Jakšić, Đura - PROZA
Ja ću umreti...“ Siromah otac osećao je da će skoro dan pokoja doći, dan večitoga mira. U grobu je večita tišina! Je l’ te, prijatelju?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I slavni pesnik ustanka našeg, Višnjić, rekao je tom prilikom, posle boja mišarskog, jednu istinu, koja će ostati večita.
Dučić, Jovan - PESME
Niču i mru u svoj lepoti tišine, I krišom zatvore svoje oči krupne. Zar večita nije ljubav, kao duša? Zar najlepši deo duše nije večan?
I kad te se svi ljudi budu odrekli, i kada te još jednom budu svi ismejali, ostaće još pesnici da ti se dive. I večita Magdalena brisaće i dalje svojim kosama tvoje krvave noge. Jer će ostati u pameti samo ono što je ostalo u ljudskom srcu.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
To je ista kriška koja je ulogu igrala u procesu. Marko umre, a Mica ostade večita koketa — bez muža. Siromah Marko! Takva glava, pa večit mučenik, u kući ženin rob.
Afrika
Mati i deca su jedno jedinstvo, otac je samo večita čežnja da se spoji sa njima. Do šest ujutru pod mojom sobom strahovita larma džeza, kotiljona, šampanjskog napijanja, te
Poslednji okrajci džinovskih šuma, onih strašnih šuma u kojima je večita noć, ogledaju se nad vodom. Nagi derani uskaču u piroge, grubo utesanim u stabla, i polaze na ribolov.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Veterinar mu je odgovorio samo da postoji večita borba dobra i zla. A zlo, pobeđuje. Smrt životinja, isto je tako velika tajna kao i smrt ljudi. Neprotumačena.
Kakve veze ima, Zekovič, i njegova pucnjava, i nesreća, sa ljubavlju supružanskom, koja bi trebala da bude večita? Zar pogibija tog nesretnika, na Begeju, da razori brak Trifunov, koji je bio tako topao? Zar to nisu nekakve mađije?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nije brat zevzek, drugom ti to! Šta, šta kažeš? Večita ljubav? A, da! To si sigurno negde pročitao? Zašto pročitao? Zar je već sve zapisano u knjigama? - Ne volim knjige...
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
A jedini je to posao prijatan, taj posao vojnički! Uostalom, i našto ta večita želja da se skrasi, to večito navaljivanje njegovog brata Aranđela, koga je imao kroz tri dana da opet sretne u
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
njenom držanju pronađe ponovo onu istu blagu trpeljivost, neku vrstu pomirenosti sa sudbinom da će uvek biti isto: ona, večita meta neuzvraćene ljubavi, on — smrtno zaljubljeni dečak čija joj je patnja oduvek smetala.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Iako njegova poezija ima mnogo refleksivnoga, njegove misli su dosta obične, često stara i večita opšta mesta svake poezije, kao što njegova osećanja, kada se sa njih skine lep reči, nisu ni velika ni jaka.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Jednako dahće i gleda je širokim pogledom u kome beše sreća i večita, ropska poniznost. — Kaži, Dimitrijo? — pita ga ona bolećivo i blago. — Da te... vidim!... — promuca on.
— Što plačeš, more? On podiže glavu. Pogleda me pogledom u kome beše sve: zakopana ljubav, proćerdan život i večita tuga za nečim. Posle nekoliko godina umro je.
Kostić, Laza - PESME
Pamet me stegnu, ja srce stisnu', utekoh mudro od sreće, lud, utekoh od nje — a ona svisnu. Pomrča sunce, večita stud, gasnuše zvezde, raj u plač briznu, smak sveta nasta i strašni sud — o, svetski slome, o strašni sude, Ѕanta
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
na mlinu starom tišina, led, smrzla se voda, drvo i kamen, sa sveća trepti plavičast plamen, zastao žrvanj, večita čigra, jedino vatra dedina igra.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pešaci zavide artiljercima, a ovi ne trpe konjanike. Nikad artiljerac neće od pešaka da nešto digne. Zna on da su pešaci večita sirotinja, a ako nešto baš i imaju, ne diraju, jer smatraju pešake za mučenike... Ali pešaci posećuju sve odreda.
Nosili su da ga bace u rupu neku, a sa njegovim telom zakopaće za večita vremena i sećanje na Radojka Savića, najhrabrijeg oficira u puku.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
pomisli ona. — Istina, nezgodna je ta večita borba sa kmetovima i odborom... I deca hoće čoveka lako da naljute, ali su sve to sitne stvari, koje ne truju čovečji
Kao da mu neko iščupa srce i odnese... ostade na tom mestu samo pusta praznina. On oseti da je ostao usamljen za večita vremena, jer mu nestade onoga što mu je ispunjavalo životom srce i dušu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Što to? — The, što?... Naša večita nesloga! Ali ipak svaki zbor će doneti jednodušnu odluku, patriotsku. Uostalom, i bole je što više, a glavno je da smo
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Šta očekuješ od mene? Ništa od tvoga sna, večita spavalice! Prestrašena, stara mašina pojuri niz šine noći, Brzo, kao da lista dosadne neke stranice!
Jednog dana ja ću, zbilja, Doći o tog konačnog cilja, I sprovoditi leta večita S knjigama koje niko ne čita. MOJ NOS Moj nos jeste moj ponos Sa celom planetom odnos Održava,
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
da se, kad se videlo da o njoj ne može niko ništa da kaže, stvorilo mišljenje da je ona nedokučiva, ljudskom razumu za večita, vremena nepristupna i da zalazi u oblast misterija religije.
Rakić, Milan - PESME
I duša moja nije htela znati Za tajnu grižu i osećaj stida, Ni da l̓ ćeš biti dobra kao mati, Ili si stara, večita Dalida.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
tada bi jasno što nikad od Magde nije čula kakvu dobru reč o tamo njenim sinovima, snajama na selu; pa ona Magdina večita uzrečica, kada bi je pitali za te seljake: „More, manite ih, seljaci, šta drugo oni znaju“.
Pandurović, Sima - PESME
to je uzdah svega Što je nekad moglo da vodi, da blista; To je protest onog što jedino vredi; To je stara buna, večita i ista... Ne znah da još žive ti mrtvaci bledi... I ne žive više od jednog trenutka!
Ali on je znao, i morao znati, Da će mu prošlost i budućnost biti, I da neće opšta i večita raka I trag slavnog, plodnog života mu skriti; I da će, i dalje, kao svetla traka, Sijati trag blagi njegovih ideja.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Vrijeme i rodni dan nikad se ne vraćaju. — Ničija nije večita. — Što se grbo rodi, vreme ne ispravi. — Što je bilo — više biti neće. — Mnogo prošlo, malo ostalo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Posle hiljadu i više godina prepiraće se filozofi još uvek oko toga da li je naša duša smrtna kao i naše telo, ili je večita“. Posle doručka oprostiše se oni srdačno jedan od drugog. Hipokrates obeća da će opet uskoro doći.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Jednom reči, mi smo bili jedno osećanje, jedna duša, jedna misao. Život naš imao je da bude večita pesma i mi neprekidno pijani od sreće. A posle, umesto raja i cveća stizala je naizmenično bolest njena, Bobina, moja.
na njega te da nam ispriča: šta ga to rukovodi da jednu veoma potrebnu beogradsku ulicu oglasi za sebe neprolaznom za večita vremena. Kad je već video da nema kud i da nikako ne može odoleti našim navaljivanjima, on se reši da nam sve ispriča.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Oni spavaju, nesebični, blagi, S ranama živim i mrtvim očima, Velike duše kao kamen dragi, Večita pesma koju im otima.
I varoš i voda, brdo i ravnica — Sve je jedno danas, sve grobovi sveži. Dva večita orla: sloboda i sila, Zapevaše pesmu krvavih otkrića; Dva njihova jata nebo su nam skrila: I padaju oči i glave orlića.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Niti na njoj što štrči, niti škripi kao što misle tupavi glupani. Puna je melodije kao Apolonov leut, Večita gozba medenih sladosti, Gde od proždrljivosti nema ni traga.
Linkolnove besmrtne reči: ”zlobe ni prema kome, dobre volje za sve”, za večita vremena potsećaće svet na idealizam duše američkog naroda, koji se borio da očuva američku uniju.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
TRESKA... 34 I AKO JE NOĆ VEČITA... 36 TIHE SUZE 37 JESI L’ GLEDÔ... 38 MOJOJ DECI 39 SUZA I UZDAH 40 U ATELjEU 41 ANĐEO I ĐAVO 43 U SVATOVI JEDNE
— „Ajd’, ne luduj. Sa mnom poj: Svakoj sreći ima leka Il’ na zemlji, il’ u njoj »Javor« 1888. I AKO JE NOĆ VEČITA...
Sa mnom poj: Svakoj sreći ima leka Il’ na zemlji, il’ u njoj »Javor« 1888. I AKO JE NOĆ VEČITA... I ako je noć večita U što tone žića dan; I ako je život ništa, Ili samo šaren san; Pa baš da se svako vara Misleć’: „Ja sam na to
— Ako ima nadzvezdija, Gde večita zora sviti, Naše duše, mili druže, Onde će se zagrliti, — Al’ mi crnim slovom piše: Tu, na zemlji, nikad više!
Oj, knjigo, knjigo, slava ti, slava! Večita brigo poreznih glava! Ko tvojoj moći prkosit’ pođe, Vraški s’ opeče, đavolski prođe.
Miljković, Branko - PESME
Zauvek si proklet. Zlo je u srcu. Mrtvi ako postoje proglasiće te živim. Eto to je taj iza čijih leđa nasta svet ko večita zavera i tužan zaokret.
su za jednu smrt daleko od svake obale svetlost i senka igraju na vodi igru života i smrti daleko protiče reka večita i uzaludna ptice lete za vetrom i žene plaču na obali čovek pada na svoju senku oni su bez senke sišli u dubinu i bez
Krakov, Stanislav - KRILA
KRAJ MRTVACA 69 XIII POLOMLjENA KRILA 72 XIV STUDENT SA PLAVOM BRADOM 77 XV RASTANAK 81 XVI 86 XVII VEČITA RADOST 91 KRILA DOKUMENT KOJI JE KOZA POJELA. ŠTAB BATALjONA. Ađutant, pporučnik Dušan Kapović iz Beograda.
I onda je na silu hteo da ispravi od rana zgrčene ruke i noge. Ranjenici su jaukali. XVII VEČITA RADOST U Ostrvu mu je ruski praporščik izviđač pričao o svojim ranama pod Pšemislom i o Đorđevskim krstovima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Mati i deca su jedno jedinstvo, otac je samo večita čežnja da se spoji sa njima. Do šest ujutru pod mojom sobom strahovita larma džeza, kotiljona, šampanjskog napijanja, te
Poslednji okrajci džinovskih šuma, onih strašnih šuma u kojima je večita noć, ogledaju se nad vodom. Nagi derani uskaču u piroge, grubo utesanim u stabla, i polaze na ribolov.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
To Velizara, Trajana, Veljka, Dositeja diže; Kratak je život k’o san, dela su večita tek. 1843. Jovan St. Popović NA SMRT JEDNOG S UMA SIŠAVŠEG I ti već svrši, Aleksa bedni, Teški života
— Tako nas život svakog poji redom Bedom i jedom. Mirno je groblje; večita tišina Umorne kosti u objat’ja prima; Nit’ sila zlobna, niti otrov gnjeva Tamo dospeva. Hoćeš slobodu?
me je Srpkinja Srba rodila, Srb mi otac ulio Čuvstva premila: Srpsko ime hraniti, Srpsku slavu množiti, Dužnost da je večita Srba Miloša.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
RADOŠ (podstičući vatru): Dokle je bilo krvi u srcu Nije mi trebô oganj i plam, A sad? Večita zima, večiti led; Kâ onaj lisâk tužne jeseni Kad hladan sever dune planinom, Tako mi srce drkće, umire U svojoj
Bojić, Milutin - PESME
A kad ponoć smiri ulice i dvorce, Ti, zgrčena, čuvaš pust i mračan forum, Idole skrnaviš, pljuješ mrtve borce, Ti, Večita Sumnja, ti Deuѕ deorum.
Ilić, Vojislav J. - PESME
PESMA 91 OMORIKA 93 CIGANČE 95 ANĐEO TUGE 96 OPROŠTAJ SA ŠAJKAŠKOM 97 NA ČARDI 99 (PLAŠLjIVO I MILO LANE) 100 VEČITA HARMONIJA 101 NIMFA 102 PRED TROJOM 103 OVIDIJE 104 (O GORDI, RAZVRATNI RIME) 105 NA VARDARU 106 SA
Ah, zašto crveniš, ludo? Ta lutak lepši te čeka... No, ti mu znaš već ime. 1888. VEČITA HARMONIJA Na čisto, lazurno nebo sa blagim, nečujnim hodom, Silazi Dijana svetla.
Grad mnogoljudni ovaj kô beli labud se vije Iz guste, palmove šume, što platna njegova krije. S bazara negovih šumnih večita vika se hori, Sve se tu žuri, kliče, pogađa i živo zbori.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sve ujednačeno, smazano, pepeljavo. Oči, bezmalo bele. Neka večita brižnost i namrštenost sušili su tu fizionomiju, kidali joj i zavezivali crte.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Evo ovde, vidiš? — i tu bi upro kažiprst u teme. — Tu je Severni ledeni pol. Tu je večita zima, nikad ništa ne cveta, sve je izumrlo, a i ako ima čega, to je zakržljalo. To su, uostalom, neispitani prostori.
Ta ljubav moja ostala je i večita tajna moja, koju nikome nisam ispovedao, do jednome jastuku, koji sam grlio i ljubio kad god bih sam ostao kod kuće i
mačevi od drveta; i lažne suze, lažni uzdasi, lažna uzbuđenja i lažne radosti, a sve to da bi se rekla ona velika, ona večita reč.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
se i barake, čitave naseobine drvenih kuća, a zidale se i nove zgrade, kao da se tu pripremalo neko boravilište za večita vremena.