Dučić, Jovan - PESME
Aleksi Šantiću i Atanasiji Šoli SENKE PO VODI ZALAZAK SUNCA Još bakreno nebo raspaljeno sija, Sva reka krvava od večernjeg žara; Još podmukli požar kao da izbija Iza crne šume starih četinara.
DALMACIJA Iz Splita Sa kapele jedne, sa starog vrhunca, Polagano zvoni. Sve je mirno tako. Na vodama leži krv večernjeg sunca, Dimi se, i hladi, i mrzne polako. Albatros je jedan kružio nad vodom, Zalutao amo ko zna s koga mora.
Iz velikih odvaljenih gruda i širokih brazda dizao se miris mlade i strasne Zemlje. Iz večernjeg svoda padala je sitna purpurna prašina i krvavila oranicu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I kad bi zatvorio oči, video bi bledu njenu kožu i grudi njene i oči krupne i modre, boje zimskog, čistog, večernjeg neba, koje ga nikad ne pogledaše mutno.
Ali mu taj znak ne dođe. Ona ga gledaše svojim lepim, modrim očima boje čistog, zimskog, večernjeg neba, mirno, kao da su se nad njima sjale zvezde.
zgasnuo i ona je pamtila još tu svetlost pod dugim, pri kraju širokim trepavicama, kao što se ne zaboravlja zlatna kiša večernjeg sunčanja, viđena negde, na rubu mlade šume.
Zidove i stvari bila je već obuhvatila pomrčina, samo prema peći, na jedan zid, padala je siva svetlost poslednjeg, večernjeg osvetljenja, sa reke, i gubila se, iza zavese, kod postelje.
Pijanstvo ga je, od večernjeg vazduha, još jednom hvatalo i sa izjavama da će otići u kaluđere opet otpoče. Plakao je nad celom porodicom
Vozeći se po širokoj ravni, u providnom mraku, u kom ostajahu sve dalje brda karlovačka, trezneći se najzad sasvim, od večernjeg hlada na vodama i raznom bilju, Aranđel Isakovič snuždi se u kolima, videvši da se vozi kući, ne znajući ni da li je
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Iz lepetave orahove krošnje prosu se šapat i naleže zelenkasta sjena, daleki predznak sutona i večernjeg pokoja. (Sveti Rade Lopovski) Davna uzbuđenja, koja ispunjavaju duh vanvremenim miljem, i paganski osećaj slasti
Milićević, Vuk - Bespuće
zagušljive prašine i suhe žege, dok se sunce spuštalo i slabilo: glavnom ulicom komešalo se, mimoilazeći se, mnoštvo večernjeg svijeta koji je bio izišao u svoju obaveznu šetnju; ljudi se glasno pozdravljali, zastajkivali, smijali se i dobacivali
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Iz lepetave orahove krošnje prosu se šapat i naleže zelenkasta sjenka, daleki predznak sutona i večernjeg pokoja. Brat Sava, stari noćnik, jedini se prenu na taj jedva primjetljivi nagovještaj svojih sati.
Konjokradica ispravlja leđa i raznježeno-sjetno kaže: — Šta ćeš, tako su i meni tepali. Već pokasno, odnekud iz večernjeg požara, ispada ogaravljena Savka i juriša na konjokradicu. — Ovamo to daj! Vidi ti njega. — Zar moga Vaskrsija?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sentandreja, Іrіѕ florentina. Puklost breskve s večernjeg nalonja prospe celov kućom po nekući. (Čija ruka pod orahom konja u zrak preže?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A ni internacionalistima, jer nije ličila na Rembrantovu mater. Ja pijem u slavu njihovog kola večernjeg, nedeljom. Svetiljke su bile prašnjave i male. U malim prozorima ne beše svile nebesne, plave, ona je bila poderana.
Pandurović, Sima - PESME
I sad pada cveće... U POLA SEDAM Boginji Probudiše me k’o rubin crveni Zraci večernjeg sunca. Pola sedam... Čas odlaska tvoga došao je meni Tužan k’o ova jesen koju gledam.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kostić DRUGO DOBA (Posle 1880) L ZALAZAK SUNCA Još bakreno nebo raspaljeno sija, i crveni reka od večernjeg žara; Još podmukli požar kao da izbija Iz crne šume starih četinara.
No ko je taj bledi mladić što tako usamljen sedi Na pustoj terasi hrama? On, željan večernjeg mira, Bledo, visoko čelo na stub je pritisk'o hladni; Na kolenima svetli srebrna i zvučna lira.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I najedanput, hiljade prozora i staklenih tornjeva palata zatreperiše u rumenilu večernjeg zraka i hiljade crvenih svetlila zaplamtiše u prostoru pred njim.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
To nije smrt, to je samo noć. Po hodniku koraci osoblja i cilik suđa. Bolesnik se vraća u stvarnost večernjeg kompota i večernjeg mjerenja temperature. Preturen je i taj dan.
To nije smrt, to je samo noć. Po hodniku koraci osoblja i cilik suđa. Bolesnik se vraća u stvarnost večernjeg kompota i večernjeg mjerenja temperature. Preturen je i taj dan. A kad posjetilac drugi put dođe, nalazi ga znatno iznurenijeg.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
modre, koje „imaju boju zimskog neba, hladnog i čistog”; odnosno, njene su „oči krupne i modre, boje zimskog, čistog, večernjeg neba”. 253 Na fonu onih prvih, žutih, jače se ističe modrina ovih drugih, njihovo nebesko plavetnilo.
dodaju pridevi ono se počinje percipirati samo po sebi: „boje zimskog neba, hladnog i čistog, „boje zimskog, čistog, večernjeg neba. Na taj se način ispod boje očiju sve jasnije oseća jedna druga celina - nebo.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
mesto gde planduje, odmara se danju stoka popasno doba — vreme kad se muze stoka posle popasa — kratkog jutarnjeg ili večernjeg napasanja stoke pre muže porimiti — pokatoličiti práva — pravda pratar — fratar, katolički sveštenik koji pripada
Ilić, Vojislav J. - PESME
I nigde zraka od života nema, Proletnji davno izumro je kras; Kišica sipi... A iz sela malog Večernjeg zvona razleže se glas...
No ko je taj bledi mladić što tako usamljen sedi Na pustoj terasi hrama? On, željan večernjeg mira, Bledo, visoko čelo, na stub je pritiskô hladni, Na kolenima svetli srebrna i zvučna lira.
Šantić, Aleksa - PESME
iz modre visoke raži Grličin čuo se glas; U zlatu večernjeg sunca Svaki je rudio klas. Moj pogled lutao je Po moru svilena klasja, Kad tvoja mila mi slika U punoj radosti
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Gle, otkuda ti ovo? Baš je bilo dobro. Jednom, dok su iz tamnog večernjeg neba prolijetale krupne kišne kaplje, Marica uvuče svoju plavu glavicu pod Stričevu ruku i zagrguta: — Sakrij me od