Obradović, Dositej - BASNE
Izgubi slavuj opklad, no uteši ga pastir govoreći: „Ne stidi se, mili slavuju za tebe je to veđe poštenje što se tvoje pojanje magarcem ne dopada.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I vedrinu i osmejak zamenile nabrekle žile pa slepim očima i natmurene veđe. — Braćo! — poče on. — Sazvao sam vas da vam javim da se nešto strašno u našem selu dogodilo, nešto što nac je
A šta rade kod kuće, babo? — okrete se ocu. — U kući nema nikog. Sve sam sklonio kod prijatelj-Miloša. Stanko nabra veđe. — A što? — upita. — Kuća će nam u plamen buknuti. — Ivanova, a ne naša! — ciknu Stanko, a oči mu sevnuše.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Lako se naljuti; natušti se, griska donju usnu, desni brk suče i izdiže ga naviše, veđe mu se sastale na čelu, a one crne oči sevaju. Jao! da onda neko dođe da mu kaže da nisam znao „alekcije”!
Radičević, Branko - PESME
crni kaluđere, Jegožetom da me odadere, — Buka, psovka, glasina, jegože, Sve to beše još pomozi Bože, Al' te veđe, i te strašne oči — Sav se zgrozi pa u jamu skoči: Ao muze, pomoz'te jadniku!
setno, neveselo, Tu njemu srce malko uzavrelo, Te malko krvce u lice natera, On osmenu se, al' puno čemera, Te veđe sabra, rasrdi dorata Pa za čas dogna dvorima pred vrata. U dvore uđe; al' ko je i šta je?
— To kaže lice to njegovo bledo, To kažu oči one ukočene. No začas njega ova tuga pređe, A oko sevnu, skupiše se veđe, Još kosu dugu poturi nazade, Te prozor manu i na noge stade, Po izbi s' onda tamo-amo vinu: Kakva li guja po srcu
Tu usta junak na te noge lake, Pa onda izbom učesta korake, Na oko mučno natakao veđe, Dva-triput izbom tamo-amo pređe, Pa onda zvonce za gajtana vata; Zatim otide i otvori vrata.
ništa drugo, Jera njemu oko usta Igra neka tuga pusta, Ma u nju se nešto malo I podsmeja pomešalo; Prikupljene stoje veđe, Al' zamalo pa sve pređe; On trepetnu, iz sna prenu, Što li mi ga otud krenu? Doba veće? zar već zori?
Gleda pušku, gleda mača svoga, Pogleduje tu desnicu ruku, Sjaju s' oči kâno mrkom vuku, Sastavio one strašne veđe, Gleda kroz nji niz brkove smeđe, Strašni brci pali po rameni, Kânda zbori: „Zdravo samo meni, Zdravo budi, desnico
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I on se dao u neke misli, od kojih mu se guste veđe čas navuku i natmure kao ilinski oblak, a čas se razvedre i razvuku u veseo blažen izraz....
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Grane svoje razbacala, Hladovinu ostavila, Lenka ti je već odrasla: U Lenke je belo lice, U Lenke su mrke veđe, U Lenke su bjele grudi, Tebe zove da te ljubi!“ 178. Vijala se bela loza vinova Oko bela, oko grada Budima.
sebi sama govorila: “Bože mili, divna li sam, Bože mili, lepa li sam, Bože mili, bela li sam; Još da imam gajtan veđe, Još da imam crne oči, Još da imam kuti usta, Sve bi momke prevarila.“ 190.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Odonda neprestano mrštim veđe, Jer olovke pišu bledo, sve bleđe. DVA SAPUNA U Prnjavoru Prošlog juna Kupala se Dva sapuna.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Kao da je neka nevidna sila, u jedan mah, ama baš u jedan mah, njihove veđe rasklapala i činila da im se pogledi sastaju.
“ I zaista, Janko ne nalikovaše na mrtvaca; njegovi bijeli obrazi, kao da će se nasmijati do malo; njegove veđe kao da će se otvoriti, kad se momak prene. „A što ćeš, serdaru! Žao nam ga je valaj i prežao!
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ukloni od sebe oštra usta i uvredljive uspe daleko od sebe odbaci. Oči tvoje pravo da gledaju i veđe tvoje da pokazuju pravo. Prave puteve stvaraj svojim nogama i puteve svoje ispravljaj.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Malo desno, soba za Vukašina. Onoga što se čeka, a ne dolazi. Ne krijem: selaka se klonim i lomim guste veđe na. sluge i nadničare.
Prsti su prestali da ih se plaše. I veđe da se razmiču. I na vašarima i po mehanama on, mali, da je sebi najveći, najkrupniji. Nije zbog đinđuva pred dućanom...
Gnevom mrtvih, žive mršti veđe, Pa nasrni na to mrtvojeđe.“ I opet se sa katićkog krova Zora glasa iz crnog Prerova... O, prevaro!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— seti se neki bradonja. — Ona jedino mališane pušta k sebi... Odbijanje dece da uhode staricu izazva još veđe zaprepašćenje. — Otkud to? U redu, Tataga daje deci jagode i orahe, ali ima li tu još nečeg?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
posmatra sebe, nego drugo neko lice, zauze nepristrasan stav posmatrača, pa se naročito upilji u svoje guste, prosede veđe i čelo izbrazdano mnogim borama.
“ Eto tako je ona govorila, pa su se Jaćimu guste veđe najednom namrštile, a to će biti usled spomena onog predavanja neprijatelju, te mu se kao namah grižnja savesti ili tako
Jaćim kao otvori oči, podigavši svoje guste veđe, ali ih još brže zatvori, jer mu se učini kao da mu se i ova druga duša najedanput uzvi u oblake, te ga ostavi sasvim
“ I prgavi se, ljuti i praska paša, te se trese ona njegova seda i do silava bela bradurina, mršte mu se nakostrešene veđe, mrda čalma: „Čuj Milošu, čuj, i tvoja će tako.“ A Miloš sve manji: „Znam pašo, odavno je moja u torbi.
Bojić, Milutin - PESME
Svud tiho. Smrkova šuštala je šuma. I sad, udaljen, vidim tvoje veđe. I kad ne bih hteo ni ime ti znati, Tvoj me tužni pogled kao senka prati. Ne umem da grešim, kô što činih pređe. .
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Podmetnuo je palac pod kapljicu i liznuo. Podigao je veđe, oborio pogled i žurno otišao nekud, ne progovorivši ni reči. Probao sam ja, probao je Dorotej.
ispljuvci po zemljanom podu, gunjevi što se isparavaju, opanci i obojci okačeni o paroške rogače, zemljana lica, natuštene veđe i oklembešeni brkovi, zloslutna predviđanja i krhka nada, duga, preduga noć između rastrzanog dremeža i otupele
Ilić, Vojislav J. - PESME
Silvije na zemlju pade, I ruka sumorne smrti dotače njegove veđe, A divna statua mirno na svoje podnožje pređe. 1890.
Kmet samo izdiže veđe, Pa onda istija tako u strašno hrkanje pređe, Da zaspa kô mrtvac pravi. Još tama vladaše gusta, A on se bunovan trže i
U tome istome času Odzva se strašniji udar u susret ovome glasu. I klisar nad veđe svoje podiže široku šaku, Al' polja šuštahu dole u mrtvom, dubokom mraku. I strašan vihar se diže.
Šantić, Aleksa - PESME
I kao behar sve strane i međe Zasiplju zvuci, i tiho, sve tiše Padaju meni na čelo i veđe... I moja duša širi se, sve više Oaza biva.
Sanja... No đaurska truba pisnu neđe. On se prenu, trže, guste skupi veđe, I obori glavu među suhe ruke. 1911. PREPEVI XAJHPIX HAJNE I LIRSKI INTERMECO PROLOG Moja patnja, moja tuga