Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Znam, znam — prekide je nestrpljivo sin — nego s kim ste vi to ugovorili, na koju ste oko bacili? — Pa na niku Vicu Jeretinu... — Vicu!
— Pa na niku Vicu Jeretinu... — Vicu! — uzviknu fratar u čudu, jer ona bješe udovica, starija od Jozice najmanje deset godina, a tako krupna da bi ga, što
Dugo su o tome raspredali, i najzad Bakonja ne može drukčije nego pristade, a Čagljina sutradan predade zlato i smete Vicu i zvanice jednom zdravicom kakvu nikad prije nije smislio.