Jakšić, Đura - PROZA
kapetanove reči: „Voleo bih“, — veli kapetan, — „da su mi u srezu svi kmetovi kâ ovaj Radovan, nego da me nameste za vezira u Bosni... Gle kako pronađe onaka zlikovca, palikuću!... Čovek je to!... Čovek, vere mi!...
Obradović, Dositej - BASNE
Car, koji ga inače ljubljaše i počitovaše i za najvernijega k sebi držaše, pođe da se sam o tom uveri. Ubedi vezira da mu otvori svoju tajnu sobu: ovi, prinuđen, otvori mu je. No šta tu vidi?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
,Zar su u vas takvi carevi? A kamo mu veliki ćurak i veliki kauk na glavi, ako ne veći a ono bar kao u našeg vezira u Beogradu?
No odma pomislim: ja vido’ cara u avliji i usna mi ne prepuče, a i nije strašniji ni od jednog beogradskog vezira. Hajde, pa što Bog da. Kaza mi Arsa, da ne valja u skut ljubiti kao vezira, no samo se gologlav pokloniti.
Hajde, pa što Bog da. Kaza mi Arsa, da ne valja u skut ljubiti kao vezira, no samo se gologlav pokloniti. Kad uđem k caru, ja tako i učinim. Kod njega stojao je tolmač.
No toga pašaluka čitluk-sajbije umole beogradskog vezira (što je bio pre Musta-paše) da oni budu age, kao što su i bili, i da kupe svoje desetke i proče.
Svi ti begunci zli i gori kod njega se skupe. Siroma sultan Selim sedam je vezira na Vidin s vojskama slao, da pobede Pasmandžiju, a i Hadži-Mustafa-paša iz Beograda išao je na Vidin i žestoko se tukao.
držali, a ono kad porežu u narodu po oženjenim glavama, to dođe po 8 ili najviše po 10 groša, jerbo su knezovi glave od vezira krili, a spa̓ije i drugi Turci koji su znali nisu veziru hteli kazivati.
najsiromašnije haljine, kroz kapu propali perčini, kroz čakšire kolena, kroz opanke prsti propali, a kad dođu tamo kod vezira poviču: „Aman, aman za carevo zdravlje!
Ali su Aleksa iz Brankovine i Petar iz Ćuprije najprebraniji kod vezira bili.) II Kad su sve age i zli Turci pobegli u Vidin (pošto im je Hadži-Mustafa-paša ubio u Beogradu poglavicu
Sutradan dođe moj otac i knez Petar mitropolitu da im dade hatišerif, a on im rekne: „Otiđite najpre do vezira, pa dođite onda po fermav.” — Knezovi svi skupa odu i pozadugo postoje, preko običaja, pred sobom vezirskom.
̓ — Vezir nato ma̓nu rukom: ,Ej isadile̓ (srećan vam put). — Tako ti mi, ne sedivši nimalo kod vezira, iziđemo i svi reknemo uz put idući: ,Bogme, brate, onako je, vezir pogodi̓.
Tako je od čestitoga vezira zapovest. Koji to ne nabavi, pedeset štapa po tabanima i pedeset groša globe. Haj, čujte i počujte, taka je od vezira
Koji to ne nabavi, pedeset štapa po tabanima i pedeset groša globe. Haj, čujte i počujte, taka je od vezira zapovest!” Sad moj otac dozove odma buljubaše Živana [Petrovića] iz Kalenića, Arseniju Raonića iz Loznice, Đukana iz
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Vele: „Nijedna puška džaba ne puče!...” — A njihove vojvode? — upita Miloš. — Sve je to glave pogubilo, počev od vezira. I da ga nije stid, mučno te se ne bi vratio. — Pa šta sad rade, jesu li se primirili? — pitaše Čupić.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Drugi je znatan uzrok stvaranje srpske patrijaršije za vreme velikog vezira Sokolovića (Srbina muhamedanca) i dobro organizovana srpska crkva, čiji se delokrug rada prostirao na sve srpske
su „Bošnjaci“ smatrali sebe za najbolje muhamedance, smatrali su da su bolji muhamedanci od Osmanlija, bolji od paša i od vezira; često su uobražavali da su bolji muhamedanci i od samog sultana, njihova kalife, naslednika Muhamedova.
Za vreme buna 1831. godine muhamedanski pobunjenici su naterali travničkog vezira da skine svoju novu uniformu a la franca i, kao da je povredio Muhamedovu veru, nagnali su ga da se po muslimanskim
Neki od velikih vezira su bili poislamljeni Srbi. Jedan od najznatnijih, Mehmed Sokolović, obnovio je 1557. godine srpsku patrijaršiju i
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Da mi je znati, ko je bolji: konjušar ili konj? Jesi li čuo? Mogu da psujem sultana, i sultanovu pasju majku, i vezira — šta mi ko može? Valjda ću nešto da izgubim? Ionako sam sve izgubila! Shvataš li sad? Svašta mogu!
Oni ne paze da se o boga ne ogreše, nego da se o vezira ne ogreše! Zar oni ne vide da su veziri od danas do sutra? MAJKA PINTOROVIĆA: Pogledaj kako se odjednom stamnilo!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Čim je prokopô i našô vrelo, zovne ga vezir preda se da ga obdari. Kad je džomet došô pred vezira, vezir ga zapita: — Koliko hoćeš da te obdarim i čim hoćeš?
Ali sve zaludu; on kaže: — Ja nju, ja nijednu! Kad već vide da drukčije ne može biti, onda car pošlje jednoga svog vezira da javi govedaru da će car da mu uzme kćer za sina.
Car pošlje drugoga vezira, ali govedar kaže jedno te jedno: — Dok carev sin — veli — ne nauči kakavgođ zanat, i ne donese mi svoju rukotvorinu,
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Svi bi biln povatani, ali Goli Sin vrati se natrag, uleti međ Turke i samog velikog vezira ubije. Na to oni dođu u zamešateljstvo, a naši se ohrabre i sve do jednog potuku.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Dočekaše Šenđera vezira uvrh ravne gore Vrtijeljke i klaše se ljetni dan do podne. Ne kće Srbin izdati Srbina da ga svijet mori prijekorom, trag
Junacima Bog će učiniti spomen duši a prekadu grobu! Tri hiljade momka jednakoga na Šenđera udriše vezira priđe zore na polje krstačko. Pregaocu Bog daje mahove! Raskrhaše silu Šenđerovu.
DOHODE DESET KAVAZAH IZ PODGORICE OD VEZIRA NOVOGA, KOJI OBLAZI CARSTVO, I DAJU VLADICI DANILU PISMO. VLADIKA GA ČITA. ZAMIŠLjEN.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kad vezir uljeze, svi mu se na noge dignu i po turski poklone čine, a mudir i kadija najviše, koji vezira skinu s konja i šjedu ga na mjesto gdje su siđeli kadija i mudir, prinesu mu zapaljeni čibuk te počne pušiti.
sasluša svačiju davu, potegne nekoliko puta uz čibuk a poprijeko gleda na kadiju i mudira, a oni obojica kleknu pred vezira pak se mole za milost. — Aman, čestiti veziru, carski većilu! Valabila-talah nije istina što raja govori!
, te uhvate i na rukama iznesu kadiju i mudira iz odaje, — pa više puta izvan kuće — a vezira počnu ljubiti opet u skut i u ruke, prepunjaju mu čibuk, i prinose u fildžanima kavu; ali kave nema, nego on prisrkuje
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ali sve zaludu! on kaže: „Ja nju, ja ni jed | nu? Kad već vide, da drukčije ne može biti, onda car pošlje jednoga svog vezira, da javi govedaru, da će car da mu uzme kćer za sina.
Car pošlje drugoga vezira; ali govedar kaže jedno te jedno: „Dok carev sin (veli) ne nauči kakavgođ zanat, i ne donese mi svoju rukotvorinu,
Ali sve za ludu; on kaže: „Ja nju, ja ni jednu!” Kad već vide da drukčije ne može biti, onda car pošlje jednoga svog vezira da javi govedaru da će car da mu uzme kćer za sina.
Car pošlje drugoga vezira, ali govedar kaže jedno te jedno: „Dok carev sin” veli „ne nauči kakavgođ zanat, i ne donese mi svoju rukotvorinu,
Stanković, Borisav - JOVČA
Ko sme? Još kada se čulo da si bio u Stambolu, i tamo kod samoga cara... A zar moga, Jovča, kod samoga cara i kod vezira da odeš? JOVČA Ta, morao sam. A da se može uvek, to ti već znaš. Samo nekoliko kesa, i sve se može. Ali, morao sam...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
U tim pregovorima, koje je odobrio i Karađorđe, ova su dvojica imala dvojak zadatak: prvi, da uvere i vezira i okupljene paše da su Srbi i dalje, uprkos ustanku, pokorni sultanovoj vlasti; ustanak je podignut protiv janičara i
Putopisac Oto Dubislav pl. Pirh, koji je 1829. godine bio u Beogradu i posetio vezira, ostavio je o tome neobično svedočanstvo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
tamo negde iza one krpetine, te otpočinje prvi čin, pa se ređaju redom slike i prilike, i sve tako do one scene između vezira i Miloša. Dakle, pred pašom, sa šakom na grudima, ponizno stoji Miloš.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
VEZIROV SIN U jednog bogatog vezira bio jedinak sin, koji se je u svačemu dobro i pošteno vladao. Pošto vezir ostari, razbolje se jednoga dana.
Sin oca lijepo opremi, sve po hadetu, što se najljepše more. Svaki mu je dan išao na mezar i dovu učio. u vezira su bile još tri sluge, koje je vezir dobro pazio; ali na smrti ih se ne sjeti.
konja, dvadeset sluga i četrdeset vreća, pa odmah natovari i onu robu što je doćerao, i vrati se natrag da obraduje vezira dobrom trgovinom.
Tu je medresu izdržavao sam car, pa bi svake godine po pedeset ćesa preko vezira za izdržavanje slao. Jednom dođe nekakav valija, velik jaspreša, pa što je god sultan slao, sve je on sebi ustavljao.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Mir, tišina, džamija zatvorena ćuti, minaretu ne da oduške ogromni platan, a oko grobnice nekoga vezira, tu ubivena, zuje jata šarolikih boja. Zalutali galebovi Mramornoga mora savijaj u se nad porušenim gradom i kriče...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Priča je usredsređena na nastanak vezirove zadužbine, pa samim tim i na vezira Jusufa. Ali ona ne obuhvata sav vezirov život, nego samo jedan životni isečak čije smo vremenske granice maločas
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
TREĆI TURČIN: Pa kakve pomoći i od vjere i od junaštva?... Da je šćede ovom našom zamijenit, prvi da dođe u vezira!... A onako, evo đe ga gladni hrtovi oblijeću!...
Gde se i muva zukom strašljivim Tek jedva čuje... tu sad robovi Šenlukom svoga bezobrazluka Vezira bude iz rahatluka! TREĆI TURČIN (zbunjeno): Ev’, ova žena dođe, te napravi čitavu bruku... A, vjere mi, mahnita je!
A ne htjedne li se s lisicom rukovati, handžar mi mora cjelivati! DRUGI TURČIN: Pa ćemo ga tako, vezanijeh ruku, pred vezira, neka i on znade ko mu sanove ruši! HASAN: Samo polako! Dok dođe Glavaš... Neobičan je!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
svaki hajduk mogao je da opravda rečima kojima je Vuk Mićunović u Negoševu Gorskom vijencu napravio razliku između vezira i sebe: On je hajduk roblja svezanoga, on je bolji e više ugrabi; ja sam hajduk te gonim hajduke, glasnija je moja
Car isprosi po knjigam' đevojku, pak doziva Todora vezira: „Slugo moja, Todore vezire, da mi ideš bijelu Leđanu, mome tastu, kralju Mijailu, da mi s njime svadbu ugovoriš: kada
Kad je care r'ječi razumio, on doziva Todora vezira: „Idi, slugo, te poznaj đevojku!“ Todor mu se pravo kunijaše: „Nijesam je, care, ni viđeo, jer su mi je po mraku
Nijes' ovo babe šumadinske, da razgoniš i da nabrekuješ, no je ovo silan Vlah-Alija, što s' ne boji cara ni vezira: što j' u cara vojske državine, čini mi se sva careva vojska kao mravi po zelenoj travi; a ti, more; megdan da dijeliš!
Kada caru tužbe dodijaše, posla na njga Ćuprilić-vezira i sa njime tri hiljade vojske. Kad dođoše u ravno primorje, sve polomi Musa po primorju i uhvati Ćuprilić-vezira, saveza
Kad dođoše u ravno primorje, sve polomi Musa po primorju i uhvati Ćuprilić-vezira, saveza mu ruke naopako, a sveza mu noge ispod konja, pa ga posla caru u Stambola.
preko gore čarne; Šarac ide kao gorska vila, brzo ide, daleko odmiče, odmah biše nakraj gore čarne, i uglaše u polju vezira i njegovih dvanaest delija.
Neka bog zna, dobra biti neće“. Utom stiže Kraljeviću Marko, pak potrže sablju od bedrice, i okupi Murata vezira: pobjegoše po polju delije, kao vrapci od kopca po trnju; stiže Marko Murata vezira i rusu mu odsiječe glavu, a od
sablju od bedrice, i okupi Murata vezira: pobjegoše po polju delije, kao vrapci od kopca po trnju; stiže Marko Murata vezira i rusu mu odsiječe glavu, a od mladih dvanaest delija on načini dvadest i četiri...
digao je na oružje svoj kraj i popalio Čačak i Valjevo. Za vlade beogradskog vezira Mustafa-paše organizovao je narodnu vojsku i s njom odbio janičarski napad na Beograd 1797—1798, a posle smrti
bečki ćeti — hteti ćorda — sablja ćoše — ugao ćuze-jemerlije — papuče Ćuprilići — prezime koje su imala tri velika vezira u XVII veku: Muhamed (1585—1661), Ahmed (1630—1676), Mustafa (1689—1691) ćurak — kožuh, bunda, haljina krznom
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
KRASNIH OČIJU 142 ŠETNjA PO GROBLjU 143 SREBRNI MAJDAN 145 INOROG 147 ZOROVAVELOV SUD 148 KABANICA PERSIJSKOG VEZIRA 149 SESOTRISOVA ZAPREGA 150 ZVEZDANO NEBO PERSIJSKOG CARA KOZDROSA 151 DANIL 152 VOJSKA VAZDUŠNA 153 ZVEZDA PAGANSKOG
On je to zaprosio od cara persijskoga i dostade. KABANICA PERSIJSKOG VEZIRA Za davnašnje dobi persijskoga cara vezir Avhaces kad bijaše nadbio Kolhove, sreza sebi gornju na sebe haljinu čisto belu
car, persijski car Hozdroje veliko se podobesti, te tuštenu svoju sabra vojsku pak opravi te posla šnjome svoga mu vezira Sarvara, da odonud onu zemlju istočnu što se naziva Azija do zapadnje amo zemlje svu za ovim carogradskim morem, pod