdila da voli drugog. Priređena bi najraskošnija svadba.
Kako i ne bi? Pred njim je bilo ono isto žitno polje, a u njemu žetelica kojoj se zlatna kosa lepršala na vetru. Bez reči, kao da je ne poznaje, princ poče dovlačiti građu za kuću. Od teških borovih oblica krvarili su mu dlanovi.
Dečaci s ostrva s divljenjem su posmatrali jahače na vetru, pomagali im da rašire ili smotaju jedra, izvuku blistave bele daske na obalu.
Tek tada su se dečaci iz grada povukli. Kao ogromni džinovski leptiri zalepršala su na vetru njihova jedra, a malim ostrvljanima smračila se lica.
Dečaci su jahali na talasima, poigravali se na vetru, sve dok sunce nije palo u more, a onda izašli na obalu, ostavljajući daske u plićaku. — Ne okrećite se!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I tu šumi s njima, dajući polako, Moru koju granu, vetru listak koji; I, k'o srce, sebe kidajući tako, Tužno šumi život. - Sama vrba stoji... J.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Iako im rekoh da nije tako, oni mi ne htedoše verovati, ubeđeni da lažem. Kad me videše kako na kiši, vetru i olujini, hodam po svome vrtu ili kraj obale mora, da bih ispitao te prirodne pojave, oni mišljahu da razgovaram sa
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I tako Ilija Vasić prosto ne može više da izdrži, i gleda kako se ono lako klasje tužno talasa po vetru na onim mačvanskim poljima; i dok zuje i rujaju rojevi oko njega i kruže jastrebovi nad njim, pa se ništa pod milim Bogom
Gori tako Sima od onog nestrpljenja, da izgori kao sveća na vetru, a diskusija sve življa i ogorčenija i interesantnija, pa Iketa Vasić nadvikuje sve i energično dokazuje svoje
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A mesec joj odgovori: — Rajska dušice, ja ga noću na zemlji nisam nigde video, nego idi ti k vetru te njega zapitaj nije li ga gde video, on prevrće drvlje i kamenje i zavlači se svuda.
Petković, Vladislav Dis - PESME
danas više nemam neba, Da moje oči za njim i ne mare; Vidim da meni još jedino treba, Da gubim mirno sve navike stare U vetru trulom što mi duh koleba.
Gledam tu jesen. Došle boje sure I srce hladno, i lagano prate Padanje lišća, umrle božure I crne grane što na vetru pate.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
primer: „Osunčan, prosijan, oseti se topal, a ne težak, kao i da ne jaše, kao i da ne postoji, u tom nevidljivom vetru, koji ga je dočekivao s lica…”249 Na kraju romana: „Osunčan posle, prosijan, oseti se topal, a ne težak, kao i da ne
romana: „Osunčan posle, prosijan, oseti se topal, a ne težak, kao i da ne jaše, kao i da ne postoji, u tom nevidljivom vetru, koji ga je pratio sa leđa“ .
rečenici saopštava da je vetar prevrnuo Aranđelovu lađu dok je natovarena konjima plovila rekom u turske krajeve: „Na vetru, koji povija kišu, po rekama, lađa Aranđela Isakoviča, puna konja, što beše na putu, preko, k Turcima, bi zahvaćena
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
RODIO SE HRISTOS! Rodio se Hristos, ali ne za mame Koji ’no se plaše i od svoje senke, Kojima se vije po svakome vetru Kukavičje pero vrh sramne čelenke.
Miljković, Branko - PESME
Svi su odjeci mrtvi. Nikad tako voleli nisu. Da li ću iznenaditi tajnu smrti, ja žrtva. Gorka suza u srcu. Na kužnom vetru sam. Nikad da se završi taj kameni san Probuditi te moram Euridiko mrtva.
Tražim te u vetru ako te još ima Izgovorena reči za svetove pale Tražim početak sjaj i sate stale. VI POISTOVEĆIVANjE BIĆA I REČI Traži
sreća Budi grom zarđao u moru Onima koji svode svet Na prvu reč nedovoljno odgojenu I pticu koja nalazi svoje zakone u vetru Prepustimo sav rizik poezije Podelimo ovaj mrak između sebe Spava svet al bdiju smutljivci Svojim mirom svojim zlatom
Krakov, Stanislav - KRILA
Išlo se hitro, sve jedan za drugim zbijeni i bliski. Major ćuti, hita. Dugi beli brci mu igraju na vetru. Ađutant bi da govori, priča. Kapetan najbliže čete je do njega. Muči i njega sve ovo. Šta se to dešava gore?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
šarom grozno šarale, Il’ ruke noge, ili haljina, Zakrpe razne što mu s grbine, Kao teskera turskih murovi, Po tihom vetru lako igraju... RADAK: Siromah! ’Ma rašta dođe tu? I ko si ti? ISAK (sleže rameni): Ja ne znam. RADAK: A otkuda si?
Ti!... Stanoje! O, šećer-usta moje ljubavi! Kao rudnika hrpe bogate Što vetru nude skupu prašinu Sa kojom bi se teški prestoli Sviju vladara mogli zlatiti, Juče su jošte vreli poljupci Prepunjen
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tako sve naglo na ovome protiče svetu, Jedna povest i glas raznosi s’ ravno vetru. O ti, koj’ na trošnim ostancima predaka milih Vremenom za starim uzdišuć tužno stojiš, Ustani, kucnô je čas!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
To je ona ista ivica šume sa klupom od prevrnute presečene oblice, izukrštane žile breza, njihovo lišće što drhturi na vetru, zuj pčela, pčele, bezbroj zlaćanih krilaca koje svetlucaju oko klupe, polje ječma a iznad bledo isprano nebo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I bujnu smeđu kosu koja se sa svakim njegovim pokretom drukčije slagala, kao lišće na vetru. Kratkovid, počeo bi da žmirka čim nešto hoće bolje da vidi. Devojčice su po tom žmirkanju znale koliko je sati.
Večera nije bila vesela. Raziđoše se brzo. Mladići rešiše da odu do kafane. Profesor Kalenić stoji na vetru i gleda za njima. Odmiču, osvrću se, nešto dovikuju profesoru što vetar mrsi i brka. Zamakoše. Vetar briše.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Tako nam se bar čini. Ali hodajući po njoj, vidimo male brežuljke, oniske visoravni, kao ono naborana voda na lakom vetru. U daljini negde štrči minare, a još dalje, vide se divlje planine u plavkastoj izmaglici dana... Kosovo polje...
Ovako se misli rastežu, vojnici sede ćuteći pored vatre i povijaju se kao dim na vetru. Pronose se glasovi o nekoj važnoj sednici komandanata. Pričaju neki da će biti ofanziva.
Skretosmo potom u šumu I okretosmo leđa vetru, koji je hučao kroz iglice borova. Ali začudo, niko više ne misli, niti govori o svojoj kući.
da će ovaj živi čovek, koji luta kao avet po ovome vetru, koji još govori, misli, da će i on sutra ležati iskeženih vilica.
Petrović, Rastko - PESME
Samo glava tamna, od sunca preplanula, Samo oči, noći i vetru otvorene. ”Zovem se Selim. Rodio se u Bosni. Gonim trista ovaca.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ribica nije prestajala da priča o oblacima koji plove visokim, plavim nebom, o cveću rumenijem od korala i vetru koji u šupljinama stena stvara prigušene, nežne glasove. A onda tu su i ruže!
Odvratnim joj se učini čak i slatki šum mora. Šta su talasi prema vetru? Šta šum mora prema pesmi trava i ptica? Kao nož prolazila je čežnja srcem Sedefne ruže. Oštar i dugotrajan je bio bol.
Ali, je zato bio lep i zlatan, zlatastiji i nežniji od ostalih. U ponoć i u podne njihao se, pevušeći na vetru koji mu je donosio priče sa sve četiri strane sveta. Koliko je samo čuda na zemlji!
— Gde da nađem sreću svoga sina? — ponavljala je, bez prestanka, dok ne dodija Istočnom vetru njena jadikovka, pa reče: — Svoju sreću tvoj sin mora sam naći.
Umesto da tegli hranu, Belko je pratio let leptira, lelujanje travki na vetru, šum potoka. Dugo u noći ostajao je budan sledeći hod meseca i sneno šaputanje zvezda.
Talasi su im gotovo do postelje dolazili. Šta da se o vetru kaže? Ali, i vetru i talasima Marijanova kuća se hrabro odupirala. Kako i ne bi?
Talasi su im gotovo do postelje dolazili. Šta da se o vetru kaže? Ali, i vetru i talasima Marijanova kuća se hrabro odupirala. Kako i ne bi?
Misli su mu kao bumbari u proleće zundarale. Konačno, smisli: postaviće Strašilo. Neka se njiše na vetru, neka razgoni ptice i dečake. Zabode Starac u zemlju dugačku motku s manjom ukrštenu.
Ugleda Starac na mesečini neko džinovsko drveće, krošnje u nebo poletele, grane kao devojke kose opustile, a lišće se na vetru poput srebrnih ribica ljeska.
Jedva su iza sebe pogledali, a već je tekla kroz mladu šumu. Ne jedno drvo, ne dva ili tri — na blagom vetru njihala se blistava, mlada šuma, sve bujnija.
u krošnjama šareno jato ptica, ali nekadašnji dečak sa Peščare još uvek je stajao kraj svog bunara, gledao u njega, a na vetru mu se lepršala kosa bela, bela. Zatim su ga čuli kako mrmlja: — Vidim ga: zlati se da dnu!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
u pesmi ćuprija kod Beograda čekrk-čelenka, čekrkli-čelenka — srebrno ili zlatno pero na kali koje se okreće prema vetru čelebija — gospodin, gospodar čelebi-pazar — gospodski, gazdinski trg čelenka — nakit za junaštvo, srebrno ili
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« A one noći i ubiše ga sluge mu. VOJSKA VAZDUŠNA Nekim vremenom Jerusalimci pod nebom gore, na vetru ugledaše neku čudnu bojnu, sve u zlatnu odelu vojsku na konji, u gvozdeni oklopi, u panciri, kolčaci željezni na ruku,
Pak tako su tam-ovam trčali na konji po vetru onako oružato, dor su se spoticali i poturali busajući jedan na drugoga.
I treće hise okolo izdrobi, a četvrto hise izrascepaj, te rasturi po vetru. Pak izmakni mač, i teraj svud ovam-onam ta parčeta s oštrim mačem.
A on po skazivanju psalomskom i po vetru gore hodi kano Bog. A gde bi ga voda na sebi nezdržala? A tko to zna, je li se sa stupanjem i doticao vode?
A kade Petar ostavi Hristovo motrenje i okrenu glavu k vetru gledati, ta i more omalaksa pod njim držeći ga — započe dole roniti i zamalo što ne utonu.
Baš onako kano ako bi i koji ponajveštiji zgodio se biti dumendžija u korabu na širini morskoj, na veliku vetru i talasu silovitu do dna blizu gnjurajući se s premetanjem, a društvo je u korabu njejednosložno i vrlo preplašeno.
Ja li i to, noću kad se sastanu na moru biti se bojne galije, na golemu vetru i talasu. Te stoji huka, buka, praska, jeka, pljusak od vesala i talasogruhanja korab o korab, pušaka pucanje i topova,
Staro mimotiče k novom se svraćajući. Ne povoditi se ka šiba k svakome vetru holujastom... I ono malo lajno onako smrdi ka i golemo! I maečak kvasčić celo tekne testa može zakvasiti.