Obradović, Dositej - BASNE
“ „Čestiti veziru, oni koji je otud pošao a k nami ne došao”, odgovore prostosrdečni starci. | 5 Lav i Magarac Lav i magarac
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Osim toga plaćalo se veziru, porez na mešćemsku glavu po sto groša, a katkad i poviše, a caru plaćalo se arača po 3 groša i 2 pare.
Crkve i manastiri stari počnu se opravljati i iznova graditi davši samo 500 groša veziru za izun (dozvolenje); pak gradi crkvu gdi hoćeš i koliku hoćeš.
Potom to prošenije uzme moj otac i odnese veziru, koji ga je vrlo pazio i uvažavao, i sa sobom dovede boljeg sudiju. Tako sam čuo, da su za 12 godina (toliko su Turci
Knezovi uzmu taj tefter rashoda i odnesu veziru u Beograd, koji i svoju porezu troškovima doda i buruntiju napiše po koliko na jednu oženjenu glavu dolazi, i tako
Tako su knezovi posle nemačkog rata kazali prvom veziru, i Toliko su posle svagda držali, a ono kad porežu u narodu po oženjenim glavama, to dođe po 8 ili najviše po 10 groša,
dođe po 8 ili najviše po 10 groša, jerbo su knezovi glave od vezira krili, a spa̓ije i drugi Turci koji su znali nisu veziru hteli kazivati.
No knezovi, kad su išli veziru poradi poreza, povedu sreske kmetove, najbolje gazde, koji obuku se u najsiromašnije haljine, kroz kapu propali perčini,
” I tako se svrši i poreza razreže, i posle knezovi kupe i veziru odnose. (Najvećma su na glasu bili u ono 12 godina naša tri kneza valjevska, i knez Ranko [Lazarević] šabački iz
Kad ode pop Luka Lazarević, dozove moj otac mene da pišem pismo veziru. On diktira a ja napišem pismo, ukoliko se opominjem o tome, kako su u Šapcu ostala prikrivena dva zlikovca
) Odu knezovi veziru i poklone se po običaju, i pošto su malo dvorili, rekne te redom posedaju, i on lepo se s njima razgovarao kao god otac
Knezovi odu na konak, a mitropolit Metodije uzjaše na konja, te ti u grad veziru, i kaže mu kako knezovi hoće da uzmu od njega hatišerif, i da njemu (veziru) donesu, da po hatišerifu porez udara a ne
Metodije uzjaše na konja, te ti u grad veziru, i kaže mu kako knezovi hoće da uzmu od njega hatišerif, i da njemu (veziru) donesu, da po hatišerifu porez udara a ne više, zato neka se pripravi šta će im odgovoriti i pročaja.
Matavulj, Simo - USKOK
Nije rijetko bivalo da vladika upućuje pisma preko granice na tursku stranu: skadarskom veziru, travnjanskom, prizrenskom vladici, begovima i plemenskim glavarima po Hercegovini.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Oni čim to čuju, odu i prijave veziru. Vezir ga dozove sebi i dadne mu sto momaka. Još mu rekne vezir: — Ako pronađeš vrelo, ti ćeš biti dobro obdaren.
Na to mu džomet odgovori: — Čestiti veziru, ništa ti ja ne tražim drugo, samo ako hoćeš uzmi mi od onoga berbera onu kavicu.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
POSLANICI VEZIRSKI, NEVESELI, ODLAZE. VUK MIĆUNOVIĆ Drž, ridžale, uzmi ovaj fišek, ponesi ga na poklon veziru i kaži mu da je to cijena koje drago glave crnogorske.
RIDžAL OSMAN Kakav fišek na poklon veziru, samovoljni kavurski hajduče! Ne zbori se tako s vezirima, no đe dođu donose groznicu, suze skaču same na očima i
glasom kažuje) Kad se spravljah iz Bara ovamo, dok evo ti jednoga kavaza đê od paše za mene došao; povedi me na Skadar veziru.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Aman, čestiti veziru, carski većilu! Valabila-talah nije istina što raja govori! Laže, naše mi glave a tvoje brade i tako nam svečeva
Sad svi jednogrlice zaviču: — Istina je, čestiti veziru! Ako ne bude istina, evo našijeh glava a tvoje sablje! Vezir sad poviče na momke: „Obojicu svežite i u surgum odvedite!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Sve što saznajemo o veziru vidi se i prelama se kroz prizmu ovoga, otprilike, dvogodišnjeg životnog isečka. Jer to su granice i same priče, kao
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Vadi iz nedara zapečaćeno pismo, pa ga pruža Glavašu.) Ovo je pismo od muselima, Upućeno je samom veziru... Pa sada dršći, mahnit čoveče, I onde traži ljudske milosti Gde se za milost nikad ne čuje! RADAK: Oho!
PRVI TURČIN: E, zla poganika!... DRUGI TURČIN: Još nešto ima. Vele da je nekakvu curu baš samome veziru oteo. Al’ o tome drugi put!... Kakva je, Huso, ona baba što se oko vrata šunja?...
TREĆI TURČIN: Opet nevolji!.... Pa, bako, kaži kakva je golema nevolja što je uza svaku spominješ?... Da i ja mognem veziru kazati... STANA: Jedinac mi je ovde doveden... PRVI TURČIN: Baš od svoje volje slabo ko u grad dohodi...
Hej, da mi ga je doma videti! TREĆI TURČIN: A kako ti se zvao?... Jer i to moram čestitom veziru javiti. A možda ga i ja poznajem, te bih ti umio nešto o njemu pričati... STANA: Bolje da osta večno nekršten!
HASAN: Šta? ĆERIM: Dok je Glavaš još ovdje bio, maćeha žene njegove sa još dva Turčina ukrali su je i nasilu je veziru odveli... Svi TURCI: Evala tvojoj mudrosti!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
I on im je davao mnogo, premnogo, ne brojeći, ne ustežući se, punom šakom. Samome veziru za kurban-bajram slati su ovnovi iz Reljinih torova. I nekakvu je buruntiju od cara zadobio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
se carski pokidaše, u ordiju tursku pobjegoše, sve delije hitro potrčaše da jedeke caru pofatamo; ako kažem caru, ja veziru, koju si mi riječ besjedio, hoćeš, stari, jada dopanuti“. Grohotom se derviš osmjenuo: „Ti, delijo, Strahiniću bane!
mislih, pa na jedno smislih: mezilskih se ja dofatih konja, te otidoh gradu Jedrenetu, odoh k caru i odoh k veziru.
Kada dođe bijelu Stambolu, on ne ide caru ni veziru, veće ide u Novoga hana, u hanu je konak učinio. Kad je bilo ispred tavne noći, on povede Šarca na jezero, da ga ladne
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« Indi, što će? Posla po njemu k veziru svomu pismo u tabor da ga uredi u boju na prvi harc. I tako bi, te pogibe onamo. Onda David već uze mu ženu za sebe.