Obradović, Dositej - BASNE
Ova dakle radost mora biti večna, kako je i sam bog večan, u kome ona svoj izvor i početak ima. 105 Stara lisica i kurjak Stara lisica sretne kurjaka.
čelovečeska vesma kratka i s životom svoj konac prima, a istina i dobrodjetelj, to su stvari večne, kako je i sam bog večan.
jestestveni, a to jest zakon božiji, daleko stariji, mudriji i soveršeniji od zakona graždanskoga, i ovo je zakon večan: da se svašto i svaki toliko ceni koliko valja i vredi, ni manje ni više.
Dučić, Jovan - PESME
Zar večita nije ljubav, kao duša? Zar najlepši deo duše nije večan? Na morima smrti val koji penuša, U noćima smrti mlaz sunčani tečan?... Kada cvet uvene, nova zvezda blisne.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
najposlednji trzaj i kidanje i krik i sve krajnje u užasnoj poslednjoj sekundi raspadanja kad nastaje mrtav mir i san crn i večan.
Teodosije - ŽITIJA
Gospode Isuse Hriste, Bože naš, Sine i Slove Boga živoga, koji se iskoni sa Ocem i Duhom sabespočetan, jednosuštan i večan, bestelesan, nevidljiv, neopipljiv, bestrasan, u poslednja vremena milosrđa radi i milosti Boga i Oca blagoizvole da se
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Rokenrol je oterao u staro gvožđe bugi-vugi, za koji smo mislili da je večan. Jedno vreme tresli smo se kao sumanuti u ritmu egzotične »rašpe«, da bismo koju godinu kasnije učili korake mamba,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sentandreja - Vasa Rešpekt. Davno beše - pluskvamperfekt. PRVA GROBNA PESMA Večan kut. Vreme zri. Crven, žut mramor bdi.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
četiri puta pečat Leđa hoće da se vrate u Solun Nerodimlje Zvečan Dafine cvetaju oko hrama I peva neko večan Pođoh uzbrdo od ruske Lavre ka malom srpskom manastiru u brdu, u sumrak, da prespavam na drugom mestu, kao oni što
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dao je njinoj duši oproštaj guslara seljački poj. U njivama mi je sahranjen lelek taj, u prokleti večan znoj. Nisam ja za srebro ni zlato plako, niti za Dušanov sjaj.
Drvo se tovarilo strašno primitivno, sa golim telom i pogrbljenim rtenjačama, ropski. Večan bol i večna patnja na ovim sivim, kamenitim obalama. U vrhu broda, pokriveno krpama, jedno malo pseto.
Niko i ništa. Ti, međutim, sjaš, i sad, kroz san moj tavni, kroz bezbroj suza naših, večan, u mrak, i prah. Krv tvoja ko rosa pala je na ravni, ko nekad, da hladi tolikih samrtnički dah.
Pandurović, Sima - PESME
S fakirskom verom dočekao tu bih San dubok, večan, i željan, i nužan, Sâm, lišen sviju doživljaja grubih. Nagradu celu dobio bih, tada, Za cvetno doba svojih ideala
više, nikad ne zaželim Lepote što ih pruža zorin zrak, Ni život hudi nad Životom svelim, Kad je pred okom širok, večan mrak. II Iskaču, avaj!
Za sve lepe stvari zaborav je isti: Za mladost, ljubav, za cveće i snove, — Dubok i večan, što miri i gove; Bez profanoga sećanja ste čisti. Za sve lepe stvari zaborav je isti.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
I tako lišili su sasvim sveštenike oženjene episkopskoga dostojinstva. I za učiniti da ovi običaj ostane večan, rekli su da je tako duh sveti črez svete oce ustanovio.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Na tom mestu nas dvoje bi bili Svet za sebe, nerazdvojan, večan: Sve dok svetlost ne bi ostavili, Svaki dan bi bio za nas svečan.
Krv kao savest ne dade mu spati. A šta mu mogu pomrčina gusta I šume mraka — šta mu mogu dati? Da l' večan pokoj, da l' željena usta?
Je l' to buna mrtvih, stvari i poretka? Il' se zbilja ovde i sad neko krije? Je l' oblik propasti, večan, bez početka? Il' časovnik smrti što bez srca bije? Ja znam ovu kuću, i čija je bila.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— — — — — — — — — — — Slava tebi i imenu tvome! Tvoja dela večan su ti kras. Jadovanju korotnih Hrvata Pridružujem srb-bratinski vaj.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali Vasiona ostaje. Isto se tako i jedinke na zemlji uništavaju, ali je život večan... — Mene interesuje samo jedno — umeša se Protić — reci ti meni kako smatraš rat? — Kao biološku pojavu.
Jakšić, Đura - PESME
U mislima, tako, uzdahnô sam jako, A suze su tekle niz obraz polako; Od grudi se mojih večan oganj stvori, Da u njima duša pre roka izgori!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
I oni su bili nekad deca kao mali Mića, nasmejani, veseli... Postali su dečaci i zamišljali da je život večan. I tek zakoračili u život... Ah, onome se cedi voda iz otvorenih usta...