Obradović, Dositej - BASNE
A kad ovi postane kraljem, počnu ga sovjetovati neki da se osveti nad svoji zlotvori. Onda on rekne ove večne pameti dostojne reči: „Što vi mislite, ljudi?
Kad bi mogli mi ljudi osećati i čuvstvovati svu silu onih krotkih reči večne blažene božje istine s kojima nas za ovo naše nerazumije ukorava govoreći: „M a l o v e r n i, n i j e l i l u č
Pogani su, prokleti i večne sramote dostojni nekih mesta običaji gdi, za osve |titi krv jednoga, ode nečovek pak ubije drugoga koji tome ništa
njima da je zloba čelovečeska vesma kratka i s životom svoj konac prima, a istina i dobrodjetelj, to su stvari večne, kako je i sam bog večan.
Duh Sveti, blagi i istini svuda preizobilno izlijava znake večne mudrosti, promisla i blagoustrojenija za dobra srca i blagorazumne duše.
Posle ne prođu dva-tri dna: jao i pomagaj! Večne sramote i pokora šta to učinismo? Daj, sazidajmo mu hram, vozdvignimo mu altare!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I oni su živeli... Kako?... Srce im zna, duša im zna!... To nije bio život nego večne muke... I samo mučenje u paklu ne može biti gore: život njihov bio je pakao. Kako da ne bude pakao?...
Dučić, Jovan - PESME
nisko rođenje pod mrakom; Da kao gnev svetlost sva ispuni mene; Da sam kao kopljem prožet svakim zrakom, Tu gde gore večne podnevi bez sene.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
konfliktima, interesima, društvenim porecima i filosofijama, pa zaurlam divljim krikom kroz najcrnju tišinu večne smrti. Hteo bih, ali se bojim. O, kako se bojim, kako se grozno ludački bojim.
Teodosije - ŽITIJA
A stradanje moje i teško življenje što ih ovde nosim za sve vreme života mojega, Nisu ni kao jedan dan večne muke koja vas i one što vas slušaju očekuje. Pa vi i sami to znate i govorite: Pusti ti nas na miru!
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA PESNIKINjU, ZEMLjU STARINSKU Za pesnikinju, zemlju starinsku, za njene večne rekvizite i šablone, za nebesa koja nežnošću kipte, za patetične sukobe vasione, za livade nikad idile site, za
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Maletić je verovao u idealno Lepo, u večne i stalne estetičke istine, u retorična pravila i šablone i nije hteo drugu poeziju do onu koja je po estetičkim
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Nad svima obače večne slave i pohvale dostojni ljuboučnejši i preizradnejši gospodin LEON ĐIUKA, episkop romaski u Moldaviji, kojaga userdije
Kostić, Laza - PESME
Jer nikog ne mož' gora kletva snaći, do zajedno s njime u raju se naći? Oh, zato, bože večne milosti, ne prosti njemu, il' nikom ne prosti!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Mogu li skupiti reke rajske da optočim narod svoj oklopom vode večne? Zalud me carem zovu kad mi velike moći nisu date!
greh ni pohlepa ni drugarske veze Orloviću pričaj gde mi vojno pade gde su dveri Samodreže crkve ustaj uzmi vode večne i traži one kosturnice tebi će se odazvati u vinu neka dođu s prstenjem i azdijom i nek se penju do dvanaest mojih
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Razaznajemo meštane u kolima i nekoliko vojnika bez oružja... Zabezeknuti posmatramo svetao krst, taj simbol večne tragedije ljudske. Vojnicima je ovladalo tiho, pobožno raspoloženje... Kola se zaustaviše iza austrijskih rovova.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Borbe se, večne, čini mi se, vode između Dobra i Zla. U svakom slučaju, kad sam stigao u Zagreb, i izneo sa stanice svoje koferče,
Čitam, polako, njine stihove, koji ostavljaju ilustracije života i odlaze u zrak, u brda, u večne kolutove. Mesto ambicija društvenih, samoća, jedna nova ljubav za svemir i život.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Na grudima Eskulapovim biće zlatom urezane reči: 'Građani grada Kradije, iz večne zahvalnosti za zasluge prema Otadžbini, lekaru Mironu'.” Ovakvih vesti bile su prepune novine.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
što ih veliki i sveti muž darova mladom mladencu Uglješi Despotoviću, kojega neoskvrnjeno mlađahnog prestaviše u večne obitelji, a telo se predade grobu, koji stvoriše praoci zbog grehova.
Rakić, Milan - PESME
bdi, Dokle pod njenim blagoslovom sneva Ljubavnik čedan i zločinci svi; I kad pod tvojom molitvom zaćute, O zaštitnice večne duše moje, Sve kobne misli što mi srce mute, I, ko zločinci, spremne za boj stoje.
iđah, i u jednom mahu, Slušajući tice i talase rečne, Ja osetih silno, u pobožnu strahu, Da je najzad doš̓o čas ljubavi večne, Čas ljubavi prave, željene i čedne, I sve što u duši mojoj beše časno, I dobro, i nežno, ispod kore ledne Prenu se i
II Pokatkad moja mis̓o plane Kao nekada starih dana, Setim se moje večne rane, Negdašnjih težnja i megdana. Kako mi mis̓o beše sveža I prkosnoga puna vrenja, Što se zahvata kao mreža I
Pandurović, Sima - PESME
Na večne zbilje nemilome tlu Odmaraće se i poslednji znak Života našeg, i sudbinu zlu Svih srca teški pokopaće mrak.
kom se nada Naraštaj ovaj, opšti uzdah mnjenja: Veliki dan taj velikoga pâda; I kad bi preš’o dah opustošenja, Mač večne Pravde preko sramnog doba Prljavih duša, srozanosti jadne!
Navući ću oklop večne mržnje tad, I s otrovnim mačem u noći ću toj Poći u krvav i tragičan boj Što besni, tutnji, komeša se sad; Gde
Život je cveće snóva pobr’o; Njegove grube klikću hajke. Al’ čuješ? To je uspavanka Večnoga Oca, večne Majke Na kraju ovog ludog boja, Moj verni druže, suzo moja.
Kome treba naše krvi I zašto se ona lije? Reci ko nas gazi, mrvi, — Točak neke večne Pravde il’ nebeske Industrije?
Tad sumnja, k’o vlaga, prodire u veru, A plamen se večne strasti tiho gasi; Blede naše duše, sede naše vlasi; Tragovi se dragih uspomena peru, A odjeka stari ne nalaze
Sveti Sava - SABRANA DELA
Um naš, dakle, neka bude na nebesima u gledanju na krasote rajske, na obitelji večne, na anđeoske horove, na tamošnji život, gde li su, kako li su duše pravednih ili grešnih; kako li će se javiti veliki
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
si svetu ispolnjavala volju. Primi ovi znak večne moje blagodarnosti i vospominanija. Propovedajući i slaveći ja dobrodetelj i ime tvoje, slaVim samoga boga koji je
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Evo ih, tu su! Kad bi bar bio zvezda! Zvezdama niko ništa ne može. Blistave su, daleke, večne, a njega do zore može ujesti zmija, odneti vetar, zatrpati pustinjski pesak. »Možda još i pre zore?
Bolje se vrati meni i budi što si bila, a mladić neka ide svojim putem. Neće dugo. Jedino su stene večne, vrati se... — pokoleba je načas nežnost u jajetovom glasu, a onda se seti svetlucanja peska u pustari i mladićevih
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Od velikog ugleda i knez gročanske nahije, Vasa je i dale prepoznavao u sebi onog zmaja, neosetljivog od večne mladosti, koga je sad trebalo zatomiti.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
i u jednom mahu, Slušajući tice i talase rečne, Ja osetih silno, u pobožnom strahu, Da je najzad doš'o čas ljubavi večne. Čas ljubavi prave, željene i čedne.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Hefestos urezao na štit ove zvezde, vidimo ih sada i mi na nebu, videćemo ih sutra na noć i svake iduće noći; one su večne, nepromenljive, neprolazne.
Tu videh unezverenim očima veliki hram boga Ptaha, a pored same varoši sagledah, ne verujući skoro svojim očima, večne piramide i sfingu. Kao kakvi bregovi uzdižu se one iz ravnice u vis, a stoje onde preko dve hiljade godina“.
Kad stiže onamo, naš mladić sagleda onde večne bogove kako sede na okupu. Sad tek razumede značaj i smisao cele ove plastike: ona je predstavljala svečanu povorku
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa sutradan sahranismo Iliju Vasića onamo na Vladanovcu, parcela 36, kraj večne kuće i baš uz grob pokojne udovice Lenke Vestermajer što požive 36 leta, a u večnost preseli se kratko vreme pre njega,
Zagledaj dobro. Gle kako nežno zrači plemenitost njegove tople duše, kao najlepši izraz večne vedrine prirodine! U moje doba kad dospeš nijednog više videti nećeš neće ih biti, svi će iščeznuti, tako mora biti,
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ja osećam dušu i svoju i njenu: Obe, večne, stoje na jednom osmehu, Na jednom prostoru, dalekom vremenu, Koje katkad stupa i šapće utehu.
Videlo se kako, sred najvećeg boja, Ljubav neizmerna u srcima živi, I kol'ko se voli otadžbina svoja, Zemlja večne borbe i proplanak sivi.
noć što ide da se spusti lako Na krv iz rana i obale rečne; I ja osetih da su ljudski snovi Uvek zemaljski, bez dobrote večne, I zašto ljudi da umiru tako.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnost pun večne slave”. Moja majka je bila vrlo pobožna žena, a kao retko ko poznavala je Stari i Novi zavet.
preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnost pun večne slave”. Moja majka je bila vrlo pobožna žena, a kao retko ko poznavala je Stari i Novi zavet.
je trebalo da se okupe predstavnici Srba iz svih krajeva i da isprate posmrtne ostatke slavnog pesnika do njegove večne kuće. Mene su pozvali da se pridružim pančevačkoj delegaciji kao predstavnik Amerike.
je trebalo da se okupe predstavnici Srba iz svih krajeva i da isprate posmrtne ostatke slavnog pesnika do njegove večne kuće. Mene su pozvali da se pridružim pančevačkoj delegaciji kao predstavnik Amerike.
Razmišljanje o njihovim delima omogućiće ti da razgovaraš sa duhom ”večne istine”. Ovakvim razmišljanjem o mom radu, moja majka je bila veoma srećna kada mi je ponovo rekla: zbogom!
U njemu su ikone velikih svetaca nauke. Razmišljanje o njihovom radu pomoći će ti da stupiš u vezu sa duhom ”večne istine”.
plivati po bistrim vodama ljudskog saznanja, a njegov pogled, visoko uzdignut, mora tragati za novim kontaktima sa ”duhom večne istine”, kako je lepo rekla vaša majka.
vrednosti (a bila su velika i zbog toga), već zbog jasnih vizija pojava koje je istraživao i zbog otkrivanja komadića ”večne istine.
i po kojima su se oduvek kretale, nisu promenljivi; ti zakoni ne stare pa su, prema tome, besmrtni; oni su deo ”večne istine”. Ne poznajemo način na koji su nastale večne stvari.
Ne poznajemo način na koji su nastale večne stvari. Njihovo postojanje, međutim, najbolje dokazuje da iza vidljivog i promenljivog sveta postoji nevidljivo, večno
Galilej i Njutn sarađivali su na otkriću nepromenljivih zakona prirode i tako su otkrili smrtnim ljudima komadiće ”večne istine”. Ersted je pre sto godina otkrio delić ”večne istine” kada je otkrio magnetsko dejstvo struje.
Ersted je pre sto godina otkrio delić ”večne istine” kada je otkrio magnetsko dejstvo struje. Otkrića besmrtnih stvari i nepromenljivih zakona po kojima se one
Miljković, Branko - PESME
nad ispražnjenim grobom, Anđele pred neumoljivom lepotom kraja Gde je mir i zrelost pesmu zamenila, I mramor gde mrmor večne vode spaja Sa kamenom kome izrastaju krila.
Krakov, Stanislav - KRILA
Pogledi su sada ozbiljni, ukočeni, no Mirni. Ipak poneki pogled drhti kao i telo. Fijuču večne granate u zraku i grmi vazdan na vrhu. dve čete u dugoj povorci premakle su preko grebena.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
mnogi među njima dobri znalca i kada ne uvek đaci Horacija, pamtili njegove čuvene stihove o rečima koje, dabogme, nisu večne: o tome kako će se mnoge koje su danas već iščezle jednom ponovo pojaviti, a druge koje su danas još u časti ipak
sanu ubija, Teške lance kuje i mladom i starome; Tamo bogatu jesen gazi, a onde dične Pametnike, slave naroda večne ruši. Ne pazi sveto! Samo lude slepe i želje Rob krvavi, ne čuje tužeće čovečestvo, Gazi njegova prava!
i goleme Zelen mozak u vam’ roji, Vas štapići vode slepi U spasenja stan taj lepi, Putem punim crne jame, Punim večne šumske tame, Putem glatkim i klizavim, Punim cvećem mirisavim!
požunska omladina održala veče u slavu večne pameti premilog pokojnika sa predavanjem o Pavlu Popoviću Šapčaninu.” „Ako...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Knez Đurđe odlazi.) JELISAVETA (sama): Radoš progonjen. To bledo čelo večne ozbilje — Sad nek’ po stranstvu mrskom lutajuć Razbija kosti tvrde lubanje, Premišljajući crne planove, Što Veneciji
nek bude pakô sve — I noć i dan i neba plavog Divote večne treper nebrojani Nek noći vaše postane dan... (Biju se) BOŠKO: Ti ćeš nas služit.
Bojić, Milutin - PESME
6. GROBOVI Korača dugi niz mrtvaca I mesec sveže humke mije I duge senke jablan baca I večne nade tajac krije. To majke palu mladost traže, Mišice željne milovanja; No lubanja se venac slaže I tužna vrba
Vaj, znaj, mene takve nejasnosti plaše. Moja jasna duša večne sreće rada Uzbuđena dršće i gubi se kada Zasiti se, kad kô heroj sablju paše Posle mnogo borbi i presit pobeda,
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
gde treba da izvrši "neizvršive" zadatke, objektivizuje se u siže o srpskom graničaru koji, da bi se oslobodio večne straže na granici između Austrije i turske, hrišćanstva i islama - mora doneti "tri vražje dlake".
Ilić, Vojislav J. - PESME
O zavičaju cvetni, mudrosti i večne slave, Gde svetla carica juga sa cvetnog diže se trona Na pepelištu svome. I hrabri sinovi tvoji, Uz gromke udare lira
Jer što pogled vidi spram svetlosti sjajne, I sve što se kosne našeg budnog sluha, To je spoljni dodir ove večne tajne, I opštenje njeno i ljudskoga duha.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ Eto, tako je Kepler iz večne knjige neba pročitao tri važne rečenice. XIX JEDNA ZNAMENITA SEDNICA ENGLESKOG KRALjEVSKOG UDRUŽENjA 1686 GODINE I NjENI
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Mogao je samo da nagađa. — Ljudi imaju nešto što im u grudima kuca! — reče Vidar. — Zato umiru. Zvezde su večne, ne znam šta je s ovom. Nije se još rodila zvezda koja bi imala ljudsko srce...
— To je, sigurno, moja Zvezda! — kliknu Čobanin i zadrhta: zar zvezde nisu večne? Zamoli Čobanin Mesec da ga ponese u posetu bolesnoj Zvezdi, ali Mesec se naglas nasmeja: to nije bilo, niti će biti,
Šantić, Aleksa - PESME
''Zar, Hajnriče, ustat nećeš? Večnog dana svetlost greje; Svi su mrtvi uskrsnuli, Čas radosti večne bije.'' Ja ne mogu ustat, draga, Slep sam jošte svako doba; Od plača se ugasiše Posve moja oka oba.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
vrlo posnažnija čovečja želja i zla ćud, kojano nit se koga boja boji, ni mora, ni duge bolesti i zle nesreće, ni same večne muke.
Takvu pohvalu našoj hodatajici večne nam radosti slatku pesmu izgovaramo donoseći k njojzi ovo angelsko pozdravljivanje..
i ka more oda dna njihajući š njime preko mere siloviti vetar a smradljivi, što izlazi iz Levijatamovih nozdrva (cara od večne muke, štono je poveći od ovih ovde hiljadu nedozglednih se visokih nizija kamenitih brda); veliko strahovita zmija