Obradović, Dositej - BASNE
Posledak ne samo ovoga privremenoga, skorotekućega i kratkoga vremena života, no i same beskonečno prostiruće se večnosti. Ne reci ništa čega se možeš posle zastiditi, ne učini ništa o čem se možeš raskajavati.
i lepota vene i iščezava, dni naši prolaze i mi s njima, s telom k grobu se približavamo, a s besmertnom dušom k večnosti koja kakva će nam biti, od upotrebljenija ovoga kratkoga ovde vremena zavisi.
Dučić, Jovan - PESME
TRENUCI Ta ljubav bez cilja i bez sutradana, Zla sestra večnosti, u besu sveg hitnog Nosi znak najveće kobi što je znana: Sav užas prolaznog i bol neumitnog.
Jer zato što vas je moja duša obožavala, ona se sazdala od onog što je obožavala.“ Zvezde će ti govoriti o Večnosti, a zore o Svetlosti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
molitvi, i svakoj molitvi, međutim, čovek se izdiže iz sjena prošlosti i prolaznosti, pa prelazi u nadnaravno gledanje večnosti. Ko god se milo moli imaće osećaj Božije prisutnosti.
potrebe, kao parenje, i dovođenje ajgira kobili, na tom putu u Rosiju pomisli da bi ljubav ljudska trebalo da ima trajanje večnosti, a da je ta žena, koju je imao, i sahranio, onakva, kakvu više nikad ne može imati.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
nosu ili trećem oku Ili ko zna čemu DVA BELUTKA Gledaju se tupo Gledaju se dva belutka Dve bonbone juče Na jeziku večnosti Dve kamene suze danas Na trepavici neznani Dve muve peska sutra U ušima gluhote Dve vesele jamice sutra Na obrazima
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Rašida se kikotala kao majmun. - I to je njihova ljubav, to kreveljenje o večnosti? - upitala me je saslušavši stranicu gde se moja junakinja zaklinje junaku na večnost. - To? U redu!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Zemlja je puna čudesa: svako godišnje doba, svaki trenutak dana i noći, imaju svoju meru prostiranja u večnosti i u duši. Rečica, potok, voćnjak, šikara, dvorište, proplanak - sve ima moć simbola, sve je prvi put viđeno i doživljeno.
Sećanje na nešto što se samo u večnosti ponovo pronaći može kida nas i usrećuje: Minulo je od tih neveselih dana već skoro pola vijeka, deda odavno nema na
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
nižeg, animalnog i višeg, intelektualnog čoveka, borba između ideala i stvarnosti, krajnji trijumf duha nad materijom i večnosti nad prolaznošću, kult i poezija misli, otkupljenje duše mišlju, ne besmrtnost duše no besmrtnost duha.
Kostić, Laza - PESME
ogranci goli, rekô bi višnjeg preklinje, moli, il' vetar samo suhim granjem ječi, jaukom dugim kô da zbori reči: bože večnosti, bože trenutka! bože 'seljene i svakog kutka! I ovim kutom grešnoga sveta da kadgod zađe stopa ti sveta!
listu otvorenih knjiga pisana slova plamenog lika, gnjevita beljca ognjevitim mlazom užežena, zbore 'vakim iskazom: „Bože večnosti, bože trenutka, bože 'seljene i svakog kutka, oh, bože kletve, bože milosti oprosti svetu grešnom, oprosti!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube I kao talasi tonu u more večnosti tavne... Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube, Gde spomenici stoje narodne prošlosti slavne.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
sam u zemlji jezika mog, neću da mi se na vašim saborima sudi, ni da me pod otvorena nebesa bacite na hladno rešeto večnosti. Drugi nek idu bogu na istinu, meni je moja rupčaga dobra, zemlja je ko runo i kosti u potaji pevanjem se plode.
ogrezlim u krv i mleko, gledaj u svodovima džamija drhtanje belih zmija, podesi svoje vreme po kućnim satovima večnosti, sagni se pod ponoćnim zvonjavama bistrim i teškim kao da ti zvezde padaju na šlem, u šumi velikih ruža posedi s
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zar ne? Ipak, ja sam ovde, umoran i prokisao, samo zato da vam javim da se, već jednom, opet setite večnosti. U ogromnim ovim vrtovima i širinama, pod granjem mokrim, koje znam da je počelo da pupi, ovde gde je Pariz najlepši,
Evropi, izložbama, Srbima na Sen Mišelu – da zaboravite već jednom sve, da se opet jednom, bezbrižni, setite večnosti. Stojim visoko.
Voleo bih mesec dana, mesec dana, svaki dan, sto puta, da vam. javim: ne bojte se, setite se večnosti, ove je dobro, nema greha, nema zakona, nema jave, gledajte u nebesa, udišite zrak bezbrižno, dolazi proleće,
me da, još jednom, stanem uz jedno drvo što pupi i štapićem izudaram po njemu brzojav: da trava zeleni, i da se setite večnosti. IV PARIZ (2) Mora se pisati satira.
Kako su ovde vesele borbe! Ove večeri, pune širokih voda, mostova, koji se previjaju preko večnosti i proleća, posle kiša, donose mir.
Da ga mogu igrati i pred jednim belim platnom, na pozornici od samih ogledala. Da su to večnosti. Da te reči, te maske, mogu da dignu do monstruma, do kolosa. Većinom ga daju zajedno sa Labišem.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Iz večnosti svanjiva, A sadašnjost je hladna, sanjiva. OSVIT Sunce ispruža žalce, Sjajne krake meduze: Crveno ogledalce
Vek buknu kroz kap čiste tečnosti I namignu prema večnosti Koja je, malo dalje, kraj Vinkovaca Napasala stado ovaca. Sedeo sam u vozu.
Pandurović, Sima - PESME
Koliko je duša na rastanak spremnih, Koliko je srca, nadahnuća mlada, Otišlo u more večnosti daleko Pod zracima sreće i okriljem nada: Da uzdahe naše saslušava neko!
Svetlosni vali svega me zasuše, I bludim... Ali ne znam kojem kraju; Možda gde duše u večnosti staju. A dole dalek šum sveta što gmiže! ...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
pohvalu opisivao, od Andreje ljubimago mojego meni istom pokazano i sotvoreno opisati, propovedati i blaženoj večnosti predati i posvetiti? Sveta dobrodetelji!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
U izduženim svetlostima letnjeg zalaska, ozareno prostranstvo neba, reka i ravnica rasklapalo se kao sliveno komađe večnosti.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube, I kao talasi tonu u more večnosti tavne. Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube Gde spomenici stoje narodne prošlosti slavne.
Popa, Vasko - KORA
niz lice Ljutom usijanom žicom Gnev nam porubljuje misli Nakostrešene makaze Oko golorukih reči Otrovna kiša večnosti Pohlepno nas ujeda 13 Ruše se stubovi koji nebo drže Klupa sa nama polako U prazno propada Zar da dovek čamimo U
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Delo tehnike je lep poklon savremenicima koji se njim koriste i u njemu uživaju, a delo nauke namenjeno je pokoljenjima i večnosti.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ostavismo budućnost daleku, Dan večnosti, pokrajinu vila, Mesta kondor gde razvija krila, Da bi stigli na igranku neku. Uiđosmo u dvoranu žurno.
I šta vidi kad je čovek s tobom? Što za ljubav da imaš pogleda? Ljubav rađa i donosi sobom Lik večnosti i prolaznost beda.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
iza utiska se širi pažnja, iza pažnje podsvesni život, sećanje na trbušni život, nesvest, večnost, utroba iz koje izlaze večnosti, nužda da se nađe još nešto šire od najširega! Reč je najuži otvor na ogromnom levku.
Miljković, Branko - PESME
praha i kremena Oproštaj sna iza temena Kada me pokojem dirala To vreme uzme i ostavi Tu gorku šumu da se plavi Usred večnosti na domaku Nestvarnosti ptici i oblaku Prahptico sunčevog uroka Skok od pepela i let Nek budu jedini putokaz Za napor
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Još se moli Bogu tamo, Blag da oprosti, Što ću ljubit’ tebe samo Cele večnosti. IX Ruzmarine, ne miriši tudi, Da se moje zlato ne probudi, Samo cvati na dikini vrati, — Dođu l’ svati, ti ćeš
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
poslednjom gorom Pod cvetnatom lipom, pred bistrim izvorom, Za duhove napoj sveti koji leva, Mladi pesnik tamo sne večnosti sneva. Oko svog obraslog sa nevenom groba, Oko slave vije s’ duh mu svako doba.
Na srebrnoj steni gore večnim prstom Duh večnosti zlatna načičkao slova, I ko donde dospe, slova čita ova: „Kad se smrče telu, tada duhu svanu: Duh mladića ovog sad
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Na vas gledi posvećena seni Poslednjega od srpskih careva I u sanu viteške večnosti Vam’ amanet na dušu polaže, Osvetnici carstva njegovoga, Da mu krunu nezavisimosti Na grudima ovijeh krševa Svojom
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ali, na žalost, na tome neće pasti i Nikanor. Nikanorovi ciljevi su prizemni. On se ne brine o večnosti. Njegov cilj je tu odmah nadohvat ruke, a za to i nije potrebno nešto osobito mnogo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube I kao talasi tonu u more večnosti tavne... Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube, Gde spomenici stoje narodne prošlosti slavne.
Odakle dolaze oni? I kuda večito grede Taj sprovod s pesmama groznim? I koga odnose oni u krilo večnosti sede U večerima poznim?
muke me je stala, Desila se sa mnom greška jedna mala, Te tumarah dugo bez pravca i puta, Kô što grešna duša po večnosti luta. U meni je neko depeširô drugu I na smrtni slučaj izjavio tugu. Bilo nas je dosta - duša mi se trese!
ljubimče gordo, S prokletstvom pavši, poražen pada van, I praćen podsmehom i grubim pozdravom roblja, Pozdravlja mučke večnosti hladni san. Smućeni, nagi streme, i dečica vrište mala, Kroz tavne odaje hori se njihov plač, No zaman!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Čim da prekratim vreme do našeg sastanka! Dve pune nedelje — čitava večnost. Vi se smešite i mislite na večnosti o kojima sam češće pisao.
Da, draga moja, stoleća su za vasionu trenutci, a, za nas smrtne, minute postaju katkad večnosti. Strpljenje — reč koja bolno zvuči — ono što se otrpeti mora. Ništa mi drugo ne preostaje.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jer palanka nikada ne zadire mnogo u mislene rezultate nad pojavama. Ona, u svojoj debeloj jednolikosti, i u svojoj večnosti preživljuje uglavnom samo jake momente. Večnost palanke, to je važna, i možda ne dosta uočena stvar.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
li vidiš na dnu noći Zlatno i plavo Poslednja zvezda u duši Poslednji beskraj u oku SENTANDREJA Bežala si do kraja večnosti Učinila još sedam koraka Prema severu Izvadila iz rajske reke Lobanju svog imenjaka sveca I na temenu joj
Petrović, Rastko - PESME
U ruci jednoj seks, u drugoj mozak, Grozdove, tu berbu večnosti: Pijanstvom crnim zateturaću ga nauznak, Uprkos rujnog čela sumornosti.
spokojstvom da te ugosti, Da spreči onaj krik opori užasa Negde daleko u večnosti (ujedom mračne otrovne tečnosti). I iz zadaha posteljnog znoja i nikotina, Ispe se kao rođaj po katarci, Zatim se
Jedan se jedini put ipak probuditi u večnosti, Ne živeti opet, već čas samo svoje oči otvoriti, Pod nebom prepunim ptica, pod talasima mladim svetlosti: Od opšteg
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Iščupajte svako stablo i svaku travku koja cveta. Spalite korenje i seme! Od danas, pa do večnosti — u svome srećnom carsvtu ne želim ni jedan jedini cvet bilo koje da je vrste, oblika ili boje!