Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— 'Odite, deco, molite se Bogu da nas izbavi od propasti! — reče ona. Glas joj zvoni kao zvono, a oči svetle kao večernjača na nebu.
Radičević, Branko - PESME
Sunce zađe, a spušta se tama, Na nebu je večernjača sama, Nebo vedro, a reka se čista Tamo, amo u prugama blista, Oj Dunavo, o ti reko silna, Ala si umilna!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sunce je već zašlo. Plavkasta izmaglica je lebdela niz reku, a večernjača je žmirkala. Reka je žuborila, kao da se žuri da umakne iz ovoga krvavoga razbojišta.
Gledamo samo u osenčene zabrane i očekujemo komandu da se jednom stane. Već je i sunce zašlo. Pirka svež povetarac, večernjača svitka, topovi se kotrljaju i dalje, eto tako, od rane zore, da su posustali i ljudi i konji...
Negde u bari zakreketaše žabe i večernji povetarac zašume kroz kukuruze, noseći miris barske trave. Večernjača zablista. Trailo pomoli glavu, pa iziđe, a za njim i mi ostali. Dvojica poslednjih izneše lagano Rajka.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Vođ mi zvezda, zvezda svača — Tad’ se zove večernjača. Crna noći, kad već snagom Oporaviš naše grudi, Ko ti veli: „Mini, mini — Kogod spava nek’ se budi!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vuk je međutim objasnio ko je autor pesme: Đorđe Rajković je (v. njegov članak Uspomena na Jovana Berića, Večernjača, 1881, str. 33, 49; preštampano u knjizi: Đorđe Rajković, Izabrani spisi I, Novi Sad, Matica srpska 1950, str.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i SEZ, 58, 1948, 203, Gruža; 86, 99, Vranje). Pored glavnog k. mese se i sporedni, dva ili više: u Homolju večernjača i poskur (SEZ, 19, 1914, 192), u Gruži pogača i »leturđija« (SEZ, 58, 203), u Perastu »onoliko koliko ima muškaraca u
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
se rađa na nebu pre njega i zove se zornjača, a kada se nađe istočno od Sunca, ona zalazi, kao sada, iza njega, i zove se večernjača. Eno je gde već tone na Zapadu i zalazi za krov moje kuće. Okrenimo se zato ka istoku.